Preko pune linije

Srpska tajna služba u raljama ovejanih kriminalaca (21)

Apatija na Banjici

Bezbednosno informativna agencija (BIA) tavori u mraku i blatu.Doskorašnji direktor Aleksandar Đorđević se dugo spremao da napusti brod koji tone. Uspeo je da zgrne milione evra, i očekivao je da će se povući na rezervni položaj. Ispunio je plan da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal dovede svog bliskog rođaka iz Čačka, advokata Mladena Nenadića. Njegovi saradnici su se toliko osilili, da je direktor bio samo prisutni građanin u BIA. Aleksandar Vučić se dugo mučio da donese odluku o njegovoj smeni. Učinio je to na poslednjoj sednici Vlade kojom je predsedavao. Zamenio je Đorđevića, postavljanjem Bratislava Gašića na njegovo mesto. Bata Santos je crvkutao i do neba se zahvaljivao Vučiću što ga je iz kažnjeničke klupe vratio da i on malo vlada. Prethodno je bacio u septičku jamu Gašića, dok je bio ministar odbrane. Oprostio mu je sve afere, a onda je, skoro plačnim glasom, saopštio da ga menja zbog afere u kojoj je povredio nesmotrenom izjavom novinarku TV B 92. Na Banjici ništa novo. Direktor se ne javlja iz kabineta, niti se njemu ko javlja. Svi su na svojim mestima, pljačka se nastavlja, a nesrećni Gašić čeka da dođe red i na njega, da mu se Vođa javi, da se rukuje sa njim, Istraživač Magazina Tabloid nastavlja da opisuje srpsku tajnu službu, kao skup ovejanih kriminalaca koji njome i dalje vladaju vladaju

major Goran Mitrović

Zoran Stanić zvani Zis, uspeo je da u potpunosti uništi 7. upravu BIA, kojom rukovodi. Uveo je strahovladu, svakodnevno preteći podređenima otkazima i progonom. Krajem prošle godine, od novca koji je pokrao iz službenih fondova namenjenih za opremanje uprave i novca para koje je dobio od kriminalaca za odavanje državnih tajni i od milionskih provizija, počeo da zida velelepnu kucu u Batajnici. Da bi uštedeo, Zoran je ultimativno od zaposlenih u upravi tražio da u radno vreme, kao radnu obavezu i zadatak, rade na izgradnji njegove kuće. Pa tako, gotovo svakodnevno od 5 do 10 radnika BIA već godinu dana na Zoranovoj kući obavljaju fizičke poslove, razvlače kablove, instaliraju vodovodne cevi i elektriku. Svi u strahu od otkaza ćute i robuju. O ovome je odlično obaveštena i Uprava za bezbednost BIA, ali niko ništa ne preduzima jer upravu za bezbednost vodi Mihajlo Simeunović, notorni alkoholičar i Zoranov prijatelj i saučesnik.

Zbog stalnih pretnji i pritisaka, nekoliko radnika ove uprave kojom Zis rukovodi dalo je otkaz i napustilo BIA. U pitanju su najstručniji kadrovi BIA. Ali ni to koga ne interesuje.

Zoran preti radnicima svakodnevno, kaže da je on u boljim odnosima sa Aleksandrom Vučićem od direktora i da mu.niko ništa ne može. Iako je to smetalo i Đorđeviću, on nije mogao mogao ga skloni. Zoran lično svakodnevno nosi diskete sa ilegalno snimljenim razgovorima i nelagalno prisluškivanih lica A. Vučiću, a tu praksu nastavio je i nakon Đorđevićeve smene. Zis tvrdi i da načelnicu logistike Radmilu Selaković drži u šaci i ucenjuje je, jer je upravo preko nje i njene bivše firme organizovao da se na nameštenim tenderima, ili čak i bez njih, oprema skoro 90% tehničkih kapaciteta BIA, što je nezabeleženo u praksi Agencije. Zoran i Radmila iz ovih poslova uzimaju milionske provizije, od kojih Zoran zida pomenutu velelepnu kuću, a Radmila finansira svoja česta i skupa putovanja kod kćerke u SAD (gde nakon otkaza u BIA namerava da pobegne), preskupu garderobu i ljubavnike. I to je poznato nadležnoj upravi BIA, ali niko ništa ne preduzima iz već navedenih razloga. Međutim, pored nadležne uprave, sve navedeno dokumentovale su i operativno obradile nezavisne grupe operativaca u BIA.

Rada Selaković skoro pet godina uspešno parališe rad BIA. Ona kontroliše sve tokove novca BIA, od radnika zahteva podanički odnos i skupe poklone. Pored milionskih iznosa koje je pokrala sa Zoranom Stanićem, razvila je i druge poslove.

Poseban slučaj je Jovan Drobnjaković, još uvek načelnik operative BIA. Jovan je odavno registrovan kao agent obaveštajne službe jedne zapadne zemlje, i po instrukcijama iz te službe na mesta načelnika uprava postavio je pet svojih poverljivih saradnika. Jedan od te petorice je i pomenuti Mihajlo Simeunović, načelnik 5. uprave BIA. Iako tako instruisan, Mihajlo nije mogao da spreči da operativci BIA dokumentuju neposredna saznanja o kriminalnim izdajničkim aktivnostima g. Drobanjakovića, uključujući i bivšeg direktora Aleksandra Đorđevića, kao i nekim drugim funkcionerima BIA, koji zbog toga nije ni mogao da ga smeni i sateran u ćošak nije izdržao. Izdalo ga je srce. Mihajlo je alkoholičar (za sebe voli da kaže, dok je radio u Centru BIA za grad Beograd, da ide da doručkuje pivo). Zato je on za Jovana Drobnjakovića bio logičan izbor za načelnika ključne uprave.

