Na nišanu

 

U susret ''punom mandatu'' Aleksandra Vučića: dalje neće moći

 

Prodavac magle, prodaje državu

 

 Posle više od dvadeset godina radikalskog nasilja koje je sprovodio nad zdravim razumom građana Srbije, preteći svakome ko nije u dovoljnoj meri patriota, kao što je on, Aleksandar Vučić se nalazi pred svojim prvim i poslednjim premijerskim mandatom. Uoči majskog "prevrata" koji će se desiti kada bude sastavio novu vladu i bude pozvao svoje ministre na slepu poslušnost, važno je znati da je reč o čoveku koji je spreman da vlada samo putem neke vrste vanrednog stanja. Taj princip će odmah primeniti. Ali tako da odgovornost za sve nesreće prebaci na svoje potčinjene, pa na kraju i na narod. Koliko ovakav privremeni politički cirkus može da traje? Istorijsko iskustvo je pokazalo-ne previše. Ali, dovoljno dugo da nastanu nenadoknadive štete. Kako sprečiti još jedan nadolazeći srpski pakao?

 

Nikola Vlahović

 

Čim je u junu 2012. godine imenovan za takozvanog prvog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandar Vučić je svom snagom krenuo u neviđenu autokratsku avanturu, ponižavajući i Vladu i njenog mandatara Ivicu Dačića, ali i sve institucije u državi. Činio je to svakog dana i na svakom koraku. Sa neverovatnom strašću, Vučić je gazio sve i svakoga oko sebe, ne dozvolivši nijednog trenutka da institucije (pre svega, pravosuđe i policija) rade nezavisno.

Preko Vučićevih medija Dačić je permanentno bio optuživan za saradnju sa klanom Darka Šarića, isključivo sa ciljem da obesmisli ulogu izabranog predsednika Vlade i afirmiše sopstveni značaj i izmišljenu instituciju takozvanog prvog potpredsednika.

I dok se igrao sa Dačićem kao mačka sa mišem, Vučić se redovno sastajao sa političkom i privrednom elitom u Crnoj Gori, među kojom je  uvek bilo i brojnih Šarićevih prijatelja, ali, na to u Srbiji niko nije smeo da ga podseti.

Sve što je radio, od prvog do poslednjeg dana mandata, radio je u slavu Miodraga Rakića, čoveka kome se uvek beskrajno divio. Naime, Rakić je uspeo da uradi ono što Vučić nikada nije: postao je gospodar života i smrti u Srbiji, tokom dva mandata Borisa Tadića, prikupljajući prljavi veš najznačajnijih ljudi u državi sa pozicije koordinatora svih bezbednosnih službi, ali i lične podatke svakog građanina, njihova kretanja, raspoloženje i političke nazore.

Kako je rastao Rakićev ucenjivački kapacitet, tako je Vučić njime sve više bio fasciniran. 

Zbog ljubavi prema Rakiću i zbog zaštite ključnih protagonista "demokratske" pljačke, Vučić je uporno tvrdio da nema dokaza o iznošenju 51 milijarde dolara iz Srbije, iako su iz sveta o tome stizale činjenice koje niko nije mogao da ospori (najpreciznija je bila američka provladina agencija „Global Financial Integrity" koja je i došla do tačne cifre i računa na kojima se taj novac nalazi) .

Kao maligni tumor, diktatura Aleksandra Vučića, koja je počela u junu 2012. godine, doživela je pravu metastazu. Strah od Vučića se raširio i do najmanjih opština u Srbiji, a broj njegovih lažnih vernika, dostigao je kulminaciju. Ubrzo, i sam je osetio da je na "tankom ledu", pa je počeo da pravi neku vrstu vanrednog stanja...

 Najpre je panično zahtevao rekonstrukciju Vlade, ali ga je ta rekonstrukcija koštala skupo. Novi ministar privrede, Saša Radulović, optužuje ga, neoborivim činjenicama, za opstrukciju reformi i za pljačku državnih dobara štetnim ugovorima sa multimilionskim iznosima. Brže-bolje, Vučić smenjuje Radulovića, angažuje svoju propagandu da Radulovića proglasi ludakom (Siniša Mali, član privremenog gradskog veća Beograda ga čak naziva "sramotom za Srbiju"!) i najavljuje raspisivanje vanrednih izbora. Amerika i sve ključne evropske države na čelu sa Nemačkom bile su protiv toga. Počela je Vučićeva trajna međunarodna izolacija.

Da bi nekako držao narod pod hipnozom, Vučić počinje da pominje milijarde investicija u Srbiju. Na scenu su izašle bajke o desetinama hiljada kineskih milijardi, stotine milijardi iz arapskih zemalja, pa i milijarde investicija iz Nemačke i Evropske unije. U isto vreme, jedini investicioni kapital kojim je Srbija raspolagala, bio je onaj iz Ruske federacije. Pred kraj predizborne kampanje 2014. godine, zahvaljujući namenskom, najpovoljnijem ruskom kreditu, počela je rekonstrukcija srpskih železnica.

Postalo je jasno da Vučić iz ove situacije nema izlaza, da mu ni pobeda na izborima neće pomoći, jer, nema čudotvorca koji će spasiti Srbiju od bankrota. U međuvremenu, zbog promenjenih međunarodnih odnosa posle događaja u Ukrajini, Evropska unija zahteva od Srbije da se opredeli: ili će se okrenuti Briselu ili Moskvi. Vučićeva (i Nikolićeva) laž o ugodnoj srpskoj zavetrini i "neutralnom" statusu u ovom slučaju, ima svoju cenu. Najdalje za šest meseci, ona će doći na naplatu.

Uprkos svemu tome, Vučić sprema novu Vladu. Način na koji pokušava da je sastavi, govori da on hoće sam da vlada, a da mu svi ostali budu marionete. U tu svrhu je već odredio "sigurne" članove, sve samo gej-društvo. Prvi među sigurnima je Lazar Krstić, ministar finansija, nesvršeni student jednog od BK fakulteta, lažni diplomac sa Jejla, zaposlen na ovako visoku funkciju sa srednjom školom (uz opravdanje da nije mogao da nostrifikuje diplomu, jer je procedura skupa i komplikovana!). Tu su među kandidatima i Nikola Selaković, Aleksandar Vulin...

 

 

Ponudio državnu teritoriju za članstvo u EU

 

 

Jedno je sigurno: Vučićeva bolesna potreba za samostalnom vladavinom, bez poštovanja institucija i zakonskih procedura, nailazi na nepremostiv problem. To je njegov panični strah od odgovornosti. Zato se sprema da promeni i Ustav i niz zakonskih odredbi, kako bi Srbiju zavio u crno, uvođenjem poslednjeg stadijuma divljačkog kapitalizma, onog koji ne odgovara nikome osim svojim pohlepnim potrebama.

Jedan od Vučićevih učitelja "liberalnog kapitalizma" nije neki veliki filozof, nego sin italijanskog mafijaša, bivši gradonačelnik Njujorka, Rudi Đulijani. Njihova zajednička, "promotivna" plovidba obalama Save i Dunava oko Beograda, uoči izbora 2012. godine, bio je jasan signal ko sve može da stoji iza njegovih grandioznih prevara. Tačno dve godine od tog događaja, i neupućenima je jasno da Vučić igra po diktatu iz Vašingtona, Londona i Brisela i da je doslovno prodao Kosovo.

Pripremajući javnost Srbije na amputaciju dela teritorije, bez ikakvog srama najavio je da narod Srbije mora da bude spreman na bolan kompromis prilikom rešavanja statusa Kosova i Metohije, što je, drugim rečima, bila najava dalje izdaje srpskih nacionalnih i državnih interesa. Vučić je za svaki svoj potez nalazi razlog u želji da Srbija dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU i time pristupi evropskim fondovima, što je nazvao „trgovinom teritorije za Eevropsku uniju". Samo opasan ludak ili još opasniji izdajnik, mogao je da ponudi deo državne teritorije u zamenu za maglovite priče u ulaska u Evropsku uniju.

Po slobodnoj proceni zapadnih državnih agencija i ovlašćenih institucija, samo cena rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji  iznosi oko 4.500 i 5.000 milijardi dolara! Poljoprivredno zemljište, jedno od najplodnijih na evropskom kontinentu, niko ne može ni da proceni. Ovde treba podstetiti da je, ne tako davno, američki diplomata Filip Gordon tražio od državnog rukovodstva Srbije (u jednom od pet zahteva!) da se Srbija odrekne svih energetskih resursa na Kosovu i Metohiji, i to međunarodnim ugovorom. Znajući da je u pitanju ovlaštena "gvozdena pesnica" američke vlade, Aleksandar Vučić se nije mnogo premišljao, nego je tom prilikom od Filipa Gordona tražio odobrenje da bude sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. Taj primer najrečitije govori o jasnoj ulozi Brisela i Vašingtona prilikom formiranju Vlade Srbije 2012. godine, i objašnjava zašto je umesto ministarstva, formirana takozvana Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Ali, tu nije kraj Vučićevom bednom podaništvu i "reviziji" njegovog dvadesetogodišnjeg radikalskog nasilja koje je sprovodio, maltretirajući svakoga ko mu se nije učinio dobrim Srbinom i dovoljnim patriotom...Naime, nedavno je  prištinski list "Lajm" objavio vest (i dodatni komentar), da Aleksandar Vučić priprema teren za priznanje nezavisnosti Kosova. "Lajm" piše da je Vučić u Briselu "postigao" sporazum da se odredi par malih entiteta za Srbe (sa čim bi se Albanci saglasili), ali, pod uslovom da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Do kojih granica ide Vučićeva samovolja i kršenje zakona, najbolje govori i slučaj direktora policije Milorada Veljovića, kome su već odavno istekli svi mandati i koji je već odavno, po svim zakonima, penzioner! Ali, ni to nije sve. Veljovićev sin Stanko, koji ima samo 24 godine, direktor je predstavništva kompanije šabačkog tajkuna Miroslava Bogićevića u Moskvi! Ovih dana, dnevna štampa uveliko najavljuje Bogićevićevo hapšenje zbog toga što je opljačkao Fond za razvoj Srbije i više poslovnih banaka za skoro jednu milijardu evra,  a Ruse za oko 160 miliona dolara. Srpska javnost je bila zgranuta kad je saznala da se Veljovićev sin Stanko, vozi u najnovijem modeli "Mercedes CLK" vrednom 60.000 evra. Na žalost, on je, istovremeno, i zavisnik od teških droga, pa je na lečenju u Moskvi. Upućeni u ovaj slučaj znaju da je mlađi Veljović sa sobom odneo i veliki broj kompakt diskova (CD), navodno, sa snimljenom muzikom, ali, da je ustvari, na njima pola arhivskog fonda Uprave kriminalističke policije (UKP) i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Tako je hor istražitelja ruskog FSB (bivši KGB) dobio ovaj retko vredan "notni tekst" koji je predočen i predsedniku Vladimiru Putinu.

Zbog svega toga, Aleksandar Vučić se, prilikom svog poslednjeg dolaska u Kremlj, proveo kao "bos po trnju". Ali, to je tek početak. Zbog lošeg odnosa Srbije prema Rusiji i njenoj strategiji na ovom delu Balkana, moraće da podnese račune. Ali, ne Londonu, Briselu i Vašingtonu, kako je navikao. U takvim okolnostima, čak i ako na ruski pritisak prihvati Dačića u novoj Vladi (kao jedinog iz SPS), ni to mu neće pomoći. Niko osim njega ne može da odgovara vladi u Moskvi. Tražio je "pun mandat", a on podrazumeva i punu odgovornost.

 

 

Reformator protiv reformi

 

 

Vučićeva noćna mora je i bivši ministar Saša Radulović, koji je 24. januara 2014. godine, nakon veliko skandala "prvog potpredsednika" oko sakrivanja ugovora sa arapskim "Etihadom" (i brojnih drugih prevara) podneo ostavku. Radulović je predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću dao obrazloženje o ostavci, kao i razloge zbog kojih je odlučio da je podnese.

U dokumentu, nakon rezimea plana reformi koje je sačinio skupa sa ministrom finansija Lazarom Krstićem, a koje su predstavljale osnov za ekonomsku politiku rekonstruisane Vlade, Radulović ističe da "nijedna od ovih reformi nije sprovedena", niti je to uopšte bila Vučićeva namera!

"Paket mera ekonomske stabilizacije je potpuno promašen. U njegovoj izradi nije učestvovala ni Vlada kao kolektivno telo, ni Ministarstvo privrede. Na njemu je radilo Ministarstvo finansija i kabinet Prvog potpredsednika", rekao je tada Radulović i dodao da iz protesta zbog toga nije bio prisutan na javnoj sednici Vlade na kojoj je predstavljan ovaj paket javnosti. Ocenivši da je doneti budžet za 2014. godinu neodrživ, "u delovima neozbiljan i ni približan onome što je Srbiji potrebno", Radulović navodi da "bez ikakvog pisanog dokumenta, samo na osnovu usmenih informacija iz treće ruke, očekujemo tri milijarde evra od UAE".

Radulović je, između ostalog u detaljno obrazloženim razlozima za svoju ostavku, naveo i da je prethodni ministar finansija i privrede ostao deo Vlade i aktivan deo kabineta Prvog potpredsednika Vlade, i da su "puno poverenje u arapska, kineska i druga čuda, netransparentne ugovore, subvencije, i sve ostale propale politike prethodnog ministra, izgleda jedina politika na koju se zaista i iskreno računa."

I zaista, Vučićeva galama oko borbe protiv organizovanog kriminala završila se neslavno, tako što je evidentno da od juna 2012. godine do danas nije završen nijedan sudski postupak i da se na višegodišnjim robijama na osnovu pravosnažnih presuda ne nalazi nijedan političar ili tajkun koji je opljačkao i ojadio Srbiju u protekle 23 godine. Ne treba biti ekonomski ili pravni ekspert da bi se izveo zaključak kako je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem najobičnija lakrdija, sa kojom se zabavljaju strani okupatori, novi imperatori, oni koji stalno tragaju za malim kolonijama u kojima još ima poslušnog roblja i jeftinih prirodnih resursa.

 

CNN laže svet, a Vučić laže na CNN-u

 

 

Spisak Vučićevih prevara koje je izgovorio dok je bio u svojstvu prvog potpredsednika Vlade Srbije, kolosalan je. Zbog takvih laži, padaju i vlade i glave, ali ne i Vučić. Treba se setiti samo nekoliko najkrupnijih laži: da je "Mercedes" došao u Srbiju, da je "JAT" prodat (mada je poklonjen Arapima, a njegove dugove će vraćati Srbija), da će Srbija dobiti barem dve milijarde najpovoljnijeg kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da će Srbija "ostati na Kosovu", da smo "vojno neutralni", da ćemo zaraditi milijarde od izvoza naoružanja, da će Kuvajt da kupi srpske tenkove, da će arapska kompanija "Al Dahra" da izvuče srpsku poljoprivredu iz bede u kojoj se našla, da je Srbija najpovoljnije mesto za strana ulaganja i da stranci jedva čekaju da ulože u srpsku industriju i razvoj novih tehnologija...

Beskonačan je spisak Vučićevih magli. Ali, bez obzira na to, tek predstoji njegov poslednji pokušaj da i državu i građane prevede još jednom žedne preko vode.

Ali, ako je već notorna istina da Vučić svakodnevno laže javnost u Srbiji, kako se desilo da slaže milijardu gledalaca globalne televizijske mreže CNN? U februaru mesecu ove godine, Vučić je dao intervju CNN-u u komke doslovno kaže: "...Uspostavili smo vladavinu prava i zakonsku regulativu koja omogućava veoma dobru klimu za nove investitore, u Srbiji postoji potpuna politička stabilnost (za razliku od Ukrajine), što daje šansu za uspostavljanje vladavine prava i dovođenje novih investitora u zemlju. Moram da kažem da smo proteklih meseci u razgovorima sa predstavnicima Evropske unije videli veliki napredak u odnosma prema Srbiji. Radili smo naporno i najbolje što znamo. U Srbiji će se nastaviti reforma naše ekonomiju i izborićemo se sa organizovanim kriminalom...Ljudi veruju u vladu i reforme i to nas uverava da nastavimo svom snagom!".

 Vučić je na kraju intervjua pozvao novinarku CNN da dođe u Srbiju kako bi se uverila "koliko je to divna zemlja", a kad ga je ona pitala ima li kakvih rizika da stvarno dođe, da je ne zateknu neki nemiri i slično, odgovorio je u stilu odgovornog podanika:  "Zaista se trudimo i činimo sve što je u našoj moći da izbegnemo bilo kakve nemire. Moramo da reformišemo ekonomiju, uradili smo puno toga u prošlosti. Uspostavili smo pravnu državu, borili se protiv organizovanog kriminala i korupcije i to je nešto što čini razliku između Srbije i drugih u regionu"...

Za ovoliko laži, u Americi, u koju se Vučić kune, ovakve ispade hitno sankcionišu obavezom prinudnog lečenja. Ukoliko se pokaže da nije reč o ludilu nego o provokaciji, sledi "ispadanje". Takav neko više ne bi mogao da se bavi ni politikom niti bilo kojim  drugim javnim poslom. Ali, ono što je smrtni greh u kući njegovih podstrekača i inspiratora, to je u Srbiji neobavezno "fantaziranje". Samo, dokle?