Natrag

De`urna

 

Dežurna

 

Višestruko opljačkani građani Srbije, uskoro će morati da pokrivaju i dugove banaka

 

Samo je sirotinja stabilna

 

Od 29 banaka u 2013. godini, njih 15 je poslovalo sa dobitkom, a 14 banaka iskazalo je gubitak, koji je veći od ukupnog dobitka za dve milijarde dinara, poslovni prihodi ovih 29 banaka smanjeni su za 22,2 odsto. Kritično je u Poštanskoj štedionici koja sopstvenim kapitalom pokriva 12,5 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Građani će preko budžeta platiti preko 700 miliona evra za pokrivanje dugova zatvorenih banaka.

 

 

Miodrag K. Skulić

 

 

U 2013. godini 29 poslovnih banaka, uzeto zajedno, iskazale su negativan poslovni rezultat u prebijenom iznosu od dve milijarde dinara, jer 15 banaka koje su poslovale sa dobitkom iskazalo je 31 milijardu dinara dobiti, a 14 banaka koje su poslovale sa gubitkom iskazalo je negativan rezultat od, čak, 33 milijarde dinara.

Ukupni poslovni prihodi od kamata, naknada, provizija i kursnih razlika ostvareni u 2013. godini iznosili su 384 milijarde dinara i bili su niži u odnosu na prethodnu godinu, za isti broj tih banaka za, čak, 22,23 odsto, jer su u prethodnoj godini iznosili 494 milijarde dinara.

Kakav je udar u finansijskom poslovanju doživelo ovih 29 banaka najbolje govori podatak da su one u 2012. godini ostvarile neto dobitak od 23,8 milijardi dinara, kada je sa dobitkom poslovalo 22 banke, a sa gubitkom sedam banaka. U toj godini ukupan dobitak od 36,3 milijarde dinara višestruko je premašivao iskazani gubitak od 12,5 milijardi dinara. I broj zaposlenih smanjen je za 193 lica, pa je u prošloj godini u bankarskom sektoru bio zaposlen 26.371 radnik.

Ukupna aktiva, koju čini gotovina, depoziti, dati krediti privredi, javnom sektoru, građanima i državi, kao i ostali plasmani, uključivo u to i stalnu imovinu (nepokretnosti, opremu i inventar) iznosili su na kraju prošle godine 2.817 milijardi dinara i bili su pokriveni kapitalom banaka sa 20,94 odsto. U kapital banaka uključen je osnovni akcijski kapital, rezerve i neraspoređena dobit.

Po svim pokazateljima prednjači Intesa banka, sa 3.060 zaposlenih, poslovnom aktivom od 427 milijardi dinara, koja je veća, uzeto zajedno od 16 manjih banaka, sa kapitalom od 98,9 milijardi dinara, kojim pokriva 23,15 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava, sa prihodima od skoro 51 milijardi dinara i sa neto dobitkom od 8,6 milijardi dinara. Ali i kod ove banke došlo je do nižeg prihoda nego u prethodnoj godini za 28,5 odsto, i pada iskazane dobiti za 9,4 odsto.

Pet banaka koje su u prethodne dve godine otišle u stečaj (Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka i Univerzal banka) podnele su godišnje obračune za 2013. godinu i iskazale 50,5 milijardi dinara gubitak u poslovanju u toj i ranijim godinama, do visine kapitala i 32,6 milijardi gubitak iznad visine kapitala (Nova Agrobanka 29,6, a Privredna banka 12 milijardi dinara).

Tako je ukupan kumulirani gubitak u ovih pet banaka dostigao 83,1 milijardu dinara, ili oko 730 miliona evra. Za čuđenje je da do danas nisu objavljeni podaci ko su deponetni koji su imali oročene i neoročene depozite u Privrednoj i Univerzal banci, a veruje se da su brojni stečajni upravnici u Univerzal banci držali novčana sredstva iz stečajne mase brojnih preduzeća u stečaju. Ovim su ti novci upali u „bunar" iz koga poverioci u stečaju i zaposlenici nikad neće videri ni dinar.

Javnost nije upoznata ni koliki iznos devizne štednje iz ovih pet banaka je pao na teret državne Agencije za osiguranje depozita, jer devizne i dinarske štediše koje su u jednoj banci imale na štednji do 50.000 evra, pokrivene su državnim novcem. Eto ceha na teret države od čak milijardu evra! A poreski obveznici ne znaju ko je sve, po kom osnovu i sa kojom dokumentacijom i sa kojim garancijama dobijao kredite od Privredne banke i Univerzal banke. Za čuđenje je što je od 2.286 nekad zaposlenih u ovim bankama, koliko je bilo zaposleno pre uvođenja stečaja, na dan 31. decembra ostalo u radnom odnosu 1.502. lica.

