Natrag

Kosovo

U susret početku rada međunarodnog suda za ratne zločine OVK na Kosovu i Metohiji

Bitka posle rata

Sporazum o uspostavljanju Specijalnog suda za zločine na Kosova stupio je na snagu. Strah je zavladao među starom družinom iz nekadašnje terorističke organizacije OVK. Ništa više ne može zaustaviti proces koji će, sigurno je, staviti iza rešetaka tek izabranog predsednika Kosova, Hašima Tačija i mnoge od njegovih pomagača iz ratnih devedesetih. Amerika se sve manje ponaša saveznički prema Albancima. U slučaju predstojećeg suđenja, držaće se neutralno i taj dogovor je postignut sa vladom u Vašingtonu polovinom prošle godine. Međualbanski obračun tokom suđenja je više nego realan

Mersiha Hadžić

U jutarnjim satima, 2. marta 2016. godine, predsednica samoproglašenog kosova, Atifete Jahjaga, potpisala je sporazum sa Holandijom ("Privremeni sporazum između Republike Kosovo i Kraljevine Holandije o organizovanju Specijalne izmeštene sudske institucije Kosova u Holandiji") kojim se omogućava početak rada novog suda na suđenju bivšim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za zločine izvršene od 1999. do 2000. godine.

Prethodno (15. februara), dokument su ratifikovali ministar spoljnih poslova Kosova Hašim Tači i holandski ambasador u Prištini Geri Vilems pa je tom prilikom konstatovano: "...Ratifikacijom ovog sporazuma, Republika Kosovo je ispunila sve svoje međunarodne obaveze vezane za uspostavljanje specijalnog suda".

Sporazum o uspostavljanju Specijalnog suda za zločine na Kosova objavljen je na zvaničnoj internet stranici Službenog glasnika Kosova ali su ga kosovski mediji preneli znatno kasnije. Strah je zavladao među starom ratnom družinom iz OVK. Ne toliko zbog rada tribunala, koliko zbog međusobnih nenamirenih računa, krvnih osveta i materijalnih potraživanja (jer, osim rata protiv Srba, međusobno su imali stalne konflikte zbog kontrole nad teritorijama, novcem, ljudima, narkoticima). Ne treba zaboraviti da su mnogi od komandanata OVK postali i multimilioneri pljačkom srpske imovine, pre svega nekretnina, "oslobađanjem" stanova i kuća u gradskim sredinama gde su Srbi živeli. Bilo je i međusobnih preotimanja te imovine.

Nakon rata su pale i podele teritorija na kojima cveta šverc oružja, droge, belog roblja i nafte. Svako od budućih optuženika ima dovoljno "prljavog veša" za svog protivnika. Pitanje je samo ko će prvi pokrenuti lanac međusobnih optužbi. U međuvremenu, najmanje dvadeset Albanaca sa porodicama, sve krunskih svedoka strašnih zločina nad Srbima, pre godinu i po dana je sklonjeno u takozvane "sigurne zemlje", gde im je promenjen identitet i gde će živeti svoj novi život u programu "zaštite svedoka". U jednom ranijem slučaju (suđenje Ramušu Haradinaju), svi svedoci su pobijeni ili stradali u čudnim nesrećama.

Samo jedan dan nakon što je odlazeća predsednica potpisala sporazum sa Holandijom, Glavni tužilac Specijalne istražne radne grupe (skraćeno: SIFT) Dejvid Švendiman, izjavio je da izbor Hašima Tačija za novog kosovskog predsednika ne utiče na istragu tog tela. Bio je još precizniji: "...Istraga, koju je pokrenula Specijalna istražna radna grupa će se nastaviti...Na osnovu međunarodne pravde, ne postoji imunitet za one koji krše međunarodno humanitarno pravo. To je jasno na osnovu Zakona o specijalnim komorama i Kancelarije specijalnog tužilaštva".

Bila je to prvo otvoreno upozorenje Hašimu Tačiju, da će mu se suditi za ratne zločine, uprkos svim igrama koje je do sada igrao, kako sa svojim dojučerašnjim zaštitnicima u SAD, tako i sa svojom poluvojnom falangom i pratećom mafijom koju kontroliše na Kosovu.

Budući sud za zločine OVK, biće smešten u zgradi bivšeg Europol-a u Hagu, procesuiraće se ratni zločini i posleratna krivična dela koja su u periodu 1999-2000. počinili visoki pripadnici nekadašnje terorističke organizacije OVK, ali tek onda kada se ovaj objekat bude proširio za sudnicu. A, dok se to ne desi, sud će biti smešten na drugom mestu u Hagu. Sud će se finansirati iz fondova Evropske unije. Sastojaće se od međunarodnih sudija.

Na žalost, grupa političkih predstavnika Srba sa Kosova, koja je dala puni legitimitet Tačijevoj vladi, pokazala se i prilikom njegovog izbora za novog predsednika ove nadridržavne tvorevine. Naime, "Srpska lista", koja je pod potpunom kontrolom Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, svojim glasovima podržala je njegov izbor.

Ubrzo, pokušali su to i da demantuju, pričom da Srbi nisu glasali za Tačija, nego da su glasali uzdržano ili poništili listiće, a učestvovali su u radu parlamenta zato što su procenili da je tako najbolje za njihove interese. Ali, ma koliko da se prava istina o ovome prikrivala, niko nije mogao sakriti Tačijeve tople reči zahvalnosti "Srpskoj listi", koje je izgovorio nakon što je izabran za novog predsednika. Naime, Hašim Tači je u govoru u parlamentu posebno zahvalio poslanicima "Srpske liste" što su glasali za njega i ukazali mu poverenje: „...Uveravam vas da će to poverenje biti nada i optimizam za Kosovo. Služiću uvek zemlji i građanima Kosova i to svima. Radiću na zaštiti ustava i graditi novo evropsko Kosovo koje bi bilo deo Evropske unije i NATO i nastavilo da ima odlične odnose sa SAD".

Međutim, odmah posle tih reči, pomenuo je i „heroizam" osnivača i vođe OVK Adema Jašarija „i drugih mučenika koji su doprineli stvaranju države Kosovo". Govor ovog još neosuđenog srpskog dželata, slušali su predstavnici "Srpske liste" i pozdravili ga aplauzom. Dok se ova "svečanost" dešavala, na ulicama Prištine desetine hiljada Tačijevih protivnika, učestvovalo je u krvavom obračunu sa policijom. Gradska bolnica imala je preko 200 intervencija. Pucalo se čak i iz vatrenog oružja, ranjenih je bilo sa obe strane.

Ipak, Tači će zvanično položiti zakletvu 7. aprila, kada ističe mandat predsednici Atifeti Jahjagi. Naravno, ukoliko ga do tada ne ukloni masa njegovih protivnika, predvođenih Aljbinom Kurtijem, Visarom Imerijem, Ramušem Haradinajem i ostalima.

Ironično je što će sud, u čijem će sastavu biti međunarodne sudije, funkcionisati zvanično "u skladu sa kosovskim zakonima". To je lažno predstavljeno kao "domaći sud Kosova koji će raditi van ove zemlje".

Njegovo formiranje dolazi nakon što je Specijalni istražni tim EU sproveo trogodišnju istragu u vezi s navodima Saveta Evrope, čiji je specijalni izvestilac 2011. u izveštaju utvrdio da su pripadnici OVK tokom sukoba na Kosovu činili zločine nad srpskim civilima kao što su kidnapovanje, mučenje i trgovina organima. Nalazi ovog tima obezbediće Evropskoj uniji osnovu za krivično gonjenje pred novim sudom. Njegovo formiranje već je unelo pometnju među bivšim članovima OVK, među kojima je danas puno "humanitaraca" i onih koji se čak "bore" za ljudska prava preostalih Srba na Kosovu!

Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja prva je reagovala na izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova uz ocenu da je to loša vest za Kosovo: „...Hašim Tači je pravio ozbiljne greške u vezi državnih interesa Kosova, koje su izazvale duboku i ozbiljnu političku krizu, zbog toga, Tači bi trebalo da snosi političku i krivičnu odgovornost".

Poslanici Samoopredeljenja, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo su u zakonom predviđenom roku dostavili zahtev Ustavnom sudu da oceni ustavnost amandmana 24, odnosno procedure o izboru predsednika, koja je po njihovim navodima, pogažena. Prema njihovim navodima, odredbe Ustava Kosova stavljene su van snage usvajanjem amandmana 24. Ustavni sud je saopštio da će prilikom razmatranja zahteva poslanika opozicije ispoštovati procedure utvrđene Ustavom, Zakonom o Ustavnom sudu i poslovnikom o radu.

Ali, uloga Amerike u predstojećim događajima na Kosovu, posebna je priča. Naime, pre nego što je potpisala dokument kojim praktični počinje sa radom suđenje zločinima OVK, odlazeća predsednica Jahjaga je sa delegacijom Kongresa SAD razgovarala o aktuelnim dešavanjima unutar političke scene u Prištini i naišla na šokantnu promenu tona i raspoloženje zvaničnika SAD, koji su od nje zahtevali da učini sve kako bi albansko društvo moglo da "živi u miru sa Srbima i državom Srbijom, sa kojom se trenutno nalazi u procesu dijaloga za normalizaciju odnosa".

Potpuno iste rečenice, američki kongresmeni su to ponovili i kad su razgovarali sa predsednikom Skupštine Kosova, Kadri Veseljijem i premijerom Isom Mustafom. Sve govori da su SAD umorne od Kosova i da su neki drugi, ozbiljniji problemi sa kojima se ova velika sila suočava, daleko važniji od propalih avantura nekadašnje Klintonove administracije na čelu sa Medlin Olbrajt, koja bi, još dok je živa, takođe morala da odgovara za ratne zločine, zajedno sa Tonijem Blerom koji se, eto čuda, ušetao u Vučićev kabinet i odatle komanduje srpskim institucijama.

Obračun među nekadašnjim zločincima OVK, budućim optuženicima, tek sledi. U taj sukob, mnogi od njih spremni su da uvuku čitave porodice i brojne sledbenike, dužnike i one kojima bi takav obračun mogao da donese materijalni ili politički dobitak. Dosadašnji haški optuženici, poput Haradinaja i drugih, već su se opredelili: svi su protiv Tačija. Svi osim Srba sa "Srpske liste"! Tako se "Stokholmski sindrom" (ljubav prema kidnaperu, mučitelju, dželatu), pojavio tamo gde ga je najmanje bilo za očekivati, među kosovsko-metohijskim Srbima, koji su ulaskom u parlament samoproglašenog Kosova, dali legitimitet separatizmu i otcepljenju dela istorijske teritorije Srbije. Tragikomično zvuči, ali, umesto njih, albanske zločine osudiće haški sud koji je i sve Srbe video kao zločince.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane