Propadanje

Zbog čega u Srbiji propadaju akcionarska društva, a banke nemaju gde da plasiraju 4,5 milijardi evra

Trezori puni, džepovi prazni

Akcije i akcionarstvo u današnjoj Srbiji nisu zaživeli i ne zna se kada će, jer banke imaju više od 4,5 milijardi evra spremnih za plasman, ali nemaju kome da ih plasiraju. Akcijska društva koja danas egzistiraju, nastala su privatizacijom i postepeno se gase, a promet na Beogradskoj berzi je skoro zanemarljiv, pa mi u Srbiji ne priznajemo ovaj oblik ulaganja novca, mada njega danas ima samo mali deo stanovništva koji ga drži u bankama, pa ni jedni ni drugi nisu voljni za ulaganje u akcijski kapital. Divljanjem brutalnog, antisocijalnog modela srpske privatizacije, ubijan je i privredni potencijal države. Usled takvog pustošenja imovine, koje je trajalo skoro dve decenije, nije ostalo ni preduzeća ni sredstava koja bi uz logistiku zdravog bankarskog finansiranja radila na podizanju nacionalne ekonomije. Posledice su takve da banke danas drže mrtav kapital. Jer je i čitav privredni sistem u Srbiji na izdisaju, tvrdi ekonosmki ekspert Miodrag K. Skulić, u tekstu za Magazin Tabloid

Miodrag K. Skulić

Prema zvaničnom sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti u Srbiji je registrovano 1.482 akcionarska društva, što je, reklo bi se na prvi pogled, za ovu malu zemlju, sasvim zadovoljavajući broj. Ali analize govore suprotno. Sva ta akcionarska društva, uglavnom su nastala u periodu pretvaranja društvene svojine u privatnu svojinu. Samo pre godinu dana bilo ih je 1.863 što znači da ih je u međuvremeno likvidirano ili transformisano u društva sa ograničenom odgovornošću skoro četiri stotine, ili više od 20 odsto.

Ako se iz današnjeg broja akcionarskih društava izuzmu banke, osiguravajuće kuće, investicioni fondovi, lizing organizacije i brokeri, kod kojih je obavezan oblik postojanja akcionarsko društvo, ostaje 1.389 akcionarskih društava koja obavljaju neku od privrednih delatnosti. Među njima je njih 379 u stečajnom postupku i 35 u postupku likvidacije. Dakle, 30 odsto njih se nalazi pred gašenjem. Imajući u vidu da je u protekloj godini nestalo njih 381 sa ovih 414 u stečaju i likvidaciji biće ubrzo ugašeno skoro 800 akcionarskih društava iz oblasti privrede, ili polovina njih nastalih u period privatizacije.

Ovde odmah treba istaći da se na prste jedne ruke mogu nabrojati novoregistrovana akcionarska društva koja su nastala u poslednjih nekoliko godina, a nijedno sa suštinski prikupljenim kapitalom na tržištu i upisu i uplati akcija.

Svet je izmislio ovaj oblik prikupljanja novčanog kapitala da bi građani, koji poseduju višak novca ulagali u biznis, a ne u klasične oblike štednje, koji su se kod nas pretvorili u spašavanje novca od domaće valute i bežanje u dolar ili evro. Građani koji imaju višak novčanih sredstava kod nas su odbojni i prema ulaganjima u životno osiguranje i u druge investicione fondove. Privrednici i banke, a sa njima država i lokalna samouprava, do danas, koliko je nama poznato, nisu javno oglasili upis akcija radi realizacije nekog investicionog ulaganja, ili realizacije velikih infrastrukturnih objekata.

Banke drže tih 4,5 milijardi evra spremnih za plasman, na poziciji koju po Međunarodnim finansijskim standardima za banke, moraju posebno iskazivati, a ne znaju šta sa tolikim novcima da rade. I država je naučila već desetak godina da raspisuje javno prikupljanja nedostajućih sredstava u budžetu, putem upisa blagajničkih zapisa u milijardama evra, na dve, tri, a sada i više godina, uz kamatu koja je znatno veća od one koju građani dobijaju na štednji. Banke su tu videle dobre zarade i one, uglavnom kupuju te državne zapise. Zamislimo samo da nema tih državnih zaduženja u kojoj situaciji bi bile naše banke. Tada bi umesto 4,5 bilo devet milijardi evra neplasiranih sredstava u bankama! Treba imati u vidu da je ukupan sopstveni kapital naše 31 banke (one su uglavnom u inostranom vlasništvu) 5,5 milijardi evra, a na bazi depozita privrednih subjekata i devizne štednje on se formira na nivou od ukupno 22 milijarde evra. Privreda i građani su nesposobni i posebno nespremni za zaduživanje.

U tih 22 milijarde evra formiranog portfelja za plasmane nalaze se sredstva i onih privrednih subjekata koje je čudan zakon prinudio da moraju svoja dnevna novčana sredstva držati kod neke banke, ali uz taj odabir banke, ide i preuzimanje rizika da kad ta banka ode u stečaj, sva ta sredstva propadnu, iako taj privredni subjekt ne koristi nikakve kredite te banke, nema njene akcije i po logici ne bi trebao odgovarati za poslovanje te banke. Ali prisila je prisila.

Poznato je koliko malih i srednjih privrednika je izgubilo svoja sredstva odlaskom u stečaj Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke i Univerzal banke.

Država garantuje građanima štednju u svakoj banci pojedinačno do 50.000 evra, ako banka ode u stečaj, ali malim i srednjim privrednicima, ne samo da ne garantuje, već im sva sredstva danom odlaska banke u stečaj propadaju.

U više navrata smo predlagali da je protivustavno terati privredna društva da moraju da garantuju za poslovanje banke, ako oni ne koriste bankarske kredite, ne treba ni da budu garanti. Ali, u takvim okolnostima, Narodna banka Srbije ne bi mogla da tim bankama uključuje sredstva tih privredni subjekata u njihov krediti portfelj. Tada bi te poslove z ate komitente banka obavljala komisiono, uz naplatu, što i sada čini naknada za obavljeni promet.

Šta znači obrazovanje jednog akcionarskog društva na bazi upisa, a zatim i uplate, radi pribavljanja akcija? To se najbolje može videti, recimo na primeru ulaganja u investiciju navodnjavanja za 10.000 ha. To uzgleda ovako: vlasnik osnuje novo akcionarsko društvo u koje unosi 1.000 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta, vrednosti tri miliona evra i zatim raspisuje javnu ponudu kojom emituje 3.000 akcija, u kojoj jedna akcija vredi hiljadu evra. Investicija se može okončati godinu dana po zaključenju prikupljenih sredstava. Poznato je da Srbija ima vodotokova za navodnjavanje 500 hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Takođe, je poznato da se prinosi sa navodnjavanjem udvostručuju i da se investicija vraća za dve do tri godine. Iz toga se izvodi logičan zaključak da se može, sa sigurnošću obezbediti godišnji prinos na akcije od deset odsto.

Zato vlasnik polovine akcija u tom akcionarskom društvu može obezbediti i deo prioritetnih akcija, bez prava upravljanja, ali sa pravom na garantovanu dobit. Samo na ovaj način bi mogli realizovati za pet godina program navodnjavanja svih pola miliona hektara, a ne tragično zaostajati kao što je to sada slučaj. A, u navodnjavanju zaostajemo čak i za Albanijom, jer mi navodnjavamo samo oko 2,5 odsto poljoprivrednog zemljišta. Ta investiciona ulaganja na pola miliona hektara "progutala" bi 1,5 milijardi evra investicija. Očekivano povećanje bruto društvenog proizvoda po tom osnovu bilo bi tri odsto godišnje. Naravno da je u tom društvu i obavezno osiguranje od elementarnih nepogoda, koje smanjuje rizik od nepredviđenih događaja.

Na sličan način moguće je ulaganje u infrastrukturne objekte, recimo u Drinske elektrane, ili u puteve, zaštitu od poplava, toplane i drugo javno-privatno partnerstvo.

Poznato je da u Americi udovice najradije ulažu u firme poput Gillet-a, jer im je tu najsigurniji profit, nije mnogo veliki, ali je siguran, za razliku od obećanja drugih kompanija koje nude više, alit a ulaganja su za matematičare i kockare, ali ne za njih koje žive od muževljeve ušteđevine. Vrednosni papiri su čudo kapitalizma. U Kanadi sve državne penzije su ujednačene od 500 do hiljadu kanadskih dolara. Prosečan građanin sa penzijom treba da preživi, a ako je za života uplaćivao životno osiguranje ili kupovao vrednosne papire, on uvek može sebi obezbediti i desetak puta veću penziju.

Analizom hiljada bilansa naših privrednih subjekata došao sam do zaključka da skoro 90 odsto naših privrednih subjekata nema sopstveni kapital i da se zadužuju kod banaka, uz veoma visoke kamate i druge prateće naknade, a često i uz važenje devizne klauzule, te obavezno hipotekarno obezbeđenje na nepokretnim i pokretnim stvarima. Ako je privrednik savestan i ako posluje sa dobrim bilansima, a svi ekonomski savetnici, preporučiće ga kod svojih klijenata da slobodno mogu ulagati u njegove hartije od vrednosti.

U tom slučaju nužno je da se zakonima pojača odgovornost računovođe i revizora.

Računovođa je nekada polagao zakletvu pred opštinskim organima da će savesno vršiti svoju dužnost. Revizor je znatno iznad toga i po pravilu je prvi koji vidi mogući slom firme. Kod nas organi gonjenja opraštaju knjigovođama uočite propuste u radu, da bi im uzvratili saradnju u istrazi. Revizori olako daju pozitivna mišljenja, a negativna zavijaju u celofan, pa od njih za ovih dvadeset godina nemamo nikakve koristi. Akcionarska društva su javna društva i u njima organi upravljanja nisu engleska kraljica, već odgovorni ljudi. Kod nas se uvrežilo mišljenje "postavite me za člana Upravnog ili Nadzornog odbora", a niko se ne pita koliki stepen odgovornosti je tih ljudi. Niko se danas ne pita koliki stepen odgovornosti je Miroslava Bogićevića ili u Hrvatskoj Ivice Todorića. Sve dok se efikasnim sudstvom i dobrim zakonima ne urede ove oblasti nećemo moći emitovati hartije od vrednosti, jer je to novac, što i sama reč govori.

Država Srbija je gladna za novcem, moli MMF, Svetsku banku, EBRD, IFC, domaće ino banke, Kinesku državu, Emirate: dajte, dajte, novca nam treba! Niko od njih im ne kaže "Vi novca imate, samo ne znate da ga koristite". Da bi znali da koristimo domaći novac koji nam stoji na raspolaganju moramo urediti zakone, pojačati odgovornost vlasnika firme, organa upravljanja, knjigovođe i revizora. Vučićev režim svim sredstvima jača notare, procenitelje, izvršitelje, ali čak ni oni svi nisu dovoljni da se poslovni ljudi osećaju odgovornijim za odluke koje donose.

Ako se ovako nastavi, ugasiće se akcionarstvo u Srbiji. Analizirajući akcionarska društva koja su u stečaju i likvidaciji, kao i ona koja su i dalje ostala živa opredeli smo se da istaknemo neka od njih, u nadi da će i ovi primeri uticati na zakonodavca da unapredi zakonsku regulative i na sudove da efikasnije rešavaju nagomilane sudske sporove iz ove oblasti.

NIS, AD, Novi Sad

Kada je ruskom partneru prodat NIS, vlasništvo je bilo približno 50 prema 50, uz obavezu da ruski partner investira u dve rafinerije. Ako to nije predviđeno da pada na teret tog partnera, po logici novo ulaganje bi povećalo kapital samo tog ulagača. Kako je naša strana, od svog dela dodelila svim punoletnim građanima besplatne akcije oko 20 odsto od ukupnog paketa akcija, deo njih je prodao svoje akcije, koje je u najvećem delu kupio ruski partner. Tako danas na osnovnom kapitalu od 81,5 milijardi dinara ruski partner poseduje 56,15 odsto, Republika Srbija 29,87 odsto i fizička lica (građani) 10,39 odsto, svi ostali 3,58 odsto. U ugovoru o prodaji inostrani partner nije limitiran u iscrpljivanju domaćih izvora naftnih i gasnih polja, pa s pravom mnogi kažu "to je zajedničko naftno more Srbije, Hrvatske, Republike Srpske i Mađarske, pa neka crpi ko pre stigne".

Telekom, AD, Beograd

Emitovana je milijarda komada akcija, od čega je Republika Srbija vlasnik 58,11 odsto, zaposleni u Telekom-u još nisu podelili akcije a pripalo im je 20 odsto, dok fizička lica (građani) imaju 21,89 odsto. U Centralni registar hartija od vrednosti još nije upisana vrednost jedne akcije?

Aerodrom "Nikola Tesla", AD, Beograd

Ukupna vrednost svih 34,3 miliona emitovanih akcija je 22,1 milijardu dinara. Republika Srbija je vlasnik 83,15 odsto svih akcija , a 31 akcionar 16,85 odsto.

Akcionarski fond Republike Srbije, AD

Emitovano je 34,2 miliona akcija ukupne vrednosti 18,8 milijardi dinara, što po jednoj akciji čini 550 dinara. Fizička lica (građani) su vlasnici 98,65 odsto, a Republika Srbija 1,35 odsto. U ovom fondu sredstva se prikupljaju iz dela prodaje društvenog kapitala u procesu privatizacije.

Centralni registar hartija od vrednosti, AD

Vlasnik 165,9 miliona dinara je Republika Srbija, koja u ovom Registru ima sto odsto kapitala.

EMS, AD, Beograd

U ovom bivšem javnom preduzeću za prenos električne energije ukupan kapital je nešto veći od 27 milijardi dinara i u celosti je njegov vlasnik Republika Srbija.

Galenika, AD, Beograd

Ukupna vrednost osnovnog kapitala, ne računajući u to kumulirane gubitke koji su pojeli kapital je 25,2 milijarde dinara i Republika Srbija je vlasnik 72,43 odsto. Poznato je da je celokupan ovaj kapital pojeden u iskazanim gubicima i pored toga još je kumulirano gubitaka u iznosu od 13,7 milijardi dinara. Ovih dana Galenika je prodata za 16 miliona evra, uz obavezu da banke koje imaju hipoteku budu namirene.

HIP-Petrohemija, AD, Pančevo

Vlasnik akcija ovog gubitnika je JP Srbijagas 31,18 odsto, Republika Srbija 30 odsto. NIS Novi Sad 20,86 odsto EPS Distribucija 4,90 odsto, Fond za razvoj 4,40 odsto i 13 malih akcionara 8,66 odsto.

Holding Kompanija Yumco, AD, Vranje

Ukupan kapital ove kompanije je 3,2 milijarde dinara koji je odavno pojeo kumulirani gubitak, tako da Yumco nema ni dinara sopstvenog kapitala. Vlasnici akcija su Akcijski fond 21,20 odsto, Republika Srbija 18,43 odsto, Fond za razvoj 16,63 odsto, PIO Fond 6,49 odsto i 12.367 malih akcionara 37,25 odsto.

Glosa

Akcionarska društva su javna društva i u njima organi upravljanja nisu engleska kraljica, već odgovorni ljudi. Kod nas se uvrežilo mišljenje "postavite me za člana Upravnog ili Nadzornog odbora", a niko se ne pita koliki stepen odgovornosti je tih ljudi.

Popis značajnih akcionarskih društava u stečaju

Uvidom u dole navedene popise dela većih akcionarskih društava u stečaju može se steći pogubna slika njihovog „odumiranja". Zato i donosimo ove preglede.

Veliki privredni sistemi

Grupa Zastava vozila, AD, Kragujevac

Zastava Automobili, AD, Kragujevac

Goša Holding, AD, Sm. Palanka

Holding Prva Iskra, AD, Barič

IPH Prahovo Holding, AD, Prahovo

Prva petoletka, AD, Trstenik

Koncern Farmakom, AD, Šabac

Koncern Petar Drapšin, AD, Mladenovac

Zorka Holding, AD, Šabac

IMR, AD, Rakovica

IMT, AD, Beograd

IMK 14 oktobar, AD, Kruševac

Fabrika vagona, AD, Kraljevo

Bratstvo, AD, Subotica

Poslovni sistem Grmeč, AD, Beograd

Srpska fabrika stakla, AD, Paraćin

Kompanija Agroživ, AD, Žitište

Navip, AD, Zemun

Ostala privredna društva

Kompanija Fidelinka, AD, Subotica

ABS Minel - Kontakna mreža, AD

Prvi maj, AD, Lebane

Banat, AD, Banatski Karlovac

BIP, AD, Beograd

Ciglana, AD, Kruševac

PIK Dragan Marković, AD, Obrenovac

Elektroporcelan AD, Aranđelovac sada Bgd

Fabrika ulja, AD, Kruševac

Gibnjara, AD, Kraljevo

Građevinar, AD, Niš

Hotel Plana, AD, V. Plana

Neimar, AD, Novi Sad

Podrum, AD, Palić

Prvi maj, AD, Čačak

Sedišta, AD, Priboj

Toma Kostić, AD, Leskovac

Vlasinka, AD, Vlasotince

Vodogradnja, AD, Vranje

Auto kuća Voždovac, AD, Beograd

Autoprevoz, AD, Zrenjanin

Autosaobraćaj, AD, Kragujevac

Autotransport, AD, Andriani

Autotransport, AD, Pirot

Bačkatrans, AD, Vrbas

BB Putevi, AD, Bajina Bašta

Beko, AD, Beograd

IMK Beograd, AD, Beograd

FMP Beograd, AD, Beograd

Betonjerka, AD, Aleksinac

Branko Perišić, AD, Kruševac

Brodogradilište Sava, AD, S.Mitrovica

Budimka, AD, Požega

Cobest, AD, Mladenovac

GP Dom, AD, Beograd

Ekonom, AD, Ušće

Fabrika šećera, AD, Zrenjanin

Fadip, AD, Bečej

Fampharm, AD, Kruševac

UP Fontana, AD, Vrnjačka Banja

FOP, AD, Vladičin Han

Hanplast, AD, Vladičin Han

HI Hipol, AD, Odžaci

Higlo Hladnjača, AD, Horgoš

HINS, AD, Novi Sad

HIP-Mlavaplastika, AD, Ćuprija

Hleb, AD, Novi Sad

IKL, AD, Beograd

IMK 29 novembar, AD, Subotica

Integrad-Bravari, AD, Subotica

Inter Lemind, AD, Leskovac

IRIS, AD, Prijepolje

Istra, AD, Kula

Jadar, AD, Loznica

Jagodinska pivara, AD, Jagodina

Janko Lisjak, AD, Beograd

Jugoagent Grupa, AD, Beograd

Jugoalat JAL, AD, Novi Sad

Jugoremedija, AD, Zrenjanin

Južna Morava, AD, Vladičin Han

Kazimir Veljković, AD, Kragujevac

Kluz-Srem, AD, Ruma

TP Kolektiv, AD, Aranđelovac

Kopaonik, AD, Kuršumilija

Krajina Vino, AD, Negotin

Kulatrans, AD, Kula

Kulski štofovi, AD, Kula

Leskodrvo, AD, Leskovac

Livnica Topola, AD, Topola

Mačkatica, AD, Sudulica

Metalplastika, AD, Čajetina

Metoprerada, AD, Užice

MIN Lokomotiva, AD, Niš

MIN Specijalna vozila, AD, Niš

MIN Vagonka, AD, Niš

Minel Elektrooprema, AD, Ripanj

Minel Transformatori, AD, Ripanj

MK Rudnik, AD, G. Milanovac

Mlekara, AD, Sevojno

Mlekara Plana, AD, V. Plana

Montaža, AD, Leskovac

Morava, AD, Požarevac

Naftagas Montaža, AD, Zrenjanin

Nevena, AD, Leskovac

Niskogradnja, AD, Pirot

Nišauto Grupa, AD, Niš

Nopal, AD, Bačka Palanka

Olga, AD, Sm. Palanka

UP Palas, AD, Jagodina

Perkon, AD, V. Plana

Petar Drapšin, AD, N. Sad

PKS-Lateks, AD, Čačak

Plima, AD, Vrnjci

Poljostroj IMO, AD, Odžaci

Projmetal, AD, Beograd

Prokupac, AD, Beograd

Prosveta, AD, Niš

Put, AD, Zaječar

Putevi, AD, S. Mitrovica

Radijator, AD, Zrenjanin, sada Bgd

Raketa, AD, Užice

Raška Holding, AD, N. Pazar

Rudnik Korlaće, AD, Brvenik

Sanitarija, AD, Novi Sad

Savremeni dom, AD, Kruševac

Separacija, AD, V. Plana

Silos, AD, Pećinci

Silos, AD, Jakovo

Sjenica, AD, Sjenica

SLAP Grupa, AD, Beograd

Sloboda-Tara, AD, Bajina Bašta

Sloga, AD, Vladičin Han

SP Zavarivač, AD, Vranje

Srbolek, AD, Beograd

Stari Jasen, AD, Kraljevo

Telefonija, AD, Beograd

Tesla, AD, Pančevo

Tina, AD, Knjaževac

TIV-International, AD, Vranjska Banja

Udarnik, AD, Zrenjanin

Union Inženjering, AD, Beograd

Univerzal Holding, AD, Beograd

Valjevoput, AD, Valjevo

Velefarm, AD, Beograd

Veterinarski zavod, AD, Zemun

Vetfarm, AD, Beograd

Vetrprom, AD, Subotica

Vodogradnja, AD, Zaječar

Vrenje, AD, Beograd

Vršačka pivara, AD, Vršac

Vulkan, AD, Niš

ZIP Industrija piva, AD, Zrenjanin

Zlatibor Gradnja, AD, Užice

Želvoz, AD, Smederevo

Žitoprodukt, AD, Zrenjanin

Žitostig, AD, Požarevac

Privredna društva iz oblasti poljoprivrede

1.oktobar, AD, Sombor

Agroseme Panonija, AD, Subotica

Aleksa Šantić, AD, A. Šanić

PD Dolovo, AD, Dolovo

Agrobačka, AD, Bač

Agrocoop, AD, Novi Sad

Alfaprotein, AD, Vršac

BB Agro, AD, Dobanovci

Bratstvo Jedinstvo, AD, Neuzina

Graničar, AD, Gakovo

Jabuka, AD, Jabuka

Ljutovo, AD, Ljutovo

Luxol, AD, Zrenjanin

Mala Bosna, AD, Mala Bosna

Mladi Borac, AD, Sonta

Novi Kozjak, AD, N. Kozjak

Poljoprivreda, AD, Novo Selo