Natrag

Druga strana

 

Druga strana

 

Jednom špijun, uvek špijun

 

Slučaj gospodina Polarda

 

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. Na slučaju osuđenog američkog obaveštajca Džonatana Polarda objašnjava kako se postaje špijun. Jednom špijun, zauvek špijun, zla je sudbina onih koji prodaju tajne drugoj službi...

 

Vlado Dragićević

 

Vest da Obamina Administracija razmatra oslobađanje Džonatana Polarda, osuđenog za špijunažu, kao vid pokušaja da se izraelsko-palestinskim mirovnim pregovorima udahne dodatni, sveži stimulans, predstavlja dokaz da su ovi pregovori definitivno postali put ka ničemu.

Administracija može osloboditi Polarda, ali ne treba gajiti iluzije da će njegovo oslobađanje, na neki volšeban način, pojačati izraelski entuzijazam u mirovnim razgovorima sa palestinskom stranom. Izraelci će Polarda dočekati kao nacionalnog heroja, a zatim nastaviti da pokazuju otvorenu nezainteresovanost za miran suživot sa Palestincima, uprkos očevidnim dokazima da takav život može doneti dobroga i jednoj i drugoj strani.

Ko je Džonatan Polard?  Amerikanac izraelskog porekla, rođen u Galvestounu, Teksas. Diplomirao je političke nauke  na Univerzitetu Stanford, a takođe posećivao studije na Flečer školi Univerziteta Tafts. Tri godine nakon diplomiranja, pokušao je da se zaposli u Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA), ali je odbijen ( jedan od razloga je bio da je pušio marihuanu). Uprkos ovome, Džonatan je iste godine primljen u Mornaričku obaveštajnu agenciju. Kratko nakon što je počeo da radi, Polard se u Njujorku sreće sa operativcem izraelske obaveštajne službe, Avi Selom, kome počinje da daje informacije vezane za iračka vojna hemijska postrojenja. U novembru 1985. godine, uhapšen je na putu ka Ambasadi Izraela u Vašingtonu.  Osuđen je na doživotnu robiju. Mnogi smatraju da ga je, u onome što je učinio, nadmašio jedino Edvard Snouden.

Godina 1985-ta, postala je u SAD-u poznata po nazivu "Godina špijuna", a nakon serije hapšenja koja su pokazala ozbiljne prodore u bezbednosnu strukturu i odbranu SAD-a. A 22. novembra, Leri Vu-Tan Cin, dugogodišnji pripadnik CIA, uhapšen je od strane FBI i optužen da je špijunirao u korist NR Kine. Dva dana nakon toga, nekadašnji pripadnik Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), Ronald Pelton, uhapšen je i optužen za dostavljanje ruskoj strani podataka vezanih za pet obaveštajnih akcija. U maju iste godine, uhapšen je i bivši mornarički oficir, Džon Voker Junior, koji je odavao poverljive informacije KGB-u, a u septembru, u Moskvu je, pred samo hapšenje, pobegao operativac CIA, Edvard Li Hauard.

Nagoveštaji da bi Džonatan mogao biti pušten iz zatvora, predstavljaju dramatičan obrt i pokazuju očajničku želju SAD-a da pregovore održe u životu. Sudeći po još ne potvrđenim vestima, a ukoliko se pokažu tačnim, Izrael bi za uzvrat morao dati značajne koncesije palestinskoj strani. One bi mogle uključiti neku vrstu zamrzavanja širenja izraelskih naselja na teritorijama koje su razlogom sporenja, puštanje na slobodu palestinskih zatvorenika u broju koji je veći od onoga na koji pristaje Izrael, i garancije da će Izrael ostati za pregovaračkim stolom i posle aprila meseca.

Polardove pristalice kažu da će njegovo puštanje na slobodu dati opravdanje izraelskom premijeru, Bendžaminu Netanjahuu, da pristane na koncesije, dok drugi smatraju da je špijun dobio zasluženu kaznu.

Sam Polard je priznao da je dostavljao poverljive informacije izraelskom operativcu, ali da je za to bio motivisan činjenicom da je Izrael najbliži saveznik SAD-a.

Za nastavak mirovnih razgovora, ove dve stvari - Polardovo oslobađanje i američka inicijativa u globalu, ne bi nikada trebalo da budu povezane.  Njihovo povezivanje smanjuje racionalno razmatranje i jednog i drugog.  Samo po sebi, to neće obnoviti mirovni proces, budući da je očigledno da su Izraelci i Palestinci ostali na različitim pozicijama.

U SAD-u neki, pak, smatraju da Polarda treba osloboditi, ali iz humanitarnih razloga. Nakon 29. godina provedenih u zatvoru, već ozbiljno oboleo, on je zatočenik duže od mnogih koji su počinili slična dela. Podaci koje je dostavljao sada nemaju nikakvu vrednost, pa njegov izlazak na slobodu ne bi ugrozio američku bezbednost.

Oni, koji su drugačijeg mišljenja, smatraju da je Polard prodao svoju zemlju za novac koji je dobio, ne samo od Izraela, već i od Rusa (podaci o ciljevima u Rusiji koji su pokriveni nuklearnim oružjem SAD-a). Neki čak kažu da je Polard otkrio i imena američkih operativaca na terenu, od kojih su neki i ubijeni.

 Ako je to cena, kažu oni, koju će Administracija platiti da bi se razgovori nastavili, šta onda treba da uradi da bi se došlo do krajnjeg dogovora?

Treba podsetiti da se o Polardovom oslobađanju razmatralo jos 1998. godine, kada je tadašnji predsednik SAD, Bil Klinton, bio spreman da to učini. Međutim, morao je da od ovoga odustane pritisnut protestima obaveštajne zajednice i pretnjom tadašnjeg direktora CIA, Dzordža Teneta, da će momentalno podneti ostavku.

Ipak, izgleda da je Administracija SAD-a, spremna da pusti iz zatvora čoveka koji je špijunirao za drugu zemlju, Izrael. Američke diplomate su mišljenja da će, uz pomenute koncesije, Izrael pristati na nastavak pregovora, ukoliko Polard izađe na slobodu. Ako je verovati nezvaničnim izvorima, i Palestinci su spremni da razgovore nastave, ukoliko se iznađe uravnotežen dogovor.

Za neke izdajnik i špijun koji se rukovodio isključivo novcem, a za druge heroj, Džonatan Polard će ostati upamćen kao čovek koga je nadmašio jedino Edvard Snouden. Američka obaveštajna zajednica nije zaboravila, niti oprostila Polardu. Svaki pokušaj njegovog oslobađanja izazvaće buru u ovim krugovima, pa će Bela kuća morati pažljivo da odmeri između tenzija među svojim obaveštajcima, i geopotičkih prednosti koje ovakvo oslobađanje pruža.

Već ostareli obaveštajac bi tako dobio određenu satisfakciju, ali ostao ipak, samo špijun.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane