Novi Sad

Zašto je Vojvodina postala kulturni i informativni geto, i ko ima monopol na istinu u ovoj srpskoj pokrajini? (3)

Sultan dao, paša potrošio

Nikada u svojoj istoriji, od kako su je Srbi pod Arsenijem Carnojevicem naselili, Vojvodina nije doživela da joj glavni ideolozi budu dva bosanska "dodoša", dve antiintelektualne protuve, koje skoro dve decenije diktiraju medijska i gradanska pravila i cinkare, i javno i tajno, svakoga ko "zastranjuje" i drukcije misli. Vec punih 18 godina, sa perspektivom doživotnog mandata, Društvom nezavisnih novinara Vojvodine predsedava Sabahudin-Dinko Gruhonjic, dok njegov sabrat, Nedim Sejdimovic, svojom ogromnom zadnjicom zauzima mesto predsednika Izvršnog odbora ove novinarske organizacije, osnovane 1992., mnogo pre nego što su oni prvi put u životu videli Novi Sad. Za skoro dve decenije od kako pišu novinske clanke, štampaju knjige, vrše dužnosti dopisnika najvecih evropskih medija iz Vojvodine, drže konferencije za štampu, tribine i gostuju u svim televizijama i radio stanicama, ucinak ove dvojice odmetnutih Bošnjaka, bio je više nego poguban za informativni i kulturni prostor "precanskih Srba". Ali, ko je Srbima u Vojvodini podmetnuo Sabahudina - Dinka i Nedima? Kako se desilo da im Vojvodina olako dopusti da godinama ideološki truju i informativno izoluju ovu, nekada "najevropskiju" regiju u Srbiji? Ciju istinu njih dvojica cuvaju, i od koga?

Piše: Arpad Nađ

Americka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), koja godinama finansira takozvane gradanske pokrete i organizacije u Srbiji, najizdašniji je donator Sabahudina Gruhonjica i Nedima Sejdimovica, od samo pocetka njihove vladavine Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV). Skoro dve decenije, ova americka organizacija, koja je produžena ruka americke obaveštajne zajednice, ulaže u "projekat" Sabahudina-Dinka i njegovog alter-ega, Nedima Sejdimovica. Cak je i predsednik NED-a, Karl Geršman, više puta javno pohvalio rad korisnika njihovog budžeta, sa posebnim osvrtom na "medijska udruženja u Srbiji i Vojvodini".

Istina je, Sabahudin i Nedim su dali sve od sebe da potroše više miliona dolara, koje su dobili od ove organizacije za vreme svoje dosadašnje vladavine. Agitovali su protiv Srba i Srbije svom snagom, ocenjujuci na svakoj tribini, sastanku, televizijskom gostovanju ili na drugi nacin, da je ta zemlja i taj narod "oboleli od fašizma". Naravno, za velike pare, Sabahudin i Nedim nude trajno izlecenje, otkidanje još jednog dela srpske državne teritorije. Gruvaju oni vec godinama iz svih oružja protiv Srbije, krijuci se nevešto iza starih separatistickih klanova u Vojvodini, tretirajuci ovu srpsku pokrajinu kao svoj pašaluk. Zbog tako predanog rada, budžet USAID, još jedne americke organizacije, o cijem radu ne zna ništa cak ni americki ambasador u Srbiji, izdašan je prema Sabahudinu i Nedimu.

Sve što su od svoga dolaska u Srbiju ikada izgovorili, napisali ili snimili, debelo im je USAID platio. Upuceni kažu, da je iz fondova ove organizacije, Sabahudina i Nedima zapalo po sto hiljada dolara godišnje. Naravno, sve to "provuceno" kroz razne "gradanske" tribine, brošure, javne televizijske i radijske nastupe. Aferim, rekoše i neki njihovi zemljaci u Bosni: da smo znali kakav je rahatluk u toj Srbiji, e, vala i mi bi smo tamo došli, da nas Alah dragi pogleda i bujrum, nagradi!

Nije na Sabahudina i Nedima zaboravio ni americki Nacionalni demokratski institut (NDI), koji je za njihove potrebe godišnje izdvojio 150.000 dolara. Da bi potrošili te pare, morali su da rade svakog dana na dokazivanju svojih antisrpskih stavova, da putuju, "šire ideju", uticu na vojvodanske politicare, svakodnevno upiru prstom u "fašisticko naslede iz devedesetih", ali i na "nasledeni fašizam".

Užasna klevetnicka kampanja, koju ova dva neverovatna bosanska gmaza sprovode u sred Srbije, dakle, tamo gde je fašizam u dva svetska rata poražen, uticala je na to da se satanizacija iz devedesetih, koju su sprovodili NATO i CIA, produži drugim sredstvima i za mnogo manje pare. Jer, osim pomenutih organizacija koje doplacuju Sabahudinu i Nedimu, gde god im treba i koliko treba, tu je još najmanje sedam drugih evroamerickih donatora koji nikada nisu prekinuli ulaganje u proizvodnju otrova koju njih dvojica raznose po Srbiji.

Tu je i Fond za otvoreno društvo (Soroš fondacija), koji je, prema priznanju jednog od starijih clanova Društva nezavisnih novinara Vojvodine, za poslednjih petnaest godina uložio u "projekte" Sabahudina i Nedima blizu pola miliona evra. Na ove okolnosti su ova dva evroatlanska baš-cauša, veoma osetljivi.

Pokrenuli su cak i neke sudske postupke kako bi, preko korumpiranih sudija u Novom Sadu, kaznili jednog "slobodnog strelca" koji se usudio da obznani njihovu potrošnju dolara i evra. Ipak, istinu je lako sabrati. Neko ce u Vojvodini morati da se zapita: u cije ime Sabahudin i Nedim troše ovolike pare, zašto to toliko dugo traje i da li je moguce da od Subotice do Sremske Mitrovice nema nikoga pametnijeg od ove dvojice bosanskih agitatora?

