Poljoprivreda

U ime čijih interesa Vlada Srbije menja Zakon o bezbednosti hrane

Ko rukovodi u ministarstvu za masovnu likvidaciju?

Mada je zloglasna kompanija "Monsanto" prešla iz američkih u nemačke ruke (nakon što ga je nemački "Bajer" kupio za neverovatnu sumu od 66 milijardi dolara), bitka protiv GMO lobista u državama poput Srbije, nije i neće biti tako skoro dobijena. Zbog njih je pokrenuto i pisanje predloga izmena postojećeg Zakona o bezbednosti hrane, a na vidiku je i formiranje Agencije za bezbednost hrane. Ko će biti na njenom čelu i čime će se baviti, ko su nesmenjivi kadrovi bivših ministara poljoprivrede i čime se danas bave, istraživala je novinarka Magazina Tabloid Mersiha Hadzić

Mersiha Hadzić

Kadrovi bivše ministarke poljoprivrede Ivane Dulić Marković, vode glavnu reč u pisanju predloga izmena Zakona o bezbednosti hrane. Glavna izmena u Zakonu trebalo bi da bude formiranje Agencije za bezbednost hrane, a na čelu te agencije trebalo bi da bude bivši ministar i aktuelni savetnik predsednika Vlade, Dragan Glamočić. Predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću nedavno su predočene činjenice da je Glamočić godinama u poslovno-stručnom kontaktu sa Ivanom Dulić Marković, te da je to verovatno i razlog zbog koga će kadrovi iz njenog nekadašnjeg kabineta, kreirati predlog izmena Zakona o bezbednosti hrane.

Naravno, Vučić nije zaboravio Glamočiću da mu je "smestio" podvalu sa tragikomičnom pričom koju je ispričao pred najširim auditorijumom (da se Čeri paradajz dobija ukrštanjem domaćeg paradajza i "odvratnih životinja", koja se ispostavila kao potpuno netačna). Naravno, neko se tom prilikom iz američke administracije takođe našalio sa njim uz pomoć Glamočića...

Poraz Hilari Klinton na izborima u Americi, je i poraz najuticajnijeg Monsantovog lobiste na svetu. Klintonova je još kao senator i kasnije kao državni sekretar primala masne honorare u kompaniji "Rose Law Firm". Naime, "Rose Law Firm" je od Monsanta godišnje dobijao više desetina miliona dolara za pravna savetovanja. Istovremeno je američki Stejt Department pod palicom Hilari Klinton pritiskao Evropsku uniju (EU) da liberalizuju tržište za Monsantove proizvode. Ali, Hilari Klinton nije i jedini političar koji je direktno radio za Monsantove interese. Novac od te kompanije dobijalo je prema saznanjima Magazina Tabloida još četrnaest američkih kongresmena, senatora, službenika Bele Kuće ili departmana za spoljne poslove. Svi oni i danas u okviru svojih mogućnosti zagovaraju slobodan promet GMO proizvoda u celom svetu.

U zemljama na koje imaju uticaj, formirali su ekipe tamošnjih političara koji pomažu te interese. Jedna od tih zemalja, Srbija, je godinama svim sredstvima pritiskana da legalizuje promet genetskih modifikovanih proizvoda, o čemu govore i dokumenta na sajtu Wikiliks, poput onog sa šifrom: "09Belgrade637" iz koga se vidi da američki zvaničnici za legalizaciju GMO-a računaju na pomoć tadašnje stranke iz vladajuće koalicije, G17.

Ta stranka koja je kasnije promenila ime u URS, je još 2005. godine, preko svoje tadašnje potpredsednice Ivane Dulić Marković, instalirala više službenika u Ministarstvo poljoprivrede sa ciljem da utiču na "razvoj svesti o korisnom učinku GMO".

Dulićku mnogi mediji povezuju i sa prihvatanjem donacija genetski modifikovane soje (tu "ideologiju" preuzela je od prvog postoktobarskog ministra poljoprivrede, Dragana Veselinova), a činjenica je da je bila i na specijalizaciji u Americi kao stipendista kompanije Monsanto.

Nakon što je Ivana Dulić Marković sklonjena sa mesta ministra poljoprivrede, njeni ljudi (po nalogu lobista Monsanta) ostali su u Ministarstvu i bili su zaduženi da špijuniraju sve buduće ministre. Kada je Saša Dragin, takođe bivši ministar poljoprivrede, stopirao legalizaciju GMO, njeni kadrovi su obezbedili dokumentaciju na osnovu koje je Dragin kasnije završio u zatvoru.

U ministarstvu i danas radi više službenika bliskih Ivani Dulić, između ostalih i Tamara Bošković, koja je u Ministarstvo došla kao njena sekretarica i Budimir Plavšić Viši savetnik u Odeljenju za zaštitu dobrobiti životinja.

Ipak, najveći uspeh Ivane Dulić Marković bilo je postavljanje Dragana Glamočića, najpre na mesto ministra poljoprivrede, a potom na mesto savetnika predsednika Vlade Srbije. Ona se, kao što je već rečeno, sa Glamočićem poznaje dugi niz godina, a bliske veze je ostvario i sa Tanjom Miščević, zaduženom za evropske integracije, koja je takođe istaknuti javni GMO lobista.

Treba na ovom mestu napomenuti da GMO mafija opstajava čak i nakon spektakularne kupovine "Monsanta" od strane nemačkog "Bajera", stvari se nisu promenile...

Tajkun Miodrag Kostić koji se i zvanično hvali da je dobar prijatelj sa bivšim ministrom Glamočićem je i zvanični zastupnik kompanije Monsanto za Srbiju.

Sve ovo zna i Aleksandr Vučić.

Nakon poraza Hilari Klinton na izborima u Americi, za očekivati je da Vučić napravi i raskid sa predstavnicima te američke struje u Srbiji. Jedan od poteza bio bi i smenjivanje Dragana Glamočića, sa mesta savetnika za poljoprivredu predsednika Vlade. Ipak, deluje da Vučić nema hrabrosti da to i uradi, jer mu pojedinci savetaju da bi njegova smena značila i svađu sa Džozefom Bajdenom onim delom američke administracije koja će još potrajati dok ne dođe do temeljnih kadrovskih promena. Kupujući vreme, Vučić je smislio ideju da Glamočića imenuje na mesto budućeg direktora, buduće Agencije za bezbednost hrane.

U takvoj agenciji bi pored Glamočića značajnu ulogu trebalo da igraju i Plavšić i Boškovićeva, koji su već angažovani na pripremi predloga izmena Zakona o bezbednosti hrane.

Jedan od ljudi koje je Glamočić već sada predlaže kao stručnjaka za oblast meda i drugih pčelinjih proizvoda je kontroverzni predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, koji opet blisko sarađuje sa veterinarskim inspektorom Ljiljom Ivanjac. Živadinović je poznat i po tome što je po Srbiji postavio bilborede na kojima piše: "...Veterinarski i tržišni inspektori! Daće Bog da vam upadne sekira i u falsifikovani med!"

Ovaj bilbord su, kao dokaz da Srpsko tržište nije zakonski uređeno, koristili i službenici Evropske unije, kao dokaz u pregovorima sa Srbijom. Bivša ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković je trpela ovakve uvrede i javno priznanje da je med u Srbiji falsifikovan. Da li će i novi ministar Branislav Nedimović trpeti ovako prozivanje i izvrgavanje ruglu poljoprivredne inspekcije, zavisiće "od visine naknade", tj. koliko je ko spreman da mu plati da ih toleriše.

U međuvremenu, u izjavi datoj za Magazin Tabloid, Miroslav Stojšić tvrdi da je baš Živadinovićev med lošeg kvaliteta i da on preko Glamočića šalje inspektore konkurenciji, dok sprečava da njegovi članovi budu kontrolisani.

U razgovoru sa malim proizvođačima meda sa Kopaonika, saznali smo da njima iz SPOS-a takođe nude šećernu bazu za prehranu pčela i obećanje da će ga oni nakon toga na rafovima Deleza plasirati kao prirodni med.

- Rekli su mi: "...Daću ti šećer da prospeš pčelama, od toga će više meda da naprave. Posle si dužan da daš 1.000 tegli besplatno i mi te ubacujemo na rafove u Delezeu i Idei". On ističe i da su seljaci svesni da kada budu koristili bazu za prehranu pčela o kojoj govori SPOS, oni više neće moći svoj med da kakraterišu kao prirodan.

- U Srbiji je sve manje prirodnog meda, a razlog tome je što su oni koji organizuju udruženja stavili profit ispred kvaliteta - objašnjava Stojšić i ističe da sve dok se tom oblašću budu bavili nestručni ljudi biće i problema. Kao jedan od primera lošeg kadrovskog rešenja Stojšić ističe činjenicu da se Dragan Glamočić, koji je po struci tehnolog za stočnu hranu, stalno gura da radi veterinarske poslove.

- On je veliki problem napravio prvo prilikom pojave bolesti "Nodualrnog dermatitisa", a potom i u slučaju širenja plavog jezika. Ako Vučić dozvoli da on sada postane i direktor Agencije za bezbednost Hrane, onda smo nadrljali - tvrdi Stojišić.