Na nišanu

Mart je mesec u kojem su Srbi potpisivali sporazume, dizali bune, pa kapitulacije. Šta nas očekuje

April u Beogradu...

Na dan 25. aprila ove godine, Srpska napredna stranka i njeni simpatizeri, planirali su veliki miting podrške Aleksandru Vučiću u Novom Sadu. Po svemu sudeći, dolaze poslednji meseci njegove vladavine i ovo je očajnički pokušaj spašavanja broda koji tone. Obavio je posao koji mu je dat u zadatak: Srbija je danas na kolenima, njene državne kancelarije prepune su stranih obaveštajaca, službenika MMF-a i NATO pakta, a ministarstva su pretvorena u službe za saradnju sa međunarodnim bankarskim hohštaplerima i likvidaciju preostalih državnih preduzeća. Na redu je masovno otpuštanje radnika, na stotine hiljada ljudi naći će se pred početak leta na ulici. Da li smo na poslednjim izborima birali čoveka koji će nas ubiti? Da li je njegova partijska policija jača od naroda? Da li se Srbija predala ili je tek čeka ogorčena borba za opstanak? Istog dana, 25. aprila, u Beogradu će se održati veliki miting i Demokratske stranke. Može li ova, skoro upokojena i kompromitovana politička organizacija, da se podigne iz mrtvih, prođe kroz "očišćenje" i ponudi nešto novo? Čekajući promene i pad diktature, Veliki Vođa je predao suverenitet ove zemlje u vlast NATO alijansi. Sledi li napad sa teritorije Srbije na Rusiju? I ko će od nas preživeti, pitanja su koja nas razjedaju.

major Goran Mitrović

Goranko Đapić

Pre godinu dana, 20. marta 2014., oglasio se u srpskim medijima šef kancelarije Ruske Federacije u Prištini, Andrej Šugorov, koji je podsetio da je akcija rušenja suvereniteta država počela u Srbiji i na Kosovu, i da Rusija nikada neće zaboraviti šta se tada dogodilo. Takođe, Šugorov je naglasio da se Rusija trudila 25 godina da sa zapadom gradi partnerske odnose "ali da je to bilo uzalud", te da Rusija više nije spremna na kompromise koji idu na štetu njenih, i interesa slovenske braće. Pre godinu dana, na godišnjicu albanskog pogroma Srba na Kosovu, Šugorov je rekao i to da ga je "stid što sa njim nije bilo nijednog predstavnika zapadnih zemalja, koji ni tada nisu uspeli da zaustave to nasilje niti su imali želju da to učine...".

Marta meseca ove, 2015. godine, skoro nezapaženo je prošla neverovatna vest da će vojnici NATO alijanse uskoro imati slobodan tranzit kroz Srbiju, da će im biti omogućeno da koriste preostalu infrastrukturu Vojske Srbije i da će, prema takozvanom Individualnim partnerskim akcionim planom (skraćeno, IPAP), imati u Srbiji status "svete krave". Naime, za vojnike ove alijanse, neće biti nadležan nijedan sud u Srbiji, u slučaju da počine kakvo zlodelo. Ovako zaštićeni, moći će doslovno da rade šta god hoće tokom tranzita i boravka na teritoriji Srbije. Srbija se obavezala i da će otvoriti sva vrata državnih kancelarija za potrebe administracije NATO pakta. Do sada nijedna zemlja članica ove alijanse nije pristala da ovako i ovoliko preda svoju suverenost jednoj okupatorskoj sili.

Aktiviranje ovog veleizdajničkog sporazuma u Briselu su 18. marta ove godine potpisali ministri odbrane Srbije Bratislav Gašić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Njihova imena će ostati zapisana u istoriji beščašća i izdajništva, rame uz rame sa najgorim kvislinzima koje je Srbija u svojoj prošlosti imala, kao što, je i Vuk Drašković.

Tako je okončano petnaest godina dugo nastojanje Zapada da slomi i poslednji ostatak suverenosti Srbije, a otvorena konfrontacija sa Rusijom, koja je već upozorila i Vučića i njegove ministre, da će u slučaju odluke da se priklone NATO alijansi, smatrati da imaju posla sa neprijateljima.

Čak ni takozvanim "tehničkim sporazumom" iz 1999. godine, ovako nešto nije bilo moguće. Sada je i praktično moguće da trupe članice NATO-a, kao što je Hrvatska, uđu na teritoriju Srbije i održavaju manevre.

Još jednog martovskog dana, davne 1941. godine, u austrijskim Alpima potpisan je jedan važan ugovor. Regent knez Pavle takođe je potpisao vojni ugovor. Tu svaka sličnost potpisanih martovskih ugovora prestaje. Dok je knez Pavle činio očajničke poteze za spašavanje Kraljevine Jugoslavije od nastupajuće ratne opasnosti, što je pretila raspadu i haosu na Balkanu, velikim žrtvama, a osobito srpskom narodu, dotle su gospoda Dačić i Gašić, navodno, samo ''podigli na mnogo viši stepen'' saradnju sa NTO alijansom, i kako oni kažu ''sačuvali vojnu neutralnost''.

Sporazum sa nemačkim Rajhom obavezivao je Jugoslaviju na politički pristup Trojnom pakltu osovinskih sila, uz brojne javne i ekonomske aranžmane. A šta je sa vojnim aspektom? Te odredbe su svrstane u tajne preambule. Danas tu nema nikakve tajne. Po njima, snage Trojnog pakta nisu mogle prelaziti preko teritorije Kraljevine Jugoslavije ni kopnom, ni vazduhom, ni vodama! A, i od prometa roba kroz Jugoslaviju, bila je izuzeta vojna oprema, ali su dopušteni prevozi ostale vojne logistike. Vojne snage Kraljevine Jugoslavije nisu bile u obavezi da na bilo koji način učestvuju u operacijama snaga Trojnog pakta. Zapravo su tajni delovi tog ugovora, u praksi značili punu neutralnost Kraljevine Jugoslavije.

A kakve su obaveze Srbije prema ugovoru iz Brisela?

Srbija mora da obezbedi punu slobodu kretanja vojnika NATO alijanse, besplatno korišćenje srpske vojne infrastrukture (kasarne, aerodromi, magacini, radarski sistemi, sitem veze, vojne bolnice...). Mora da obezbedi diplomatski status za vojnike NATO alijanse (za zločine koje počine na teritoriji Srbije, ne može im se suditi u Srbiji!) Srbija mora da besplatno ustupi bazu Jug radi obuke i dopunske obuke vojnika NATO-alijanse. Mora da uništi ''višak naoružanja", ionako razoružane Vojske Srbije. Srbija je obavezna da razmenjuje informacije sa NATO komandom i zemljama Evropske unije!

Dakle, daleke 1941. godine, kada je okupirana Evropa drhtala pod pancer divizijama, koje su širile strah širom Starog konitinenta, knez jedne zemlje, koja nije imala nimalo izbora, uspeo je da odbije sve ono što je u Briselu potpisano od strane ministara Bratislava Gašića i Ivice Dačića.

Zašto je Srbija važna za Belu kuću?

SAD-e su se zaglibile i u Ukrajini. Nakon što je uspela da uz pomoć profašističkih snaga sa severozapada Ukrajine, iz Galicije, obore sa vlasti ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, Bela kuća je korbačem naterala Evropsku uniju da Rusiji uvede ekonomske sankcije, i započet je hladni rat, kao prethodnica i oružanom sukobu. Ipak, značajan broj evropskih država, suočene sa velikim ekonomskim gubicima, shvatajući da su bez zaštite od ruskih bombardera i raketa, jer ruski avioni neprimećemo dolaze njihovim teritorijama i vežbaju, što izaziva paničan strah kod stanovništa tih zemalja, ublažavaju retoriku i protive se održavanju uvedenih sankcija ovoj zemlji. A snaga SAD-a počiva isključivo na strahu od njenih vojnih efektiva.

Iza sebe je Bela kuća ostavila, u mandatu Huseina Baraka Obame, pustoš u mnogim zemljama, koje je napala, iz ''humanitarnih razloga''. SAD-e su pale u Libiji, a njihovi ''oslobodioci'', koje su oni doveli na vlast, ubili su američkog ambasadora, na najsuroviji način, a Bela kuća nije ni pokušala da bilo šta učini. U Tunisu, Libiji, delu Sirije, Iraku, SAD su dovele islamiste-džihadiste, koje su oni osposobili, organizovali, snabdeli oružjem, novcem i strateškim planovima, sa ciljem da napadnu Evropu!

Zašto je Srbija važna za Belu kuću?

Iznenadni gubitak Turske, kao strateškog saveznika, snažno jačanje Kine, i saveza zemalja BRIKA-a, njihovo ekonomsko povezivanje, iznenadno produbljivanje vojno-ekonomskih odnosa Rusije sa Pakistanom i Vijetnamom, te davanje vojnih baza Rusiji na Kipru, i početak vojno-ekonomske saradnje sa Grčkom, nezamislivi su i nepodnošljivi udarci za uspaničenu američku upravljačku elitu, čiji spiker je predsednik Husein Barak Obama.

Analitičari tvrde da vladari SAD-a ne mogu izbeći rat sa Rusijom. Njihova retorika, kojom su se svim sredstvima obrušavali na Rusiju, i njene saveznike, počela je da gubi na značaju. Povratak ugleda ''snazi SAD-a'' može se postići samo razmenom vatre sa Rusijom.

U tom pravcu stratezi iz Bele kuće, ili oni koji njom vladaju, pokušaće da žrtvuju pione. Pre svega u rat žele da uvuku zemlje Baltika, Poljsku, Rumuniju i Srbiju, a da nakon toga ''srdačno krenu u susret Rusiji'', ostavljajući na unutrašnjem planu sliku o svojoj pobedi, a Evropu sa razaranjem i nesagledivom štetom.

Srbija "na liniji vatre"

Sjedinjene Američke Države smatraju da se čitav niz evropskih zemalja, a među njima i Srbija, nalaze na "liniji vatre" kada je reč o odnosima Vašingtona i Moskve, rekao je američki državni sekretar Džon Keri pred Spoljnopolitičkim odborom Senata, 25. februara ove godine. Rusija maršira u Srbiji sa većim uticajem nego ikada pre, tvrdi senator Kristofer Marfi.

Američki državni sekretar odgovarao je na pitanja senatora o rastućem uticaju Rusije u Evropi.

"Kada je reč o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugima - Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju - oni su na liniji vatre", rekao je Keri.

Tokom saslušanja u Spoljnopolitičkom odboru Američkog senata, Keri se saglasio sa ocenom senatora Kristofera Marfija da Rusija vodi uspešan propagandni rat u kontekstu ukrajinske krize. Postoji zabrinutost da debata o eventualnom slanju oružja u Ukrajinu baca senku na "daleko veći projekat koji se odvija pred nama", a to je širenje uticaja Rusije, upozorio je senator Marfi.

"Ono što vidimo u Ukrajini jeste vrh ledenog brega kada je reč o uticaju Rusije u tom regionu", naveo je Marfi i dodao da treba potražiti pravne instrumente za suzbijanje tog uticaja u zoni koja, prema njegovim rečima, obuhvata Moldaviju, Gruziju, Srbiju, Crnu Goru, Letoniju, Baltik...Američki senator smatra da je tu na delu "asimetričan oblik ratovanja".

"Oni kupuju medije, plaćaju državne službenike ili zastrašuju one koje ne mogu da potplate", rekao je Marfi. Takvo ponašanje Rusije, prema njegovim rečima, nije naišlo na adekvatan odgovor Zapada.

"Neophodni su resursi za vođenje takve strategije", objasnio je Marfi.

Podsetivši da je jesenas boravio na Balkanu, Marfi je istakao da je tom prilikom primetio veliki ruski uticaj u Srbiji.

"Rusija maršira u Srbiji sa većim uticajem nego ikada pre", rekao je Marfi i istakao da u isto vreme američka ambasada u Beogradu pokušava da prikupi sredstva za programe razmene. Američki državni sekretar je u raspravi istakao da Bela kuća nastoji da ubedi ljude da SAD ne žele sa Rusijom igru pobednika i gubitnika.

"Verujemo da Ukrajina može da postane kapija između Istoka i Zapada", rekao je Keri. Ocenio je i da Ukrajina može da ima ekonomski sporazum sa EU, ali i sa Carinskom unijom. "Svi treba da budemo spremni da se angažujemo da pomognemo ekonomski Ukrajinu da se reformiše i ostvari svoje snove i vizije", dodao je Keri. Senatori su Keriju više puta postavili pitanje o direktnoj vojnoj pomoći Kijevu, a on je rekao da se to pitanje aktivno razmatra.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je dva dana kasnije, 27. februara u Vašingtonu, da je državnom sekretaru SAD Džonu Keriju preneo da Srbija teži Evropskoj uniji (EU) i da tradicionalni prijateljski odnosi sa Rusijom „apsolutno nemaju veze sa strateškim opredeljenjem Srbije".

„Ukazao sam mu na činjenicu da idemo u EU, ali i da naši tradicionalni prijateljski odnosi s Rusijom apsolutno nemaju veze sa strateškim opredeljenjem naše zemlje, a to je da želimo da budemo članica EU, kao i da to opredeljenje ničim nije dovedeno u pitanje niti, pak, postoje bilo kakvi pritisci Rusije sa te strane", rekao je Dačić.

Keri je rekao da mu je poznato da je pozicija Srbije veoma različita od pozicije nekih drugih zemalja i da će SAD nastaviti saradnju sa Srbijom. On je dao podršku politici Vlade Srbije, reformama i samim tim ukazao da SAD žele dobre odnose sa Srbijom, navodi se u saopštenju.

A, šta će biti sa nama?

I manje od mesec dana kasnije, srpski premijer Aleksandar Vučić nalaže svojim poslušnim ministrima - psima, da potpišu ugovor o kapitulaciji.

Ali, izveštaji američkih diplomata i drugih službenika iz Beograda ukazuju da stanje u Srbiji izmiče kontroli. Naime, Mađarska razvija sve snažnije ekonomske odnose, te imajući u vidu da je sa Rusijom bila decenijama u istom savezu, dve vlade se lakše razumeju. Iz tih razloga Mađarska ne želi da učestvuju u napadu na teritorijalni integritet Srbije. Ekonomska situacija u Srbiji je kataklizmična, a njena podanička vlast nema nikakvu ideju kako da iz haosa izađe. Američka ambasada nije ni profesionalno ni stručno osposobljena da upravlja razorenom Srbijom, a njen sumanuti premijer je, sa svojom pljačkaškom grupom, opsednut otimanjem para, smatrajući da njegovo vulgarno manifestovanje služenja američkim diplomata, predstavlja za njega dovoljnu sigurnost za opstanak na vlasti.

Sumanutosti srpske Vlade nema kraja. Njen Vođa nema nikakvu predstavu na koji način može spasiti zemlju od raspada, rasula, gubitka polovine stanovništva u kratkom roku. S a druge strane, Srbi su nepredvidiv narod, koji je već palio američku i nemačku Ambasadu u Beogradu. Bes je danas kod građana veći nego ikad. I potpisivanjem Ugovora o kapitulaciji, kap je koja može da prepuni čašu.

I dok Vučić pretvara Vladu Srbije u najgoru javnu kuću, bordel kojim marširaju strani okupatori, u susednoj Mađarskoj, koja je članica Evropske unije, Vlada je donela istorijsku odluku, da svu svoju prehrambenu i energetsku strategiju usmeri u pravcu Rusije. Efekti su već vidljivi. Mađarska je izašla iz recesije i uspela iz svog dvorišta da najuri Međunarodni monetarni fond (MMF).

Istovremeno, građani Srbija se nalaze pred sudbonosnom odlukom: da li će dozvoliti da ih Vučićeva vlada satre do kraja, ili će, svom snagom, pružiti otpor nasilju koje traje pune dve godine, a čiji se epilog sprema. Kao i NATO pakt, i Međunarodni monetarni fond, gazi po Srbiji kako hoće. Sva su mu vrata otvorena. Sa još dva velika poverioca (Evropska banka za rekonstrukciju i Svetska banka), MMF drži ruku na dve trećine srpskog spoljnog duga.

Prema jednom skorijem izveštaju ministarke Kori Udovički, Srbija će morati "da se oslobodi" čak pola miliona radnika!

Svako ministarstvo u Vučićevoj vladi dobilo je zadatak da napravi spiskove preduzeća i institucija u kojima će biti sprovedena masovna otpuštanja. Trenutak kad će se taj masovni pomor desiti, odrediće MMF. Već u maju mesecu, kod najavljene prve kontrole ove bankarske hobotnice, biće određen rok u kome će morati da se obavi otpuštanje radnika. On neće biti duži od nekoliko meseci. Drama tek sledi, jer Vučićeva vlada ima nameru da izigra socijalni program, a njegova propaganda govori o isplati 24 prosečne plate (mada je već isplanirano kako da se i to opstruiše).

Više od deset godina, Srbija ne može da dobije registar zaposlenih u državnoj upravi. Takozvani "bolni rezovi" kojima je Vučić mesecima pretio građanima Srbije, ne tiču se ni njega ni njegove stranačke armije koju će da zaštiti prilikom "oslobađanja" od viška radnika. U protivnom, udari li na njih, sledi ubrzani raspad i njegove stranke. A šta će biti sa nama? April u Beogradu...

