Druga strana

Posvadani opozicionari u istoj koloni

Zajedno protiv diktature

Rok za početak pregovora opozicije i vlasti o oslobađanju medija i stvaranju uslova za poštene izbore ističe 3. maja. Ako vlast ne pristane na dijalog, Savez za Srbiju radikalizovaće proteste. Umesto svake subote, u Beogradu će protestovati svaki dan sve do ispunjenja zahteva. Bez obzira na sve razlike između Đilasa, Jeremića i Obradovića, pa i ostalih lidera Saveza, pa i u odnosu prema ostalim opozicionarima, poput Trifunovića i Koja, ili Velimira Ilića, njihova i energija pobunjenih građana na kraju će dovesti do zajedničkog cilja, do smene režima Aleksandra Vučića.

Igor Milanović

U Savezu još nemaju jasan plan organizacije te vrste prostesta, ali znaju da više ne mogu da odlažu zaoštravanje odnosa. Postoji namera da se formira "slobodna zona" pred Domom Narodne skupštine, Predsedništvom Srbije ili na Terazijama, u kojoj bi protest trajao 24 sata dnevno. U smenama, lideri opozicije, zajedno s građanima, moraće da na ulici ostanu koliko god je potrebno. Više nema popuštanja, odlaganja i povlačenja, pobunjeni građani su izgubili strpljenje.

- To je to, ljudi. Uradili smo sve što je do nas da se ova politička kriza prevaziđe normalnim dijalogom. Ostaje nam samo da u subotu, 4. maja, svi dođemo u Beograd i ostanemo koliko je potrebno dok ne ostvarimo slobodu. Očekujem da se cela Tviter zajednica odazove ovom pozivu - napisao je Boško Obradović na toj društvenoj mreži pre 20 dana.

Građani, ne samo iz "Tviter zajednice", podržali su ideju o borbi do oslobođenja, ali najavljeni "odmor" shvatili su kao početak povlačenja. Na Obradovića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostale lidere SzS, sručila se lavina nezadovoljstva protestanata, uplašenih da je njihova četveromesečna šetnja bila uzaludna. Pod pritiskom, Savez je brzo promenio plan i odlučio da ne prekida proteste, ali ostao je jaz između konfrontiranih opozicionara.

Privremenom prekidu protesta suprotstavio se glumac Nikola Kojo. Prvoborac u šetnjama, prvi od pet miliona, odmah je podsetio da se na taj način, pod izgovorom da je potrebna pauza zbog uskršnjih praznika, zaustavljen i nikad obnovljen protest zbog izborne krađe 2016. godine. Uz napomenu da građani nisu "tviter zajednica" već "izjebani narod koji tabana mesecima, a kome Obradović i njegov nadređeni Đilas otimaju šansu da se izbori sa Vučićem",

Kojo je lidere Saveza za Srbiju optužio za "prevaru, izdaju, krađu protesta, života, energije i slobode". Uzvraćeno mu je istom merom. Uz insinuacije da nikad nije ni bio deo prostesta, Kojo je optužen da se povukao kad mu je naprednjačka vlast ponudila da mu preko SuperNove TV finansira filmske projekte. Uz Koja, na udaru jurišnika iz Saveza za Srbiju našao se i akademik Dušan Teodorović, koji je etiketiran kao sujetni kritizer, koji po svaku cenu želi da ispuni ambiciju da bude predsednički kandidat opozicije. Za nelojalnu konkureciju optuženi su i aktivisti Inicijative "Ne davimo Beograd" i Lokalnog fronta, koji privode kraju okupljanje građanskih udruženja i istaknutih opozicionara, s namerom da postanu pandan Savezu, samo mnogo konkretniji i agresivniji.

Nesporazum, koji je inicirao sukobe, brzo je razjašnjen. Lideri Saveza su razumeli želju građana, pa i Koja, da se nastavi s protestima, ali rasuto perje još leti po Tviteru.

Primer Marinike Tepić ilustruje sav haos u kome se nalazi opozicija. Poslanički mandat dobila je pre tri godine, kao kandidatkinja Lige socijaldemokrata Vojvodine, u predizbornoj koaliciji sa strankama Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića. Iz LSDV je prešla u Novu stranku Zorana Živkovića, učestvovala je u predsedničkoj kampanji Saše Jankovića, da bi sad bila izabrana za potpredsednika SSP. Kroz to vreme, menjale su se okolnosti na opozicionom delu političke scene, a ne Tepić. Ipak, činjenice malo koga obavezuju, pa se ona u unutaropozicionim razmiricama i dalje predstavlja kao simbol preletanja. Još lakše je iskazati sumnju u Đilasovo opozicionarstvo, pamti se njegova podrška Aleksandru Vučića povodom "Beograda na vodi", pregovora o Kosovu i Metohiji i drugim temama.

Mnogo je prigovora i na račun Vuka Jeremića, koji u svom okruženju ima pojedince poput Dijane Vukomanović, koja je do juče bila potpredsednica SPS-a. Pored toga, odbornici Narodne stranke u Čačku, suprotno stavu Saveza za Srbiju, učestvuju u radu gradskog parlamenta. Disonantne tonove unose i čelnici Demokratske stranke, čiji funkcioner i narodni poslanik Radoslav Milojičić Kene otvoreno kritikuje odluku o bojkotu Narodne skupštine. Zbog razlike u stavovima, Dveri su nedavno isključile Srđana Noga i Zorana Radojičića, pa su ostale bez poslaničkog kluba u Skupštini. U svom stilu, haosu doprinosi i Sergej Trifunović, novi lider Pokreta slobodnih građana.

Problematični odnosi u opoziciji, iako izazivaju zebnju, dokazuju tačnost stare teze da je teže okupiti i prema zajedničkom cilju usmeriti pet normalnih ljudi, nego sto razbojnika. S jedne, normalne, strane političke pozornice analizira se svaka reč, svaki gest, a s druge, naprednjačke, vlada idila među parazitima svih boja, od Vučića i Vulina, do Vuka Draškovića, Muamera Zukorlića i Vojislava Šešelja.

Obični građani, stoput prevareni, sad troše enegiju na vivisekciju opozicionih lidera i mnogo veći značaj pridaju mrljama iz njihovih prethodnih političkih aktivnosti, nego aktuelnim naporima da oslobode Srbiju od naprednjačke diktature.

Sa istom vrstom rezerve narod se odnosio i prema Demokratskoj opoziciji Srbije. Mnogi su ukazivali na Momčila Perišića, generala u službi Slobodana Miloševića, crvenog gradonačelnika Beograda Nebojšu Čovića, politički minorne figure poput Žarka Koraća, Dragana Veselinova i ostalih liderčića.

Nezavisni mediji, kojih je u ono vreme bilo više nego danas, svakodnevno su se bavili trzavicama između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, naglašavali apatiju opozicionih birača i snagu crveno-crnog režima.

Na kraju, sve slabosti DOS-a nisu mogle da spreče promenu vlasti i oslobođenje od SPS-a, JUL-a i SRS-a.

To će se dogoditi i sada. Bez obzira na sve razlike između Đilasa, Jeremića i Obradovića, pa i ostalih lidera Saveza, pa i u odnosu prema ostalim opozicionarima, poput Trifunovića i Koja, čak i Borisa Tadića ili Velimira Ilića, njihova i energija pobunjenih građana na kraju će dovesti do zajedničkog cilja, do smene režima Aleksandra Vučića.

Tek kad se obavi taj posao, doći će vreme za međusobno nadmetanje na političkoj sceni, na slobodnim izborima. Proces, koji je počeo pre četiri meseca, u finale ulazi 4. maja, kad će se svi normalni građani, nezavisno koju opozicionu opciju podržavaju, stati u jedinstven front.