Natrag

Na nišanu

Kako se Aleksandar Vučić koprca u mreži koju je sam ispleo

Ove godine na robiju

U Americi, Evropi, Rusiji i Srbiji, pa i u Srpskoj naprednoj stranci više nema podela, svi su protiv Aleksandra Vučića. Šest i po godina je sve lagao i varao. Vreme mu je isteklo, računi su stigli na naplatu. O varijantama raspleta piše zamenik urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog telegrafa, Nacionala i Pravde, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

- Jedan jedini problem je Aleksandar Vučić. Okružićemo Vučića, svi ostali su dobri, opet ćemo s njima da sarađujemo - rekao je Vučić u poslednjem prošlogodišnjem intervjuu na Studiju B.

Otkad je sveta i veka, zna se pravilo: "Iza svakog problema stoji čovek; kad nestane taj čovek, nestaće i problem". To zna i Vučić, zato onoliko kuka nad sudbinom koju je sam skovao. Sviđalo mu se da se predstavlja kao "jedan jedini" gospodar života i smrti. Ushićen, sa osmehom od uveta do uveta, hvalio se kako samo on odlučuje o svemu i svačemu. Sad mu suze idu na oči dok drhtavim glasom priznaje da je "jedan jedini problem Aleksandar Vučić".

Diktator je shvatio u kakvoj situaciji se našao i šta mu se sprema. Preostalu moć i uticaj iskoristiće kako bi produžio boravak na vlasti. Strance će nastaviti da zamajava petparačkim trikovima, nad stranačkim kolegama treniraće strogoću, a nad normalnim građanima sprovodiće teror. Vlast će braniti po svaku cenu, ali i sam je svestan da mu spasa nema. Što god da uradi, koji god smer da izabere, svi njegovi putevi, u najboljem slučaju, vode na robiju.

Kao što sam kaže, Vučić je okružen sa svih strana. Amerikanci su zaključili da im je propala investicija u Vučića. Na vlast su ga doveli da bi realizovao njihov plan o formiranju "postkosovske Srbije". Iako je obavio dobar deo tog prljavog posla - učvrstio je državnost albanske lažne države na teritoriji Kosova, ugasio sve srpske institucije i prepustio im srpsku imovinu - na kraju je poklekao, nije imao snage da potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima i da Kosovo i Metohiju izbaci iz Ustava Srbije. Dok su čekali da ispuni naloge, Amerikanci su mu tolerisali brojne političke kikseve, pa i kriminalne kombinacije, kojima je nanosio štetu njihovim interesima. Sad je i to isplivalo na površinu i dobilo na značaju.

Sve Vučićeve greške liče na njega. Takve su i one koje je napravio u odnosu s Amerikancima. Vođen vlastitim karakternim manama, pre svega pohlepom, precenio je svoj politički značaj i potcenio je opasnost od vašingtonske kazne. Na Vučićev zahtev ili, najblaže rečeno, s njegovim odobrenjem godinama su reketirane američke kompanije koje su nameravale da investiraju u srpsku privredu. Alavi diletant nije pravio razliku između žrtava, na isti način ucenjivao je svoje primitivce, poput Dragoljuba Zbiljića, i pripadnike američkog ekonomskog plemstva, kao što je Mark Krandal. U predsedničkoj izbornoj kampanji finansijski je podržao Hilari Klinton. Posle njenog fijaska, Donaldu Trampu se udvarao javno, a ogovarao ga je tajno. Da se i to beleži negde u Lengliju saznao je tokom razgovora s bivšim Trampovim saradnikom Korijem Levandovskim. U pokušaju da odobrovolji novog predsednika SAD, Vučić je hteo da angažuje lobi grupu Levandovskog, preko koje je nameravao da pronađe američku kompaniju kojoj bi prodao Telekom. Levandovski je prošlog proleća došao u Beograd, uzeo honorar i obavestio Vučića da od tog posla nema ništa. Saradnju je odbio, između ostalog, zbog toga što je dobio saznanja da je predsednik Srbije na platnom spisku Džordža i Aleksandra Soroša, kao i da širi glasine da se Trampu sprema impičment.

Odbijanje poslovne saradnje nije mnogo zasmetalo Vučiću, Telekom je ponudio kao znak dobre volje, u stilu ponuđen - počašćen. Mnogo više se zabrinuo zbog činjenice da Amerikanci znaju za njegove priče o impičmentu, o čemu je razgovarao samo s Nikolom Petrovićem. To je učvrstilo Vučićevo uverenje da ga kum cinkari, pa je naglo zahladneo odnose s njim. Od tada, na spisku sumnjivih saradnika našlo se još nekoliko značajnih imena.

Amerikanci su na najkonkretniji način pokazali Vučiću da su ga otpisali, da više ne računaju na njega. Naprosto, počeli su da ga ignorišu. Uobičajene međudržavne kontakte održavali su preko određenih ministarstava i institucija. Isti sistem komunikacije primenjuje i Evropska unija. Umesto da se, kao u proteklih šest godina, javljaju na Vučićevu adresu, saradnja je preusmerena isključivo na Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i inforastrukture. Bajpasovani Vučić je zbog toga na crnu listu izdajnika stavio Jadranku Joksimović, Sinišu Malog i, naravno, Zoranu Mihajlović. Kako i ne bi, kad se preko njih ispunio najintimniji Vučićev strah - pokazalo se da država može da funkcioniše i bez njega, svemoćnog, sveprisutnog i neophodnog. Razbijanjem fame o Vučiću, kao ekskluzivnom saradniku, Amerikanci su poslali poruku vodećim naprednjacima da računaju na njih.

Nekima su ponudili šargarepu, a nekima štap. Američka vlada je sredinom decembra objavila informaciju da je na "crnu listu" stavila Gorana Radosavljevića Gurija, penzionisanog policijskog generala, zbog sumnje da je učestvovao u "grubom kršenju ljudskih prava". U istom saopšenju navedeno je da će se se tzv. Zakon o operacijama u inostranstvu i povezanim programima Stejt departmenta, prema Sekciji 7031/c, primeniti i prema drugim građanima Srbije za koje postoji osnovana sumnja da su umešani u korupciju u pravosuđu i privredi. Sad svaki državni funkcioner mora da izabere stranu, da li će svoju sudbinu vezati za Vučića ili će se suprotstaviti njegovoj zloupotrebi institucija. Svi moraju da odrede cenu lojalnosti poremećenom vladaru. Po toj liniji, pametniji naprednjaci distanciraće se od onih drugih. Dakle, Vučić će ostati sam.

Vučić više ne može da računa ni na čiju bespogovornu podršku. U vrhu MUP-a nema nijednog "svog čoveka". Ministar Nebojša Stefanović odavno nema status miljenika. Naprotiv, posle svih sukoba, o kojima je izveštavao Magazin Tabloid, Stefanović je kandidat broj jedan za budući status svedoka saradnika.

Ni dve dame, političke komesarke koje je Vučić lično postavio za kontrolu ministra i Ministarstva unutrašnjih poslova, više nisu spremne da mu služe. Za Dijanu Hrkalović se, s pravom, veruje da je instrument organizovanog kriminala u MUP-u. Iako je gorljivo i agresivno izvršavala Vučićeve naloge, Hrkalovićka kao svog šefa ne doživljava njega, nego Bratislava Gašića. Pored toga, ona dobro zna da ubistvo njenog nesuđenog kuma Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, ne bi moglo da bude izvršeno bez Vučićevog znanja ili dopuštenja.

Razloge za lični animozitet prema vođi ima i Biljana Popović-Ivković. Izuzetno senzibilna, ona teško podnosi tračeve koje o njoj plasira Vučić. Od toga da je mnogo poletela i umislila da je bitna, do zadiranja u intimu pričom o razvodu od Branislava Ivkovića. Iako iza sebe ima dva propala braka, Vučić koristi svaku priliku da se naruga Ivkoviću, koji, navodno, nije uspeo da zadrži plavokosu državnu sekretarku MUP-a.