Jovan je, pored toga što je na vezi sa jednom stranom zapadnom službom, i ubica u pokušaju. Službenim vozilom (koje je za tu priliku dobio od Radmile Selaković) namerno i bez samilosti direktno je udario u vozilo kojim je upravljala službenica MlP-a Srbrje. Nesrećna žena je bila meta Jove Drobnjakovića i Rade Selaković zbog otkrivanja malverzacija Diplomatsko konzularnom predstavništvu Srbije u Vašingtonu, o čemu je Magazin Tabloid već pisao. Međutim, ona je sudar preživela, ali sa teškim telesnim povredama opasnim po život, od kojih se i danas oporavlja. Smenjeni direktor Đorđević je preko svojih veza u pravosuđu uspeo da Drobnjakovića, kome je rođena sestra dr Jovanka Petrović, lekar specijalista neuropsihijatrije, sredila da ga veštaci proglase neuračunljivim i oslobođen je od krivične odgovornosti. Ali, ta njegova mentalna bolest ne smeta mu da bude i dalje načelnik u BIA.

Magazin Tabloid je takođe opisao i kriminalne aktivnosti Drobnjakovićeve sestre dr Jovanke Petrović, bivšeg direktora u Psihijatrijskoj bolnici Sveti Vračevi u Novom Kneževcu, koja je jedan od vođa farmako-mafije u Srbiji, koja koristi srpske pacijent za eksperimentalna istraživanja novih lekova.

Jovan Drobnjaković je za bivšeg direktora bio od posebnog značaja, jer je Jovan, pored direktne kontrole nad načelnicima najbitnijih uprava i centara BIA, postavio i predstavnike BIA u inostranstvu (Jova je za predstavnika u Briselu nameračio da postavi svoju suprugu, koja je takođe radnik BIA, ali se od toga odustalo nakon otkrivanja njegovih kriminalnih aktivnosti). Jovan je, pored ostalih izaslanika, odabrao i operativca koji je kao predstavnik BIA otišao u Katar, iako ni BIA ni Republika Srbija nemaju nikakav operativni interes u tom delu sveta. Ali ima ga kartel Vučićevih. Naprotiv, mešanje naše službe i naše države u komplikovane međunarodne igre velikih sila na Bliskom Istoku i šire, mogu samo da nas uvuku u ozbiljne probleme. Međutim, sa otkrivanjem najnovijih podataka o prodaji naših borbenih sredstava ISIS-u, između ostalog i uz učestvovanje Katara, jasno je zašto je BIA poslala svog predstavnika u Katar.

Još jedan opskurni lik koji još uvek nosi službenu legitimaciju BIA je Ivan Todorov. Fizički inteligentan, sa ozbiljnom kriminalnom biografijom, lično je organizovao pljačke, ubistva i intenzivno radi na svađanju političkih, ekonomskih i mafijaških grupa u Srbiji, ali i šire. Za sebe voli da kaže da je prijatelj istaknutih političara i da je pod zaštitom ruske mafije. Međutim, na poslednjem međunarodnom džudo takmičenju (svetski kup) koje je održano u Beogradu ruska delegacija, koju je Todorov sa nestrpljenjem čekaao, pored njega je prošla kao pored turskog groblja. Udostojili su se da se samo ceremonijalno rukuju sa njim, jer je Todorov još uvek funkcioner u džudo savezu Srbije (mada se i tu javlja grupa sportskih radnika koji ne žele da ih predvodi kriminalac).

Todorov je neposredno po postavljenju, pravdajući to visokim patriotskim i službenim razlozima(mada je sada očigledno da je bio u pitanju isključivo mafijaški interes), na značajna mesta u državnoj administraciji postavio svoje ljude. Tako je na mesto direktora poreske uprave bio postavio radnika BIA Marka Marinkovića, čiji je zadatak bio da za potrebe reketiranja i uništavanja srpskih privrednika izuči finansijske bilanse svih srpskih poreskih obveznika. Marinković je obavljao ovaj zadatak dok nije shvatio šta i za koga radi. Kada je uvideo da je samo pudlica u kriminalnim aktivnostima Todorova i njemu sličnih, pobunio se. Došlo je do ozbiljne svađe sa Todorovim koja se umalo nije završila fizičkim obračunom. Marko je ekspresno smenjen sa mesta direktora poreske uprave februara 2015.

Ivan Todorov je razvio posebne tehnike proganjanja svojih bivših prijatelja. Služeći se nameštenim saradničkim izveštajima dojučerašnje prijatelje i saradnike obeležio je kao kriminalce, a neke čak i kao teroriste.

Novopostavljeni direktor Gašić je odmah po postavljenju Todorovu skresao krila, značajno suzio ovlašćenja, oduzeo obezbeđenje (na koje nikada nije ni imao pravo, ali "u strahu su velike oči") i dozvolio mu da zadrži jednog vozača i jedno službeno vozilo (svestan da ovaj alkoholičar ne bi smeo da upravlja vozilom), strogo mu pri tom zabranivši da se lažno predstavlja kao zamenik direktora BIA (Gašić, kao ni Đorđević, ne želi da ima zamenika!). Ovo je Todorova strašno pogodilo (on se mesecima pre Gašićevog postavljanja, kao i Zis i Rada Selaković predstavlja kao Gašićev kućni prijatelj).

Iako je Todorov formalno i dalje na funkciji u BIA, sve manji broj dojučerašnjih prijatelja komunicira sa njim. Pokušava da na brzinu naplati podatke koje je pokrao iz fondova BIA. Formalno je zadužen za periferne stvari i čeka svoj kraj u Službi.

Na Banjici je apatija, a veći broj operativaca stvara fondove podataka, da ih Gašićevi saradnici, za potrebe Vučićevog kartela, ne unište.