Sunovrat

 

Umesto reformi, Vučićevi ekonomski "geniji" zadužuju Srbiju za još tri milijarde evra

 

Baš smo dužni, još zaduži!

 

Prema rezultatima međunarodnih istraživanja, iz Srbije godišnje odlazi skoro tri milijarde evra zarađenih organizovanim kriminalom i korupcijom. Istovremeno, Srbija samo u ovom mesecu mora da se zaduži za skoro pola milijardi evra, kako bi izbegla neminovni bankrot. Ukupno zaduživanje ove godine ne može da bude ispod tri milijarde evra, ali taj novac neće otići za preko potrebne investicije, već u punjenje džepova onih na vlasti.

 

Milan Malenović

 

  Prema mišljenu stručnjaka, već sada je predvidljiv minus u ovogodišnjem budžetu od oko tri milijarde evra, što iznosi oko trećine budžetskih sredstava. Da bi se popunila ta rupa biće potrebno uzimanje novih kredita, ali gde ih naći i pod kojim uslovima.

  Poslednje veliko zaduživanje nastalo je krajem novembra prošle godine kada su prodate državne obveznice ukupne vrednosti od milijardu dolara, uz izuzetno visoku kamatnu stopu od 6,125 odsto. Rok otplate tih hartija od vrednosti je 2018. godina.

  Već u februaru ove godine planirano je dalje zaduživanje kroz prodaju obveznica. Uprava za javni dug planira za februar aukcije državnih hartija od vrednosti u dinarima u iznosu od 46 milijardi i hartija denominovanih u evrima od 50 miliona evra, što zajedno iznosi 450 miliona evra. To je samo u jednom od predstojećih 11 meseci.

  Za 4. februar zakazana je aukcija petogodišnjih državnih obveznica sa godišnjim kuponom od 10 odsto u iznosu od 10 milijardi dinara, a dva dana kasnije aukcija tromesečnih državnih zapisa vredna tri milijarde dinara. Za 11. februar planirana je aukcija dvogodišnjih amortizacionih obveznica sa varijabilnim kuponom, pri čemu je godišnji kupon jednak referentnoj kamatnoj stopi, uvećanoj za fiksnu maržu, u iznosu od 10 milijardi dinara. Nedelju dana kasnije zakazana je aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa u iznosu od 10 milijardi dinara, a 25. februara aukcija trogodišnjih obveznica, sa godišnjim kuponom od 10 odsto, u istom iznosu.

Za 27. februar je planirana aukcija šestomesečnih državnih zapisa u iznosu od tri milijarde dinara. Za 19. februar zakazana je aukcija trogodišnjih državnih obveznica sa godišnjom kuponskom stopom od 4,5 odsto u iznosu od 50 miliona evra.

  Ovako projektovane kamate su veoma optimistične, gotovo neostvarive, budući da je u novembru prošle godine dosegnut nivo od preko šest odsto, a da je u međuvremenu agencija Fič Rejtings donela odluku da snizi kreditni rejting Srbije na B+ sa stabilnim izgledima, sa dosadašnjeg BB- sa negativnim izgledima. Snižavanje rejtinga jedne zemlje obavezno sa sobom povlači rast kamatnih stopa za pozajmice toj zemlji, tako da je za očekivati da obveznice u ovoj godini, sa manjim izuzecima, dosegnu interes od 7 odsto.

  Kao ključne razloge za svoju odluku, Fič Rejtings navodi rast deficita u 2014. godini po osnovu prethodno preuzetih obaveza, kao i opšte stanje javnog duga u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda,  ali i izostanak sprovođenja prethodno najavljivanih strukturnih reformi u prethodnim godinama.

  Uz pad rejtinga srpsku privredu opterećuje i sveopšti pad, gotovo izostanak investicija. Pošto su domaće firme listom ostale bez sopstvenih sredstava, jedina mogućnost za investiranje bilo bi uzimanje kredita. Od sredine prošle godine, međutim, primetan je osetan pad kreditnog zaduživanja privrede i to ne zato što banke nemaju para ili daju nepovoljne uslove, već zato što preduzeća nemaju načina da uzete kredite plodonosno investiraju. Drugim rečima: u Srbiji je stala svaka privredna aktivnost.

  Iako Lazar Krstić, ministar finansija sa diplomom BK Univerziteta i priučeni stručnjak za finansije, zaustavljanje dalje zaduženosti stanovništva i privrede smatra dobrom vešću, to je u suštini katastrofalno loša vest.

  Istina je da je u toku 2013. došlo samo do neznatnog porasta prosečne zaduženosti stanovništva sa 814 evra u 2012. na 836 evra po glavi stanovnika. Ukupna zaduženost građana i privrede Srbije po bankarskim kreditima smanjena je u prošloj godini za 5,1 odsto, na 2.140 milijardi dinara. Struktura uzetih kredita, međutim, pokazuje da ovo nikako ne može da bude dobra vest.