Iz mnogo praktičnijih razloga, Vučić nema podršku ni običnih službenika MUP-a. Ne postoji policajac koji bi, u kritičnom trenutku, telom i oružjem branio režim od naroda. Od načelnika policijskih stanica do poslednjeg pozornika, svi su ogorčeni načinom na kojih ih upotrebljava naprednjački kartel. Prinuđeni su da izvršavaju zadatke, da štite Vučićeve kriminalce i progone nepodobne opozicionare i obične građane, ali i ta poslušnost ima granicu preko koje niko neće preći.

Isto raspoloženje vlada u Vojsci Srbije. Prema određenim podacima, koje su u Skupštini iznosili narodni poslanici, u protekle dve godine Vojsku je napustilo 800 oficira i profesionalnih vojnika. To najjasnije ilustruje očajno stanje u kome se nalazi Vojska, a za koje je odgovoran državni vrh. Pored toga, Vučić ne može da računa ni na podršku Milana Mojsilovića, načelnika Generalštaba. Kadar NATO-a, Mojsilović, ako bude morao da bira između Vučića i stranih centara moći, brzo i lako će izabrati sebe. A, njegov interes sigurno nije u tome da potone zajedno s diktatorom.

Ni Bratislav Gašić nije rešen da slepo sledi slepog vođu. Šef Bezbednosno-informativne agencije zasad ne pruža otvoreni otpor Vučiću, ali i ne izvršava sva njegova naređenja. Nekoliko dana pred novogodišnje praznike, posle analize izveštaja BIA o Bošku Obradoviću, Vučić je vrlo energično zahtevao da Gašić "obuzda tog fašistu". Povod za eksploziju Vučićevog besa bila je depeša u kojoj je citirana Obradovićeva izjava da je Vučić "lud čovek" i da "nikad neće pristati da mirno ode s vlasti". Željan osvete, vladar je zahtevao da BIA primeni sva sredstva protiv Obradovića.

- Dok sam ja tu, Služba nikome neće lomiti kičmu - rekao je Gašić, doduše Vučiću iza leđa.

Šef BIA je to pomenuo pred nekoliko saradnika. Moža zaista tako misli, a moguće je i da želi na taj način da unapred napravi alibi za buduće postupke. Ako BIA ipak bude zloupotrebljena, Gašić će imati svedoke da je odbio da učestvuje u Vučićevoj odmazdi.

Da bi zamazao oči uspaničenom vladaru, Gašić mu uredno dostavlja informacije o spornim aktivnostima najbližih saradnika. Jedan od tih izveštaja obradio je Jorgovanku Cicu Tabaković. Vredni špijuni BIA došli su do saznanja da je guvernerka u privatnoj komunikaciji s određenim strancima nekoliko puta pominjala Vučićevu ulogu u aferi oko zlata koje je nestalo iz Narodne banke Srbije. Afera je otvorena 2016. godine, kad je Tabakovićka priznala da se u sefovima BIS-a u Bazelu nalazi samo jedna tona zlata, a da je netragom isparilo 45 tona. Takođe, netragom je iz medija nestao taj skandal. Sve bi prekrio ruzmarin i šaš samo da je Vučić mogao da drži jezik za zubima. Međutim, nije mogao da ćuti i da ne izaziva, pa je počeo da pušta glasine da je Tabakovićka iz Titovog sefa prisvojila osam dragulja. Cica je maci odgovorila istom merom. Sagovornicima iz diplomatskog kora predlagala je da pitaju Vučića kako je 650 kilograma zlata iz državnog prebačeno u privatni sef u Bazelu i ko je postao vlasnik tri tone zlata koje je pohranjeno u jednoj privatnoj banci u Lihtenštajnu.

Na aluzije da je ukrao državno zlato, Vučić je odgovorio medijskom manipulacijom. Naprasno je počeo da ističe poslovne uspehe Narodne banke, koja je prošle godine kupila 27 funti zlata, pa sad u rezervama ima 19,7 tona zlata, u ukupnom iznosu od 708,64 miliona evra. To će se, kaže Vučić, još povećati, pošto će Srbija od Kineza po povoljnoj ceni kupiti zlato iz borskog rudnika. Istovremeno, preko Večernjih novosti pokrenuo je priču o zapečaćenom Titovom sefu broj 555, u kome se, navodno, čuva 30 kg zlata.

Magazin Tabloid će se u sledećem broju baviti tom temom, kojom se bavila i doskorašnja viceguvernerka Diana Dragutinović. Naprasno, bez zvaničnog objašnjenja, Dragutinovićeva je sredinom septembra napustila funkciju viceguvernera, na kojoj je primala mesečnu platu od 448.170 dinara. Za 11 godina staža u NBS i tri godine u ministarstvu finansija, Dragutinovićeva je, kažu njeni poznanici, svedočila raznim spornim poslovima, ali uvek je pokušavala da profesionalno ispunjava svoje obaveze. Međutim, u poslednje vreme, delovala je veoma zabrinuto, čak i za fizičku bezbednost. Do službenog automobila, kojim je išla na posao, pratio ju je suprug, a društvene kontakte svela je na minimum. Pod tim pritiskom, napustila je NBS i povukla se iz javnosti.

Jorgovanka Tabaković ne može da se mirno povuče, ne da joj Vučić. Svestan činjenice da mu brod tone, želi da sve saputnike povuče sa sobom na dno. Zahvljujući njemu, svi su ispunili snove, stekli imovinu o kakvoj su mogli samo da maštaju, a sad, kad je voda stigla do grla, svi bi da uskoče u neki čamac za spasavanje.

Tu želju ne kriju ni doskora najlojalniji saborci. Željko Mitrović je, u intervjuu svojoj televiziji, tobože napadajući Sergeja Trifunovića, otkrio da je Vučić bio sklon koruptivnim akcijama i pre 20 godina, kad je prvi put bio na vlasti. Mitrović je ispričao kako je svom mladom prijatelju pomogao da, u vreme NATO agresije, pobegne iz Srbije. Iako je bio vojni obveznik, uspaničeni Trifunović je molio Mitrovića da moli Vučića da mu izda dozvolu za bekstvo. Posle nekoliko razgovora, tadašnji ministar informisanja je popustio. Prepričavajući tu anegdotu, Mitrović je propustio da se pomene da je Vučića, za tu uslugu, nagradio sa 10.000 nemačkih maraka. Ipak, Vučiću je zasmetala i ova verzija, koju je shvatio kao denunciranje.

Još više, zabrinuo se što je iz Mitrovićeve kuhinje nedavno pokrenuta priča o novom incidentu policije i telohranitelja njegovog brata Andreja. Prema informacijama kojima raspolažu novinari Pinka, Andrej Vučić je zahtevao da se pojačaju mere bezbednosti. Pred jedno noćno putovanje, pozvao je pripadnika "Kobri" da se pridruži redovnoj ekipi telohranitelja. Vojni policajac je odmah postupio po naređenju, seo je u auto i iz Grocke krenuo ka Beogradu. Na nesreću, zaustavila ga je saobraćajna patrola. Po već viđenom scenariju, "Kobra" je počeo da galami i preti. Uveren da mu niko ništa ne sme, pošto on služi knezu Andreju, nasrnuo je na policajce. Izvukao je deblji kraj. Oboren je i uhapšen. Međutim, čim je informacija prošla kroz motorolu, aktiviran je Vladimir Rebić, šef srpske policije. Hitno je otišao u Grocku i zataškao stvar. Slučaj je nestao iz evidencije, saobraćajci su dobili nagradu za ćutanje, a "Kobra" kritiku svog komandanta Andreja. Stariji Vučić je bes istresao na Mitrovića. Rekao mu je da zauzda svoje lajave kučiće, koji šire laži o Andreju i opet pakuju aferu koja ne postoji. Vučićeva pretpostavka da je Mitrović za glasine koje kolaju Pinkom i da ih je, verovatno, lično plasirao, nije daleko od istine. Zbog svega toga, Vučić je zaključio da mu se čak i Mitrović otima s kratkog povoca.

To i ne čudi, pošto su već svi ukapirali da su diktatoru odbrojani dani na vlasti. Sredinom decembra, posle drugog građanskog protesta u centru Beograda, u sitne sate, Vučić je odlučio da se bez obezbeđenja provoza ulicama. Za društvo, pozvao je Dejana Matića, svog bivšeg šofera, danas gradonačelnika Zemuna. Kad mu je rekao da će doći po njega u staroj "škodi oktaviji", Matić se nasmejao: "Gde ćeš, prema Horgošu ili Kelebiji".

Vučiću se nije svidela šala. Teško je podneo prozivke opozicionara, koji najavljuju mogućnost bekstva u Mađarsku, pa i poruku s jednog transparenta: "Orbane, shvati, nećemo ih dati". Kad se ta atmosfera prenela među njegove saradnike, Vučić je shvatio da se nalazi u velikom problemu. Čim svi očekuju da pobegne iz Srbije, znači da mu se tron opasno ljulja. Što je, po njega, najgore, ne ljuljaju ga lideri Saveza za Srbiju, nego obični, normalni građani, kojih je iz subote u subotu sve više na protestu.

Narodni bunt je počeo zbog prebijanja Borka Stefanovića. U rekordnom roku, sve se otelo kontroli. I sam Borko, kao i njegove kolege iz Predsedništva Saveza, iznenađen je odlučnošću građana da na svake subote, po snegu i kiši, demonstriraju protiv tiranije. Opozicioni lideri su učinili sve što su mogli kako bi sabotirali proteste. Posle drugog okupljanja, uplašeni uspehom, nameravali su da naprave pauzu, pa su za sledeći protest izabrali 16. januar.

Autor te ideje, Dragan Đilas, znao je zašto to radi. Pošto 17. januara u Beograd stiže predsednik Rusije Vladimir Putin, policija bi morala da spreči održavanje opozicionog protesta. Đilas bi, kao pravi demokrata, pokazao razumevanje za bezbednosne razloge i otakazao miting na neodređeno vreme, dok ne splasne energija građana. Plan su mu upropastili ogorčeni tviteraši, koji su odmah shvatili kako lideri Saveza za Srbiju nameravaju da se izvuku iz nevolje. Pod pritiskom, vajni opozicionari su pristali da nastave s protestima, iako nemaju jasnu ideju šta da rade i kako da ih iskoriste u borbi za oslobođenje od naprednjačkih okupatorskih trupa.

Koliko su lideri Saveza ozbiljni, vidi se iz zahteva koji se iznose na protestima. I sami optužuju Vučića da je odgovoran za smrtonosnu aferu "helikopter", za rušenje Savamale, megalomanski korupcionaški projekat "Beograd na vodi", pljačku PKB-a, Telekoma i RTB Bora, za prodaju Kosova i Metohije, teror koji vode javni izvršitelji, katastrofalno stanje u pravosuđu, izborne krađe, progon političkih protivnika, nasilje i procvat kriminala. Po Đilasovom cenovniku, sve to vredi koliko i pet minuta u Dnevniku RTS-a. Sve bi bilo oprošteno Vučiću samo kad bi mu dopustio da se svakodnevno slika na državnoj televiziji. Tek kasnije, opet usled nezadovoljstva građana, Savez za Srbiju je podneo zahtev da ministar Nebojša Stefanović podnese ostavku. Iako je i to besmisleno, bar će isterati Vučića na čistinu, prinudiće ga da, kao nekad za Lončara i Gašića, kaže da ne da, eto baš ne da Stefanovića.

Baš briga Vučića za Stefanovića ili bilo kojeg drugog saradnika, on ne pristaje ni na kakve ustupke. Malo iz inata, malo više zbog tačne pretpostavke da bi to bilo shvaćeno kao njegov, a ne Stefanovićev, poraz. Zato, umesto ostavki kolega iz ganga, nudi izbore.

Naravno, Vučić i to laže. Od izbora bi imao korist utoliko što bi ih iskoristio da pročisti kadrove iz svoje stranke i koalicije. Međutim, ako bi se upustio u tu avanturu, suočio bi se s dva moguća problema. Prvo, namestio bi se na udar kritike domaćih opozicionara i stranih faktora, koji bi, pod pretnjom bojkotom, zahtevali oslobađanje medija i promenu izborne procedure. U slučaju bojkota Saveza za Srbiju, Vučić bi teško mogao da vašingtonskim i briselskim diplomatama dokaže legitimitet budućeg skupštinskog saziva i nove vlade. Zbog toga, prihvatljivija mu je druga opcija, u kojoj bi pristao na određene ustupke i obezbedi učešće Saveza na izborima. No, to bi u parlament uvelo Đilasa, Jeremića, oba Veselinovića i ostale grlate protivnike, opasnije od ovih koji sada tamo sede.

Da ne bi rizikovao sa izborima, Vučiću je trenutno mnogo bliža ideja o rekonstrukciji Vlade Ane Brnabić. Rekonstrukcija je odlično sredstvo za zamajavanje javnosti. Mediji bi se bavili spekulacijama ko će otpasti i ko će se udenuti u Vladu, što bi mu donelo dva-tri meseca opuštenijeg manipulisanja i naprednjačkom svitom i opozicijom. Odluku o tome doneće sredinom januara, kad vidi da li će se, navodno zbog Putinove posete, okončati protesti u Beogradu.

Za svaki slučaj, Vučić već priprema strategiju za razbijanje protesta. U tome je vrlo uspešan. Za razliku od normalnih političara, Vučić je uspevao da sabotira i vlastite mitinge, pa kako ne bi mogao tuđe. Iako su mu pozicije sve labavije, još ima uticaj na tzv. navijače i slične kriminalce, koji lako mogu da izazovu nerede i rasteraju građane. I ta opcija je na stolu, a biće primenjena ako ostale subverzivne delatnosti ne daju željene rezultate.

Kako se gica na domaćoj političkoj sceni, Vučić tako, istim trikovima, zamajava strance. Jedno misli, drugo priča, treće radi, a sve bez smisla. Putina je prvo javno upozorio da se ne meša u rešavanje problema Kosova, onda ga je pozvao u goste i najavio potpisivanje dvadesetak političkih i poslovnih sporazuma, za koje je premijerka Ana Brnabić rekla da će biti poništeni na insistiranje Evropske unije. Istu vrstu kontradiktornih poruka Vučić šalje i Amerikancima. Prvo se obradovao Trampovom pismu, u kome su on i Hašim Tači pozvani da učine poslednji napor i privedu kraju sporazum o dobrosusedskim odnosima, a nekoliko dana kasnije je rekao da s Albancima neće nastaviti pregovore, "pa makar me i Tramp lično zvao".

Vučić i Tači, kao parodija na legendu o Bori i Ramizu, uspešno su realizovali plan o carinskom ratu. Dizanje taksi na robu iz Srbije upotrebili su svaki za svoj interes. Tači je mirno, bez ikakvih problema, formirao vojsku nezavisnog Kosova, a Vučić je pomopom oko taksi medijski prekrio taj skandal i opet od srpske javnosti sakrio vlastitu odgovornost za utvrđivanje državnosti albanske republike. Ni na tome se nije zaustavio, nego je dodao gas na izdajničku kampanju koju vodi pod parolom "Srbija nema ništa na Kosovu, sve je protiv nje". Zaboravio je da su na srpskoj strani međunarodno pravo, Ustav i zakoni Republike Srbije, katastar, pa, u krajnjoj liniji, i istina i pravda. Sve to ne zanima Vučića.

Njegova briga se svela na borbu za goli opstanak na vlasti. Kad padne, ostaće mu samo dve opcije: bekstvo ili robija. Pare je na vreme izneo, ali nije obezbedio. Američke obaveštajne službe već su blokirale i stavile pod nadzor njegove račune u stranim bankama. Ne može da računa ni na zlato koje je sakrio u sefove. Ostaće mu samo keš, koji je prigrabio reketiranjem i drugim kriminalnim akcijama. Male su šanse da će uspeti i to da sačuva.

Kao što je sam priznao - jedan jedini problem je Aleksandar Vučić. Problem će biti rešen kad se on nađe iza rešetaka, da doživotno okajava grehe, kojima je Srbiju zavio u crno.

Po svemu sudeći, ovo su mu poslednji novogodišnji praznici na slobodi i, isto tako, poslednja godina koju će Srbija provesti pod naprednjačkom okupacijom.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane