Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (155)

Lažne optužbe, surove presude

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Odlazeći srpski diktator Aleksandar Vučić pokazao je da neustavno rukovodi svim institucijama, koje bi, u zemlji koja želi da uđe u Evropsku uniju, koja se upravo raspada, morale biti nezavisne.

Kada su ojađeni građani, koji su podigli stambene kedite, počeli danonoćni štrajk glađu ispred zgrade u kojoj je smešten i Vrhovni kasacioni sud, Vučić, u početku, nije hteo ni da čuje za njihove zahteve. Shvativši da može da se krug nezadovoljstva oko njega zatvori, nenajavljeno je posetio štrajkače, obećavši im da će ''nekako naći rešenje za njihove probleme.'' Već sutradan je Vrhovni kasacioni sud saopštio ''stav'' da su ništavni ugovori sa bankama, zaključeni sa klijentima, o stambenim kreditima u dinarima, u vrednosti izraženim u švajcarskim francima, ako banka nije po tom ugovoru kupovala švajcarske franke i predavala ih Narodnoj banci Srbije, po tada važećem kursu. Sve tužbe kojima su građani tražili poništaj ugovora, ignorisla je guvernerka Jorgovanka Tabaković, pa i Vrhovni kasacioni sud u svojim presudama. Ali... Ako je rekao Vučić, onda je tu Vrhovni kasacioni sud da mu služi.

Po Vučićevom nalogu, svim javnim izvršiteljima je zabranjeno da nastave sa prodajom zaplenjenih stanova, a po nalogu ministra unutrašnjih posolova u tim postupcima izvršenja policiji je naloženo da ne pruža asistenciju, bez koje se, inače, izvršenje ne može ni sprovesti. Nije nikakva tajna da su srspki sudovi i tužilaštva pod čizmom šizofrenog srpskog diktatora, koji, inače, po Ustavu, nema nikakvu nadležnost da utiče na rad sudova.

Predsenik Vrhovnog kasacionog suda je sudija Dragomir Milojević, čije zločine ćemo kasnije opisivati. Viši sud u Beogradu, na čijem je čelu vršilac funkcije predsednika - sudija Vrhovnog kasacionog suda - sudija Aleksandar Stepanović, haračlija Aleksandra Vučića, saopštio je odluku koju je donelo veće za organizovani kriminal, kojom je, posle višegodišnjeg suđenja, oglasilo krivim optužene za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, osudivši ih na ukupno 100 godina zatvora!

Presudu je donelo veće u sastavu sudija - predsednik veća sudija Snežana Jovanović, sudije Dragan Milošević i Vladimir Mesarović, članovi veća. Predsednica veća je izdvojila mišljenje, smatrajući da nema dokaza da su optuženi izvršili krivična dela navedena u optužnici.

Pet dana uoči izricanja presude, vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, sudija Aleksandar Stepanović, koji sakuplja plen od onih na koje prstom upre Aleksandar Vučić, zatražio je od sudskog veća da preglasa odluku i optužene najstrožije osudi. Predsednica veća sudija Snežana Jovanović nije podlegla pritisku. Sudija Vladimir Mesarović je sin Nate Mesarović, bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda, koja je kao sudija istog veća u Višem sudu osudila Radomira Markovića na 40 godina zatvora, zbog navodnog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića, u kojem je poginuo njegov šurak Veselin Bošković. Ona je kao sudija Okružnog suda u Beogradu potvrdila presudu Slavku Ćuruviji, osuđenom na šest meseci zatvora po tužbi Milovana Bojića, mada on nije bio u zemlji kada je tekst objavljen, a osuđeni su i autori teksta. Sudija Dragan Milošević je sa Stepanovićem sudio u Trećem opštinskom sudu u Beogradu i nerazdvojni su prijatelji.

''Pita me Vučić da li ćemo ga osramotiti. Zar ćete da glasate protiv njega'' - pitao je sudija Stepanović članove sudskog veća Vladimira Mesarovića i Dragana Miloševića.

Proces za ubistvo Slavka Ćuruvije je mračna strana srpskog pravosuđa. Pokrenuo ga je Aleksandar Vučić, formiranjem Komisije za istraživanje ubistava novinara, u kojem su glavnu reč vodili Veran Matić, nekadašnji vlasnik RTV B 92 i Ljiljana Smajlović, tada , po drugi put glavna urednica dnevne Politike i predsednica Udruženja novinara Srbije, a iz koje su se iščlanili ugledni novinari, shvatajući da je pomenuta Komisija, toalet papir kojim će Vučić da obriše svoju ulogu u ubistvu Slavka Ćuruvije. Komisija je istraživala i ubistvo Dade Vujasinović, novinarke Duge i Milana Pantića, novinara Većernjih novosti, ali se ućutala kada je Vučić podviknuo da mu se ne dira Palma, zbog Pantića.

I pobedonosno je komisija saopštila da je ''slučaj rešen''. Tužilaštvu za organizovani kriminal stavilo je i formalni zahtev za privođenjem osumnjičenog Radomira Markovića, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, bivših služenika Državne bezbednosti, protiv kojih je sudija za predhodni postupak odredio pritvor, a doneo rešenje o raspisivanju poternice za Kurakom, koji se već dvadeset godina nalazi u inostranstvu.

Mediji kojima su rukovodili Veran Matić i Ljiljana Smajlović kao glavnog ''junaka'' su isticali Milorada Ulemeka Legiju i njegovo svedočenje da je raspolagao informacijama o učešću pomenutih u ubistvu Slavka Ćuruvije.

Prvi šamar istržnoj komisiji i Vučiću u ovom montiranom procesu udarila je Branka Prpa, tadašnja vanbračna supruga Slavka Ćuruvije, koja je prisustvovala ubistvu, potvrdivši svoje ranije iskaze da Miroslav Kurak nije lice koje je ubilo Slavka!

Drugi težak udarac je zadao Milorad Ulemek Legija, koji na suđenju nije potvrdio da ima direktna saznanja o učešću optuženih u ubistvu Ćuruvije! Ni lažni svedok nije hteo da se pridruži istražnoj komisiji. Niko od nekoliko stotina saslušanih svedoka nije potvrdio da su optuženi učstvovali u ubistvu .

Protiv Branke Prpe Ljiljana Smajlović, Veran Matić i Vučićeva Velika propaganda laži vodila je strašnu kampanju, blateći je na sva usta. Šta ima ona da se buni, kada su tako odlučili Veran Matić i Ljiljana Smajlović, a naredio Vučić. Nakon trogodišnjeg suđenja, veće je optuženima pritvor zamenilo kućnim pritvorom, uvidevši da nema nijednog dokaza da su optuženi krivi za izvršenje krivičnih dela. Iz potaje procesom je rukovodio Stevan Nikćević, bivši načelnik Centra RDB-a, koji je dan uoči ubistva Ćuruvije napustio Službu! Sklonio se u Mađarsku.

Odmah po Miloševićevom padu Nikčević pušta ''Dosije ćuran'', kojim je pokušao da sebe opravda. Nalog za praćenjem Ćuruvije on je odobrio, odnosno predložio je tu meru. Milan Radonjić ga je na tom mestu nasledio dan ranije.

Potom Nikčević postaje koministar isped Demokratske stranke, potom pomoćnik saveznog ministra policije a u još veći kriminal ulazi kada je postavljen za direktora SDPR Jugoimport. A sve kao funkcioner DS-a. Istraga koju je sprovela BIA, po nalog zamenika specijalnog tužioca Jovana Jovanovića pokazala je da je Nikšević pokrao ovo javno poreduzeže za nekoliko stotina miliona dolara! Optužnicu je stopirao tadašnji predsednik Srtbije Boris Tadić, potvrdio nam je zamenik specijalnog tužioca, jer je od optužnice odustao tadašnji tužilac, funkcioner DS-a Miljko Radisavljević.

Umesto u zatvor, Nikčević se odmah, po postavljanju Aleksandra Vučića za prvog potpredsednika Vlade Srbije, uputio u njegov kabinet, sa koferom u kojem se nalazilo 50 miliona evra! Istog dana, napuštajući Vučićev kabinet, bez kofera, Vlada Srbije imenovala ga je, kao kandidata Srpske napredne stranke, za državnog sekretara u tadašnjem ministarstvu kojim je rukovodio ministar Rasim Ljajić! Obrazloženje, vrlo šturo, koje je dala predsednica veća sudija Snežana Jovanović, ukazuje da je presuda više nego skandalozna i opasna po pravni poredak.

Prema stavu veća, ubistvo Ćuruvije nije uradila osoba koja je za to bila optužena, već osoba čiji je identitet nepoznat.

Javnost je, takođe, i dalje uskraćena za informaciju ko je naredio ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", što nije ni bila tema postupka.

Prvostepena odluka nije doneta jednoglasno, već većinom glasova, tačnije dva naprema jedan. Prema njoj, Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekivač na teško ubistvo. Ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavlja saizvršilaštvo. Za isto delo Ratko Romić, bivši operativac RDB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe, osuđeni su na po 20 godina zatvora.

Sud je nakon izvedenih dokaza, kako je usmeno, kratko obrazložila predsednica veća Snežana Jovanović, na stanovištu da Miroslav Kurak nije neposredni izvršilac ubistva, kako tvrdi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Koja je tačno njegova uloga, ali i uloga Romića, koji je po optužnici bio uz Kuraka u vreme izvršenja dela, nije rečeno. Obrazloženje za ovakvu prekvalifikaciju naći će se u pisanom otpravku presude, saopštila je.

Veće se, vezano za ovaj deo, pozvalo na "logično razmišljanje", ističući da su se Romić i Kurak telefonom čuli sedam minuta pre ubistva, što prema njima znači da nisu bili zajedno. Kako su pokazali listinzi, Romić se u to vreme nalazio na lokaciji bazne stanice "Hilandarska ulica".

''Da je neposredni izvršilac ubistva nepoznata osoba proizlazi iz svedočenja Branke Prpe, kojoj je sud poklonio veru'' - kazala je sudija Jovanović. - Ona je svoj iskaz dala vrlo jasno, bila je sposobna da registruje sve detalje! Dakle, istražna komisja (Matić, Smajlovićeva...) pogrešno su označili ubicu: I ovakvo sudsko veće poverovalo je iskazu Branke Prpe, a ne Ljiljane Smajlović.

Pravnici znaju da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom krivičnog dela koje se nalazi u optužnici, ali jeste vezan opisom radnje izvršenja krivičnog dela. Optužnicom se Miroslav Kurak označava ubicom, a sud konstatuje da nije bio na licu mesta! To su različite radnje, te sud nije mogao prekvalifikovati optužnicu u smislu da sam utvrđuje radnju okrivljenog u izvršenju krivičnog dela, jer time prekoračuje optužnicu!

Iz tih razloga je predsednica veća sudija Snežana Jovanović izostavila obrazloženje presude, uloge svakog optuženog u ovom slučaju, njegovu radnju izvršenja, namere, umišljaj, jer to nije lako učiniti kada se saopštava ovakva vrsta presude. To će učiniti onaj ko bude pisao obrazloženje, a Stepanović je sudijama Mesaroviću i Miloševiću rekao da će presuda pasti, ali ''da ih boli kurac, Vučića tada neće biti''!

Vladimir Mesarović je sin Nate Mesarovvbić, koja je sudila optuženim za ubistvo Zorana Đinđića. "Evo, sada ćemo vam pročitati presudu koju smo dobili!'' - rekla je ona, kao predsednica veća. Neko je drugi napisao njeno obrazloženje i odluku. Njen sin Vladimir je polupismeni sudija, pijanac i homoseksualac, koga obezbeđenje čuva i po toaletima kafana, jer on u pijanom stanju hvata za polni organ druge muškarce tu zatečene.

Svedočeći pred specijalnim sudom u ovom postupku, glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić je naveo svoja saznanja da su ubicu Luku Pejovića, (koji je kasnije takođe likvidiran) isto veče (na Uskrs 11. aprila 1999. godine) u Klubu poslanika isplatili sa 70.000 maraka Milutin Mrkonjić i Milovan Bojić, zbog kojeg je Ćuruvija osuđen na šest meseci zatvora, zbog teksta o njemu u Dnevnom Telegrafu. ''Konačno dobro obavljen posao'' - čestito je Mrkonjić Pejoviću, kazao je Brkić sudijama, navodeći da mu je pokazan snimak primopredaje para, a da je organizator ubistva bio tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, koji je javno pretio osvetom Čuruviji. Na pitanje sudije Jovanović odakle mu ta saznanja, Brkić je rekao da je Državna bezbednost bila zabrinuta zbog Ćuruvijinog ubistva, koje bi moglo da joj se pripiše, pa su njemu, kao ljutom protivniku Miloševićevog režima taj snimak pokazali, da bi jednog dana ta istina izašla na videlo.

Nije na nama da branimo optužene, koji imaju advokate i opasne ''istražitelje'. To će učiniti oni. Ali...

''Zadovoljan sam presudom'', s devojačkim osmehom nam je saopštio Vučić. To su potvrdili i Veran Matić i Ljiljana Smajlović, a Matić je, nakon što je sud ''na osnovu stanja u spisima i izvedenim dokazima, ukinuo pritvor optuženima'' (isto veće, što je upućivalo da će presuda biti oslobađajuća), javno prozvao veće da on ''raspolaže informacijama koje ukazuju da može doći do oslobađajuće presude''. Koju on kao glavni istražitelj ne želi. Ko mu je saopštio te informacije? Sin Verana Matića je teški narkoman, a i on i Smajlovićka, koja je državljanin BiH, nameravaju da padom Vučića uteknu iz zemlje, jer ih očekuje sudski postupak za lažno prijavljivanje i udruživanje u zločinačku grupu sa cilejm vršenja krivičnih dela, a imaju najmanje po milion evra u džepu.

Gospođa Branka Prpa je komentarišući presudu rekla: ''Dokle ćemo osuđivati Radeta Markovića, a ne i nalogodavce? Treba da nađeš krivca i to je to. A pri tome izbegnete pravu istragu o tome ko stoji i zašto stoji iza svega toga", rekla je Prpa. Prema njenim rečima, Aleksandar Vučić nije ni jedan jedini put pozvan u istražnom postupku kod policije, istražnog sudije, tužioca, da se vidi šta on, kao ministar informisanja u to vreme, zna o tom ubistvu.

On je, da podsetimo, stalno pretio osvetom Ćuruviji, a bio je veliki prijatelj i sa Milovanom Bojićem, koji je montirao proces u kojem je Ćuruvija osušen na šestomesečnu kaznu zatvora. Bojić je, zahvaljujući Vučiću, uprkos velikog protivljenja ministra Lončara, postavljen za direktora KBC Dedinje!

Svedoci smo svakodnevnih montiranih procesa, ukljućujuči i bestijalno proganjanje izvesnog Zorana Marjanovića, osumnjićenog za ubistvo svoje supruge, pevačice Jelene Marjanović. On je nakon 9 meseci provedenih u pritvoru i svakodnevnog čerečenja preko medija Velike propagande laži, pušten na slobodu odlukom Apelacionog suda u Beogradu, koje je zaključilo da nema osnova za dalji pritvor, jer Više tužilaštvo u Beogradu nije uspelo da podigne optužnicu koja nije stala na pravnu snagu, zbog nedostatka dokaza!

Iza mučenja pomenutog Zorana Marjanovića stoji Aleksandar Vučić, koji je naredio Velikoj propagandi laži da građane godinama zaluđuju ubistvom pevačice, da ne razmišljaju o njegovim zlodelima.

Da posetimo, Viši sud u Beogradu je osudio u ponovljenom postupku Miroslava Miškovića na višegodišnju robiju, opet većinom glasova sudija. Apelacioni sud je ranije preinačio presudu kojom je po glavnoj optužbi gospodin Mišković bio osuđen i oslobodio ga krivice! Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović je čovek koji sprovodi Vučićeve naloge, koje mu je, dok je bio pri zdravlju, izdavao i Andrej Vučić i kum Nikola Petrović.

Nerešeno je i ubistvo generala Boška Buhe.Ubijen je 10.juna 2002.godine. Za načelnika beogradskog MUP Buha je imenovan 6. februara 2001. godine. U čin general-majora unapređen je 1. maja 2001. godine. U trenutku smrti obavljao je funkciju pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije. Imao je 43 godine života u trenutku smrti. Zvanično policijsko saopštenje glasilo je:

„...U 2:40, na parkingu ispred hotela 'Jugoslavija', nepoznati izvršilac, s više projektila iz automatskog oružja, ispaljenih iz neposredne blizine, teško je ranio pomoćnika načelnika resora Javne bezbednosti MUP Srbije, general-majora Boška Buhu dok je ulazio u vozilo. Teško ranjen general je kolima Hitne pomoći prebačen u Urgentni centar, gde je podlegao povredama."

Značajno je njegovo učešće u petoktobarskim promenama u Srbiji. Kao komandant policijske brigade SUP Beograd, Buha je dobio zadatak da uz primenu sile prekine štrajk rudara u rudarskom basenu „Kolubara". Štrajk rudara Kolubare je bio jedan od ključnih elemenata uspeha prevrata. Buha dobijeni zadatak nije izvršio, još je i uspeo da obmane svoje pretpostavljene o pravim razmerama štrajka.

Policija je 28. oktobra 2002. godine zbog sumnje da su pripadnici ''kriminalne grupe'' Željka Maksimovića Make, uhapsila Beograđane Nikolu Maljkovića, Vladimira Jakšića i Dragana Ilića Limara. Za Maksimovićem je raspisana poternica, a policija je tragala i za navodnim članom Slobodanom Kostovskim.

Da podsetimo, 29. oktobra 2002. godine u prostorijama beogradske policije preminuo je Dragan Malešević Tapi. U akciji srpske policije Malešević je priveden na informativni razgovor pod sumnjom da je bio u bandi koja je planirala ubistvo tadašnjeg premijera Đinđića i još nekih članova vlade, a pripisivano joj je i ubistvo generala Boška Buhe. Policija je odmah saopštila da je Malešević doživeo srčani udar i da je preminuo. Međutim, iz krugova bliskih policiji moglo se čuti da je nesrećnom slikaru stavljana kesa na glavu i da je gušen. Povodom Maleševićeve smrti i hapšenja, kako su ih okarakterisali, članova ozloglašene Makine grupe, oglasili su se Đinđić i njegov ministar unutrašnjih poslova Mihajlović.

Đinđić se obratio naciji objašnjavajući da je lično naredio hapšenje Maksimovićeve kriminalne grupe, jer se došlo do saznanja da su planirali njegovo i ubistva visokih državnih funkcionera. Istim povodom, Mihajlović je saopštio da je zbog izuzetnih zasluga u raskrinkavanju ove "zločinačke grupe" nagradio novčanom kaznom od po 30.000 dinara 55 pripadnika SUP-a Beograd i isto toliko radnika Bezbednosno-informativne agencije. Sedmoricu inspektora vanredno je unapredio, a među njima i tadašnjeg načelnika beogradske policije Milana Obradovića, u čin pukovnika. Mihajlović je naveo i da je Malešević bio "neplanirana žrtva". Dragan Malešević Tapi je bio poznati srpski slikar.

Pod snažnim pritiskom i pretnjama, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu je Maljkoviću, Jakšiću i Iliću odredio pritvor.

Suđenje ''Makinoj grupi'', optuženoj za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, za terorizam i nasilno obaranje ustavnog poretka, odvijalo se pred većem Specijalnog suda, kojim je predsedavao sudija Zoran Tatalović. U procesu koji je trajao više od 18 meseci, utvrđeno je da se pripadnici Makine grupe nisu poznavali, da Željko Maksimović tri godine nije bio u Beogradu. Akcijom hapšenja, kako se moglo čuti, rukovodio je Dušan Spasojević, kasnije optužen i za Đinđićevo ubistvo, i likvidiran u policijskoj akciji ''Sablja''. Spasojevićeva banda uhapsila je i skoro do smrti tukla Nikolu Maljkovića i Dragana Ilića Limara, a potom ih, polumrtve, predala policiji. U montiranju procesa učestvovali su i Čedomir Jovanović, Zoran Janjušević, Nenad Milić i Milan Obradović.

I, konačno, 18. novembra 2004. godine sudsko veće je presudilo: Petorica optuženih oslobođeni su optužbe za ubistvo generala Buhe, za udruživanje radi nasilnog obaranja ustavnog poretka i za terorizam. I zamenik specijalnog tužioca je u završnoj reči izjavio da nema nijednog dokaza da su optuženi krivi, ali je ipak, zatražio - najstrože kazne.

Da li će za Tapijevo ubistvo, nameštanje procesa, iznuđivanje iskaza i zloupotrebu službenog položaja neko odgovarati? Verovatno neće, jer Srbija brzo zaboravlja. Niko od njih neće stati pred sudsko veće da objasni svoje nedelo.

Građani, poreski obveznici, platili su policajcima nagrade. Niko od njih sigurno nije vratio primljenih 500 evra.

U vreme zloglasne akcije ''Sablja'' jedan od uhapšenih Dušan Krsmanović, priznao je da je generala Buhu ubio Sretko Kalinić, a da je on bio iza njega, kao rezervni pucač. Opisao je ko je naručio ubistvo, kao i poziciju zaštitnika i put kojim su on i Kalinić prešli do Dunava i čamcem pobegli sa mesta događaja. Ovaj dokument sakriven je od istrage, a sudjenje je bilo u toku, jer je Čedomir Jovanović rukovodio akcijom hašenja, u kojoj je slobodu izgubilo više od 13.000 građana, pod optužbom da ''predstavljaju opasnost po Srbiju''.

Odmah po objavljivanju oslobađajuće presude, dan kasnije, 19. novembra 2004. godine, tadašnji specijalni tužilac Jovan Prijić uputio je dopis tadašnjem načelniku Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, generalu Miroslavu Miloševiću, u kojem traži da se razjasne okolnosti oko pripremanja ključnog svedoka Slobodana Resimića, na čijem lažnom svedočenju se zasnivala optužnica. Tužilac tvrdi u dopisu da je u trenutku podizanja optužnice znao da je Resimić lažni svedok, koji je pripreman u zdanju u Šilerovoj od strane vođe surčinskog klana Dušana Spasojevića, do optužnice ne bi ni došlo.

Ipak, pod pritiskom tadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije Vide Petrović Škero, veće ovog suda, kojim je predsedavao sudija Dragomir Milojević, preglasava oslobađajuću presudu koju je bilo donelo i ukida presudu Višeg suda u Beogradu, koji, potom, pod pritsikom, opet određuje pritvor Maksimoviću, Maljkoviću i Jakšiću. Odluku je saopštio sud 25. septembra 2005. godine

Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović više od četiri meseca sa svojim saradnicima vodio je istragu o nelegalnom hapšenju Nikole Maljkovića, Vladimira Jakšića i Dragana Ilića Limara i rasvetljavao okolnosti pod kojima je u prostorijama beogradske policije stradao slikar Dragan Malešević Tapi, saznaje Tabloid.

Pukovnici njegove službe Milorad Veljović, Dragan Bulatović i Dragan Obradović, sačinili su izveštaj i predložili Božoviću da se Okružnom tužilaštvu u Beogradu podnese krivična prijava protiv Zorana Janjuševića, tadašnjeg savetnika za bezbednost premijera Zorana Đinđića ,Čedomira Jovanovića, bivšeg šefa poslaničkog kluba DOS-a, Nenada Milića, nekadašnjeg zamenika ministra policije, Milana Obradovića, bivšeg načelnika SUP Beograd, i još desetak policijskih funkcionera zbog Maleševićevog ubistva i nasilja nad Maljkovićem, Ilićem i Jakšićem, kao i zbog zloupotrebe službenog položaja.

Tadašnji okružni tužilac u Beogradu Marija Šušnjević izdala je Božoviću uputstvo da se sve osobe privedu istražnom sudiji. On je, međutim, tvrde dobro upućeni u policiji, prihvatio predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da prikupljenim podacima ucenjuju Čedomira Jovanovića da mirno napusti Demokratsku stranku, a oni bi mu zauzvrat oprostili učešće u nameštanju afere takozvanoj Makinoj grupi.

Do današnjeg dana Viši sud u Beogradu nije okončao proces, jer optuženi, koji su nedvosmileno, bili pod strašnom torturom, nisu se vratili u zemlju. Napominjemo da je na suđenju Milorad Ulemek Legija potvrdio da je tukao ašovom Nikolu Maljkovića i Dragana Ilića Limara, jer im je rečeno da su oni ubili genrala, mada je odluku o ubistvu Buhe on doneo. Legija se na suđenju izvinuo optuženom Draganu Iliću Limaru.

Poslednjih godina advokate optuženih predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, po čijem nalogu se ne sudi optuženima u odsustvu, uverava da ''Vučić ne želi da se i u ponovljenom postupku oslobode Maksimović i Maljković, jer na taj način želi da drži u pokornosti Čedomira Jovanovića''.

Nove vlasti bi morale privesti kraju proces po ukinutoj presudi, jer na to obavezuje zakon. Optuženi su bili u pritvoru, izloženi teškoj torturi, što je sve nesumnjivo, a pred lice pravde bi morala biti izvedena i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, makar da objasni razloge koji su je rukovodili da pretnjom sudiji Milojeviću izdejstvuje ukidajuću presudu i pored činjenice da je upućenoj javnosti bilo poznato da je Buhu ubio Sretko Kalinić. Ona je u to vreme bila aktivni član Jovanovićeve partije - LDP!

Izvinjavamo se stotini građana koji čame u zatvoru, po presudama donetim u montiranom procesu, što nisu pomenuti u ovom tekstu. Osuđenim za ''ubistvo'' navijača Brisa Tatona, u takođe montiranom procesu....

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane