Službenici Centra za socijalni rad zastrašuju stranke

 

Sita gospoda protiv samohranih majki

 

Umesto da pomaže deci iz porodica koja imaju probleme, centri za socijalni rad se radije upuštaju u nezakonite poslove koji njihovim službenicima donose lepe ekstra prihode. Službenici Centra za socijalni rad opštine Stari Grad u Beogradu prete strankama koje žele da ih raskrinkaju, dok su za Gradski centar za socijalni rad svi ludi dok ne dokažu suprotno.

 

Mersiha Hadžić

 

O slučaju Milanke S, njene brakorazvodne parnice i borbe da dobije starateljstvo nad bar jednim detetom već smo pisali u broju 283. Njena agonija se, međutim, nastavlja i dalje. Iako je maloletna ćerka I. S. izričito tražila da ostane kod majke, njen zahtev sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Tatjana Jeremić u presudi od 17. oktobra 2013. nije uzela u obzir, iako je dete starije od 15 godina i uprkos tome što je isti sudija u avgustu 2012. donela privremeno rešenje kojim se dete poverava majci.

  Opštinski centar za socijalni rad iz Starog Grada u Beogradu svojevremeno nije imao ništa protiv da dete ostane sa majkom, jer i samo to želi, ali se toj odluci usprotivio Gradski centar navodeći kao razlog što se majka nije psihijatrijski lečila?!

Na ovakvu vrstu lečenja odlaze samo osobe koje imaju psihičke smetnje, pa ako Milanka nije bila na lečenju to bi trebalo da znači da je potpuno zdrava. Ali, ova logika ne važi za Gradski centar za socijalni rad koji okreće ćurak, pa ludim proglašava svakog ko ne donese uverenje da je normalan.

  Posle ovakve iskrivljene logike sud i donosi presudu da dete poveri ocu na staranje, uprkos činjenici da je isti već osuđivan za nasilje u porodici, dok majka nije, iako ju je Centar za socijalni rad bezuspešno prijavljivao.

Ustvari, Opštinski centar je majku prijavljivao za sve i svašta, još jedino nije za ubistvo premijera. Sve te optužbe su odbacivane, ali su radnici Centra uporni da Milanku zastraše i obeshrabre da nastavi borbu za svoje dete. Tako joj je nadležni službenik Centra Zoran Ostojić, pošto je saznao da je bila u našoj redakciji, zapretio da će podneti krivičnu prijavu protiv nje, ako u našem listu ponovo izađe članak o (ne)radu ovog Centra.

  Službenici Centra imaju još jedan metod zastrašivanja stranaka koje su nezadovoljne njihovim odlukama: na suđenjima se uvek pojavljuju u grupi, kao vukovi u čoporu. Čak i na tribine različitih udruženja odlaze u grupi. Moguće je da se i plaše za svoju bezbednost znajući šta su sve Bogu i narodu skrivili.

  Trgovina decom je, nažalost, raširena pojava u ovoj siromašnoj zemlji. Deca za koju centri za socijalni rad zaključe da nemaju adekvatno roditeljsko staranje, dodeljuju se hraniteljskim porodicama od kojih su mnoge spremne da mesečnu nadoknadu dele sa socijalnim radnikom, a ima i onih koji bogato nagrađuju što su mimo zakonske procedure stekli dete koje ni prirodnim putem nisu mogli da dobiju. Dovoljno je samo pogledati garderobu koju nose radnici socijalnog, ili automobile koje voze, pa će svima sve biti jasno.

  Milanka je spremna da uprkos svemu nastavi svoju borbu, a više nije ni usamljena u svojim nastojanjima da raskrinka rad centara za socijalni rad. Sve više joj se javljaju i druge samohrane majke koje iznose svoja iskustva sa činovnicima koji bi trebali da štite zakonitost i dobrobit ugroženih, a ne sopstvene bankovne račune.