Do znatnog smanjenja je došlo samo u Agrobanci i Novoj Agrobanci od 862 ranije zaposlena ostalo je njih 172, u Razvojnoj banci Vojvodine na kraju decembra ostalo je u radnom odnosu 546 lica od ranije 601 zaposlenog, u Privrednoj banci svih 362 i u Univerzal banci svih 421  radnik. Izgleda da Banka Poštanska štedionica nije preuzela iz ove tri banke filijale i u njima zaposleno osoblje.

Banka Poštanska štedionica u 2013. godini imala je ukupno angažovana poslovna sredstva (gotovinu, depozite, date kredite i stalna sopstvena sredstva sadržana u nepokretnostima, opremi i inventaru) u vrednosti od 99,6 milijardi dinara, uz sopstveni kapital od samo 12,5 milijardi dinara. Prema tome, ova banka pokriva sopstvenim kapitalom samo 12,5 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Kako je kod Intesa Banke ovaj pokazatelj veći od 23 odsto, jasno se pokazuje da je država, po modelu Mlađana Dinkića, prenosila takozvane zdrave kredite u ovu banku, iz propalih banaka, a niko nije vodio računa, da li ta banka bez sopstvenog kapitala, može da pokriva, bez većih rizika, ogromni obim kredita datih svojim i preuzetim komitentima.

NLB banka je u 2012. godini iskazala gubitak u poslovanju u iznosu većem od četiri milijarde dinara, a u prošloj godini dodatni gubitak u iznosu većem od deset milijardi dinara. Samo u ove dve godine iskazani gubitak dostigao je 14 milijardi dinara, pa je preostao kapital od još samo šest milijardi i 113 miliona dinara. Ukupna aktiva ove banke na kraju decembra prošle godine iznosila je 39 milijardi dinara, pa je stepen pokrivenosti ukupno angažovanih sredstava sopstvenim kapitalom u ovoj banci izuzetno nizak i iznosi samo 15,6 odsto, ali je znatno veći nego kod Poštanske štedionice.

Niži nivo pokrivenosti sopstvenim kapitalom ukupne aktive ima samo VTB banka, jer ona sopstvenim kapitalom pokriva samo 7,5 odsto angažovanih poslovnih sredstava.

Sa 590 milijardi dinara ukupnog osnovnog kapitala, rezervi i neraspoređene dobiti, 29 naših banaka ima, dakle, 5,1 milijardu evra kapitala, a plasira ta sopstvena sredstva, sredstva iz depozita komitenata, sredstva devizne i dinarske štednje i sredstva iz inostranih kredita u visini od 24,5 milijarde evra, odnosno 2.917 milijardi dinara. Prema poslednjim podacima Registra APR-a kada se osnovni kapital banaka za sve banke vodio u evrima, ovih 29 banaka imalo je upisan i uplaćen osnovni, odnosno akcijski kapital, 3,3 milijarde evra.

Iz toga se zaključuje da su kumulirane rezerve i neraspoređena dobit dostigle 1,8 milijardi evra, što je više od 50 odsto osnovnog kapitala. Ali, ni u 2014. godini banke ne mogu očekivati dobit, jer treba otpisati deo kredita dat privrednim subjektima koji se ne može naplatiti, posebno potraživanja od Farmakoma, Interkopa, Interkomerca, Beohemije, Zekstre i drugih sistema u propadanju.

Dakle, u 2013. godini nastala je prva godina, u kojoj, uzeto zajedno, bankarski sektor na tih 5,1 milijardu evra, nije ostvario ni evra profita, već je izgubio 18 miliona evra.

 

 

Sa dobitkom su poslovale sledeće banke (u milijardama dinara):

 

8,6  Intesa banka

4,7   Komercijalna banka

5,3  Raiffeisen bank

3,8  Unicredit bank

2,2  Procredit bank

1,4   Vojvođanska banka

1,4  Eurobank

1,2  AIK banka

1,0  Sberbank

1,0  Erste bank

 

Minimalnu dobit su iskazale: Banka Poštanska štedionica 130 miliona dinara, Oportunity 67, Credit Agricole 32, Jugobanka K. Mitrovica 22 i Jubmes banka 6,8 miliona dinara. 

 

 

Sa gubitkom su poslovale sledeće banke (u milijardama dinara):

 

10,0 NLB banka

7,4  KBC banka

4,9  Hipo Alpe Adria

4,6  OTP banka

1,5  Alpha bank

1,0  Pireaeus bank

0,8  Societe General bank

0,7  KBM banka, Kragujevac

0,5 Marfin bank

0,4  Fidomestic bank

 

Manje gubitke iskazale su sledeće banke: Srpska banka 340 miliona dinara, VTB banka 372, Dunav banka 172, Čačanska banka 87 miliona dinara.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane