Zrenjanin

Nemoć sindikalnog članstva na ofirani kriminal čelnika Samostalnog Sindikata Srbije

Gruja - „jak" ko struja

Uprkos večnom javnom zaklinjanju na odlučnu borbu za interese radničke klase, već prvi radni dan iz temelja ruši moral sindikalnih vođa. Po ugledu na večite funkcionere, poput Ljubisava Orbovića, predsednika Veća Samostalnog sindikata Srbije, uhodani „biznis" enormnog ličnog bogaćenja uz večite privilegije, ekspresno proizvodi nove trutove na grbači obespravljenih radnika.

Zoltan Horvat

Četvrti po redu Kongres Granskog sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti, promovisao je u predsednika starog-novog-večitog foteljaša. mr Milan Grujić-Gruja (63), koji je o sebi već stvorio mit „bogomdanog neopevanog genija radništva", uz pomoć teških mućki, mita, korupcije i novih lagarija od obećanja, „osvojio" je novi petogodišnji mandat predsednikovanja.

Sopstvenu izbornu kampanju, kako to već priliči nazadnjačkom kapacitetliji, „odradio" je otimajući iz sindikalne kase „živu lovu" merenu milionima dinara. Za namicanje dovoljnog broja glasova, enormno je povećao broj potkupljivih delegata-glasača, većinom penzionera, ispričao bajke o minulom sramnom petogodišnjem predsednikovanju, a posao začinio, ne trepnuvši, ofiranim kriminalom.

Bezočnu veleizdaju sindikalnih interesa („pomogli" mu najpotkupljiviji članovi iz redova penzionisanih članova), svojim prisustvom je „uveličao" i, simpatično podgojeni predsednik mu, Orbović.

Da ironija i sramota bude najveća, bezobrazno zanemarujući protivljenje većine prisutnih iskazano glasanjem protiv ovakve odluke, Gruja Mr (nije mrsomud, no magistar po velezvanju) svom omiljenom vođi je uručio vredan poklon, pozlaćeni ćup, kao nagradu za „veličanstvenu odbranu" sindikalnih interesa. Uz idiotske hvalospeve tipa, niko te voleti neće, al, ti si naše cveće, blicevi podobnih medija ovekovečili su zagrljaje i poljupce dva velika(na) promašaja sindikalnog ustrojstva u nas.

Onaj Odozgo ili dobro ne vidi, il se pravi Toša, tek, Gruja Mr je već sutradan, sa svojim vernim sekretarom iz Kraljeva, otputovao na neodložan sindikalni put u Sloveniju, gde je u samo tri dana uspeo da zadivi svoje domaćine temom „Kako se obogatiti za godinu dana na grbači radnika". Naoružan deviznim dnevnicama i retko neodgovornim ponašanjem prema članstvu, dovezao se u Beograd službeno-privatnim Audijem. Dočekale su ga, zasluženo, krivične prijave za krivična dela koja mu se stavljaju na teret.

Falsifikovanje službene isprave, odnosno falsifikovanje potpisa generalnog direktora beogradskog GSP na ugovoru o sindikalnom zajmu, kao i prekoračenje službenog ovlašćenja,dovodi Gruju Mr u „zagrljaj" javnih tužilaca.

Osnovano se sumnja, a članstvo bruji danima, noćima i nedeljama, da je ovaj večiti sindikalni foteljaš u saradnji sa mlađanim predsednikom GSP sindikata Zoranom Antićem, deo zajma (?!?) iz sindikalne kase u iznosu od 2.160.000 dinara zloupotrebio za kupovinu penzionerskih glasova, što bi istraga mogla, ako hoće, veoma lako da utvrdi. Gruja Mr sebe smatra nedodirljivim (možda za posmatranje, kako navodi najkritičniji deo razumnog sindikalnog članstva), pa se u odnosu na istrage i javne tužioce poverava pokroviteljima, recimo Orboviću. U toku je operacija sakrivanja krivičnih prijava, dakle, „zaboraviti" i zaturiti na dnu dna fioka podobnih tužilaca, da se „dobro ukisele" i zastare. Zaista originalan prvi radni zadatak Gruje Mr nakon mučnog i sramnog reizbora.

Jednako teško, gotovo nemoguće je sakriti izveštaj o prethodnom petogodišnjem predsedničkom mandatu osionog zamlaćivanja podjarmljenih radnika i nemilosrdnog čerupanja sindikalne kase. Gruja Mr jednostavno ne zna da opravda seriju (ne)objašnjivih krimogenih radnji, aminovanih odozgo (šta li tek Orbović radi). „"Provereni saradnici" su pajtosi, uhodani u krimos radnjama. Kako da objasni članstvu poslovanje sa pojedinim firmama, recimo Rekreatursom iz Beograda, preko kojih se na stotine sindikalaca vodi na Igre bez granica na more, u Čanj.

Rekreaturista, Branislav-Bane Ivanović, pouzdan partner za muljanje, ubi se svake godine od sakupljanja fiskalnih računa sa stolova i restorana u Čanju da bi, uz lepu proviziju, prikazao naduvane račune, i smanjio dobit koju sindikat mora da ostvari na igrama.

Gruja Mr, rodila ga majka tako sposobnog, „zaboravlja" i do dana današnjeg nije podneo izveštaj o deviznom poslovanju sindikata sa računom u Vojvođanskoj banci. Na taj način, ne želi da „smara" članstvo Republičkog odbora ličnim obrtom šurnajs deviznih dnevnica. Kao genijalni inovator, sam je pronašao devizni račun, pa je otud, sasvim normalno da ta sredstva pripadnu poštenom nalazaču. Istovremeno, takođe namerno, zaboravlja da Odboru sindikata dostavi kopije 47 deviznih putnih naloga (naputovao se miloj majci), svaki vredan 280 evra.

Kao izvanredan ekonomista sopstvenih džepova belih pantalonica, stane nešto i u skupocenu krokodil tašnicu od koje se odvaja, o punjenju privatnog računa da i ne govorimo, stidi se svog početnog sindikalnog predsednikovanja 2010. godine. Tada je bio prosečni funkcionerčić sa petočlanom porodicom u pedesetak kvadrata i radnim mestom šefa nabavki u beogradskom Vodovodu. „Genijalnim" poslovnim njuhom sindikalnog šefa, za svega nekoliko godina, osposobio je sebi i svojoj porodici omanju kasarnu, čitaj kuću, u kojoj svaki član porodice ima svoj sprat sa svim udobnostima koje lagodan život pruža. Ovaj i ovakav vrhunski menadžer svega čega se dohvati, sindikalnog, zna šta je i cesija, pa je tako sindikalnim parama okrečio i hiljadmetarkvadratsku fasadu svoje ponosne „kasarne". Ni sa majstorima se nije mučio, jer su obroci pripremani i sindikalnim parama plaćani restoranu Trpeza u Malom Mokrom Lugu, a dopremani privatno-službenim luksuznim Audijem, vrednim tričavih 33 hiljadarki evra.

Slastan učinak Gruje Mr se isključivo meri inostranim angažmanom, jer je, po sopstvenim rečima, zatrpan pozivima iz inostranstva. Čim ga tamo ugledaju, do ušiju se zaljube u nosioca lepog odelceta sa pantalonama na kojima se ocrtavaju tange. Ovaj imidž majstor sindikalne borbe, ekstremno privlačan i pažljivo samoodnegovan muškarac u godinama, ima i krokodilku od tašne, pa madras cipelice, dve-tri stoje evra košta leva...Englezi, Francuzi, Švajcarci i ostala sindikalna „boranija" ne prestaje da ga zivka i moljaka da otkrije svetsko sindikalno čudo, otkud srpski predradnik okovan bogatstvom. Gruja Mr im pažljivo i pedantno očita lekciju, devizno se naplati, nakarika usput vanredne dnevnice za bogat šoping, vrati se u omiljenu mu Srbiju i u svoju kasarnu koja nema ni 1000 kvadrata. Neka deca se igrala u blizini njegove kasarne, i u jednom trenutku im lopta upala u dvorište. Videvši ogromnu gvozdenu kovanu kapiju na ulazu vrednu više desetina hiljada evra i u pozadini zamak od zgradurine, deca naivno pitali čika Gruju, da to nije možda izgrađena nova škola u kraju.

Ponosni Gruja Mr nema ni srama, ni blama. Dozvolio je da vozi skuplji Audi od Orbovića, a sujetu šefa rešio je, bez odluke republičkog odbora, pozamašnom mu pozajmicom sa sindikalnog računa. Idu izbori maja meseca za Orbovića, na Kongresu se nisu odvajali jedan od drugoga. Članstvo je moglo da odahne, pomirila se dva drmatora, do juče im praziluk virio iz..., danas su to pripadnici samozvane uvažene elite Beograda. Dok ih, ako se dozovu pameti, ne omlate motkama članovi Samostalnog sindikata. Prekipelo im ofirano šikaniranje radnika koji od minimalaca, i od usta odvajaju skupe članarine. Kako danas živi radnik u Srbiji, to zna samo prazna duša praznog novčanika.

Dakle, u naopakom sistemu sindikalnih zajebancija sa članstvom sa učinkom NULA, par golja je uvek spremno da se proda oholim gospodarima za šaku novca. Dok je tako, Orba i Gruja, jaki ko struja, na radost „poludele" prostačke vlasti, mlatiće članstvom ko od šale.

Članovi sindikata u Srbiji, vlasnici minimalaca u kovertama, do sada su pretrpeli šurnajs uvreda, ali zašto ćute na otvoreni prezir svojih prepostavljenih, sposobnih da sakriju krivična i sva druga nedela koja u talu vrše? Što reče nedavno jedan od ministara u kafanskom ćaskanju, kada ubogi radnik bez borbe samog sebe kažnjava pristankom na bedan život, da ne očekuje možda da će im foteljaši sa obrazima ko opancima, rešavati nagomilane probleme. Imam ja pametnija posla, reče ministar, ka uvaženi jednokratni guzonja bavim se isključivo sobom, godinu mandata, najviše dve imam na raspolaganju, ozakonjenim kriminalom drpim sve što mogu u obezbeđivanju luksuza deci, deci svoje dece...Prema svoj našoj deci, mi, izabrani od izabranog, nemamo nikakvu obavezu.

Na kraju, po običaju, dobra vest. Gruja Mr se sprema da poseti Zrenjanin. U centru Banata šef Regionalnog Veća samostalnog sindikata, gosn Kovačević nije dobio podršku za upad u regionalnu fotelju, a sve je bilo odigrano da pulen zasedne na duže staze.

Grujin dolazak i skromni „podmazivački kapaciteti" ovdašnjih pojedinaca na koje se može uticati (lovom, bato), ponovo rađa sindikalnu nirvanu na duže staze. To je ono što smiruje šefove, u prevodu, Orba i Gruja, jaki ko struja, ponovo jašu (sopstveno članstvo).