Natrag

Tragom vesti

Kako je Nemac dobio naziv ulice u Čačku

Lažni investitor, stvarna ulica

Gradska uprava za urbanizam grada Čačka donela je 28. jula 2017. godine ršenje o izdavanju građevinske dozvole, kojom je Gradu Čačak dozvoljena izgradnja dela sekundarne servisne saobraćajnice, kategorije G, klasifikacioni broj n211201, od nekategorisanog puta...u dužini od 768,36 metara, sa podzemnom infrastrukturom (vodovodna mreža, atmosverska i fekalna kanalizacija) u dve faze gradnje. Predračunska vrednost objekta (bez PDV-a) je 55.289.260

Mersiha Hadžić

Grad Čačak je odlučio da svu komunalnu infrastrukturu pokloni gospodinu Peter Celena (Peter Coellen), vlasniku kompanije Vorwerk Sohn Group.

Komisija za određivanje naziva ulica u Čačku donela je 23. maja prošle godine Predlog za određivanje naziva ulica.

''Upućujemo vam predlog da novoizgrađena Sekundarna servisna saobraćajnica u Preljini, koja počinje od nekategorisanog puta na K.P. broj 265/1 KO Preljina prostire se u dužini od 768, 36 metara preko K.P. broj 2138/6 KO Preljina dobije naziv Ulica Petera Celna.

Peter Coelln je rođen 13. aprila 1947. godine u Bonu, po struci je diplomirani ekonomista, od 1984. godine je vlasnik nemačke kompanije Worwerk Sohn Group, koja se od tada neprekidno razvijala i postala je veoma poznata svetska kompanija u oblasti automobilske industrije. Od kada je Peter Celna vlasnik kompanije izgrađen je i otvoren 1992. godine veliki proizvodni pogon u Republici Poljskoj, 2008 je izgrađen i otvoren je veliki proizvodniu pogon u Narodnoj republici Kini, 2010 godine je preuzeta je Eldis Group, koja je postala sastavni deo Vorwerk Sohn Group, 2013. godine izgrađen je i otvoren veliki proizvodni pogon u Sjedinjenim Meksičkim Država, a planirano jeda do kraja novembra 2018., godine bude izgrađen i otvoren prvi proizvodni pogon u Srbiji u Preljini u Gradu Čačku površine 40.000 kvadratnih metara u prvoj fazi, sa najmanje 1.000 zaposlenih i investicijom od preko 43.000.000 miliona evra do kraja investicionog projketa.

Veoma je važno napomenut da je Skupština grada Čačka 15. maja 2018. godine donela odluku o usvajanju Elaborata o opravdanosti otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada Čačka, neposrednom pogodbom, bez naknade, kompaniji Vorwerk Autotec Serbia D.O.O Beograd. ..

Takođe je važno istaći da Sekundarna servisna saobraćajnica u Preljini, za koju se predlaže da dobije naziv Ulica Peter Coelln prolazi celom dužinom pored lokacije na kojoj treba da bude izgrađen i otvoren prvi proizvodni pogon navedene nemačke kompanije u Preljini...''

Predlog je potpisao šef Službe Vladimir Gojgić.

Ovu odluku donela je Komisija za određivanje naziva ulica, na inicijativu gradske Uprave za lokalni ekonomski razvoj. Pet članova komisije glasalo je za ovaj predlog - po dva člana iz vladajuće SNS i opozicione Nove Srbije i jedan iz takođe opozicione Grupe građana „Za napredniji Čačak". Aco Đenadić iz Dveri bio je protiv, dok istoričar Goran Davidović kao nestranačka ličnost nije ni glasao, smatrajući da se, kako je rekao, radi o svojevrsnoj političkoj farsi. On je sednicu napustio i podneo ostavku na članstvo u komisiji.

- Ovo je prvi put da neko dobija naziv ulice za života, a da ne znamo šta je uradio za ovaj grad i državu. Niti je ta fabrika izgrađena, niti znamo da li će biti ispunjeno obećanje o otvaranju hiljadu radnih mesta - kaže Davidović.

On je podsetio da za vreme Drugog svetskog rata nemački okupator nije promenio naziv nijedne ulice u Čačku.

- Očito je da se sve ovo radi u ime ličnih interesa ili interesa određenih političkih grupacija u gradu na Moravi. Ovo je ponižavanje građana Čačka i ponižavanje prošlosti ovog grada. Uopšte nije problem što je taj čovek Nemac, jer neke od glavnih ulica u gradu nose imena Austrijanaca i Hrvata, na šta smo svi ponosni, već je sporan način i razlog zbog kojeg je sve ovo urađeno - naglasio je Goran Davidović.

Osim Kelena, ulice u Čačku za života dobili su još samo vojvoda Stepa Stepanović i dr Jaroslav Kuželj, jedan od osnivača čačanske bolnice. To se dogodilo 1925. godine. Čak je i doživotni jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito morao da čeka do 1974. godine (29 godina nakon što je preuzeo vlast u državi, a šest godina pre nego što je preminuo, da u gradu na Moravi dobije svoju ulicu.

Pomenuti pogon još nije odmako od projekta, mada je tebalo da počne sa radom novembra prošle godine. Grad Čačak jeopremio saobračajnicu, poklonio milionski vredno građevinske zemljište, dao vlasniku ulicu...Sve su to ludorije Aleksandra Vučića kojim otvara lažne fabrike, a sve to prama iz siromašnog srpskog budžeta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane