Povodom

Istina je gorka: Srbiji će trebati 60 godina da ekonomski stigne standard Evropske unije!

Velike reči, mala dela

Srbiji, pa i svim zemljama regiona, biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogroman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statistika beleži ukupan pad od samo 10 odsto! Novinar Magazina Tabloid, tragao je za istinom

M. Hadžić

Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je "zapanjujuća brojka" kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina zemalja u regionu je završila reforme u liberalizaciji trgovinskog tržišta, ali ono što ih koči je konstantno kašnjenje sa privatizacijom, restrukturiranjem i regulisanjem u oblasti konkurencije i uprave, navodi se u izveštaju Saveta bezbednosti. Da bi ove zemlje mogle da iskoriste u potpunosti rast, bitno je da završe ceo paket tranzicionih reformi. Nezavršene reforme vuku rast na dole, smanjuju mogućnost ekonomije da reaguje na šokove, a kao rezultat može doći do reformskog zamora koji dalje može usporiti proces. Inače, Srbija je zemlja reformi. One u njoj stalno traju. Najbolji dokaz je da je samo od 1950. pa do 2000. godine u Srbiji bilo 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. I posle toga u Srbiji se nastavilo sa reformama koje i danas traju...Kraj im se ne vidi, osim obećanja za bolje sutra! Sve ovo govori da država nije problem po sebi, Ona postaje problem samo kada je loša! A, Srbija je danas - to! Od 2000. godine o danas, u njoj je u raznim oblastima blizu 130 raznih strategija. Džabe nam strategije kada u zemlji Srbiji nema akcije da se one sprovedu! Da bi Srbija ispunila želju predsednika Aleksandra Vučića i u 2018. godini imala rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, to znači da srpska poljoprivreda mora da ima rast od najmanje 7,5 odsto. To nije realno. Jer, u 2015. godini mali smo pad od osam odsto, u 2016. bio je rast od osam odsto. U 2017. godini zvanično prema podacima Republičkog zavoda za statistiku pad je bio veći od 11 odsto! Kako onda odjednom ostvariti rast u privredi koja se nalazi u paralizi?

Paraliza privrede

Ništa privredu ne parališe toliko kao institucionalna i regulativna neizvesnost. Danas je među zemljama u tranziciji ponajduže Srbija, zajedno sa Hrvatskom, na samom dnu redosleda po stopama rasta, a u političkom marketing je na volšeban način izvikana kao nekakakv regionalni lider. Ako vlast nastavi sa preuveličavanjem svojih učinaka, počeće i sama da veruje u to što propagira, a što je daleko od realnosti. To ne bi bio povoljan rasplet ovog odista zamršenog regulativnog čvora. Na primeru Srbije može se videti da je zemlja ipak uradila veliki deo posla u procesu tranzicije, konsolidovala je fiskalnu politiku, privukla investitore, ostvarila značajan napredak u reformi javnih preduzeća i tržište rada je sada fleksibilnije, navodi se u izveštaju SB.

Zaostajanje od pola veka!

Ipak, investicije u Srbiji su među najnižima kada se pogledaju evropske tranzicione ekonomije, ima mesta za rast izvoza, a dominacija javnog sektora guši rast privatnog sektora. Preporuka u izveštaju SB za Srbiju je da "skine breme" državnih preduzeća, reši probleme prava svojine, kreiranje poreskog sistema koji podržava privatnu inicijativu, ukloni trgovinske barijere i nastavi reformu u digitalnom sektoru.S ovim reformama, Srbija može da očekuje rast od pet odsto u bliskoj budućnosti na godišnjem nivou, što bi značilo dupliranje BDP-a u sledećih 15 godina, a time i približavanje standardima EU, ocenila je autorka analize. Srbija predviđa da će ostvariti realnu stopu rasta u idućoj godini od 3,5 odsto, prema najavama ministra finansija Dušana Vujovića.

Predstavnici Svetske banke nedavnu su pohvalili su ekonomski napredak Srbije, ali je primetan bio i jedan poražavajući podatak: Srbija je i dalje među najsiromašnijim zemljama u Evopi i među deset najsiromašnijih u svetu! Iz Svetke bankje su uprkos tome rekli da Vladi Srbije treba čestitati na fiskalnoj konsolidaciji ("...zadovoljni smo reformom javnih preduzeća, Srbija je popravila poslovni ambijent, što se vidi po napretku na takozvanoj Duing biznis listi, neke su od pohvala koje su izneli predstavnici Svetske banke).

