Razaranje

 

Konkurs za direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture: zakone donose da bi ih rušili

 

Neolitsko Kurčevo, kod Pančeva

 

Kako je protivzakonito raspisan i sproveden konkurs za direktora pančevačkog Zavoda za urnisanje spomenika kulture. Kakva je međusobna veza društveno-humanističkih nauka i knjiga Džeki Kolins. Zbog čega je Upravni odbor proširen nepostojećim članovima i kako su zapravo glasali njegovi postojeći članovi.  Za koje je nepostojeće zasluge protivzakonito imenovan arhitekta bez položenog stručnog ispita i projektantske licence. U kakvim je sve sukobima interesa novi direktor Zavoda. Ko je spiritus movens čitavog udruženog zločinačkog poduhvata. Šta se sve pod izgovorom zaštite arheološkog lokaliteta zapravo gradi na 38 hektara. Ko je Uroša Predića proglasio provincijskim slikarem

 

Stanislav Živkov

 

Poslednjih dana na našem političkom sumraku sve više se vide raznorazni politički meteori I to pri samom kraju svog sagorevanja. Tako recimo Dragan Đilas, Dušan Petrović, Zoran Živković, Čedomir Jovanović, Koštunica dr Vojislav sagorevaju očito vrlo svesni da ne mogu napraviti mnogo više od onog što nisu napravili, dok je Boris Tadić očito zadovoljan neučinjenim,  osnovao stranku da nastavi gde nije ni započeo, moguće pošto mu svojedobno u našoj ambasadi u Zagrebu nisu nabacili Severinu. Čitava ta politička agonija adekvatno se prenela i na lokal te je u Pančevu došlo do daljeg urušavanja i cepanja ostataka žutog preduzeća a panika je postala još veća jer je premijer Dačić najavio i skoro organizovanje lokalnih izbora. Naravno neki su se odmah osetili vrlo ugroženim iz prostog razloga jer bi nakon propasti žutog preduzeća došao i kraj mahinacijama i lopovluku.

Nekako istodobno sredinom januara, po prvi put je raspisan konkurs za izbor direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je bio otvoren do 24. Januara, ali kada se pogledaju konkursni uslovi vidi se da se i ovde radi o Potemkinovom selu pošto se od stručne spreme tražilo da kandidat ima visoku stručnu spremu iz oblasti društveno humanističkih nauka ili arhitekture te najmanje tri godine radnog iskustva u kulturi ili arhitekturi što praktično znači da bi za direktora Zavoda za zaštitu spomenika, pošto je i religija humanistička nauka, mogao biti imenovan recimo kako to piše čuvena književnica Džeki Kolins neki Isusov sledbenik koji bi po   Zavodu hodao odeven u sandale i lepršavu belu haljinu sa dugom kosom i bradom a uz to obavezno posedovao privezak koji bi se mogao meriti sa odgovarajućim delom anatomije nekog pastuva, šampiona stočnog sajma.

Naravno nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da ovako sročeni uslovi vezano za stručnu spremu predstavljaju direktno kršenje Zakona o kulturnim dobrima republike Srbije koji u članu 66 taksativno navodi da poslove u okviru delatnosti zaštite kulturnih dobara mogu obavljati lica sa odgovarajućom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom, što je samo po sebi pokazalo da je konkurs očito za nekoga namešten.

Na ovaj konkurs javilo se ukupno 10 kandidata od kojih je zakonske uslove ispunjavalo svega troje: arheolog konzervator Maja Živković, dosadašnja direktorka, arhitekta konzervator Dušanka Antonijev Stajić i autor ovog teksta, viši kustos istoričar umetnosti. Ipak, Upravni odbor Zavoda organizovao je i drugi konkursni krug pošto je po Upravnom odboru čak 5 kandidata formalno ispunjavalo uslove konkursa, da bi na kraju po direktivi iz ostataka Žutog preduzeća, ali i Ljajićevih socijaldemokrata bio izabran kandidat koji ne ispunjava ni zakonske ni konkursne uslove, a uz sve to ni sam Upravni odbor nije imao legitimitet da uopšte radi iz prostog razloga pošto je član Upravnog odbora Zoran Grba, inače sekretar Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj grada Pančeva još pre tri ipo godine podneo ostavku na članstvo u Upravnom odboru, koja nikada nije usvojena, niti je Grba zamenjen novim članom , što mu je omogućilo da desetak dana pre raspisivanja konkursa povuče ostavku i po sistemu puj-pike ne važi, učestvuje u radu Upravnog odbora. Međutim to nije sve, pošto je drugi član Upravnog odbora izvesni Paja Đukić, još pre godinu dana prestao da učestvuje u radu Upravnog odbora tako što se nije pojavio ni na jednoj sednici, što mu pak ni najmanje nije smetalo da se sam prijavi na konkurs za izbor direktora Zavoda i da potom još učestvuje u radu Upravnog odbora!

