Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (140)

Izuzeti od odgovornosti

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Ima li Srbiji spasa, zemlji u kojoj je tužilaštvo i sudovi u rukama Vučićevog kartela? Nikakva promena u Srbiji nije moguća, ako se ne stvore uslovi za nezavisan rad tužilaštva, sudova i potčinjenost policije tužilaštvu.

Grupa država protiv korupcije (GRECO), tačnije, organ Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, tri puta je ove godine upozoravao vlasti u Srbiji da nije primenila nijednu od 13 preporuka za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.

U poslednjem takvom izveštaju, GRECO podseća da Srbija nije primenila "na zadovoljavajući" način nijednu od preporuka tog tela, još od 2015. godine. Dakle, punih tri godine, političko-pravosudna hobotnica Aleksandra Vučića i njegovog režima "razvlači" i Savet Evrope i njoj pripadajuće institucije. Zbog svega toga, pozvan je i šef srpske delegacije da dostavi izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što pre, a najkasnije do 31. oktobra 2018. godine.

Inače, kako i u zvaničnim izveštajima GRECO ističe, još 2015. godine ovaj organ Saveta Evrope preporučio je Srbiji "...preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka a ne kao pravila. GRECO je specijalno insistirao na potrebi uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika sa lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika (ali i dokazanih prestupa) od nedozvoljenog uticaja.

GRECO u svom poslednjem izveštaju navodi se da je po pitanju transparentnosti aktivnosti Skupštine Srbije dostavljen tek mali deo traženih podataka, ali da je Savetu Evrope poznato šta se "iza vrata" radi. Tako u originalnom spisu GRECO kaže da je "...po pitanju usvajanja pravila ponašanja i uvođenja pravila o interakciji poslanika sa lobistima i trećim stranama", tek mali deo javno dostupan, te da su zloupotrebe lobista i novac koji se oko poslanika, sudija i tužilaca okreće, još veći nego pre tri godine, kad je prvi put i stigla pomenuta preporuka.

Među tim preporukama iz 2015. godine bilo je i jačanje nezavisnosti i uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i promena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca. Savetovano je isključenje Narodne skupštine iz tog procesa i obezbeđivanje izbora na osnovu zasluga, kao i kontinuirana reforma sistema procene učinka sudija i tužilaca. Malo ili ništa od toga nije urađeno kako treba, a Savet Evrope je samostalno skrenuo pažnju na sistemsku korupciju koja na relaciji politika-pravosuđe deluje u Srbiji.

Kad je reč o sudijama, GRECO je u izveštaju pomenuo neophodne mere preduzete za jačanje uloge Visokog saveta sudstva, poboljšanje objektivnosti i transparentnosti procedura za izbor sudija. Osim neophodne ustavne reforme, u cilju promene sastava Visokog saveta sudstva i isključenja Narodne skupštine iz procesa izbora sudija, GRECO očekuje i reviziju sistema procene učinka sudija.

Situacija s tužiocima, prema ovom izveštaju, u najvećoj meri je slična. Kako se tamo navodi, "...preduzeti su neki koraci za jačanje uloge Državnog veća tužilaca i za reviziju sistema procene učinka tužilaca, dok dalji napredak zavisi od predstojeće reforme Ustava Srbije..." GRECO u izveštaju ponovo poziva vlasti u Beogradu da revidiraju kriterijume za izbor tužilaca.

Dokle će Evropska komisija i Savet Evrope samo izveštajima koji ne dopiru do srpske javnosti, a verovatno se sklanjaju i od organa EU i Saveta Evrope, opisivati pogubno stanje srpskog pravosuđa? Da li gospođa Angela Merkel zaista želi da sve građane Srbije satre? Ona to čini već šest godina, iz sve snage.

Svaki građanin, koji ima posla sa sudom, ili tužilaštvom, uvek je u neizvesnosti šta sve može da mu se desi. A, sudije mogu da mu oduzmu decu, imovinu, da ga proglase ludim, strpaju na prinudno lečenje, da mu otmu penziju, njive, stoku....

Veliki broj sudija i tužilaca obrće velike pare, rasprodajući pravdu, služeći bandi iz Vučićevog kartela.

Privredni sud u Beogradu je najveći privredni sud u zemlji. Desetine miliona evra godišnje zarade sudije koje vode stečajne postupke, predsednici veća koji odlučuju o sporovima velikih privrednih društava, u izvršnim postupcima. Tu lopovsku družinu među sudijama predvodi sudija Natalija Pejić Kordić, čiji je bivši muž, Jovan Kordić, dva puta bio i predsednik suda, a danas je sudija Privrednog apelacionog suda. Sudija Natalija Pejić Kordić je najskuplji sudija među sudijama privrednih sudova. Ništa jeftinije nisu ni Ružica Banjalučkić, Žanka Radić, Marija Elizabeta Škulić, Vjera Đurišić...

Kada je u Privrednom sudu u Beogradu poveden postupak za brisanje fantomske firme Andreja Vučića, njegov, sada već bivši advokat Zoran Jakovljević, zatražio je izuzeće sudije, jer je naložila grafološko veštačenje potpisa Andreja Vučića. Predsednik suda je odmah usvojio zahtev za izuzeće, a drugi sudija je odmah doneo rešenje o brisanju fantomske firme Andreja Vučića iz registra privrednih društava, ali je ono i dalje nastavilo da vrši fiktivne promete novca.

Sudije-biznismeni imaju svoje kolege u Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, koje predvodi najskuplji sudija Neven Vukašinović iz Subotice. Najbolji menadžer sudija privrednih sudija je bivši predsednik Privrednog suda Srbije Radomir Lazarević, koji je danas advokat i ugovara poslove. Začas možete izgubiti vlasništvo nad privrednim društvom, ili spor vredan nekoliko miliona dinara, pa i evra, jer nakon prijema novca, sudije koje ga prime mogu potpisati svaku odluku.

Moju učenici i pripravnici, dok sam radio u policiji, danas su na pozicijama u policiji, pa me često, povodom serijala koji pišem o pravosuđu, podsećaju da taj i taj sudija uzima novac i opisuju načine kako do njega dolaze, a predmeti se nameštaju. Nažalost, kažu mi, tužilaštva nisu sprema da to procesuiraju, ali su oni zadokumentovali te slučajeve i nadaju se da će se to jednog dana pojaviti pred sudom, kao dokaz.

Ima i časnih sudija, koje drže do svog morala.

Urednici i izdavač Magazina Tabloid, u žalbenom postupku tražili su izuzeća sudija ovog suda Milanke Vukčević, Vesne Obradović, Dragice Popesku, Dragane Boljević...Navodeći kao objašnjenje da smo o njihovom radu pisali u Magazinu Tabloid, navodeći njihove i moralne, zakonske i krivične prestupe. Predsednik suda Duško Milenković je odbio sve zahteve kao neosnovane. Inače, on ne odlučuje o izuzećima sudija, to čine njegovi zamenici, on se bavi ugovaranjem tarifa i rasprodaje pravde.

Prestali smo da tražimo izuzeća. Iznenadilo nas je rešenje sudije Milenkovića koji je usvojio zahtev sudije Vesne Karadžić Ristić, koja je tražila da bude izuzeta, mada nismo zahtevali njeno izuzeće.

''...Protiv presude Višeg suda u Beogradu P3 243/17 od 22.03.2018. godine punomoćnik tužioca je izjavio žalbu, te je navedeni predmet zaveden u Apelacionom sudu pod poslovnim brojem Gž3. 167/18 i raspoređen u rad sudiji Milanki Vukčević koja je predsednik 13-og veća građanskog odeljenja, u kome su članovi veća sudija Vesna Stanković i sudija Vesna Karadžić Ristić. Sudija Apelacionog suda u Beogradu, Vesna Karadžić Ristić, je dana 06.09.2018. godine podnela zahtev za svoje izuzeće u svojstvu člana veća u predmetu GžZ.167/18, navodeći kao razlog činjenicu da nakon objavljivanja teksta 'Kada se naredi, sudu nisu potrebni dokazi', u tuženom mediju dana 20.07.2017. godine, koji sadrži niz laži i uvreda, izrečenih na njen račun kao ličnosti i sudiji, objavljena je adresa njenog stanovanja i broj telefona, te da smatra da su upravo to okolnosti koje mogu dovesti u sumnju njenu nepristrasnost zbog čega su se ispunili uslovi propisani odredbom čl. 66 u vezi čl.67 st.2 ZPP za njeno izuzeće...'' navodi se u obrazloženju predsednik suda.

U istom tekstu je predsednica veća Milanka Vukčević opisana težim kvalifikacijama, uz navođenje desetine podataka iz njenog ličnog života, koji je čine nepodobnom za sudiju. Ona takvu potrebu nije imala, njoj je čast pala, ona nije. Tražeći njeno izuzeće u drugim predmetima, baš smo citirali tekst koji pominje sudija Vesna Karadžić Ristić, ali je pomenuti nesrećni Duško Milenković to ocenio kao razlog koji ne predstavlja osnov za izuzeće!

U pomenutom predmetu veće kojim je predsedavala Milanka Vukčević usvojena je žalba tužioca i preinačena presuda, tako da smo osuđeni da objavimo odgovor koji je podneo tužilac. Nije pomoglo ni njegovo povlačenje tužbe, ima Milanka da sudi! Presuda nema nikakav efekat, ali njoj je važno da pokaže da je ona ta kojoj se može.

Sa ovakvim pravosuđem Srbija želi u Evropsku uniju?

A. 1 Razgovor "gluvih telefona"

Mada na Kosovu i Metohiji formalno postoji pravni sistem prema "kreaciji" albanske separatističke vlasti, ne treba zaboraviti da je taj i takav sistem skoro prepisan iz ranijih zakonskih akata Republike Srbije, samo "redizajniran" za njihove potrebe i prilagođen uslovima i okolnostima pod kojima deluje sadašnji režim u Prištini.

To je i razlog zbog koga je pomoćnik generalnog sekretara za vladavinu prava i bezbednosne institucije u Sektoru za mirovne operacije UN Aleksandar Zuev, još od početka ove, 2018. godine, insistirao da se Srbima na Kosovu i Metohiji, koji su faktički ostali bez svoje države i njenog pravnog sistema, na svaki način obezbede i zaštite u novonastalim okolnostima.

Kao jedan od brojnih problema koje u Sektor za mirovne operacije UN ističu, svakako je i onaj koji se tiče prevođenja dokumenata sa albanskog na srpski jezik, zbog činjenice da na Kosovu nema stručnih prevodilaca, pa se dešavaju veliki problemi zbog pogrešne intepretacije, citiranja, a pre svega, zbog često pogrešno sročenih žalbi, molbi, predstavki...Sudije i tužioci Albanci, imaju težak problem sa srpskim jezikom, jer osnovno znanje nije dovoljno za stručno prevođenje sudskih spisa na srpski jezik. Visoki savet sudstva u Prištini ima stalno otvoren konkurs za prijem dodatnog broja srpskih sudija i pripravnika, što je danas jedini način da se obezbedi kontinuitet srpske zajednice u institucijama sistema samoproglašenog Kosova, gde joj je i međunarodnim aktima i postojećim Ustavom Kosova sve to omogućeno.

Koliko je to veliki problem za Srbe na Kosovu, govori i podatak da je skoro polovina svih postupaka u kojima je jedna od stranaka srpske nacionalnosti, privremeno obustavljeno zbog činjenice da kosovsko pravosuđe nema stručnih prevodilaca i sudskih tumača za srpski jezik.

A, šta država Srbija čini u vezi sa tim, može se videti iz činjenice da je tek na pritisak Sektora za mirovne operacije UN, srpsko tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo na sve zahteve za pružanje uzajamne pravne pomoći iz Prištine. Istina, ti kosovski organi nisu odgovorili na zahteve srpskog tužilaštva u slučaju Olivera Ivanovića, ali, to je već druga tema.

A 2. Taoci sudije Alagić

Kada neka presuda postane pravnosnažna ona postaje i izvršna i obnova postupka je moguća isključivo ako neka strana iznese nove dokaze koji bi bili podobni da dovedu do drugačijeg presuđenja. Po pravilu nova tužba, odnosno zahtev za obnovu već okončanog postupka, ne zadržavaju izvršenje prethodno donete izvršne presude. Tako je u civilizovanom svetu, ali ne i u Srbiji gde je sve podređeno „slobodnom sudijskom uverenju".