Istovremeno, Srbija je 2017. godine ostvarila ekonomski rast od blizu dva odsto, što je manje od očekivanih tri odsto, ali i od proseka zemalja Zapadnog Balkana od 2,6 odsto. Ne samo da je prošle godine Srbija ostala ispod proseka privrednog rasta inače najsiromašnijeg regiona u Evropi, već će, prema projekcijama Svetske banke, to biti slučaj i u naredne dve godine. Dakle, prošla je još jedna godina sa obećanjima i očekivanja čelnika koji vode država u vladajuću partiju u Srbiji. Daleko je još uvek obećani prosek zarada od 500 evra mesečno. Najveći doprinos velikom smanjenju nezaposlenosti dali su mladi jer svake godine sa kartom u jednom pravcu ode blizu 40.000 njih!

Od predstavnika Svetske banke Lazara Šestovića, mogao se čuti i jedan poražavajući podatak, a to je da je pri sadašnjim stopama rasta prosečan građanin regiona 60 godina udaljen od standarda prosečnog građanina EU. U slučaju Srbije to je "svega" 50 godina. Ukoliko bi se ubrzale stope privrednog rasta, taj jaz bi se mogao smanjiti na 20 godina. Po rečima Ekatarine Vostroknutove, vodeće ekonomistkinje Svetske banke za Zapadni Balkan, odgovornost za slabiji rezultat 2017. godine snose hladna zima i suša, koji su uticali na poljoprivredu i energetiku.

Godina za zaborav

Primera rada, kada je agrar u pitanju tu je drastičan pad proizvodnje u svim cdelatnosti9. Doduše, pored značajno smanjene proizvodnje Republički zavoda za statistiku je dao čudan podatak da je to ukupno manje samo za 10 odsto? To je podatak u koji će da poveruju samo oni koji vladaju Srbijom, jer jedino njima on odgovara. Jer, svi drugi podaci o agrarnom rodu drugačije ukazuju. U 2017. godini suša je umanjila prinose svih kultura u vrednosti od milijardu dolara. To znači da vrednost agrare proizvodnje u 2017. Godini neće biti veća od 4,3 milijarde dolara. Jer u 2015. godini uz pad od osam odsto vrednosti je bila 4,6 milijardi dolara. U 2016. Rekordnih godini rast je bio osam odsto pa je vrednost dosegla blizu pet milijardi dolara. Pošto je 2017. godina bila za zaborav, to će biti znatno manje. To potvrđuju i količina ubranih proizvoda. San svakog ministra poljoprivrede je da vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji bude najmanje 6,6 milijardi dolara.

Na 4,1 miliona hektara obradivih površina u Srbiji je u 2017. godini zabeležen ogroman pad po tonama i u vrednosti svih kultura.To je znatno ispod svih strategija koje Srbija ima. Jer, poslednja Strategija o razvoju agrara, doneta 2014. godine i validna je do 2024. godine predviđa prosečan godišnji rast po jednoj varijanti od 9,1 odsto, a po drugoj blažoj varijanti od 6,1 odsto. Tu strategiju je usvojila Vlada Srbije, ima 145 strana i delo je 200 srpskih eksperata u ovoj oblasti!? Inače, agrar Srbije u protekle tri decenije iako ima ambiciozne strategije, beleži rast od samo 0,45 odsto! Ipak, ne treba da brinemo, hrane će biti dovoljno, a ono što nemamo mi uvezemo. Prošle, 2017. godine godine je uvezeno hrane za oko 1,6 milijardi dolara, a izvezeno za blizu tri milijarde dolara, pa imamo i suficit od oko 1,4 milijarde dolara. To je dobro jer imamo suficit. Nije dobro što smo izvozili sirovine za proizvodnju hrane, ali ne i hranu, što nam mora biti cilj. Jedna Holandija koja je malo veća od Vojvodine godišnje ima izvoz hrane vredan oko 70 milijardi dolara!