 Sa druge strane i skupština grada Pančeva nije stajala skrštenih ruku pa recimo nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da nikada nije sprovedena odluka o proširenju Upravnog odbora koji je još  17 oktobra 2013, upravo po naredbi Gradske uprave doneo odluku da upravni odbor, umesto dotadašnjih 5 ima 7 članova pošto je naprasno ustanovljeno da je Zavod ustanova od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje nacionalnog identiteta mađarske nacionalne manjine , što samo po sebi pokazuje da je žutom preduzeću do Mađara zapravo stalo kao do lanjskog snega!

 

 Kleptokratsko udruženje na okupu

 

 

 Sve u svemu, preko ovakvih mućki nelegitimni i nekompletni Upravni odbor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu navodnom većinom glasova 4 glasa za i jedan uzdržan, predložio je arhitektu  Miodraga Mladenovića za novog direktora, a odluka Upravnog odbora je preko gradske Kadrovske komisije poslata u Novi Sad, gde će o njoj konačni stav doneti pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, što je samo čista formalnost, jer su pripadnici pančevačkog žutog preduzeća još uoči konkursa išli po mišljenje kod Milana Micića, pomoćnika pokrajinskog sekretara za kulturu koji je aminovao čitavu ujdurmu!

Posebna je zanimljivost ko je i kako glasao za Mladenovića, o čemu smo informacije dobili od izvora u Ljajićevoj stranci. Naime, ako upravni odbor ima sedam članova, kvalifikovanu većinu predstavljalo bi najmanje 4 glasa za Mladenovića. Međutim ako se zna da od sedam članova Upravnog odbora dva uopšte nikada nisu bila imenovana, a da je od druga dva člana Zoran Grba podneo ostavku koju je tek godinama kasnije, odnosno pred sam konkurs povukao a nikada nije bili zamenjen novim članom, a Pavle Đukić koji takođe godinama nije dolazio na sednice, je naprasno učestvovao na konkursu o kome je kasnije sam odlučivao, pokazuje da je Mladenović dva glasa dobio nelegitimnim glasanjem Grbe i Đukića, a da su preostala dva legitimna glasa dali predsednik Upravnog odbora Saša Hadži Perić i arhitekta konzervator Jasmina Vujović, dok je istoričarka umetnosti Marina Miljuš pri glasanju bila uzdržana!

Naravno, gotovo nikome u Upravnom odboru nisu zasmetale dobro poznate činjenice : da Mladenović nikada nije položio stručni ispit bilo kao muzejski, bilo kao radnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pošto je i iz pančevačkog Muzeja kao i iz Zavoda bežao glavom bez obzira, samo kako bi izbegao polaganje stručnog ispita.

Ni najmanje nije zasmetala ni činjenica da Mladenović, prema uvidu na sajt Inženjerske komore Srbije nema nikakvu projektantsku licencu što mu, pak , ni najmanje nije smetalo da projektuje sve moguće i nemoguće projektiće za pančevačku crkvenu opštinu, pa čak i da realizuje sopstveni nakazni projekat falusoidne crkvetine kosih zidova u pančevačkom predgrađu Misa.

Još je manje smetala činjenica da je Mladenović vlasnik "eminentne" samostalne preduzetničke radnje DUART, odnosno  Studija za specijalizovani dizajn Duart Pančevo, koji još uvek ima aktivan status, uz matični broj 61450726 sa sedištem na adresi Braće Jovanović 24 u Pančevu, sa  pretežnom delatnošću: delatnost reklamnih agencija i šifrom 7311, a najmanje je smetala činjenica da je Mladenović istovremeno i predsednik i lice ovlašćeno za zastupanje bizarnog kleptokratskog udruženja Neolitsko Starčevo za koje se kao delatnost navodi Delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja, a malo kasnije se kao ciljevi delovanja navode ni manje ni više nego zaštita kulturnog nasleđa, proučavanje, valorizacija, rekonstrukcija, prezentacija i popularizacija neolitskog lokaliteta Starčevo -grad pri čemu je ova i ovakva registracija rezultat ili nečije nedotupavnosti ili rezultat nečije korupcije iz prostog razloga što po važećem Zakonu o kulturnim dobrima ovim poslovima, odnosno zaštitom nepokretnih kulturnih dobara što arheološki lokalitet svakako jeste, jedino mogu baviti teritorijalno nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture, a ne kojekakve grupice seoskih džibera!

Naravno, samo u našem društvu, duboko ogrezlom u korupciju i nepotizam, pretežno žute boje, ovako nešto je moguće a ako se zna da iza svega zapravo stoji prvoborac pančevačkih ostataka Demokratske stranke po imenu Petar Andrejić, po zanimanju urednik seoskih ilustrovanih novina, uzgred sa završenom srednjom školom i političkom karijerom koja je započela u dibiduz propalom SNO Mirka Jovića, gde je Andrejić čak organizovao smotru paravojske na stadionu u Kačarevu, na kojoj se sam nije ni pojavio, računajući na to da će jednom trebati čistog obraza da kadrovski poboljša neku drugu stranku, što veoma "uspešno" već godinama čini, kako u Pančevu, tako i u pokrajinskoj skupštini u Novom Sadu gde je poslanik na listi žutog preduzeća.

 

 Multidisciplinarna pljačka

 

 

Elem, u okviru razvoja seoskog turizma, takvom proslavljenom eruditi i radniku u kulturi, poput Andrejića, palo je na pamet da svoju seosku kasabu preobrati u svetsku turističku atrakciju, pa je stoga zajedno sa Mladenovićem, najpre osnovano bizarno udruženje građana Neolitsko Starčevo, koje je uskoro postala najsjajnija kulturnjačka zvezda- padalica na pančevačkom nebu žute boje, koja bi navodno trebala da postane lokalni turistički brend, zahvaljujući kome bi Starčevo postala vodeća južnobanatska turistička metropola zasenjujući pri tome susedni Beograd i Smederevsku tvrđavu. Zarad ostvarivanja ovog zaista kapitalnog cilja pristupljeno je realizaciji udruženog zločinačkog poduhvata, uz svesrdno saučesništvo pančevačkog zeta Milorada Đurića, tadašnjeg pokrajinskog sekretara za kulturu, te je 2011 godine Pokrajinski sekretarijat protivzakonito dodelio Neolitskom Starčevu sitnicu od 1.750.000 dinara, samo za izradu projektne dokumentacije što je neverovatna zloupotreba i komercijalizacija arheološkog lokaliteta od izuzetnog značaja, koji od svega nema apsolutno nikakvu korist, jer su Mladenović i bratija preko nekakve marketinške studije, bezbroj raznoraznih analiza i multidisciplinarnih sagledavanja zapravo gledali kako da se što više para slije u privatne džepove, a da se pritom na samom lokalitetu ne radi apsolutno ništa.

Tako se Mladenović svojedobno  proslavio izjavom da je starčevačka kultura brend Starčeva. Činjenica da se čitava kulturna grupa naziva po Starčevu za nas je bila značajna odrednica. Druga marketinška postavka bila je da je Beograd tržište Starčeva. Sa svojih dva miliona stanovnika i rastućim trendom na polju turističkih usluga, blizinu Beograda shvatili smo kao razvojnu šansu našeg projekta. U narednim godinama predviđena je izgradnja replika svih neolitskih naselja proučenih u okruženju, izgradnja upravne zgrade sa muzejskim depoom, kongresnim centrom, ugostiteljskim sadržajima i najširom turističkom ponudom. Kompleks će biti upotpunjen i kampom i bungalovskim naseljem, čime će se stvoriti uslovi za prihvat turista koji trasom od Severnog ka Crnom moru već prolaze našom opštinom. Činjenica da je Podunavlje određeno kao strateški interes EU, dodatno olakšava naš posao. Na ovom poslu svakodnevno radi tim referentnih stručnjaka, a sa ponosom mogu istaći da se realizaciji projekta pridružio i prof. dr Nenad Tasić, naš eminentni arheolog koji već radi na neolitskom lokalitetu Vinča. Mnogo je toga potrebno uraditi, a za nas je najvažnije da u ovoj godini završimo izradu projektne dokumentacije, kako bi stvorili i formalne okvire za apliciranje na konkursima evropskih fondova".

Očigledno je da se ovde radi o najobičnijoj drpaži iz svih mogućih fondova radi izgradnje nekakvog zabavnog parka koji bi po imenima idejnih tvoraca trebalo nazvati Pecalend ili Mićalend. Očigledno je da ni Mladenović ni Andrejić pojma nemaju šta je uopšte arheološki park, jer da to znaju, sigurno se ne bi zalagali za gradnju arheološkog parka na mestu gde se lokalitet uopšte ne nalazi, već na sasvim drugoj lokaciji.

Naime, u svetu i Evropi se odavno uređuju arheološki parkovi gde god se nalaze dobro istražena važna arheološka nalazišta, ali malo gde se nalaze cirkusi poput arheološko turističkog kampa Neolitsko Starčevo tj Pecalenda odnosno Mićalenda. Stoga je sasvim jasno da je nezakonita svaka dodela novca ovoj budalaštini iz fondova za zaštitu nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara, iz prostog razloga jer se uopšte ne radi o bilo kakvim radovima na zaštiti samog lokaliteta. Kako bi se za svaki slučaj osiguralo da sredstva budu dodeljena, na ovaj konkurs se kao korisnik prijavila gradska uprava Pančevo, pošto na konkursu sa projektima u oblasti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa mogu učestvovati isključivo organi lokalne samouprave, ili teritorijalno nadležne ustanove zaštite kulturnih dobara i to sa projektima zaštite kategorisanih spomenika kulture (što arheološko turistički park van lokaliteta sigurno nije) za koje je: kreirana plansko-tehnička dokumentacija (koja ne postoji), određena namena i korisnik, izdato konačno rešenje nadležnog organa o uslovima za izvođenje mera tehničke zaštite i drugih radova (kakve se mere tehničke zaštite mogu sprovoditi na nečemu što uopšte niti je kulturno dobro niti uopšte postoji!).

 

 

Kasaba sa muzejom i depadansom

 

 

O tome koliko je sve ovo zapravo najobičnija bruka i kompletna cirkuska manifestacija, najbolje svedoče i svojevremeni seoski panađur nastao zbog tobože veoma interesantnog kulturnog sadržaja, odnosno bratimljenja neolitskih mesta Starčeva, Vinče i Lepenskog vira na sam dan prolećnog ekvinocija odnosno ravnodnevnice pod izgovorom kako se na ovaj susret čekalo 7500 godina te je Starčevo bilo centar svetskih neolitskih megapolisa.

Na tom skupu navodno u nesvakidašnje prisnoj i nadahnutoj atmosferi ovi "neolićani" trasirali su temelje budućeg arheološko-turističkog trougla a ideje i predlozi "vrcali" su na sve strane. Inače svoj kreativni doprinos čitavoj svinjariji već godinama daje i dr Nenad Tasić, inače sin akademika Nikole Tasića, član arheološkog paketa derišta Filozofskog fakulteta i navodno jedan od najkompetentnijih učesnika, profesor na Filozofskom fakultetu i direktor projekta Vinča, koji je, ushićen ovom idejom, akcenat buduće zamisli stavio na vanvremenu plemenitost neolitske epohe, jer ona je, pored svega ostalog, upamćena po jednom od najdužih perioda bez rata, te je odgovornost svih učesnika u duhovnom smislu još izraženija, a naravno je još veća odgovornost svih onih koji Tasića dovlače na sve moguće izvore para koje on troši sa neviđenom lakoćom, praktično ni na šta!

Naravno, tek kasnije su na videlo izašli dodatni detalji šta sve zapravo podrazumeva projekat Neolitsko Starčevo, pa se septembra 2012 ispostavilo  da se radi glavni projekat za izgradnju upravne zgrade i muzeja površine 3000 kvadrata, nakon čega je trebala da usledi preparcelizacija zemljišta na kojem bi trebalo da bude izgrađen arheološko turistički park, odnosno prevođenje poljoprivrednog zemljišta površine 38 hektara u građevinsko.

Takođe se ispostavilo da skaredno udruženje Neolitsko Starčevo planira izgradnju golf terena, a na površini od 10 hektara  akva park.

Tom prigodom Mladenović je izjavio kako bi Neolitsko Starčevo trebalo da  ima upravnu zgradu muzeja, repliku neolitske nastambe, kamp, bungalovsko naselje, parkinge i objekte mirujućeg saobraćaja,i heliodrom uz prateće uslužne sadržaje, dok bi glavnu atrakciju na ovom prostoru predstavljala zgrada muzeja, poluukopana zemunica pasuljastog oblika sa travnatim krovom, koja će u potpunosti oslikavati graditeljski manir neolitskog čoveka. Nakon izrade projektne dokumentacije za gradnju džinovske poluukopane zemunice površine 3.000 kvadrata postavilo se pitanje šta bi se u takvoj nakazi izložilo.

Odgovor na to pitanje dao je sam Andrejić, koji se već poodavno zalaže da teritorijalno nadležni Narodni Muzej u Pančevu ustupi deo svojih zbirki, kako bi starčevačka kasaba dobila i svoj muzejski depandans, a kako bi se ova kapitalna zamisao realizovala pre neki dan u Upravni odbor Muzeja za nepoznate zasluge za pančevačku kulturu, imenovan je upravo Mladenović, što samo pokazuje da nikome ni najmanje ne smeta očigledan sukob interesa jer će budući direktor pančevačkog Zavoda Mladenović donositi odluke po zahtevima Muzeja u čijem je upravnom odboru Mladenović član. Doduše, ovde opet treba podsetiti na narodnu poslovicu da nikome nije sijala do zore, pa ni Mladenoviću koji se nedavno proslavio kapitalnim pitanjem zbog čega pančevačka gimnazija, umesto imena Mihajla Pupina nosi ime provincijskog slikara Uroša Predića.

Sve u svemu umesto istraženog arheološkog lokaliteta neolitsko Starčevo, Pančevo će po svemu sudeći dobiti Neolitsko Kurčevo! Jako žalosno!

 

 

A 1.

 

 Šta je novo u Starčevu

 

 

Lokalitet Grad-Starčevo proglašen je za spomenik kulture - arheološko nalazište 1957. godine rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika AP Vojvodine, a za arheološko nalazište od izuzetnog značaja proglašen je 1990. godine. Sam eponimni lokalitet (lokalitet na kom je prvi put konstatovana neka kultura) Grad-Starčevo, otkriven je radom poljske ciglane 1912. godine. Neolitska kultura, nazvana po mestu nalaza starčevačka, predstavlja pojam u našoj, kao i u svetskoj arheologiji. Ona predstavlja najstariju srednjeneolitsku kulturu na prostoru centralnog Balkana i iz tog centra širi se u Crnu Goru, Bosnu, Slavoniju, Srem i Bačku, kao i na deo Transilvanije, u centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Godine 1928. obavljena su prva stručna istraživanja pod rukovodstvom doktora M. Grbića iz Narodnog muzeja u Beogradu. U periodu od 1931. do 1932. usledila su obimna sistematska istraživanja Narodnog muzeja iz Beograda i Američke arheološke ekspedicije.

Na samom kraju šezdesetih godina prošlog veka reviziona iskopavanja obavili su Draga Garašanin iz Narodnog muzeja iz Beograda i Siti univerzitet iz Njujorka. Od 2003. do danas, sa manjim prekidima vrše se vrlo ograničena sondažna arheološka iskopavanja rubnih delova nalazišta Grad-Starčevo kako bi se utvrdila njegova površina.

 

 

A 2.

 

Crne rupe Marka Pacova

 

Prvo veliko Mladenovićevo prodavanje magle dešavalo se sredinom devedesetih godina kada je ubedio sada pokojnog pančevačkog doktora arheologije dr Ljubomira Bukvića da zajedno pokušaju da utvrde trase bedema nekadašnje pančevačke tvrđave. Kao konsultant ove besmislice angažovano je zvučno ime beogradske tvrđavske lože, dr Marko Popović, poznatiji kao Marko Pacov. Tako je Mladenović zamislio da nepravilnost oblika parcela između parcela ukazuje na navodni trag bedema tvrđave i na osnovu Mladenovićevih proračuna pokojni Bukvić je započeo da iskopava navodni bedem, da bi se na kraju ispostavilo da je Mladenovićev "precizan" proračun Bukvića bukvalno doveo na zatrpan podrum stare porodične kuće koja je srušena petnaestak godina ranije. Kako bi široj pančevačkoj javnosti bolje prodao muda za bubrege, Mladenović je čak po pančevačkim trotoarima žutom bojom škrabao nekakve linije, koje su, navodno, po njemu trebale da ukažu na trasu nekadašnjih bedema!