O sada sedmogodišnjoj devojčici M. Trkulji već smo pisali u nekoliko navrata. Ona je obešću radnika Centra za socijalni rad Zvezdara pre skoro godinu dana oduzeta od svojih bioloških roditelja. Centar podnosi 2. novembra 2017. tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu sa zahtevom da se devojčicini roditelji liše roditeljskog prava. Postupak je vodila sudija Vida Simić Božović. Posle višemesečnog suđenja, u kome je učešće uzeo i Viši sud u Beogradu koji je naložio da se postupak okonča u razumnom roku, budući da se radi o maloletnom detetu, sud presuđuje u korist roditelja, a presuda postaje pravnosnažna 28. maja 2018.

Umesto da Centar posle izgubljene parnice za lišavanje bioloških roditelja njihovog roditeljskog prava istima odmah preda malu devojčicu, koju ovi pola godine nisu bili u mogućnosti da vide, on kreće u novu bitku i to zahvaljujući potpuno neukom ili podmićenom pravosuđu.

Dva meseca posle okončanja prvog postupka, tačnije 20. jula 2018. Jasna Matović u ime Centra podnosi novu tužbu za oduzimanje roditeljskog prava istom Prvom osnovnom sudu, ali ne navodi da je jedan takav postupak već vođen i da je tužilac izgubio. Spajanje oba predmeta je usledilo tek pošto su roditelji insistirali da sud naloži izvršenje, odnosno oduzimanje deteta iz hraniteljske porodice u koju je bilo smešteno i to po prethodnoj presud. Da bi se to izbeglo, sud spaja dva predmeta i postupa kao da ranije presude nema.

U svojoj novoj tužbi Centar za socijalni rad uopšte ne navodi ni jedan jedini novi dokaz, niti se na isti poziva ili objašnjava zašto bi on bio podoban da se donese drugačija presuda. U stvari, Matovićeva je samo prepisala tužbu iz prošle godine, jer na prvoj strani tužbe predate jula meseca ona navodi: „U avgustu mesecu ove godine od strane policijske stanice Zvezdara, ovaj organ starateljstva obavešten je..."

Da li je Matovićeva vidovita, pa je u julu već znala šta će se desiti u avgustu, ili se radi o prepisivanju ranije tužbe? Uprkos tome što se ovde radi o više nego jasnoj zloupotrebi prava na podnošenje tužbe i to isključivo da bi se dobilo na vremenu, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Lidija Alagić, kojoj je dodeljen ovako sklopljen predmet sastavljen od prethodnog, okončanog postupka i nove-stare tužbe odbija da krene u izvršenje ranije presude pod izgovorom da čeka presudu po novoj tužbi. Prvo ročište je zakazala za sredinu oktobra, kada će proći prva godišnjica od kako je Centar za socijalni rad devojčicu nasilno i protivpravno oteo roditeljima.

Sudija Alagić, očigledno, smatra kako onaj ko izgubi spor, izvršenje presude može da odlaže u beskonačnost tako što će uvek iznova da podnosi istovetne tužbe. Copy-paste pravosuđe.

Slično misli i sudija Zoran Dragović iz Osnovnog suda u Obrenovcu. Kod njega se vodi postupak P br. 197/2018 koji je pokrenuo advokat Marice N. (puno ime poznato redakciji) protiv Dragana V. u vezi nasledstva.

Naime, godinu dana ranije, pred istim sudom okončan je priznanjem stranaka postupak nasleđivanja vođen pod brojem P 338/2017. I ovde su jedini učesnici bili Marica i njen sin Dragan, a oboje su se složili da se postupi po testamentu preminulog Maricinog muža, a Draganovog oca.

Kao i svaki građanin, tako i Marica ima pravo da podnosi tužbe do mile volje, ali je sud u obavezi da proceni ozbiljnost ovakvih postupaka pre nego što posegne za merama zabrane ili ograničavanja nečijih prava.

Iako je vremešna Marica u prethodnom postupku priznala Draganova prava nasleđivanja po testamentu, čijem potpisivanju je i sama prisustvovala, ona se u međuvremenu predomislila i tražila obnovu postupka (tvrdeći sada kako je testament „navodni"), a sudija Dragović je od tuženog Dragana tražio da do okončanja postupka ne raspolaže nasleđenom imovinom. Po već ustaljenim običajima, ovakva parnica može da se vodi i decenijama, a dotle Dragan neće moći da otuđi imovinu. On je već godinama nezaposlen i bez prihoda (za razliku od Marice), tako da neće biti u stanju da plaća troškove nekretnina koje mu je otac zaveštao, niti će iste moći da proda i da tako dođe do preko potrebnih sredstava za preživljavanje.