Pogled iz mog ugla

Navijači

Živan Haravan

Dešava se, doduše retko, ali se dešava, da navijači svog kluba ili reprezentacije isprate aplauzom protivničku ekipu koja je boljom igrom pobedila domaćina, a zvižducima isprate svoj tim. To je, tada, praznik i pobeda sporta! Ali ostavimo, sada, sport koji je u svojoj suštini odavno, već, u blatu dopinga, pranja para, enormnog bogaćenja sportista i raznih mešetara koji se šlepuju uz njih, nameštanja mečeva, kladionica...

Vratimo se navijačima i pojmu "navijanje". Navijači i "navijanje" su sociološki i socio-patološki fenomen. Nedokučiv je odgovor kada je i kako rođena klica mržnje navijača jednog kluba prema navijačima drugog iz iste države, nacije, iz istog grada. Da li je ona nastala spontano, da li "navijanje" podrazumeva obavezu mržnje prema rivalskom klubu i njegovim navijačima? Sklon sam suprotnom razmišljanju i zaključku ma kako i koliko moju ocenu neko bude pripisao "teoriji zavere".

"Navijanje", iako je taj i takav termin dosta nespretan i nejasan, podrazumeva potrebu pojedinca da se u masi navijača oseti sigurnijim, da se oseća kao pripadnik, njemu bliskog, kolektiviteta. On je, dakle, - navijač, sa očuvanom ličnošću.

Sve bi, dotle, bilo prirodno, spontano i lepo dok se neko(?!) nekad i negde nije dosetio da u taj čisti, ljudski osećaj i potrebu, usadi klicu mržnje prema lokalnom rivalu koja je danas izrasla u monstruma. Izmišljene su i stvorene vođe(?!) navijača, a ovi ih zdušno prihvatili i tako se nesvesno odrekli svoje ličnosti postavši bezlične individue pod "barjakom" vođe. Gde, zašto, kako, po čijem nalogu ih vođa vodi, tek, navijači neosetno postaju članovi, ne više deo navijačke grupe, već, navijačke horde. Da se razumemo! Ovaj problem i pojava nisu samo u Srbiji prisutni. To je pojava i problem većine zemalja, ali posvećujem mu pažnju u našoj Srbiji, u Don Kihotskoj želji i nameri da ga osvetlim ne bi li, bar, jednog navijača vratio na pravu stazu sportskog navijanja, lišenog mržnje prema protivniku i njegovim navijačima.

Obratite pažnju na istinite, neke, davnašnje pojave čiji sam bio svedok, a ima ih, Bogu hvala, još živih koji to mogu da potvrde i koje jasno ukazuju da je mržnja od nekud i od nekog "uvezena". Dolazivši kod majke za vreme školskog raspusta, u centar Beograda i blizini Skadarske i Zetske ulice, bio sam preneražen i u strahu saznanjem da su dečaci ove dve ulice u "ratu"!? Dvojica vođa, izrazito krivonogi "Ćopa" - vođa dečaka iz Zetske i vođa iz Skadarske bi zakazali tuču letvama, kamenicama, sa nekim poklopcima kao štitovima...?!

Kasnije, saznajem da su u "ratu" "Krstaši" (Vračar - Crveni krst) sa Dorćolcima. Između Kraljeva i Čačka je od nekud i od nekog veštački stvorena mržnja i rivalitet stanovnika ovih gradova...

Vratimo se navijačima. Ako neko od navijača Crvene zvezde ili Partizana čita ovaj tekst, želja mi je da shvati svu besmisao mržnje koju gaji prema svom drugu-sabratu iz komšiluka, detinjstva, iz školskog razreda, iz svog grada, iz Srbije, koji je navijač ne Zvezde, nego, Partizana i obratno. Zar se svi vi zajedno ne kunete u svoj narod, u svoju Srbiju? Zar je, zlu ne trebalo, sutra zajedno ne biste branili od bilo koga ko bi ju je napao? Pa, zašto se, onda, međusobno mrzite - do smrti??!! Zar je vaša, oprostite, ali izvitoperena ljubav prema klubu, jača od bratske ljubavi jednog prema drugom? Kako, kada onako u hordi, kidišete na policiju kamenicama, bakljama...koja je tu po službenoj dužnosti i obavezi da vas štiti jedne od drugih, ne pomislite da je taj policajac Srbin, nečiji otac, sin, brat, da je bez stana, da platom jedva sastavlja kraj sa krajem, da je, može biti, neki među njima navijač vašeg kluba, da su mnogi od njih bili na Kosovu i Metohiji, da će u svakom trenutku biti prvi tamo u odbrani srpstva? Ako mislite da je policajcu zadovoljstvo da se u odbrani lati pendreka i udari vas njim, verujte mi da ste u velikoj zabludi, jer, zna on da ste i vi nečiji sin, otac, brat..., ali svoj zadatak mora da ispuni po naređenju kao profesionalac.

Oni teško zarađuju svoj hleb, a profesija koju su izabrali ima za cilj da i vas zaštiti kada ste, privatno, u nekoj nevolji. Tada ne zovete u pomoć vašeg pekara, frizera, vulkanizera..., nego, zovete policiju, a oni će doći u neizvesno ko i šta ih tamo čeka ne bi li vam pritekli u pomoć.

Rekoh, da je mržnja pesticid koji se dobro primio i mutirao navijačku ljubav prema vašem klubu u mržnju prema rivalu i njegovim navijačima. Možete li da zamislite kako se navijači Makabija i Hapoela u Izraelu međusobno mrze, gađaju kamenicama, tuku bejzbol palicama...? Ja, ne samo da to ne mogu da zamislim, već, znam da je to nemoguće! Nikada neće Jevrejin na Jevrejina! A, sve i kada bi se to dogodilo, premijer Netanjahu bi bio garant da nikom ne bi smelo da padne napamet da se lati baklje i njome krene na policiju. Policajci nisu glineni golubovi!

Dragi, moji navijači i "navijači" i ja sam navijač jednog od dva beogradska kluba koji su u svojoj bogatoj sportskoj istoriji proslavili Srbiju i srpski sport. No, oba kluba su moji klubovi, a svi ste vi u mom srcu - zajedno! Tužan sam i nesrećan uvek kada vidim kako nemilosrdno nasrćete: Srbin na Srbina!

Zato vam i posvećujem ovaj tekst u (pustoj?) želji i nadi da ću vas, dok budem živ, videti nekad zagrljene iz oba "tabora" kako po Beogradu, uz pivo, pesmu i muziku, proslavljate dobru fudbalsku ili košarkašku utakmicu između Zvezde i Partizana. Neka, ko god da je pobedio, pobedi vaše bratstvo i širina srpskog duha i srpske duše! Dozvolite da vas podsetim: u vašim venama teče krv Nikole Tesle! U mojim venama: krv Nikole Tesle i Alberta Ajnštajna! Zato, u sportskom susretu Partizana ili Zvezde sa Makabijem ili Hapoelom, ko god da pobedi - pobedili su moji, kao što su vaši i moji i Partizan i Zvezda!

Otkriću vam nešto što sam davno, davno, Slobodanu Miloševiću, između ostalog, napisao i poslao: Srbija raspolaže najjačim, a nikad sklopljenim i isprobanim oružjem! To se oružje zove - srpska sloga!