Na nišanu

 

Ko će Srbiju da odbrani od novih-starih koalicija?

 

Više lica, a jedna poternica

 

Novo doba samo što nije stiglo. Srbija će umesto hleba dobiti Darka Šarića i njegov klan, umesto nove vladajuće koalicije, dobiće vladajuću Porodicu, Kumove, konsiljere, likvidatore i rizničare. I novi ekonomski program je na vidiku. Porodica je već pozvala narod da "svom snagom" stane u odbranu onoga što je ona stekla kriminalom. Što je bilo narodno, sad je njihovo.  Stranke su postale biznis klubovi, sindikalne vođe su postale privatna milicija poslodavaca, a stranačke vođe i narodni poslanici nagojena goveda koja ne riču samo kad primaju poslaničku platu i apanaže u upravnim odborima. Vojske nema, odbrane nema, a, ako ovako potraje, ni Srbije biti neće. Dokle tako? Ko će da zaustavi likvidaciju jedine domovine koju imamo?

 

major Goran Mitrović

 

 

''Za nekoliko nedelja uhapsićemo narko bosa Darka Šarića'' -  poručuju nam govornici iz Srpske napredne stranke. Gladnim građanima, umesto hleba, obećava se hapšenje gospodina Šarića! Kakva ludost. Pa od njega su već uzeli sve što su našli na njegovim računima i što se vodilo na njegovo ime! Hapšenje gospodina Šarića je u nadležnosti službenika Interpola i policije na čijoj se teritoriji nalazi. Proces je u nadležnosti suda i tužilaštva. Ako ga i uhapse, sledi dugi proces izručenja.

Stara-nova vlast će nam tako pretiti, ako se bunimo gladni, žedni i opelješeni, da su oni postigli značajne rezulate - uhapsili su Darka Šarića!

Darko, molimo Vas, dođite u Srbiju! Predajte se, da ostalim sužnjima-građanima, pomognete, da Vašim imenom više ne ispiraju usta, da im služite za obmanjivanje građana.

Tako smo ovih dana od zaštićenih svedoka saznali da je oličenje Zla i Nesreće  u Srbiji, Mlađan Dinkić, plivao sa Darkom u bazenu njegovog hotela Prezident u Subotici. To je pre tri godine potvrdio Darkov saradnik, kriminalac Mile Jerković.

Niko nije za tri godine pominjao Dinkića. Dve godine se, svakodnevno, preti Ivici Dačiću, premijeru, za koga niko još nije potvrdio da se kupao sa Šarićem. Selektivni progon grešnika u Srbiji doveo nas je dotle da je Srbija danas zemlja u kojoj je izvršna vlast organizovana mafijaška porodica.

 

 

Srbijom će vladati Porodica

 

 

Izborna kampanja u Srbiji potvrđuje strašno lice ništavila političke elite. Iz Srbije je, u poslednjih jedanaest godina izneto najmanje 51 milijarda evra, preko računa, i oko 20 milijardi u kešu, diplomatskom poštom i tajnim kanalima! Gde su srpska policija, tužilaštvo? Šta su radili za to vreme?

Prošlonedeljna vest da je Uprava kriminalističke policije Srbije pre tri godine pisanom informacijom obavestila državi vrh da su tadašnja ministarka Snežana Malović, tadašnji načelnik UBPOK-a Bata Đurović i tadašnji i sadašnji specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Miljko Radisavljević u poslovnim odnosima sa gospodinom Šarićem, uliva nadu. Iako je taj izveštaj trebalo da je upućen specijalnom tužilaštvu, potvrđuje se da je policija i tada radila svoj posao. 

 Ali, živimo u društvu koje nema nezavisne institucije, u kojoj ni tužilaštvo, ni sud, ni policija, nisu nezavisni organi, koji deluju po zakonu i po Ustavu Srbije. Politička oligarhija ih je zajašila. Nema više nikakve sumnje da će, martovskim izborima, doći do ukrupnjavanja i integrisanja mafije! Nova Vlada Srbije će postati Porodica!

Američke istražne finansijske službe i policije evropskih zemalja znaju svaki račun, i gde je završila svaka para, koju su politički oligarsi Srbije izneli u inostranstvo. Ej, 51. milijarda evra. I nikom ništa!

Umesto da vratimo te pare, da zatražimo zamrzavanje njihovih računa, mafija, koju je organizovao skot Miodrag Rakić, šef kabineta bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ovih dana se udružuje.

Po tvrdnjama Velimira Ilića, iznetim našim saradnicima, u novu Vladu Srbije će, bez obzira na izborne rezultate, ući: Boris Tadić, Miodrag Rakić, Vuk Drašković, Danica Drašković, Čedomir Jovanović. On tvrdi da ga je lider naprednjaka obavestio da iz Brisela zahtevaju da Ivica Dačić bude potpredsednik te Vlade.

Spisak opljačkanih dobara koja su u posedu bračnog para Drašković, imperije Borisa Tadića, Miodraga Rakića, Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, može se označiti milijardama evra!

Mafija se razmestila u većini političkih stranaka! Dragan Šutanovac je ostao u Demokratskoj stranci da  posle izbora počisti Dragana Đilasa. Nova Vlast mu je oprostila  nekoliko stotina miliona evra koje je opljačkao kao ministar odbrane Srbije, rasprodajući vojnu imovinu, zgrade, kasarne, dugove iz inostranstva, vojnu opremu, municiju i naoružanje, sa svojim kumom Stevanom Nikčevićem, koji je, umesto u zatvoru, danas još uvek državni sekretar u ministarstvu na čijem je čelu Rasim Ljajić.

 

 

"Svom snagom" u zaštitu mafije

 

 

Martovski izbori su najodvratniji period u istoriji Srbije. Toliki stepen nasilja, nakaznosti, praznih reči, bezidejnosti, to zaista nije upamćeno.

Imaju li građani Srbije više unutrašnje snage da izdrže nasilje vlasti i eksperimente zlikovaca iz Evropske unije i otuđenih centara  administracije iz Vašingtona?

Na najsuroviji način administracija iz Vašingtona, otela je od Srbije Kosovo, oskrnavila Evropu i na njenom delu prosula tone radioaktivnog oružja! Ta radioaktivnost će za dve decenije kružiti Evropom!

Mogu li građani Srbije izdržati ''bolne rezove'' koje nam najavljuju oni koji veruju da će suvereno vladati ''pun mandat''?

Smrtnost u Srbiji najveća je u Evropi, a Srbija je najsiromašnija evropska država. Glad, beznađe, nezaposlenost i epidemije haraju Srbijom.

Istovremeno, oko 100 milijardi državnog novca je na računima stotinak mafijaša koji  rukovode državom. Više nema nikakve sumnje da će novoustoličena vlast  Svom Snagom raditi na potpunom zatiranju tragova najsurovije pljačke u istoriji ove zemlje! Krivica će se prebaciti na sporedne igrače, hajkom na njih koja počne sa takvom kampanjom od koje se građanima ledi krv u žilama, a koja se završi oslobađajućom presudom.

Da podsetimo na ''junačke'' podvige sadašnjih vlastodržaca koji su u ''odlučnoj kampanji obračuna protiv organizovanog kriminala i korupcije'' pravdi priveli žrtvene jariće.

Za prodaju smederevskog Sartida američkoj kompaniji US Steel za 27 miliona dolara, istražni postupak je pokrenut samo protiv Nemanje Kolesara, tadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića, stečajnog upravnika i Gorana Kljajevića, tadašnjeg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu.

Američki mediji su objavili da je ovo surovo pljačkanje američke kompanije  prošlo zahvaljujući mitu od 7 miliona dolara koji su uzeli tadašnji potpredsednik Vlade Miroljub Labus, ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović i ministar finansija Božidar Đelić.

Niko od njih nije izveden pred sud, a optužiće one koji nisu odlučivali o prodaji železare, koji posao je bio označen kao vrhunski državni interes. Za razliku od srpskih vlasti, američke finansijske službe su sprovele istragu o ovoj kupovini, i saopštile rezultate.

Prodaja cementara u Beočinu, Novom Popovcu i Kosjeriću, u kojoj su namireni značajnom svotom Nenad Čanak, Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović, Siniša Mali i Mirko Cvetković, takođe će ostati nekažnjena, jer će nova vlast  svom snagom krenuti u zaštitu mafije.

Poslednje dve godine saznali smo da je Lutrija Srbije opljačkana za 50 miliona evra, ali da je na njenom čelu bila Tijana Anđelić, bivša učenica Borisa Tadića, kojoj je on napravio pre dve godine dete. Boris ponovo jaše, a Tijana krcka milione evra!

Spisak političara, koji su došli na DOS-ovim talasima, i opelješili Srbiju je poznat. Mirko Cvetković, sa milijardom evra spokojno ih troši, jer je njegov savetnik Siniša Mali, sa kojim je krao i rasprodavao državna preduzeća, sada važan čovek! Na čelu je Beograda!

U martovskoj kampanji se tuširaju i retuširanju biografije. Čedomir Jovanović, narkoman i zločinac, kandidat je za ministra unutrašnjih poslova. Milomir Marić je morao da ga pozove u svoju "Ćirilicu", da mu omogući da se pere od krvi i zločina, a bio je uz zemunski klan, njegov vodonoša.

Ima li kraja satiranju građana jedne države? Koliko je strpljenje ovog naroda?

Postavljanjem Čedomira Jovanovića za ministra unutrašnjih poslova, a Dinkića za ministra finansija, nova-stara vlast nam poručuje da sa njom nema šale. Moraju se ćutke podneti njeni ''bolni rezovi''! Ko preživi, preživi, mrtve moramo ćutke sahranjivati, bez kuknjave i plača, jer vlast želi da se o njoj lepo priča.

 

 

Strani i domaći "faktor"

 

 

Briselska oligarhija je ostvarila svoj interes. Otela je Kosovo od Srbije, barem po njihovom shvatanju. Mada ni Albanci ni Srbi na Kosovu nemaju budućnosti ni života. Zatrovanost ove pokrajine je kao ona koja je bila u Hirošimi, posle nuklearnog bombardovanja. Na Kosmetu ljudi padaju kao snoplje.

Budžet Srbije je prazan, i niko ne vidi način na koji može biti napunjen, osim zaduživanja pod najtežim uslovima. Investicije? O, ni od njih nema ništa. Nijedna strana kompanija, od ugleda, ne želi da ulaže u Srbiju, zemlju koja nije ni na nebu ni na zemlji. Koja nije ni u Evropskoj uniji, niti je u dobrim odnosima sa Rusijom. U zemlju koja je u bankrotu ne ulažu se pare, osim lakih investicija, kojima se, na prevaran način, i preko jeftine radne snage, može zaraditi para, i nekažnjeno uteći.

Da li će vlade Rusije i Nemačke mirno posmatrati kako jednu nesrećnu državu,  skoro tri decenije, razaraju i pljačkaju isti ljudi, nahuškani iz Bele Kuće od Klintona, Bila i Hilari, Buša i Obame, da uzmu od građana i crno iza nokta.

Slučajevi Salvadora, Nikaragve, Hondurasa, Bolivije, Čilea, Argentine, pa sve do Ukrajine, potvrđuju da američke vlasti nemaju mere kada je nasilje nad nemoćnim država u pitanju. U istoriji je teško naći takve primer divljanja imperija, kao što je to slučaj sa Sjedinjenim Državama. Ali...

Ravnoteža moći je uspostavljena i SAD danas polako klize kao svom razaranju i padu, i povratku na regionalnu silu. Hoće li birokrate iz Brisela, koji, navodno, kao na povodcu vode Srbiju ka članstvu, smejući se u sebi našoj naivnosti, naterati srpsku političku mafiju da odstupi?

Srbija ima najplodniju zemlju u Evropi, lako pristupačnu, prošaranu međunarodnim rekama, autoputevima, međunarodnim areodromom. Proizvodnja zdrave i jeftine hrane za Evropu može biti veoma privlačna i unosna. Ali, srpske vlasti idu u zagrljaj Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji, sa kojim državama čak nemamo ni diplomatske odnose i koje su prve priznale Kosovo i sa stotinama miliona finansirale albanske separatiste i mudžahedine u Bosni.

Američke bezbedonosne službe pedantno istražuju  učešće svojih građana u kriminalu sa bivšim ministrom odbrane Srbije Draganom Šutanovcem i direktorom SDPR-a Stevanom Nikčevićem u trgovini oružjem, uranijumom i crvenom živom.

 

 

Šta će biti s nama, posle izbora?

 

 

Poruke koje nam vlast, koja će se uspostaviti nakon izbora, šalje preteće su. Očekuju nas ''bolni rezovi i reforme''. I mir  po svaku cenu! Šta to u praksi znači.  Koliko  građana će umreti od gladi, bolesti, neuhranjenosti? Kako nastaviti sa stezanjem kaiša u zemlji u kojoj polovina radno-sposobnog stanovništva nema posao, u kojoj su seoska domaćinstva staračka, a poljoprivredna proizvodnja nije subvencionisana?

Kako će te ''teške i bolne'' reforme sprovesti na socijalno ugroženima koji ne primaju mesecima socijalnu pomoć, sa nezaposlenima bez ikakvih prihoda, sa penzionerima sa prosečnom penzijom ispod 200 evra? I koja je to zločinačka  grupa koja će odobravati Srbiji skupe kredite, da bi održavala  vlast u sedlu, ko pljačka i sisa krv građanima?

Imaju li građani Srbije snage da se podignu, da likvidiraju svoje tlačitelje?  Sigurno je da Srbija nema više vojsku, kao zaštitnu silu. Srbija ima Generalštab i Ministarstvo odbrane, ali nema vojsku! Ona je svedena na lovačku organizaciju, i zaista je iluzorno da bi srpska vojska, njeni oficiri i jedinice, mogli da se pobune, makar podstaknuti i snažno podržani  spolja. Srpska vojska je opasna i po samu sebe. Prvo bi trebalo likvidirati Generalštab.

S druge strane, policija je pandurizovana i instrumentalizovana. Potčinjena je, i sa takvim  sastavom, koji je podstican da se bavi kriminalom i sitnim špekulacijama, a sve sa ciljem da nema nikakav osećaj za nesreću u društvu.

Dakle, vlast može, u svakom trenutku, da računa na policijske jedinice, koje će, sve do smrti, da čuvaju vlast, osim ako im se ne uzvrati silom, koja može da ih ugrozi.

Imaju li građani snage da izvedu puč?

Političke strane u Srbiji, sve odreda, nemaju nikakva kontakt sa građanima. Ama baš nikakav. To su biznis klubovi. Očekivanje da neka politička stranka stane na čelo pobunjenog naroda, lišeno je svakog osnova. Sindikati u Srbiji su korumpirani i produžena su ruka poslodavaca! Stranački lideri su fukare koje primaju plate od  po nekoliko hiljada evra mesečno, plus dodatak za članstvo u upravnim odborima, u koje ih vlast imenuje zbog lojalnosti. Da li su onda građani Srbije osuđeni na kolektivni nestanak? U istoriji je mnogo primera da su i države i narodi, koji se nisu snašli, nestali sa lica zemlje.

Srbi su na tom putu.

A kada bi u Briselu, ili Vašingtonu, doneli odluku da zamrznu račune srpskoj političkoj mafiji, to bi okuražilo građane da se dignu na ustanak. Ako nas istorija bilo čemu uči, onda su robovlasnici bili bolji gospodari od današnjih evropskih centara moći. Gospodari su se svojski trudili da nahrane i napoje svoje robove, da budu zdravi, da imaju potomstvo, jer samo tako nahranjeni i zdravi i zadovoljni mogli su da im rade i tako uvećaju njihovo bogatstvo.

Da li gladni, goli i bosi, mogu doneti sreću i imetak evropskoj gospodi koja ćutke gleda kako građane jedne stare države njena vlast ostavlja bez života?

Kada izbori prođu, suočićemo se  sa surovom stvarnošću. Shvatićemo da su nas prevarili, i da će nasrnuti na nas,  svom snagom.