Natrag

Povodom

Najavljena međunarodna privredna izložba "Expo- Rusija Srbija"

Rusiju volimo, Zapadu se molimo

Ruska vlada nastoji da potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Srbijom sprovede u delo, i nastoji da pomogne posustaloj privredi Srbije. Srpska vlada, očigledno je, ne želi da primi tu ruku saradnje. Njoj je važno da samo deklarativno bude u kontakta sa ruskim zvaničnicima, samo u onoj meri, kojom joj to služi u političkoj trgovini sa Zapadnim partnerima, pogotovo sa Sjedinjenim državama

M. Grabež

U ponedeljak, 29. februara u Kongresnom centru hotela " Metropol palace", održana je pres-konferencija, posvećena otvaranju Treće međunarodne privredne izložbe "Expo-Russia Serbia 2016" i Trećem poslovnom forumu. Na konferenciji je, kako je bilo najavljeno, pored predsednika organizacionog odbora D.R.Vartanov, trebalo da učestvuje i potpredsednik Privredne Komore Srbije M. Miletić, savetnik za ekonomska pitanja Ambasade Srbije u Ruskoj Federaciji Marjan Božović, kao i direktor Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov.

Na konferenciji se nisu pojavili potpredsednik PK Srbije Miletić, a ni direktor Trgovinskog predstavništva RF u Beogradu Hripunov. Svečana ceremonija otvaranja izložbe "Expo-Russia Serbia 2016" održaće se 16. marta u 12.00 časova u Kongresnom centru hotela "Metropol palace", a izložba će trajati 16. i 17 i 18. marta.

Cilj sajma je jačanje trgovinskih odnosa u kontekstu „Sporazuma o slobodnoj trgovini" između Rusije i Srbije, potpuna realizacija tog sporazuma i produbljivanje i unapređenje ekonomske saradnje sa drugim zemljama Jugoistočne Evrope.

Svoju delatnost će predstaviti veliki broj ruskih kompanija iz svih privrednih delatnosti, a od posebne je važnosti da će prisustvovati predstavnici malih i srednjih ruskih i srpskih preduzeća iz raznih regiona. U okviru poslovnog foruma biće održan niz susreta i diskusija na kojima će biti razmotrene mogućnosti daljeg jačanja rusko-srpske saradnje u oblastima privrede i ekonomije.

Uz podršku Trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji, planiraju se susreti na kojima će biti moguće razmeniti poslovne kontakte, kao i B2B sastanci prijavljenih izlagača i posetioca. U svojstvu organizatora manifestacije, kao i svih prethodnih godina, istupiće AD „Zarubež - Ekspo" pod patronatom Trgovinsko-industrijske komore Ruske federacije i Privredne komore Srbije uz podršku Saveta federacije, Državne Dume, Ministarstva spoljnih poslova RF, Ministarstva za ekonomski razvoj RF, Ministarstva industrije RF, Ministarstva poljoprivrede RF, Ambasade i Trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji, Ambasade Srbije u Rusiji, Međunarodne asocijacije svetskih fondova (MAFM), Rossotrudničestva i Ruskog centra za nauku i kulturu u Srbiji „Ruski dom", kao i predstavnika rukovodećih struktura drugih država Balkanskog poluostrva.

Ruska vlada nastoji da potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Srbijom sprovede u delo, i nastoji da pomogne posustaloj privredi Srbije. Srpska vlada, očigledno je, ne želi da primi tu ruku saradnje. Njoj je važno da samo deklarativno bude u kontakta sa ruskim zvaničnicima, samo u onoj meri, kojom joj to služi u političkoj trgovini sa Zapadnim partnerima, pogotovo sa Sjedinjenim državama.

Ogrezla u kriminalu najgore vrste, srpska vlada je uništila srpsku poljoprivredu, skoro je sravnila sa zemljom. Osmišljenim uvozom hrane, koja je pri kraju roka upotrebe, iz zemalja Evropske unije, vlasti su uništile srpske zadruge, poljoprivredne kombinate, a naročito selo i poljoprivrednike.

Srbija može, u neograničenim količinama da u Rusiju izvozi voće, povrće, meso, prehrambene proizvode. Rusija bi rado pomogla Srbiji da razvija prerađivačku industriju, da meso prerađuje u Srbiji, i uz nadzor ruskih kupaca, izvozi ga na rusko tržište. Na taj način dolazile bi devizne doznake. Prošle godine je Srbija zaradila 270 miliona dolara na izvozu svežeg voća i mesa.

Srpska građevinska preduzeća su rado viđena u Rusiji, ali ih više u Srbiji nema. Izvozimo radnu snagu, preko posredničkih agencija. Više od 70 hiljada radnika iz Srbije samo u Moskvi je angažovano u građevinskoj industriji.

Prošle godine je srpski premijer u Moskvu na rusko-srpski poslovni forum poveo nekoliko ministara, trideset novinara i pedeset sekretarica, a u delegaciji je, najmanje, bilo poslovnih ljudi, vlasnika kompanija, koje bi mogle da u Rusiji posluju punim kapacitetom.

Po nalogu premijera Vučića, publicitet je samo dat njegovim razgovorima sa premijerom Medvedevim i predsednikom Putinom. Čim je poleteo sa Šeremetjeva, Vučić je na sve dogovore odmah zaboravio. Očigledna je odlučnost srpskog diktatora da sa Rusijom drži samo deklarativno dobre odnose, a da u Srbiji dovodi kriminalne kompanije sa Zapada, kojima iz budžeta daje ogromne pare da pokrenu posao svojih kompanija, a potom uteknu iz zemlje, ne plativši ni poreze, ni doprinose, niti bilo koje duge infrastrukturne i komunalne obaveze. Dakle, sajam koji će se održati u Beogradu poslužiće samo kao dekor srpskoj vlasti, da proruski orjentisanim građanima prikaže kako sa Rusima ''rade na svim frontovima''

I Ruska federacija dugo nije imala definisanu spoljnu politiku prema zemljama na Balkanu. Direktor Ruskog instituta za strateške studije, general-pukovnik u penziji Leonid Rešetnjikov, bivši načelnik u Federalnoj spoljnoj obaveštajnoj službi, koji je bio na službi i u Beogradu, u intervju koji je objavio i Magayin Tabloid, tvrdi da se prisustvo ruske „meke moći" na Balkanu praktično se ne oseća.

General Rešetnjikov objašnjava da: ''...Danas Rusija ne daje praktično nikakvu podršku svojim saveznicima u balkanskim zemljama. Ja govorim o celim slojevima stanovništva koji se prijateljski odnose prema Rusiji, o političkim partijama koje ih predstavljaju.

Nastavljaju da rade centri za učenje ruskog jezika, sprovode se neke kulturne aktivnosti, ali za njih malo ko zna. Moramo izgraditi stalni dijalog na nivou studenata, naučnika, političara, biznismena, delatnika iz oblasti kulture i umetnosti. Nije tajna da je najveći poreski obveznik u Bugarskoj Lukojl, kontrolni paket najveće srpske kompanije NIS pripada Gazpromnjeftu.''

A na pitanje kako ocenjujete ulogu tih kompanija u promociji ruskih interesa u Bugarskoj i Srbiji, general Rešetnjikov navodi: "...Mnogo godina sam radio u tim zemljama i sada često boravim u Srbiji i Bugarskoj. I, znate, imam utisak da se Lukojl i Gazpromnjeft stide toga što su ruske kompanije. Oni pokušavaju da se pozicioniraju kao međunarodne korporacije i imitiraju svoje zapadne kolege. Možda oni nešto i rade za promociju ruskog uticaja u tim zemljama, ali široka publika o tome praktično ništa ne zna.

Upravo suprotno, stalno slušam prekore na račun ruskog biznisa od proruski nastrojenih Srba i Bugara. Jasno je da i Lukojl i Gazprom rade u mnogim zemljama, zato su oni i obazrivi, trude se da ne naljute svoje partnere u Evropi i SAD.

Ako se na vlasti u Srbiji i Bugarskoj nalaze prozapadne snage, onda ruske kompanije ne mogu direktno da podržavaju proruske partije, jer bi u tom slučaju počeli administrativni pritisci na njihov biznis.

Ja ih i ne pozivam da finansiraju opozicione partije. Oni jednostavno mogu da podržavaju mere razvoja rusko-srpskih ili rusko-bugarskih odnosa. Kao što je poznato, naš Institut je deo strukture administracije predsednika Rusije. Mi se bavimo prikupljanjem informacija iz otvorenih izvora i njihovom analizom. „Meka moć" - to nije naš profil. Ali, videvši šta se dešava, mi redovno organizujemo na Balkanu okrugle stolove, konferencije, primamo na stažiranje strane studente i diplomce. Na tim konferencijama razmatraju se i pitanja energetike.

Mi stalno pozivamo predstavnike NIS-a da učestvuju u našim događajima. Želim da istaknem da mi ne tražimo finansijsku podršku. Mi pozivamo predstavnike NIS-a da dođu i govore o svom poslu, ali iz nekog razloga oni to svaki put odbijaju. I to se ne odnosi samo na naše konferencije i okrugle stolove, predstavnici NIS-a ne idu ni na kakve rusko-srpske događaje, ni u čemu ne učestvuju. Stiče se utisak da im, osim finansijskih pokazatelja i profita, ni do čega nije stalo, pa ni do toga šta o njima pišu srpski i svetski mediji. I to sve uprkos činjenici da je NIS finansijski više nego uspešna kompanija. Nakon što je kompaniju kupio Gazpromnjeft, ona se iz neprofitabilne preobratila u profitabilnu kompaniju. Rafinerije koje su pretprele veliku štetu tokom NATO bombardovanja, dovedene su u red, instalirana je nova oprema koja dozvoljava visokokvalitetnu proizvodnju. Zašto ne govoriti o tome? Posebno u uslovima u kojima većina srpskih medija stalno blati NIS, Gazpromnjeft, pa i sam Gazprom. Ponekad zasluženo, ponekad ne - zato bi se i trebalo time baviti. Ali, oni to ne rade.

Da ne bih bio pristrasan, reći ću da problem nije samo NIS. Nije tajna da RISI (Ruski institut za strateška istraživanja) aktivno učestvuje u obnovi ruskih grobalja i crkava, otvaranju spomenika na teritoriji Srbije, Bugarske, Grčke. Kada predlažemo ruskom biznisu da učestvuje u tim aktivnostima, podršku ne nalazimo uvek. Ja imam utisak da ruske kompanije u Srbiji i Bugarskoj podržavaju one aktivnosti na koje im ukazuju vlasti tih zemalja, čak i ako te aktivnosti imaju antiruski karakter...".

Odnedavno, u Srbiji je otvoreno predstavništvo Agencije Sputnjik, čiji radio i internet televizija i portal već osvajaju pažnju srpskih građana, pre svega objektivnim informacijama.

Srpske vlasti, očigledno, koriste priliku da se, na sve načine, distanciraju od ekonomske i vojne saradnje sa Rusijom. A novac nema ideološku boju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane