Likovi i senke

Štakor

N. Vlahović

Čak tri ministarske funkcije u Vučićevoj vladi vršio je Dušan Vujović, nekadašnji niži činovnik Svetske banke, a sada Vođina "siva eminencija". Najpre je bio ministar privrede (mada nema ni dana radnog staža u privredi). Potom je privremeno, nakon smene Bratislava Gašića, postavljen čak i na poziciju ministra odbrane. Nakon kraćeg boravka na ovoj funkciji, Vučić ga je imenovao za ministra finansija. U toj ulozi je trebao da se dobro snađe, tako reći, "svoj na svome". Ali, fama o Vujovićevoj stručnosti, odmah je pala u vodu. Ispostavilo se ono što je još davno za njega rekao profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Boris Begović, čovek koji Vujovića najbolje poznaje: "...Za dve decenije koliko poznajem Vujovića, ja nisam uspeo da čujem nijedno njegovo konkretno mišljenje o bilo čemu!".

Ali, nesreća nikad ne ide sama: Vujović i kad daje mišljenje o nečemu, to je gola laž i manipulacija! Tako je na sednici Narodne skupštine Srbije, 26. oktobra ove godine, pokazao svo zlo i licemerje koje ga "krasi", govoreći besramne laži, bedastoće i gluposti o "nužnosti" povećanja cena, akciza, poreza, o "planiranom deficitu" u okolnostima kad njegov Vođa tvrdi da smo u "suficitu", o "opravdanosti" uzimanja kredita iz arapskog Fonda Abu Dabija...

O svemu zna da priča samo ne o klauzuli ugovora sa Emiratima, oko uzete milijarde dolara kredita, u kome piše da "Srbija garantuje svom svojom imovinom" da će vratiti taj novac. Vrlo širokogrudo. Da Arapin može da uzme šta god mu je volja u ovoj zemlji, samo ako dođe do probijanja rokova za vraćanje kredita, ili kršenja drugih tački ugovora. Vujović svom snagom podržava poludelog Vučića pa pod ekonomskim reformama podrazumeva i okolnost da četvrtina stanovništva živi bez prebijene pare u džepu, da ih je isto toliko svakodnevno gladno...Oni koji imaju sreće da vide takozvanu Narodnu kuhinju, postali su, bez svoje volje, statisti u režiranim video-zapisima koji treba da pokažu kako vlastodržac vodi "socijalnu politiku". Tako nešto nije radila ni legendarna Hitlerova režiserka, Leni Rifenštal.

Dušan Vujović bi, da je neko drugo vreme, bio običan beskarakterni krupije u Vučićevoj kockarnici. Ali, ovde je reč o krvavoj zalagaonici, gde se ulozi mere ljudskim glavama, besplatnom radnom snagom, belim robljem, po mogućnosti što mlađim (kako Vučić nedavno reče, "...ponosan sam kad vidim dečake od 12, 13, 14 godina kako nose radna odela").

Njega su obučili kako da uvuče male i bespomoćne države trećeg sveta u dužničko ropstvo. Tačnije, kako da ekonomski padnu na kolena i predaju vlastiti suverenitet poveriocima. Kad je postao maher za služenje zelenaškom kapitalu i diktatorima u nesrećnim državama, uključio se u pljačku Srbije i glorifikaciju Vučićeve diktature.

Odlično mu ide. Kupio je za lepe pare 35 godina mlađu Ukrajinku, koja mu je rodila dete, a zanela je sa Crnogorcima, jer živi u komfornom stanu u Budvi, a vremešni joj muž više nije ni zašta, osim za pljačku građana Srbije, koji su u istom položaju kao i njeni sunarodnici.