  Sve vrste kredita građana imale su pad u prošloj godini, osim gotovinskih kredita koji su porasli za 14,4 odsto, i poljoprivrednih kredita kod kojih je rast bio 10 odsto. Najveći pad zabeležen je kod potrošačkih kredita - 18,3 odsto. Gotovinski krediti i odlazak u dozvoljeni minus na kreditnim karticama najskuplji su oblici zaduživanja, ali istovremeno i najpristupačniji, jer ne zahtevaju nikakve posebne garancije. Građani Srbije se, dakle, zadužuju da bi mogli da prežive, a ne da bi kupovali trajnija dobra. Pad kupovne moći građana istovremeno srpskoj privredi oduzima nadu u brzi boljitak, jer čemu proizvoditi robu koju nema ko da kupi?

  Bez proizvodnje i prodaje dobara privreda ne može da ostvari prihode, pa nema odakle ni da plaća radnike. Po nezvaničnim podacima ministarstva privrede koji su nedavno procureli u javnost, svakog dana u proseku radnici pedesetak srpskih preduzeća obustavljaju rad zbog neisplaćenih plata i doprinosa. Na godišnjem nivou je to preko 17.000 firmi, odnosno mnogo više nego što ih ima unetih u registar Agencije za privredne registre!?

  Dok je kompletna privreda u štrajku jer radnici ne primaju platu, na tržištu nema dovoljno para za obrt, preduzeća manje zarađuju, pa imaju manje para za plate radnicima, koji zatim nemaju dovoljno para za kupovinu, pa je na tržištu manje obrtnog novca… Začarani krug iz koga poneti pa upušteni studenti ekonomije ne mogu da nađu izlaz.

  Marketing i spinovanje ovde ništa ne pomažu. Porast kupovne moći, zbog koga je odlazeća vlada u slavljeničkom zanosu zamalo proglasila dan radosti u Srbiji, iznosio je 0,77 odsto za celu prošlu godinu. To prevedeno na srpski znači da neko ko je ranije kupovao 100 mera nečega sada može da kupi "čak" 100,7 mera toga istoga. Manje smo gladni za bezmalo ceo jedan procenat.

  Podatak iz jula 2013.  godine govori da maloletnih lica na spisku korisnika narodnih kuhinja ima 11.174 od ukupno 34.600 osoba kojima je to najčešći način da se ishrane. Ovom broju treba dodati one koji se hrane u različitim verskim zajednicama i nisu statistički obuhvaćeni, kao i one koji bespomoćno bukvalno umiru od gladi, jer iz nekog razloga ne mogu da se hrane u javnim kuhinjama.

  Po gornjim podacima deca (maloletne osobe) čine trećinu gladnih koji se hrane u narodnim kuhinjama. Koristeći tu računicu, samo u drugom smeru, možemo da dođemo približnog broja gladnih u Srbiji.

Na evidenciji republičkog Centra za socijalni rad tokom 2012. nalazilo se 177.171 dece, a više od 102.000 dece su socijalno i materijalno ugroženi (čitaj: goli, bosi, iscrpljeni od gladi). Primenjujući formulu da na jednog maloletnika dolaze dva gladna punoletnika, lako je zaključiti da u Srbiji zvanično gladuje preko pola miliona ljudi. Brojka je, međutim, daleko viša, jer iz birokratskih i marketinških razloga statistički nisu obuhvaćeni svi koji su zaista materijalno ugroženi.

  Da bi, međutim, bilo dovoljno para da se nahrane bar oni statistikom obuhvaćeni nesrećnici i to celih godinu dana, bilo je dovoljno neraspisati vanredne parlamentarne izbore. Želja Aleksandra Vučića da postane neprikosnoveni vladar Srbije košta, naime, koliko i jednogodišnje sledovanje obroka za sve registrovane izgladnele.

  A da se zaista krenulo u obračun sa korupcijom u Srbiji ne bi ni bilo potrebe za javnim kuhinjama. Evropska Agencija za borbu protiv korupcije (OLAF) procenjuje da se svakog dana u Srbiji prosečno izgubi dva miliona evra samo zbog korupcije. Istovremeno se odliv kapitala iz Srbije legalnim tokovima (iako se radi o novcu zarađenom na nezakonit način) procenjuje na prosečno tri milijardi dolara godišnje za poslednje tri godine, pri čemu je u izbornoj 2012. došlo do rekordno visokog odliva od preko pet milijardi.

  Kada saberemo već odnetih preko 50 milijardi dolara u prvoj deceniji ovog veka sa desetak milijardi u ovoj deceniji i tome dodamo prosečno 700 miliona evra svake godine izgubljenih zbog korupcije, vidimo da bi Srbija danas bila skoro kao Švajcarska i to bez zaduživanja u inostranstvu, samo da se bilo koja od prethodnih vlasti ozbiljno uhvatila u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

 

 

Glosa:

 

 Svakog dana u proseku radnici pedesetak preduzeća štrajkuju zbog neisplaćenih plata i doprinosa.

 

Glosa:

 

 Za jednogodišnju ishranu registrovanih gladnih u Srbiji troši se manje nego što će koštati vanredni izbori.