Ko je Sabahudin-Dinko da ispravlja ustavna rešenja u Srbiji (a, bavi se i time, nazivaju ga "blesavim ustavom")? Njegov sabrat u Alahu, iskreni šupak-meraklija, dobija i donacije od svoje "tople" zajednice, pa je razapet izmedu politickih, ideoloških i seksualnih pitanja. Na njegova široka leda i grandioznu zadnjicu, natovaren je težak teret mnogih pitanja, ali ih on nosi bez poteškoca. Zastenje samo kad mo je potaman.

Stalno koketirajuci sa vojvodanskim separatizmom, Sabahudin-Dinko ude i u teme pod naslovom: „Vojvodina - iscrpljena kolonija". Kaže Sabahudin da su Srbi ni manje ni više nego porobili i kolonizovali sve severno od Dunava i Save, opisujuci cak i „kratkonogu antropologiju srpskih koljaca".

U jednoj od brojnih televizijskih emisija u kojima lincuje sve što je srpsko, Sabahudin Dinko rece i da je Miloševicev fašizam prešao iz devedesetih u današnje vreme i da je postao deo opšteg društvenog obrasca u Srbiji!

Mora da je važna misija koju sprovodi ovaj evroamericki seiz, ispod cije se "gradanske psihologije" krije duboko iskompleksirani covek, kome cak i sopstveno ime smeta pa ga je "konvertovao" u Dinko. Jer, kad bi nekim cudom zaista bilo tako, da je fašizam svugde kod Srba, šta bi u takvoj zemlji radio Sabahudin? Valjda bi potražio neku cestitiju nahiju, da u njoj svoj cardak sa hanumicom podigne i oko njega gaji zumbule.

U suprotnom, rec je o placeniku angloamericke imperije, koji radi na propagandnom ubijanju Srba i Srbije. A, to je vec lakše dokazati od prazne price o nepostojecem fašizmu u zemlji koja se protiv njega krvavo borila.

Istraživac nepocinstava Sabahudina-Dinka Gruhonjica i Nedima Sejdimovica, Lazar Janicijevic, iznosi i podatak da pored novaca koje dobijaju od Soroša, NED-a i drugih slicnih organizacija, koje se nalaze pod direktnom kontrolom vlada Sjedinjenih Država - njih dvojica drže i Medija centar Vojvodine, koji iznajmljuje termine za pres konferencije i seminare. Otuda im i nije teško da novcem koji dobijaju od USAID-a (koji je, zapravo, krovna institucija svih pomenutih "humanitarno-edukativnih NGO organizacija") putuju po svetu i da ga troše za "jedan pristojan život", kakvog u Srbiji na drugaciji nacin teško da bi mogli imati.

U jednom je, reklo bi se, Nedim Sejdinovic u pravu: cela država Srbija prakticno je "strani placenik". Da nije tako, zar bi ovakvi kakvi su Nedim i Dinko mogli da ruže Srbiju (zemlju koja im je pružila gostoprimstvo) na svakom koraku i kako im padne na pamet? Za njih dvojicu i za citavo društvo (ne)postojecih 450 novinara NDNV, sasvim je normalno da se neosnovano prica da je Srbija "silovala Bosnu", da je pocinila "genocid", da je puna "ratnih zlocinaca", "fašista", "šovinista" i "rasista" svakojakih boja.

Sejdimovic i Gruhonjic ne kriju da se oni nalaze medu pokretacima koalicije "Gradanska Vojvodina", koja otvoreno zagovara separatizam, Republiku Vojvodinu i referendum kojim bi se severna srpska pokrajina odvojila od Republike Srbije. Zamislimo sada dvojicu Srba, koji bi se iz Srbije odselili u Tuzlu i tamo zagovarali stvaranje autonomne pokrajine od, na primer, Tuzlanskog "kantona". Dakle, ne republiku i separatizam, kako ovaj "bošnjacko-vojvodanski" dvojac radi u Srbiji. Kako bi se takva zamišljena avantura kolonizovanih "srpskih Tuzlaka" završila? Možemo li tako nešto uopšte da zamislimo?

Tako nešto niko normalan ne može da zamisli. U takav srpsko-tuzlanski rasplet niko sa zdravom pamecu ne bi mogao da poveruje. Ni deca se takvom pricom ne bi mogla prevariti. Otuda, kako je moguce da u Srbiji bude moguce ono što je nemoguce u bilo kom drugom delu Balkana?

Gotovo je neverovatno koliko su Srbi tolerantni i koliko su spremni da trpe da ih i u rodenoj državi vredaju oni koji su u Srbiju došli s neskrivenim namerama da rade na njenom demontiranju.

Da li je baš dobro i zdravo za Srbe kao narod da i dalje budu trpeljivi prema onima koji im otvoreno rade o glavi? U pomenutom slucaju, sasvim je svejedno o kojim rušiteljima Srbije je rec, "bošnjackim" ili "srpskim" Vojvodanima i Vojvodankama.

Ili možda još nismo svesni da smo svi mi - kako je Nedim Sejdinovic u svojim londonsko-slobodno-evropskim crticama konstatovao - "strani placenici"?

To što je Dinko Gruhonjic apologeta NATO saveza, koji uz to pokušava da moderne zapadne kolonizatore predstavi kao „savest covecanstva", nije ništa neobicno. Gruhonjica malo toga veže za Srbiju, a mnogo je više onoga što ga povezuje s interesima zapadnih agentura, jer su i njegove aktivnosti odonud finansirane.

U sledecem broju: šta o njihovoj zaveri kaže državni tužilac i BIA