Natrag
Mustafa Hoxha
Reagovanje na predlog g. Vučića, predsednika Srbije ,,O unutrašnjem dijalogu u Srbiji o Kosovu"
PLATFORMA O POMIRENJU ALBANACA I SRBA
Albanac Mustafa Hodža, koji je više od tri decenije živio i radio u Beogradu, dobivši i fakultetsku diplomu, iz Švajcarske se obratio pismom, koje niko nije hteo da objavi. Poštujući demokratska načela, redakcija Magazina objavljuje njegovo reagovanje na platformu Aleksandra Vučića
Mustafa Hodža
Da li g. Vučić zna sta rade, podpredsednik i ministar inostranih poslova vlade Srbije i njegovi najbliži saradnici o Kosovu?
predlogu g. Vučića ,,O unutrašnjem dijalogu u Srbiji o Kosovu", izneo sam svoje mišljenje u reagovanju koje sam dostavio kabinetu Predsednika Srbije, posle par dana od datog predloga, smatram se pozvanim da u svojstvu običnog građanina Republike Kosova lično bez političkog bagaža, s malim dopunama dostavljam, i ovo reagovanje na odnosni predlog Predsedika Srbije.
Prijatno sam iznenaden predlogom g. Vučića, a kada sam saznao da je dati predlog prihvaćen i od najumnijih ljudi Srbije i naroda Srbije, oličenih u predsenika SANU/sti Prof. dr.Vladimira Kostića, člana SANU, Prof. dr. Dušana Kovačevića, te istoričara Prof. dr. Čedomira Antića, kao i od dve trećine ispitanih građana Srbije, (po nekim anketama nekih portala u Srbiji, m.h.) počeo sam da verujem da može da se dogodi budućnost i na ovim prostorima.
Predsednik SANU Prof. dr.Vladimir Kostić, je o datom predlogu g. Vučića, između ostalog rekao: ,,Pregovori, a ne rat je put po kojem treba da se ide kako bi se prevazišli vekovni nesporazumi, i „da je pitanje o Kosovu pitanje na kome se prelama budućnost srpskog naroda i da su zbog toga svi u obavezi da iznesu svoj stav".
Predsednik SANU je još izneo: „U svakom slučaju dijalog je dobra ideja jer šta je alternativa. Mora da se stavi tačka na ratne pokliče političkih elita i jednog i drugog naroda koje, kad god im zatreba zveckaju oružjem a koja po pavilu ne nose ni oni ni njihova deca".
Akademik Prof. dr. Dušan Kovačević, je bio jasan po tom pitanju i izmežu ostalog rekao: „Srbija posle 6 (šest) izgubljenih ratova u 20 veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer i taj novi rat bio bi kraj ove zemlje".
Prof. dr. Čedomir Antić, priznat i poznat ne samo unutar zemalja bivše SFRJ, već i šire, povodom predloga g. Vučića „O unutrašnjem dijalogu u Srbiji o Kosovu", je rekao: „Kosovo smo već izgubili i prihvatili smo da Srbi na Kosovu ne budu ncionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu srpsikih opština na Kosovu koja nema nikakva ovlašćenja, imamo sličnu Zajednicu veća opština u Slavoniji po Erdutskom sporazumu koja je na nivou nevladine organizaacije".
Ovome treba dodati da, ni sa "Kumanovskim Sporazumom", ni "Rezolucjom SB UN 1244 " niti nijednim aktom nije dopušteno dvovlašće „status na status na Kosovu".
Stoga koristim priliku u svoje lično ime da zamolim poslanike Skupštine Kosova, (to mislim da imam pravo, m.h.) da sazivaju Vanrednu Sednicu Skupštine Republike Kosova i da na njoj utvrde sledeći
D n e v n i r e d
Predlog odluke o proglašenju Zajednice srpskih opština na teritoriji Republike Kosova,
Skupština Republike Kosova, saglasno odredbama Kumanovskog Sporazuma, Ahtisarijevog Plana, Rezolucije 1244 SB UN, ahtisarijevog Ustava za Kosovo, mišljenja Međunarodnog suda pravde, i mišljenjima i stavovioma zemalja Kvinte i drugim relevantnim odlukama,Međunarodne zajednice:
D o n o s i :
ODLUKU KOJA TREBA DA
GLASI:
Predlaže se Skupštini Republike Kosova zasnivanje ZSO na teritoriji Republike Kosova, (nazivi i br ZSO, formiranje komisija za realizaciju formiranje ZSO,)
Da ZSO imaju jednakopravne nadležnosti kao sve druge opštine na teritoriji Republike Kosova,
Ovom Odlukom se utvrđuje da su Srbi građani Republike Kosova svoj na svome, i da su pod jednakim uslovima ravnopravni sa svim građanima Republike Kosova, bez obzira na nacionalnu,versku, polnu, rasnu, ili druge posebnosti,
Organi i institucije Republike Kosova su obavezne da osiguraju vladavinu prava za sve građane na celoj teritoriji Republike Kosova,
Granice Republike Kosova su utvrđene ustavima šest republika, dve pokraine i Ustavom SFRJ, od 1974 i da niko nema pravo da ih promeni, bez saglasnosti svih republika, dveju pokraina i saveznog Parlamenta, i da građani Kosova albanske nacionalnosti i svi drugi građani Republike Kosova ne prihvataju da Srbi budu izolovani, sigmatizovani, u torove opkoljeni, getoizovani, poniženi, niti po bilo kom pitanju posebno odvojeni i obespravljeni,
da neće niko od Albanaca, niti bilo ko durgi građanin Republike Kosova da pokaže nekom prstom: „eto tamo žive Srbi", ne hoćemo da Srbi i svi građani Kosova žive tamo gde imaju želju da žive, gde smatraju da će bolje živeti, tj slobodno da biraju mesta življlenja na celoj teriroriji Republike Kosova i bilo gde drugde, u drugim državma gde imaju pravo da žive,
Da sakralni objekti Islamske zajednice, Ortodoksne zajednice, i Katoličke zajednice budu zažtićeni posebnim aktom o pravima, obavezama i odgovornostima državnih organa Republike Kosova, premo tom versko kulturnom blagu i da ti objekti služe vernicima namenski, za verske potrebe,
Da Republika Kosova prihvata saradnju sa tri verske Zajednice Kosova i to: Islamskom, Ortodoksnom, i Katoličkom,
Da Republika Kosova neće prihvatiti nikakvu ex teritorijalnost skaralnih objekata na teritoriji Republike Kosova niti političko mešanje drugih država u uređenju pitanja verskih zajednica na teritoriji Republike Kosova. .
II.:
Razmatranje infmoracije o sadržaju „tajnih.pregovora izmešu Vučića i Thačija i drugih predstavnika Republike Kosova sa njihovim homolizima, i bilo sa kim iz Republike Srbije, i medjunarodne Zajednice od početka pregovora između Republike Kosova i Republike Srbije ", i da; posle dobijenih informacija o dosadašnjim pregovorima između predstasvnika Republike Srbije i Republike Kosova odluče o njihovim pravnim, političkim, moralnim, i drugim utvrđenim odredbama, i da ocene valjanost tih pregovora, i u koliko nađu da su štetni za Republiku Kosova da ih stave „ad acta".
Da se vratim na predlog g. Vučića predsednika Srbije
Dakle, veličinu srpskog naroda ne čine samo gore pomenuta tri velikana Srpske Akademije Nauka i Umetnosti, već i sav onaj narod srpski koji je bez malo od osamdesetih godina prošlog veka bio, i dalje jeste osuđen na kućni pritvor, na strah, na ćutanje, na osljepljenje, na ogluvljenje, na svakojaka podmetanja na razne uvrede na, bedu, na pokušaj omalovažavanja i ponižavanja, i što je najgore, sve to od svojih najznačajnijih institucija, kao sto su: Srpska pravoslavna crkva, Društvo Književnika Srbije, mas mediji, pisani, elektronski, vizuelni, verbalni, kao i od velikog broja političkih poslenika, koji su besramno stali na čelo kolona koja su razbila ex. Jugoslaviju, počev od Kosova 1981. godine gde su brujali razni „prijatelji Srbije,, naučnici, filozofi, kao neki Danijel Šefer, neki Žirinovski, pa Brana Crnčević pa i, veliki broj šefera, žirinovskih, crnčevića i drugih" koji su se takmicili u elaboriranju teorijama zavera, i izmišljanjima laži „o položaju Srba na Kosovu " a kada je Milošević izvršio partijsko-državni udar u Srbiji smenivši kompletnu rukovodeću strukturu CK i SKS, i državnog rukovodstva Srbije, počev od Prof.dr. Dragiše Pavlovića skretara gradskog komiteta Beograda, pa Ivana Stambolića sekretara CKSKS i člana najviših organa CKSKS, pa kasnije i predsednika Predsedništva Srbije,odakle je bio primoran da podnese ostavku , hajka na Albance je poprimila gebelsovske razmere, i tako je omogućeno Miloševiću da osigura preko Remzi Kolgecija i Rahmana Morine, inače rođenih saradnika UDB-sti, da državnim udarom ukidaju SAP KOSOVA status federalne jedinice Srbije i SFRJ, i to se dogodilo 23. Marta 1989. kada je održana Sednica Skupštine SAP Kosova, u radu čije su ubačeni saradnici UDB/sti, Miloševića, Kolgecija i Morine, a koji nisu bili ni delegati Skuptšine Kosova, a koji su glasali za usvajanje amandmana na Ustav Kosova od 1974 kojim je bila utvrđena ravnopravnost SAP KOSOVA sa Republikom Srbijom i ostalim republikama SFRJ; i time je izvršena reokupacija Kosova, što ću ilustrovati dokazima koji slede:
DOKAZI:
"Aprila 1963 godine autonomna oblast Kosmeta je uzdignuta na nivou pokraine postavši Autonomna Pokraina Kosovo i Metohija,
1966 Ustavnim amandmanom na Ustav EX.Jugosllavije od 1963 je pokrajinama priznat status „konstitutivnog elementa Republike Srbije i Federacije", čime su Vojvodina i Kosovo stekle originerne, izvorne suverene država, Valja znanja radi, (i ako ta tema nije predmet ovog reagovanja, da je Kosovo 1959 godine dobila prvi put svoje granice, proširenjem opštine Leposavić delovima opštine Raška, tada u sastavu NR Srbije , (Kosovu je vraćen Zubin Potok, Zvečani Gazivode, i Leposavić i dr.a uzet je Sandžak koji je, nastanjen Albancima, a koji je za vreme Otomanske Imperije bio u satavu Kosovskog Vilajeta, i kojeg su oslobodile partizanske jedinice Albanije pod komandom Ramaiza Alije,
Amandmanima na Ustav od 1963. godine novembra 1968 ime pokraine KM je promenjeno u Socijalistička Autonomna Pokraina Kosova, cime je „Metohija" izbačena iz naziva.
Prema ustavu Srbije od 1974. godine Kosovo je imalo de fakto status federalne jedinice i ako na osnovu falsifikovanih ,,zapisika sa dvaju Skupština održanih na Kosovu 1945. de jure i dalje bila u sastavu Srbije".
Ovde mora se podsetiti da je od 31.decembra 1943 do 02.januara 1944 održana Konferencija o Kosovu u selo Bujane u Albaniji za odlučivanje o daljoj sudbini Kosova, posle II sv. rata, na kojoj su učestvovali delegati sa Kosova i to Crnogorci i Srbi kojih je brojčano bilo najviše, jer ih je najviše i bilo u partizanima u Albaniji i, i Albanaca, kojih je bilo najmanje jer ih je najmanje bilo u partizanima, i gde je odlučeno da posle oslobođenja Kosovo uđe u sastavu Albanije,
DOKAZ:
Rruga e vetme për tu bashkuar me Shqipërin CITATE : Në vitin 1946 Tito Ovo su samo neki od dokaza kojima se golim okom može utvrditi da je Srbija falsifikovala zapisnike sa dveju skupština Kosova koja su održana u Prizrenu , a po falsifikovanim zapisnicima Kosovo je postalo "sastavni deo Srbije". Zbog toga srpka pamet je non stop radila i radi na dokazivanje da je „Kosovo Srbija. da bi se to zapečatiralo, miloševićevska soldateska je izvršila državne udare prvo u Srbiji, pa na Kosovu, u B i H,Vojvodini, Crnoj Gori i u drugim republikama Jugoslaviji, da bi krenula u rat za ostvarenje vekovnog sna po kojem „treba svi Srbi da zive ujednoj državi". Jos pre recenog završnog čina za reokupaciju Kosova miloševićeva „antibirokratska revolucija" je preko Srpske pravoslavne crkve, Društva Književnika Srbije i njihovih trabanta pokrenula „spasavanje kosovskih Srba" organizovanjem mitinga sirom Kosova, Srbije, B i H, Hrvatske, Crne Gore i Vojvodine, /B i H, C. G. i Vojvodina su takođe reokupirane sa državnim udarima/, a SPC i ostali rečeni su obmanjivali srpski narod da u ,,nevoljama nose tobož mošti Lazara Hrebeljanovića", što bi rekao Karađorđe, „koje kude".sa javnom propagandom „o neravnopravnom položaju Srba i Srbije na prostorima Kosova Vojvodine i ostalih republika ex Jugoslavije" i tako uspešno su organizovali podsticali, inspirisali, indoktrinirali, saucestvovali, i učestvovali, u zločinima genocidnih razmera i napujdali ratne pse, u službi tih i takvih ratnih zločina. Kopirajući gebelsovu propagandu „ubeđivali su Srpski Narod lažima da su većina nesrba ex. Jugoslavije neprijatelji svega srpskoga", i tako obezbedili ratnim piromanima, ratnim zločincima, ratnim genocidasima, ratnim profiterima, lopovima, svih vrsta, mafijašima, i raznovrsnim uličarima da se odazovu za rat protiv svih ex republika SFRJ, (sem Makedonije, p.m.h.). Ti propogatori su išli dotle da su tvrdili da je „i Berlin srpski grad jer tamo zive Sudetski Srbi". To nije bilo nista drugo do poziv na rat i tako su organizovali šest (6) ratova. Srpska pravoslavna crkva, Društvo, Književnika Srbije, su „za spas Srba i Srbije" organizovali nekakve"mitinge na kojima su dominirali Milošević i Bora, (Borislav) Jović. Mas mediji svakodnevno, bolje reći svakominutno su prenosili te laži o dešavanja na mitinzima i, oko njih, i sve u duhu, šta je rekeao Milošević, a šta Bora, (Borisav) Jović koji je za nesreću svih građana Jugoslavije, tada bio član Predsedništva , i potpredsenik, pa i predsenik Predsedništva SFRJ, a koji je to se zna, pripremio sa vrhom JNA državni udar kada je JNA prosto rečeno privelo članove Predsedništva SFRJ da održe sednicu Predsedništva ispod stepeništa u nekom podrumu vojne kasarne negde na Topčideru.(generali Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Stane Brovet i drugi su imali vojne šinjele, činove, i sve spremno za preuzimanje vlasti, a članovi Ptedsedništva u običnim odelima su se smrzavali ispod tih stepeništa m.h.) Ovo iznosim da bi mladi koji su bili deca, i oni koji su kasnije rođeni saznali istinu o organizovanim ratovima koji su unesrećili miliona nedužnih građana cele ex. Jugoslavije.
Ali, stoji da srpski narod nikada nije bio bez ljudi koji su izmenili tok istorije, Tako je jedan mladi bosanac, Srbin po rođenju, a heroj po karakteru, koji ima i perfis dr. a koji se zove Bogić Bogićević, (i koji je hvala Bogu još živ,m.h.) a kojeg je Miloševićev aparat ubacio za člana Predsedništva SFRJ za takve prilike,(i ako po odluci o Formiranju Predsedi.SFRJ je bilo predvidjeno da sa Kosova član Predsednistva SFRJ bude Albanac, iz B i H musliman, jer su (Srbi i Hrvati imali svoje članove u Predsedništvo, p.m.h) glasao je protiv predloga za uvodjenje vanrednog stanja i tako srušio planove JNA, Jovića i Miloševića. To je samo delić onoga zla kojeg su skuvale nacional šovinističke kuhinje tadašnje Srbije i SFRJ. Ali, to je proslost i to trebamo pamtiti da nebi se ponovilo, treba da se okrenemo budućnosti, i tako poraditi na mogućnosti pomirenja ova dva naroda, polazeći od predloga g.Vučića, jer to je ono što nam treba i nama Albancima, Srbima i drugim komšijama i šire jer, cenjeni i uvaženi predsednik SANU-sti dr. Vladimir Kostić, je upitao: ,,šta je alternativa"...,
Ja sam predlog Predsednika Srbije prihvatio kao nadu za ljude koji žele mir, jer stanje „ni rat, ni mir" je gledano sa svih aspekata neodrživo za obe države,
Treba staviti tačku na sve dosadašnje nesporazume i takva zlodela ukopati u duboka groblja, istoriju proteklih ratova ostaviti u arhivima i bibliotekama za neke magistarske i doktorske studije.
Ponavljam, stanje ,,ni rat ni mir" je neodrživo za obe zemlje. Posebno je teško za ljude koji žele miran život, život bez straha, bez napetosti, život dostojan ljudima koji bi mogli da se sporazumeju a ne da se mrze, koji bi našli načina da saradjuju a ne da se svadjaju i vredjaju po nacionalnoj i dr. posebnostima. Sada, kada znamo da je progovorio srpski Narod kako mu dolikuje, cenim da će progovoriti i albanski Narod kojem ja pripadam, i nadam se da će se naći mirno, obostrano zadovoljavajuće rešenje za srpsko-albanske, odnosno albansko-srpske nesporazme, jer samo ta dva naroda, mislim ja odgovorna su za budućnost svoju i svojih pokoljenja, samo tako mogu se rešiti vekovni problemi ova dva naroda koji su upućeni po mnogo čemu jedni na druge. O pomirenju ova dva naroda mislim ja, prvo treba da se dogodi ono sto je stvarnost, de jure i de tacto, tj. da se obe države medjusobno priznaju, jer ta dva akta Skupština Republike Srbije, i Skupštine Republike Kosova garantuju mir za narednih stotinu godina, što je rekao g. Vučić, a ja se nadam, za jos duže, a uz to i sa tim treba da se dogode oni koji su izgubili najmilije, od početka do kraja zadnjih ratova, (daj Boze da su zadnji,p.m.h.) pa u njih i sa njima, oni koji su ostali nesposobni za normalan život, tj, oni ranjavani, osakaćeni, osljepljeni, oglulvljleni, obogaljeni psihički poremećeni, silovane žene i ponižene i matretirane i opljačkane, i tako bi se omogućilo onima koji su najviše stradali da tim činom grade dve nove kuće čije temelje, unutrašnjost, fasade i krovove ugrade Spkinje i Srbi, Albanke i Albanci, koji nisu pitani nizašta kada su krenuli ratni mitinzi, ratne trube, ratni bubnjevi, ratnih zločinaca kao i svo zlo koja je potresla, ne samo ove prostore već i čitav svet i ostavila duboke tragove na oba naroda.
Medjutim, „u svakom žitu ima i kukolja" kaže narod. Samo što je obelodanjen predlog g. Vučića, koji je dao nadu za pomirenje ova dva naroda ratni huškači, ratni profiteri, napujdaši ranih pasa pa mogu slobodno da kažem i ratni zločinci, u liku i delu IVICE DAČIĆA, i njegovih istomišljenika (jer što je rekao Ajnštajn: „Nije zločin samo zločin činite, već je i zločin, zločin ne sprečiti"m.h.) a u slulčaju ratnih dogadjanja u ex. Jugoslavije, Dačić i dačići, Drecun i drecuni, Vulin i vulini Đurić i đurići i mnogi drugi, ne da zločine nisu sprečili već su ih podsticali i podstiču neprestano, a u vezi sa predlogom g. Vučića su krenuli sa, najblaže rečeno derogiranjem datog predloga predlogom „o podeli Kosova", i „proterivanju Albanaca sa Kosova" te akcijoma za „kočenje Kosova u priznanjima od zemalje koje još nisu je priznale, kao i lobiranje u državama koje su je priznale da povuku priznanja". Kao žto sam rekao tu ratnohuškačku grupu predvodi Ivica Dačić, podpredsednik i ministar inostranaih poslova Vlade Srbije koji, to znamo tu gde jeste na visoke položaje vlastodržaca došao krajem osamdesetih godina baveći se tim zločinačkim poslom, to jest ulizivanjem miloševićima piromanstvom, orgijanjem, indoktriniranjem, inspirisanjem ratnih zločina, zašta je od svojih istomišljenika dobio nadimak „Mali Sloba", koji sada kada zna da će ostati bez posla ukoliko se pomire ova dva naroda, laje na sav glas pokušavajući da ubedi srpski narod da „mir sa albancima nemože biti..." i peni na sva usta pijana da je uspeo da onemugući Kosovu učlanjenje u UNESKO, te da je ubedio jednu zemlju da povuče priznanje Republike Kosova" i ako ta zemlja do dana današnjeg, koliko ja znam nije povukla priznanje, što u slučaju huškača Dačića nije bitno. Meni, ni na kraju pameti nije da srpskom narodu solim pamet, kome treba verovati na izborima, ali tvrdim odgovorno da onaj srpski narod kojeg ja poznajem ne zalsužuje da ga vode Dačić i dačići, Drecun i drecuni, Vulin i vulini Đurić i đurici, i njihovi istomišljenici koji, gledano shodno njihovim sposobnostima nisu kadri da vode hajam pasa lutalica.
Razumljivo je da su ti ratni profiteri, sada u panici da će izgubiti privilegije kojima su okićeni od početka rasturanja ex. Jugoslavije i da su se našli u „neobrano grozdje m.h, što bi rekao narod , pa su krenuli u ofanzivu kako bi ometali mogući dogovor izmedju Srba i Albanaca, odnosno Albanaca i Srba, i ne samo to već su otišsli i korak dalje, kao i bezbroj puta do sada po isprobanoj matrici „podmetanje kukavičjeg jajeta u tuđe gnjezdo", oni sve čine da ometaju Republiku Kosova da se učlani u medjunarodne organizacije i udruženja i u normalizovanje odnosa sa Srbijom i svim zimljma mdjunarodne Zajednce.
III.
G. Vučiću!
Srpska naodna poslovica kaže: „Ne može i jare i pare" ekvivalentno shqipë,,nuk ka nderë në vendë, e dashi ndër dhenë" Pa g. Vučiću nije iskreno predložiti „pomirenje sa Albancima" a da:
Vaši najbliži saradnici potkopavaju vaš rečeni predlog „O unutrašnjem dijalogu o Kosovu u Srbiji" i istovremeno ometaju Republiku Kosova u normalizaciju odnosa sa Srbijom i svim relevantnim faktorima medjunarodne Zajednice
Nije uredu da pravosudje Srbije nije još rasvetlilo slučajeve:
Niste pokrenuli postupak pocesuiranja zločina koji su vaši odgovorni policajci počinili , u zatvoru Dubrava,
Ubistva na pravdi Boga 12 mladića srpske nacionalnosti u Restoranu „Panda" u Peći da bi se optužili Albanci,
Slučaj podmetanje exploziva u auobus „Niš expres" koji je planirano explodirao blizu Podujeva,
Slučaj ubistva braće Bitići, samo zato što su pomogli komšijama Romima da se presele na sigurno kod Prokuplja,
Slučaj ubistva 14 žeteoca u selo Gacko blizu Lipljana kako bi optužili Albance.
Ubistva i ranjavanja nekoliko hiljada meštana sela Budakova, selo Trnje, selo Vranice i sve na teritoriji SO Suva Reka, te u selo Meje kod Djakovice gde je ubijeno preko 100 meštana, i dr.
Imenima i prezimenima se zna za preko 17.000 gradjana Kosova koji su ubijeni samo zato što su bili Albanci, a da još niko nije pozvana na odgovornsot za to, niti za protierivanje nasilno preko 870.000 Albanaca sa Kosova za Albaniju, Makedoniju, B i H, Crnu Goru, Sloveniju, Hrvatsku i u svim zemljama zapada, i to nisu proterani samo Albanci nego je proterano i preko 250.000 Srba koji su, što reče general Nebojša Pavković planski iseljeni sa Kosova, i uredno snimljeni TV kamerama i terani su ispred tenkova da bi pred svetom "ukazli nahumanitarnu katastrofu", i optužili Albance za to, pa su uz to proterani, Turci, Crnogorci, Goranci, Torbesi, Romi, Aškalije, i dr. ta brojka je promašila dva milijona ljudi koji se nisu složili sa politikom spaljenja zemlje koje je sprovodila Miloševićeva vlast.
Nije u redu istovremeno nuditi Srbima i Srbiji „Unutrašnji dijalog o Kosovu" a vaši najbliži saradnici da urlaju gde god stignu protiv albanskog naroda.
Nije u redu neprocesuirati ratne zločine koji su pobili, bolje reći spaljili žene, decu starije ljude i koga god su zatekli u selo Velika Krusa blizu Prizrena, gde je samo u toku jedne noći spaljeno i pobijeno preko 250 ljudi,
Takodje u selo Mala Krusa gde nije bilo nikakvih ratnih dejstava je pobijeno iz svake porodice po nekoliko članova i to u sred beloga dana, na sred sela,
Te u sleo Korise blizu Prezrena, gde je pobijeno 77 ljudi, žene, dece i staraca i ranjeno je nekoliko stotina,
Nemože se nedogled suditi kriminalcima koji su ubijali preko 52 članova porodice Berisa iz Suve Reke, a zna se da su počinioci zločin kosovski Srbi iz Suve Reke i okolnih sela.
Napred izneto je samo delić od onog šta su pocinili ratni zločinci Miloševićeve soldateske za vreme trajanja agresije na Kosovo, a napred izneto je samo kao podsetnik, kako se prema mom mišljenju mogu ublažiti bolovi onih koji su izgubili najmilije.
Ja, ni u kom slucaju ne mislime da samo Srbija nije izvrsila procesuiranje odgovorne za ratne zlocine, i Republika Kosova mora da izvrsi tu obavezu. Mislim da ta pitanja treba da se razmotre u paketu pregovora ovlascenih organa Republike Srbije i Republike Kosova, ali to neznaci da obe drzave treba da cekoju zavrsetak tih procesuiranja, Ne, ne pregovore treba poceti i zavrsiti sto pre a pravosudja teba da se mesaju u svoj posao, (ratni zlocini ne zastarevaju, p. m. h.) a politicke elite sto dalje ruke od tih procesa.
Ako se u pregovorima krene iskreno, tj. predstavnici Republike Kosova da se bore da Srbija u tim pregovorima nista ne gubi, ili u krajnjem slucaju sto manje gubi, a najvise dobija, i suprono da predstavnici Republike Srbije nastoje daRepublika Kosovas sto manje gubi i sto vise dobija, onda se mozemo nadati uspehu tih pregovora i trajnom miru koji najvise nam treba.
Mislim da je vreme da se opametimo i gledamo u buducnost. m.h.