Feljton

Vens Ferel: Vakcine, novi genocid? (3)

Zakonom odobreno ubijanje

Vodeći svetski zdravstveni problem su vakcine i njihova masovna upotreba. Sa ovom strašnom istinom koja je višestruko potvrđena, ne bi se složila samo mafija iz Svetske zdravstvene organizacije, koja je glavni lobista farmaceutske industrije i glavni oslonac njene mafije. Ali, nezavisni stručnjaci i mnoge civilizovane države i njihova nadležna ministarstva, odavno su skrenuli pažnju da vakcine primaju na svoju odgovornost. Pre nekoliko godina, ministarka zdravlja Poljske, službeno je zabranila njihovu upotrebu. U knjizi Vensa Farela, "Vakcine, novi genocid?", objavljenoj i na srpskom jeziku, u prevodu Saše Ivanovića, detaljno su opisane sve opasnosti od vakcina. Magazin Tabloid objavljuje odabrane delove iz ove knjige

Vens Ferel

Jednočasovni televizijski dokumentarac, "DTP: Vakcinacijski rulet", prikazan je javnosti 1982. godine. Dokumentarac je prikazao decu ko- joj je mozak trajno oštećen nakon primanja DTP vakcine. Njihova mala tela bila su iskrivljena. Očajni roditelji stajali su u blizini.

"Brojna deca su doživela užasne i trajne sporedne efekte primanjem ove vakcine". - Lea Thompson, reporter istraživač, tv šou Today, 20. april 1982. Međutim, tokom televizijskog dokumentarca intervjuisani su i zvaničnici koji su dali standardne izjave navodeći značaj vakcinacije:

"Koristi vakcina, po mom gledištu, daleko nadmašuju rizike". - Edward Mortimer, M.D., iz American Academy of Pediatrics. Ibid.

"...Daleko više se može dobiti vakcinacijom dece trenutno postojećim vakcinama sa njihovim ograničenjima, nego dopustiti našoj deci da budu izložena pertuzisu". - John Robbins, Food and Drug Administration, Bureau of Biologics.

Međutim, na drugom mestu tokom istog dokumentarnog filma, dr Robins iznosi sledeću upečatljivu izjavu:

"...Mislim da kada biste vi kao roditelj doveli svoje dete kod lekara da primi DTP vakcinu, a lekar bi vam rekao, 'Pa, moram da vam kažem da neka deca koja dobijaju ovu vakcinu dobijaju oštećenje mozga, nema sumnje kakva bi vaša reakcija bila. Kao odgovoran roditelj rekli biste, ne želimo tu vakcinu".

Grejem Vilson (Graham S. Wilson, M.D.) je znao puno o pitanju vakcinacije, pošto je ranije bio direktor Britanske laboratorijske službe javnog zdravlja. Rekao je sledeće:

"...Rizici koji prate upotrebu vakcina i seruma nisu dobro shvaćeni koliko bi trebalo. Zaista, naše znanje o njima je još uvek previše malo i nepotpuno znanje koje imamo je slabo rašireno... Pokojni dr Hačinson (J. Hutchinson) iz britanskog ministarstva zdravlja sakupio je zapise o fatalnim imunološkim nesrećama tokom ratnih godina i bio je dovoljno ljubazan da nam ih pokaže. Bili smo iznenađeni saznavši za veliki broj osoba u civilnim i vojnim populacijama koje su umrle očigledno kao rezultat pokušane imunizacije protiv neke od bolesti. Međutim, samo nekolicina ovakvih slučajeva se spominje u medicinskim časopisima.

Kada se uzme u obzir da su zapisi dr Hačinsona obuhvatali samo četiri ili pet godina i bili ograničeni na Britaniju i da se u drugim zem- ljama u Evropi, Aziji, Africi, Americi, i Australiji, verovatno odigravala ista proporcija nesreća - i da se takve nesreće dešavaju šezdeset ili sedamdeset godina - uviđamo da je samo mali deo nesreća opisan u svetskoj medicinskoj literaturi". - Sir S.G. Graham, M.D., navedeno u The Hazards of Immunizations, 1967.

Australijski časopis (The Age, 12. april 1975) intervjuisao je dr Rolanda Penija (Ronald Penny), vanrednog profesora medicine pri bolnici St. Vincent u Sidneju. U intervjuu, Peni je naveo da vakcinacije redovno povređuju ili ubijaju decu, i da su u najverovatnije u pitanju deca koja su imala nedostatke imunog sistema.

Po dr Peniju, vakcine protiv malih boginja, rubele, i poliomijelitisa su najopasnije jer sadrže "žive" viruse. On je objasnio da se u vakcinama nalaze oslabljeni virusi, ali, kada se ubrizgaju u osobu sa slabim imunim sistemom, opasne su koliko i snažan skup klica ubrizgan u zdravu osobu.

Po Ser Grejemu Vilsonu, bivšem direktoru Laboratorijske službe zdravstvene zaštite Engleske, sve što treba da biste dobili bolest u vakcini je da se dovoljno iscrpite pre nego što primite vakcinu:

"...Kada se vakcina ubrizga u tkiva tokom perioda inkubacije bolesti ili tokom toka latentne infekcije, može da dovede do akutnog napada bolesti. To jest, inkubacioni period je skraćen, ili je latentna infekcija koja možda ne bi dovela do bolesti pretvorena u klinički napad. Dve bolesti kod kojih je ovaj takozvani provokativni efekat najviše istraživan su tifusna groznica i poliomijelitis, ali postoje dokazi koji pokazuju da može da deluje i kod drugih bolesti kao što su tuberkuloza ili rikecijske infekcije.

Brojnim faktorima kao što su izlaganje hladnoći i vlagi, prekomerni zamor, preterivanja u različitim stvarima i određenim hemo-terapeutskim agensima, takođe se pripisuje slična uloga smanjenjem otpor- nosti domaćina na uzročnu bakteriju ili virus koji je u pitanju. Izgleda da određene vakcine imaju sličan efekat, iako je verovatno on specifičniji". - Sir Graham Wilson, M.D., The Hazards of Health, 1967.

Rezultat, po Ser Vilsonu, predstavlja "izazvanu bolest" - bolest koju ste dobili iz vakcine koja je ubrizgana kako bi sprečilo da je dobijete! U pismu časopisu British Medical Journal, Rozmari Foks (Rosemary Fox), sekretar udruženja Roditelji dece oštećene vakcinama (Parents of Vaccine Damaged Children), rekla je sledeće:

"...Pre dve godine smo počeli da od roditelja sakupljamo detalje o ozbiljnim reakcijama, koje su se javile kod njihove dece kao posledi- ca različitih vakcina. U 65% slučajeva koje smo sakupili, reakcije su usledile nakon 'trojne' vakcine (difterija-tetanus-pertuzis). Ukupan broj dece iz ove grupe do danas iznosi 182; sva su doživela ozbiljno oštećenje mozga, neka su i paralizovana, a 5 je umrlo tokom posled- njih 18 meseci. Približno 605 reakcija (jake konvulzije, intenzivno vrištanje, kolaps, itd) javilo se u roku od 24 časa od vakcinacije, 80% u roku od 3 dana, a sve u roku od 12 dana. Tokom perioda 1969-1974, kada je zabeleženo 64 smrtna slučaja od velikog kašlja, 56 slučajeva ozbiljnog oštećenja mozga usledilo je nakon vakcinacije.

Ovi primeri su upućivani DHSS-u (Britanskom ministarstvu za zdravlje i socijalna pitanja) tokom protekle dve godine. Kako su se cifre postepeno povećavale i kako smo saznali da postoje sumnje u bezbednost vakcina protiv velikog kašlja, pitali smo DHSS da li su vakcine koje su sada u upotrebi dostupne...Međutim, ministarstvo insistira da je učestalost ozbiljnih reakcija na vakcine protiv velikog kašlja mala i navodi da trenutno nisu planirali da prouče naše slučajeve". Rosemary Fox, pismo časopisu British Medical Journal, February 21, 1976.

Zarada farmakoindustrije, desetine milijardi dolara godišnje

Nakon pažljivog razmatranja, rezolucija je odbijena. Prema tome, roditeljima se i dalje ne govori o rizicima vakcinacije.

"...Na rođenju Margaret En, jedina ćerka Donalda V. Gudinga iz Vuzlija, u Eseksu, u Engleskoj, doktor ju je proglasio savršenom bebom. Ovo lepo i zdravo odojče vakcinisano je sa 4 meseca. Prve dve inekcije se nisu primile, tako da je data treća, nakon čega se u roku od 5 dana razvilo zapaljene mozga. Odvedena je u bolnicu gde je ostala više sedmica. Sa 13 meseci bila je slepa i nije mogla da nauči da hoda. Razvila je i digestivne poremećaje i konvulzije". - E. McBean, The Poisoned Needle, p. 78.

Ističe se činjenica-jasno i glasno-da vakcinacija ne radi ništa na smanjenju bolesti. Po 2. tomu godišnjeg izdanja svetske zdravstvene statistike (World Health Statistics Annual) za 1973-1974 infektivne bolesti su bile u stabilnom padu 'u većini razvijenih zemalja bez obzira na procenat sprovedene vakcinacije u tim zemljama. Izgleda da je opšte poboljšanje sanitarnih uslova u velikoj meri odgovorno za sprečavanje 'infektivnih' bolesti.

"...Biolog Rene Duboa (Rene Dubos) je rekao da je do poboljšanja došlo zbog boljih sanitarnih uslova i pijaće vode. Drugi naučnici su rekli da je razlog poboljšana lična higijena, bolja dostupnost hrane, i jedenje svežeg voća i povrća (citati iz, između ostalog, W.J. McCormick, M.D., The Changing Incidence and Mortality of Infectious Disease in Relation to Changed Trends in Nutrition, Medical Record, September 1947).

Dr Džonatan Miler (Jonathan Miller) veruje da je stopa smrtnosti smanjena zbog bolje ishrane, poboljšane ventilacije, i drenaže (intervju iz Dick Cavett Show, February 4, 1981). Ipak, uprkos ovih činjenica, ono što liči na masovno prikrivanje činjenica i dalje se nastavlja. Zašto onda fetiš vakcinacije i dalje opstaje? Odgovor moramo da nađemo u ekonomiji-u serumskoj industriji vrednoj na milijarde dolara". - Cosh Asher, Bacteria, Inc., 1949, p. 42.

Bilo koji biznis koji kontroliše tako velike količine novca u poziciji je da utiče na zakonodavstvo - kako bi zaštitio svoju prodaju. Dr Milton Silverman (Milton Silverman), farmaceut sa Univerziteta u Kaliforniji, rekao je da zarada farmaceutske industrije "sada iznosi na desetine milijardi dolara godišnje" (navedeno u televizijskom dokumentarcu "Pesticides and Pills", na državnoj televiziji, u jesen 1981).

Dr Glen Ditmen (Glen Dettman), i dr Arči Kalokerinos (Archie Kalokerinos) su u Australiji i predobro videli strašne rezultate koji se godi- nu za godinom javljaju nakon vakcinacija. Zbog toga su se udružili i započeli nacionalnu kampanju za zaustavljanje vakcinacija. Pojavili su se na televiziji i radio emisijama, pisali članke, davali intervjue, i napisali knjigu. Rekli su sledeće:

"Čak je i Svetska zdravstvena organizacija priznala da je najbolja vakcina protiv opštih infektivnih bolesti odgovarajuća ishrana. Uprkos tome, savršeno jasno su nam rekli da i dalje nameravaju da promo- višu masovne kampanje vakcinacije. Da li ovo možemo da shvatimo kao priznanje da ne možemo ili ne želimo da obezbedimo odgovarajuću ishranu? Izgleda da je verovatniji razlog da nema profita za farmaceutske kompanije u odgovarajućoj ishrani". - A. Kalokerinos and Dettman, "A Supportive Submission". The Dangers of Immunization, Biological Research Institute, Australija, 1979, p. 68.

Bog je dao roditeljima pravo da odlučuju za svoju decu

"...Raširena vakcinacija, korišćenjem novih poboljšanih vakcina... će po proceni sprečiti smrt 5 miliona dece godišnje i invalidnost još pet miliona druge od šest glavnih bolesti za koje postoje vakcine". - James Grane, izvršni direktor UNICEF-a, A Shift in the Wind, 18. May 1984, p. 7.

"..Većina istraživača smatra da bilo koja osoba koja umre u roku od 15 minuta do jednog dana nakon primanja vakcine možda pati od lič- ne osetljivosti, alergije na vakcinu koja nije u vezi sa 'mrtvim' virusi- ma koji se nalaze u njoj". - Zvanična izjava u vezi vakcine protiv svinjskog gripa, navedeno u Let's Live, December 1976, p. 58.

Časopis British Medical Journal je napomenuo da multipla skleroza može da bude izazvana nekom od sedam različitih vakcina!

"Nemački autori su opisali moguće izazivanje multiple skleroze...vakcinacijom protiv variole, tifusne groznice, tetanusa, poliomijelitisa, i tuberkuloze i nakon ubrizgavanja antidifterijskog seruma. Zinčenko (Zintchenko, 1965) je naveo 12 slučajeva kod kojih je multipla skleroza prvi put postala vidljiva nakon vakcinacija protiv besnila". British Medical Journal, Octobar 22, 1967.

U stvari, programi masovne vakcinacije nisu medicinski etički: "...Postojeći programi masovne vakcinacije predstavljaju dva velika otklona od etike i tradicija medicinske prakse: (a) Programi vakcinacije su u suprotnosti sa dugom tradicijom da sve tretmane treba individualizovati, naročito kada se radi sa supstancama koje mogu da izazovu štetne sporedne efekte. (b) Primanje vakcina je proglašeno obaveznim". - Harold E. Buttram, M.D, and John C. Hoffman, Vacci- nations and Immune Malfunction, 1987, p. 45.

Masovne vakcinacije su takođe suštinske za sadašnji uspeh u vakcinisanju ljudi, a ne u savladavanju bolesti. Bez prinude, vakcinacija bi nestala.

"...Princip obaveznog masovnog primanja lekova predstavlja ustanovljenu i prihvaćenu činjenicu u američkom društvu. Njegova osnova se oslanja na programe prinudne masovne vakcinacije koji se sa sve većom strogošću nameću širom zemlje. Prinudno sprovođenje ovih programa se odigrava u različitim oblastima našeg društva, ali je njegov prvenstveni uticaj na našu decu, od koje se zahteva da prime niz vakcina pre prihvatanje i prijema u škole, čije je pohađanje obavezno".

"...Pitanje je zašto se problem dece oštećene vakcinama potiskuje - ako ne predstavlja problem, zašto mi u Australiji imamo Udruženje za prevenciju povreda kod dece izazvanih vakcinama, i u Britaniji Udruženje roditelja dece povređene vakcinama?" - Editorial, Australasian Nurses Journal, June 1978.

"...Najbolja vakcina protiv uobičajenih infektivnih bolesti je odgovarajuća ishrana". - Izjava World Health Organization, navedeno u H.E. Buttram, M.D.; J.C. Hoffman, Ph.D.;The Immunization Trio, p. 10.

"Deca, koja su se otimala i vrištala, su oduzimana od roditelja i davana im je vakcina protiv variole". - "Opposing Compulsory Immu- nizations", Health Freedom News, April 1985, p. 21.

"Nema vakcina, nema škole. Učenici koji ne mogu da dokažu da su vakcinisani protiv zaraznih dečjih bolesti ne treba da očekuju da će biti primljeni u školu u ponedeljak". - Lisa Hogberg, 'No Shots, No School', Virginia Beach Beacon, August 28, 1983.

"...Moje ime je En Endreks. Iz Maunt Rejnera sam, u Merilendu, i ne pripadam nijednoj prisutnoj grupi. Roditelj sam dvogodišnjeg deteta i uskoro očekujem još jedno. Moje dvogodišnje dete je primilo sve zakonski obavezne vakcine da bi bilo primljeno u obdanište, ali smatram da je pogrešno prinuđivati roditelje da im se deca vakcinišu kako bi pohađala školu. Postoji previše nepoznatih stvari o opasnostima od efekata vakcinacije u poređenju sa opasnošću od dobijanja i patnje od različitih bolesti, naročito u slučaju velikog kašlja, i takođe je pogrešno zakonski nametati vakcinaciju kada nema zakonski obaveznih programa praćenja efekata vakcinacija koje bi sprovodili privatni i državni doktori.

Informacije o bolestima i vakcinacijama moraju biti lako dostupne kako bi roditelji mogli da donesu odluke na osnovu informacija. Umes- to naučnih istraživanja i statistika danas su roditeljima nametnute zakonske obaveze koje nisu zasnovane ni na kakvim dokumentovanim informacijama na osnovu kojih bi roditelji mogli da zasnuju lične odluke o budućem zdravlju svog deteta i zdravstvenim rizicima, i samo sam želela - možda ovde nije mesto za to, ali sam želela to da kažem". - Ann Andrex, Open Meeting on Pertussis and Pertussis Vaccinec, Rockville, MD, April 26, 1983.

Građani u datoj državi mogu da ujedine svoje napore kako bi se borili protiv obavezne vakcinacije. U Viskonsinu su upravo to i uradili. Ljudi su formirali organizaciju Građani za slobodan izbor o vakcinaciji (Citizens for Free Choice in Immunization) i radili dok 1980. nisu izmenili zakon države Viskonsin koji govori o izuzeću od obavezne vakcinacije. U njega su uveli izjavu da osobe koje se protive vakcinaciji mogu da odaberu da je ne prihvate, za sebe i za svoju decu. Ove izmenjene uredbe su unesene u viskonsinski zakon 7. maja 1980. godine (1979 Wisconsin Assembly Bill 767), i sada se mogu naći u okviru zakona države Viskonsin (Section 140.05(16)).

"...Pošto je Bog predao dobrobit dece u ruke roditelja ili staratelja, samo su oni ti koji treba da imaju pravo da donesu konačnu odluku, pošto su oni ti koji moraju da preuzmu punu odgovornost za posledice". - Gerald E. Poesnecker, N.D., D.C., "No Shots, No School?" For You, Naturally, January 1983.

"...Čak i u onim državama Škoje zahtevaju obaveznu vakcinaciju, često možete da ubedite svog pedijatra da izbaci pertuzisnu komponentu iz DTP vakcine. Ova vakcina predstavlja predmet tako velikog spora da mnogi lekari postaju nervozni u pogledu njene primene, plašeći se tužbi za nesavesno lečenje. I treba da budu nervozni, jer je u jednom slučaju u Čikagu dete oštećeno vakcinom protiv velikog kašlja primilo 5,5 miliona dolara u okviru pogodbe". - Robert Mendelsohn, How to Raise a Healthy Child, p. 210.

Da li su vakcine obavezne?

Predlog zakona o obaveznoj vakcinaciji je 1962. iznet pred Kongres, i po njemu bi, ako bi bio usvojen, svaka osoba u Americi morala da bude vakcinisana.

"Teško je ubediti javnost da je nešto dobro. Zbog toga je najbolji način za uvođenje novog programa odlučiti šta je najbolja odluka i nakon toga je ne dovoditi u pitanje, niti iznositi sumnje u javnosti ili izložiti javnost otvorenoj diskusiji o problemima". - Paul Meier, M.D., govoreći na panelu pred kongresnim saslušanjem o Intenzivnim programima imunizacije, 1962.

Međutim, zakon o obaveznoj vakcinaciji je osporen naporima gru- pa kao što su Nacionalna zdravstvena federacija, Hrišćanski naučnici, Prirodni higijeničari, i drugi. Zbog toga su se organizacije, rešene da prodaju vakcine u velikim količinama, koncentrisale na donošenju zakona o obaveznoj vakcinaciji u pojedinačnim državama.

Trenutno sve države u SAD imaju neki oblik zakona o obaveznoj vakcinaciji, kojim se zahteva od dece da budu vakcinisana protiv određenih dečjih bolesti: difterija, pertuzis, tetanus, male boginje, zauške, rubela, i polio. Ako se ne povinujete zakonu vaše dete možda neće biti primljeno u školu i možete biti izloženi krivičnim kaznama. Poslednjih godina vlada trend strožeg sprovođenja programa vakcinacije dece u školama. Zakonodavstvo je u svih pedeset država donelo zakone kojima se zahteva vakcinacija za prijem u školu, iako većina država uključuje i mogućnosti za izuzeće. Na primer, u Virdžiniji je 1983. stupio na snagu novi strožiji zakon o vakcinaciji, kojim se zahteva da se i privatne škole i dnevni boravci povinuju odredbama, kao i provera tačnih datuma vakcinacije. Svakom direktoru škole je rečeno da će biti kažnjen sa 10.000 dolara ako primi čak i samo jednog učenika bez dokumentacije o vakcinaciji.

(Nastavak u sledećem broju)

A 1. Diktatorsko pravilo

Jedan gnevni američki medicinski radnik napisao je sledeće:

"...Takozvani zakoni o obaveznoj vakcinaciji predstavljaju ruganje Američkom ustavu i Božijem zakonu slobodne volje. Zemlja Slobodnih je začudo jedna od malobrojnih civilizovanih zemalja koja nameće ovo diktatorsko pravilo ljudima. Zemlje kao što su Engleska, Irska, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Holandija, i Španija odavno su to odbacile..."

Glosa

"...Najbolja vakcina protiv uobičajenih infektivnih bolesti je odgovarajuća ishrana"

Glosa

Australijski časopis (The Age, 12. april 1975) intervjuisao je dr Rolanda Penija (Ronald Penny), vanrednog profesora medicine pri bolnici St. Vincent u Sidneju. U intervjuu, Peni je naveo da vakcinacije redovno povređuju ili ubijaju decu, i da su u najverovatnije u pitanju deca koja su imala nedostatke imunog sistema