Proizvodnja u tonama

Pšenica: u 2017. godini u Srbiji je proizvedeno 2.278.000 tona pšenice što je bilo za 21 odsto manje od proizvodnje u 2016. godini Zvanično to je proizvedeno na blizu 550.000 hektara! U odnosu na desetogodišnji prosek to je manje za 9,1 odsto ;

Kukuruz: Tokom 2017. godini kukuruz je bio zasejan na blizu milion hektara. Proizvedeno je samo četiri miliona tona što je za 45,5 odsto manje nego u 2016. godini. Kada se pogleda desetogodišnji prosek to je manje za 33 odsto. I njega će biti dovoljno jer su staje u Srbiji prazne pa nema ko da troši taj kukukuruz;

Šećer: u 2017. godini u Srbiji je proizvedeno samo 2,5 miliona tona šećerne repe, što je za 14,6 odsto manje nego u 2016. godini. Od toga je proizvedeno 450.000 tona šećera. Biće dovoljno za izvoz i domaće potrebe. Za izvoz je to 181.000 tona, dok je za domaću potrošnju potrebno oko 220.000 tona;

Suncokret: ova uljarica u 2017. godini je požnjevena na 200.000 hektara. Proizvedeno je oko 541.000 tona suncokteta što je bilo za 13 odsto manje nego godinu dana ranije. To omogućava proizvodnju od 140.000 tona ulja;

Soja: Soja se prošle, 2017. godine u Srbiji gajila na 203.000 hektara i proizvedeno je 461.000 tona, što je bilo za 20 odsto manje nego li pak 2016. godine;

Od ukupnih direktnih stranih investicija koje dolaze u Srbiji u agrar ide tek 06, d0 1,7 odsto; Seljaci su i ove godine prevareni kada se govori o plavom dizelu za poljoprivredu.

Rešenja

Površine pod industrijskim bilje u Srbiji treba povećati sa 440.000 na 600.000 hektara. To znači da šećernu repu treba sejati na 70.000 hektara, suncokret na 250.000 hektara, uljanu repicu na 15.000 hektara, duvan 14.000 hektara... Najznačajnije povećanje treba realizovati kod soje i to na 240.000 hektara. Na taj način će se obezbediti 550.000 tona soje u zrnu. Osnovna uljarica će ostati suncokret koji bi trebalo da se seje na oko 250.000 hektara kako bi se obezbedilo oko 650.000 tona sirovine za proizvodnju ulja.Ukupna proizvodnja žita treba da dostigne 14 miliona tona, od čega bi pet miliona tona svake godine moglo da ide u izvoz.

Izvoz kreće niz brdo

Po rečima ekonomiste Svetske banke Lazara Šestovića, država bi trebalo da pošalje poruku da će budžet biti pod kontrolom i ako ne bude više programa sa MMF-om, kao i da će mnogo zavisiti od toga da li će država uspeti da realizuje investicije. Javne investicije iz budžeta iznose oko tri odsto BDP-a i uz oko 10 odsto BDP-a investicija koje se odnose na javna preduzeća to je značajan potencijalni izvor rasta. Šestović ocenjuje i da je sa ukupnim investicijama od 18 odsto BDP-a Srbija daleko od brzorastućih istočnoevropskih ekonomija koje imaju po 25 odsto udeo investicija u BDP.

Postoji najmanje pet razloga zašto će sledeće godine srpskim izvoznicima, kola krenuti nizbrdo. Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, podseća da je poslednjih nekoliko godina izvoz rastao brže od uvoza, pa je i jaz u spoljnoj trgovini značajno smanjen. "Dakle, 2017 godina može biti tačka zaokreta u kojoj će uvoz ponovo početi da raste brže od izvoza", upozorava Šestović. Da ne bude zabune, Srbija je uvozno orijentisana privreda, što znači da je ukupan uvoz veći od izvoza. Samo u toku 2016. godine, ukupan uvoz Srbije iznosio je 17,38 milijardi evra, dok je izvoz bio 13,42 milijarde evra. Pozitivno je bilo to što je uvoz rastao sporije od izvoza pa se spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu smanjivao. Međutim, Šestović ističe da će planirani rast privatne potrošnje (odnosno najavljeno povećanje plata i penzija) u većoj meri stimulisati rast uvoza. Drugi uzrok usporavanja rasta izvoza, Šestović vidi u rastu cena energenata. "Sa rastom cena energenata počeće značajnije da raste i ukupan uvoz", upozorava on. Treći razlog za zaokret tokova u spoljnoj trgovini Šestović vidi u tome što 2017. godine nećemo moći da računamo na rast izvoza hrane, što je ranijih godina bio slučaj. "Uzrok tome je loša poljoprivredna godina, odnosno to što su vremenski uslovi 2017. godine značajno smanjili poljoprivrednu proizvodnju. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji kukuruza", ističe Šestović. I proizvodnja pšenice je znatno niža u odnosu na 2016. godinu, dok je proizvodnja šećerne repe takođe smanjena.

To znači da 2018. godine poljoprivredne proizvode nećemo moći da izvozimo. Naprotiv, možda ćemo morati u Srbiju i da uvozimo hranu, upozorava Šestović...Kao četvrti razlog koji tokom 2018. godine može da utiče na povećanje uvoza Šestović vidi strane investicije. One će biti manje nego prethodnih godina kada je to bilo prosečno i oko dve milijarde dolara. Ali, strani investitori, koji dolaze kod nas, obično imaju veliku uvoznu komponentu u proizvodnji. Oni se ređe povezuju sa lokalnim preduzećima, već robu češće uvezu od već postojećih dobavljača koji se nalaze van granica Srbije. Postoji još jedan peti razlog koji Šestović nije spomenuo, a koji destimuliše izvoz, a stimuliše uvoz. Reč je naravno o kursu. Jak dinar u Srbiji, kao uvozno orijentisanoj ekonomiji, pogoduje uvoznicima, dok njegovo slabljenje ide u prilog izvoznicima.

Iz IPARD-a, evropskog fonda za poljoprivredu, namenjeno nam je 175 miliona evra, koje moramo da povučemo do 2020. godine. Da li ćemo i uspeti pitanje je, skeptičan je i Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i Naučnog društva ekonomista. On napominje da je posle osam godina Srbija počela da koristi pretpristupna bespovratna sredstava EU namenjena malim i srednjim poljoprivrednicima, precizirao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Valjalo bi da jednom dobijemo odgovor zašto nam je trebalo toliko vremena da se ispune uslovi Brisela, da se otvori kancelarija sa ljudima obučenim da se time bave, dok je za to vreme ionako osiromašeni mali i srednji srpski seljak i dalje tonuo.

Najava o konačnom početku korišćenja IPARD sredstva nekoliko dana uoči Nove godine, kao i ona od pre četiri dana o raspisivanju prvog javnog poziva za dobijanje EU sredstava za kupovinu nove mehanizacije i opreme, verovatno i zbog praznične atmosfere nije dobila značaj koji zaslužuje. Tim pre što su vesti stigle posle „dugog iščekivanja i ogromnog nepoverenja kod poljoprivrednika da cie do IPARD-a uopšte i doći", kako je rekao Nedimović.

Rok za podnošenje zahteva je do 26. februara, a u ovoj godini planirano je da povučemo između 40 i 45 miliona evra. Naši seljaci, kaže Gulan, će ipak morati još da budu strpljivi, ukazujući na komplikovanu proceduru: „...Kada se konkurs zatvori, ako je sve u najboljem redu da bi pare stigle na račun korisnika mora da prođe najmanje devet meseci. Da ne očekuju svi, raspisan je konkurs, sad cie pare. Tek krajem godine poneko će ih dobiti"

U Srbiji imamo 408.000 traktora i 25.000 kombajna i ta mehanizacija je stara između 25 i 30 godina. Domaćinstva koja imaju tri traktora koja zajedno imaju sto godina, skidaju delove sa njih i prave jedan koji može u njivu, ilustrovao je ovaj naš stručnjak za selo. Sada se, kako napominje, po svim selima drže predavanja o tome kako do para iz IPARD fonda, ali i ističe da ne mogu seljaci sami da popunjavaju formulare jer je procedura i dokumentacija jako komplikovana.

Hrvatska iako ima mnogo manje površine, mnogo manje seljaka, mnogo manje svega, dobila je duplo veće pare, 350 miliona evra.

Dobro je to što na konkurs neće moći da se jave tajkuni, veleposednici. Određen je minimum i maksimum veličine parcele i prinosa koji se sa nje ostvaruje, da bi nego mogao da konkuriše. Vodilo se računa i o tome da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području, pa u zavisnosti od toga, visina podsticaja iznosi od 60 do 80 odsto.

Pitanje je na kakav način će se država sa svojim mehanizmima ponašati u okolnostima kad mali poljoprivrednici dobiju novac iz evropskih fondova. Jer, pokazalo se, smisao za otimačinu imao je svaki prethodni režim, a ovaj ga je doveo do savršenstva.