April u Beogradu

(Zdravko Čolić)

April u Beogradu jedno prošlo doba

nosim ga u mislima iz vojničkih soba

april u Beogradu umorno se smješi

ispod Savskog mosta, dok se sumrak sprema

više mene nema

(Sad je tu maketa Beograda na vodi)

A 1. Antiruska akcija u pozadini srpske desnice

Nedavno se u Srbiju iz Amerike vratila i odmah sa Dverima započela političku karijeru, prof. dr Jasmina Vujić. Biografija ove žene je zaista impresivna. Od Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu do Berklija u Kaliforniji i mesta dekana koje je tamo imala. Takođe, ova žena već više od trideset godina radi na razvoju nuklearnog programa u Sjedinjenim Američkim Državama..

Dakle, žena za svaki primer, što potvrđuje i CIA koja je detaljno proverila kako bi joj pre nekoliko decenija poverila mesto jednog od ključnih naučnika za razvoj američkog nuklearnog programa. Analize CIA-e koje su tada urađene, potvrdile su da je prof. dr Jasmina Vujić, od glave do pete idealan američki čovek i da joj se, shodno tome, mogu poveriti najdelikatniji poslovi.

Prvih godina se dr Jasmina Vujić bavila samo razvojem nuklearnog programa u SAD, ali je kasnije od CIA-e počela da dobija i drugačije zadatke koje je takođe radila na najvišem mogućem nivou. Jedan od zadataka je bio i taj da razbije srpsku dijasporu u Americi. Ovo je izvršila inženjerski precizno, tako da od Kongresa srpskog ujedinjenja, jedne od najaktivnijih organizacija Srba u SAD, nije ostalo ništa! Onog trenutka kada se Jasmina Vujić pozabavila njima, ova organizacije se, tako reći, raspala.

Kao članica Američkog nuklearnog društva, dr Jasmina Vujić se bavi i aktivnim lobiranjem za američku nukelarnu tehnologiju. Ovo podrazumeva uticaj na države po svetu, da koriste američku tehnologiju za građanjenje nukelarnih elektrana. Posebno je ova lobistička grupa aktivna u istočnoj Evropi, odnosno, u državama nekadašnjeg Varšavskog pakta, u kojima je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka građeno više nukelarnih elektrana sa sovjetskom tehnologijom.

Koliko je ova grupa jaka, govori i to da su uspeli da zabrane Bugarskoj da u punom kapacitetu koriste svoje nuklearke, a sada aktivno rade na satanizaciji Viktora Orbana, premijera Mađarske, koji je sa Ruskom federacijom potpisao ugovor o revitalizaciji nuklearne elektrane, vredan čak 15 milijardi evra.

Dr Jasmina Vujić i njena lobistička grupa pod kontrolom CIA-e, nikada neće oprostiti Orbanu saradnju sa Rusijom i gledaće da u stručnim krugovima izvrše pritisak kako bi se razni „zeleni" pokreti u Mađarskoj pobunili i krenuli u aktivno rušenje sporazuma sa Rusijom.

Novi zadatak koji je od CIA-e dobila Jasmina Vujić, je da se u Srbiji uključi u aktivno bavljenje politikom i to u okviru takozvanog „patriotskog bloka", kako bi omogućila Americi da ima uticaj na desnu političku scenu.

Ona je taj delikatan zadatak uspešno izvršila, i to tako što već nekoliko godina parama CIA-e finansira rad Pokreta Dveri, a za uzvrat su Dveri u Srbiji o njoj gradile sliku dobroćudne žene i velikog srpskog rodoljuba.

Takođe, Dveri su insistirale i na tome da prof. dr Jasmina Vujić bude jedan od potpisnika takozvanog „Božićnog proglasa", kojim je započeto formiranje koalicije DSS-Dveri, a što je omogućilo potpunu legalizaciju političkog uticaja ove žene na srpskoj političkoj sceni.

Posebno je interesantno da se koalicija DSS-Dveri navodno zdušno zalaže za saradnju Srbije sa Rusijom, a u svojim redovima, i to na najistaknutijem mestu, imaju visoko rangiranog agenta CIA, koji već decenijama direktno i vrlo otvoreno radi protiv interesa Rusije.

Dr Jasmina Vujić je svojim radom za CIA do sada oštetila Rusiju za više milijardi evra, time što je potisnula rusku nuklearnu tehnologiju iz brojnih država Istočne Evrope, i to joj ruski FSB nikada neće oprostiti.

Uloga ove žene je veoma mračna i očito će u narednom periodu ona biti proglašena za jednog od predvodnika „nacionalne opcije" u Srbiji, čime će Amerika biti sigurna da za nju radi i vlast, ali i najveći deo opozicije!

Što bi rekao Đuro Čvorović, iz legendarne Kovačevićeve komedije „Balkanski špijun": „CIA, snajka, CIA!

Upropastili su pola sveta!".