(P)likovi

Na oružje, građani, oformite vaše bataljone, marširajmo, marširajmo, neka nečista krv napoji naše brazde

Drhtite tirani i vi, izdajnici

Dok je stajao pored Emanuela Makrona, Aleksandar Vučić je u stavu mirno slušao francusku himnu. Ukočio se i zbog stihova "Marseljeze": "Na oružje, građani, oformite vaše bataljone, marširajmo, marširajmo, neka nečista krv napoji naše brazde". Kako se i ne bi uplašio kad zna koliku je štetu naneo Srbiji. O stravičnim posledicama patološkog stanja, koje je zadesilo srpsko društvo, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada Vučićev bliski saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Apokalipsa nije događaj, nego proces. Iz dana u dan to dokazuje vlast Aleksandra Vučića. Pod njegovim pritiskom u rekordnom roku uništene su sve državne institucije, od policije i vojske do pravosuđa, privreda se gasi, javnim resursima upravlja mala grupa povlašćenih kumova i saradnika iz vrha kartela, penzioneri su opljačkani, radnici poniženi, mediji zatrovani, a demokratski sistem pretvoren u robovlasnički.

U takvim okolnostima stvorena je parazitska piramida. Na vrhu se nalazi desetak trutova iz dvorske svite. Mrvice s njihovog stola skupljaju pripadnici naprednjačke kaste, koji kontrolišu finansijski krvotok cele države.

U toj mreži nalaze se lokalni stranački šerifi, okoreli kriminalci i njihovi korumpirani saradnici iz državnog aparata. Ispod njih nalazi se nešto širi sloj alavih primitivaca koje se nadaju usponu u štetočinskoj nomenklaturi. Svi ostali osuđeni su na propast.

Politički, profesionalni i moralni talog digao se u vrh, sto nivoa iznad svojih realnih kompetencija. Frustrirani marginalci naprasno su postali ministri, poslanici, ambasadori, direktori, predsednici opština, vlasnici medija i građevinskih firmi. Gladni, jadni i bedni nasrnuli su na Srbiju kao na vlastiti plen.

Brzina tova svinja zavisi od brzine šišanja ovaca, zato Vučić i njegovi saradnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu ne gube vreme. Proždiru sve što stignu, tove se tuđim penzijama, dečjim dodacima, državnom imovinom i budućnošću svih građana.

Vučić je postao najbogatiji politikant u Evropi, zgrnuo je oko tri milijarde evra, a kroz to vreme Srbiju je zadužio za, prema zvaničnim podacima, devet milijardi evra. Još toliko je predstavio kao investicije, iako se radi o klasičnim kreditima, kojima raspolaže samo on, a otplaćivaće ih nekoliko sledećih generacija nesrećnika koji ostanu da žive ovde.

Samo u poslednjem političko-koruptivnom spektaklu, kad je dočekao francuskog predsednika Emanuela Makrona, opteretio je beogradski i republički budžet s novih 4,3 milijarde evra.

Vučić je ponudio francuskoj firmi "Alstrom" da, u saradnji s kineskim "Pauer Čajna" učestvuje u gradnji dve linije beogradskog metroa. Projekat će biti finansiran iz kredita koje će obezbediti francuske i kineske banke, na njegovoj realizaciji radiće njihova preduzeća, srpski vođa dobiće pozamašnu proviziju, a sve će platiti građani Srbije.

Po toj šemi "Moravski koridor" gradiće američka kompanija "Behtel". Pre nekoliko dana Narodna skupština je usvojila Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761 na deonici Pojate-Preljina. Iako je kineski "Šandong" još pre šest godina dobio taj posao po ceni od 300 miliona evra, Vučić je poništio dogovor i "Moravski koridor" prepustio "Behtelu" za pola milijarde evra veću cenu. Usvajanjem leks specijalisa onemogućio je pristup javnosti svim detaljima ugovora s kompanijom iza koje stoji Vilijem Voker, amerčki general, koji je u martu 1999, montirao slučaj "Račak", koji je bio zvanični povod za NATO agresiju na Srbiju. Dva ratna druga, Voker i Vučić, pre 20 godina uništavali su Srbiju političkim i vojnim sredstvima, a danas to rade koruptivnim poslovnim kombinacijama, opet na štetu građana.

U svemu loš, Vučić je dobar samo u pljački tuđe imovine. U poslednjih tri godine uspeo je da realizuje otimačinu beogradskog poslovnog prostora.

Prvo je gradski parlament doneo odluku kojom je poslovni prostor iz opštinske prebačen u vlasništvo grada. Na spisku se našlo oko 7.000 lokala s ukupnom kvadraturom od oko 1.260.000 kvadrata.

Kad su objekti popisani i razvrstani u tri vrednosne kategorije, prošle nedelje, počela je rasprodaja. Konkurs je, navodno, privremeno objavljen na oglasnoj tabli u Gradskoj skupštini.

Uticajni naprednjaci i njihovi sponzori razgrabili su sve bolje objekte, na atraktivnim lokacijama, da bi ostale nudili po bagatelnim cenama, ali za solidnu proviziju.

Trenutno, kvadrat poslovnog prostora košta 36.000 dinara, plus nagrada posredniku od oko 5.000 evra. Prema tom cenovniku, gradska vlast inkasiraće oko 380 miliona evra, a prodavci ispod žita još 35 miliona evra. Kad se akcija završi, Beograd će ostati bez poslovnog prostora, koji će preći u vlasništvo grupe naprednjaka.

Osim takvih načina legalizovane pljačke, kartel na vlasti koristi i druge načine da otme sve što vredi u Beogradu. Poslednji primer predstavlja novi šoping centar u vračarskom naselju Neimar.

Gradska vlast je pripremila Nacrt izmena i dopuna Plana detaljne regulacije dela Vračarskog platoa između ulica Stojana Protića i Braničevske kako bi se omogućila izgradnja šoping centra.

Nacrt je prihvatio zahtev investitora za povećanjem spratnosti (prizemlje i sedam spratova) i upotreba čak 90 odsto parcele. U toj korupcionaškoj aferi prekršeno je nekoliko zakona, a sve u interesu tzv. investitora.

Izmena Plana detaljne regulacije vrši se zbog objekta za koji nije ni raspisan konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenja, tako da se Plan usklađuje s objektom, odnosno s interesima njegovog vlasnika, a ne obrnuto. Da sve bude u naprednjačkom monstruozno-karikaturalnom stilu, izmenu PDR-a naručila je iračka firma "Al Danube", koja ne postoji.

Firma ne postoji, ali to ne znači da neki naprednjak, svejedno da li je to Andrej Vučić, Goran Vesić ili neki drugi parazit, koristi priliku da profitira na Vračaru.

Zakoni i slične trice uopšte ne zanimaju Aleksandra Vučića. Pod pritiskom Evropske unije, prošle godine je srpska vlast prinuđena da usvoji zakon kojim je ukinuto neograničeno stanje "vršioca dužnosti". Briselski zahtev je ispunjen, a ništa se nije promenilo. Rok za početak primene zakona istekao je 1. jula ove godine, a dve trećine rukovodilaca u državnoj administraciji još se nalazi u v.d. stanju. Vučić zna s kim ima posla, kakvim ljudima je okružen, pa ne želi da rizikuje. Lakše mu je da ih drži u v.d. stanju, poslušniji su.

S neposlušnima, Vučić ne može da izađe na kraj. Saradnici, koji su se odmetnuli, već su mu napravili velike probleme. Predrag Belić, bivši predsednik opštine Alibunar, javno je raskrinkao banditski način funkcionisanja braće Vučić i njihovog stranačkog ganga. Na drugačiji način i u komplikovanijim okolnostima, Vučiću muku zadaje Milutin Jeličić Jutka, ražalovani šerif iz Brusa.

Za razliku od Belića, boksera i fajtera, Jutka svoje interese brani na vučićevski podmukao način. Kad je pritisnut aferom u kojoj je optužen za seksualno zlostavljanje radnica u opštinskoj upravi, Jutka je podvio rep. Podneo je ostavku, sačekao da prođe medijska kampanja, pa se vratio na mala vrata.

Povukao je ostavku na odborničko mesto i politički vaskrsao, a sve to pod sloganom "Vučić je Jutka". S tom porukom amortizovao je udare iz nižih naprednjačkih ešalona. Ko bi smeo da udari na Jutku, ako on tvrdi da je isti kao voljeni i neprikosnoveni vođa?

Istovremeno, Jeličić se uključio u proteste u Rakiti, zbog izgradnje mini hidroelektrane. Dok je bio predsednik opštine, njegov pomoćnik Aranđel Stojković je potpisao dozvole za izgradnju MHE na Graševačkoj reci. Upućeni u ta dešavanja tvrde da je tada Jeličić nagradio Stojkovića tako što mu je dao plac na Kopaoniku, u Pajinom preslu, nedaleko Pančićevog vrha, na kome je, opet uz Jutkinu pomoć, izgrađen misteriozni objekat, čiji je nezvanični vlasnik Zvonko Veselinović, šef kosovskog naprednjačkog klana.

Odlukama Ministarstva građevinarstva i Ministarstva za zaštitu životne sredine, poništene su neke od tih dozvola, ali investitor nastavlja izgradnju. Dok su stizale političke i finansijske nagrade, Jutka je svim srcem učestvovao u otimačini javnih resursa. Kad je izbačen iz igre, okrenuo je ćurak naopako i priključio se meštanima Rakite, koji protestuju protiv njegovih odluka.

Zelena stranka je u maju tužilaštvu u Pirotu podnela krivičnu prijavu protiv investitora zbog uništavanja prirode u Rakiti. U prijavi se navodi da je "Mala hidroelektrana Zvonce" kriva za oštećenje životne sredine jer je ignorisala uslove Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Na desnoj obali Rakite aktivirano je klizište, uništena je vegetacija i ugrožen eko-sistem. Inspekcija je zabranila dalje radove, ali investitor ne mari.

- Uprkos činjenici da se selo Rakita nalazi u divljoj, netaknutoj prirodi, Srbija nije Divlji zapad. Sramotno je što postoje pojedinci koji smatraju da je priroda Srbije njihova privatna svojina i da nekažnjeno mogu da je uništavaju - rekao je Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke.

Jutka, koji je do juče bio u grupi pojedinaca koju optužuje Čabradi, u javnost je plasirao dokument koji potvrđuje navode iz krivične prijave. Investitor mini hidroelektrane dobio je bankarski kredit, za koji je pod hipoteku stavio reku! I to je moguće u naprednjačkoj Srbiji. Ako Aleksandar Vučić može da misli kako je on vlasnik cele države, što ne bi neki palanački moćnici mislili da su vlasnici male planinske reke.

Vučićev kartel porobio je Srbiju, svaki naprednjački dahija oteo je koliko je mogao, pa sad brani svoj plen. Svi članovi dvorske svite zgrnuli su ogromne količine novca i moć, pokrenuli svoje ili su se ugradili u tuđe poslove, kupili su stanove, vile i zamkove, skupa kola i sve što ide u status skorojevića. Međutim, sistem koji su napravili i koji ih je uzdigao do visina o kojima su mogli samo da maštaju, uništava i njih.

tome je javno, u retkom trenutku iskrenosti, progovorila ministarka Jadranka Joksimović. Tužna zbog problema jedne svoje bolesne prijateljice, opisala je konkretan slučaj, koji dokazuje u kakvom stanju se nalazi srpsko zdravstvo. Iako se i lično angažovala, nije mogla da prevaziđe sistem koji ne leči, već uništava zdravlje i dostojanstvo građana.

Briga Zlatibora Lončara za Joksimovićku i njene bolesne prijateljice. Još dok je sarađivao sa Dušanom Spasojevićem, šefom zemunskog klana, Lončar je shvatio da država nije ništa drugo nego biznis. Tako se ponaša i kao ministar zdravlja. Razvija svoje poslovne kombinacije, ugrađuje se u provizije i namešta tendere.

Od optužbi se brani, najčešće, ćutanjem. Ponekad, kad je baš pritisnut, kreće u kontranapade. Neke protivnike javno kompromituje nezakonitom upotrebom podataka iz njihove medicinske dokumentacije, a protiv nekih tajno, daleko od medija, koristi informacije iz Bezbednosno-informativne agencije

Za dva ministarka mandata stekao je imovinu veću nego njegov drugar Spasojević za cele mafijaške karijere. Isto tako, Lončar u BIA ima više saradnika, nego što ih je imao Spasojević. Desi se da neki od njih strada, kao što je njegov kum Miodrag Stojanović, šef obezbeđenja direktora Bratislava Gašića, ali Lončar ima svoje ljude u rezervi.

U BIA se trenutno nalaze još dva njegova kuma, Mlađen Klikovac i Dušan Basarić. S takvim uticajem u tajnoj policiji i onim koji njegova supruga Vesna ima u pravosuđu, Lončar deluje po širem manevarskom prostoru nego Vučić.

Zahvaljujući pecizno postavljenim polugama moći, Lončar održava ravnotežu straha i odbija sve napade konkurenata iz vrha SNS-a, koji odavno od svog vođe traže da ga najuri iz vlasti. Od izbora do izbora, Vučić to obećava, pa čak i najavljuje u medijima, ali ništa ne preduzima.

Pripreme za predstojeće izbore i rekonstrukciju rukovodstva SNS-a, Vučić je nedavno počeo pretnjama pojedincima iz svog okruženja. Za uveseljavanje lakovenih glasača upotrebio je kritiku Zorana Babića. Na sednici Glavnog odbora naprednjačkog kartela, pred kamerama TV Pinka, prigovorio mu je što letuje na Brionima, a ne u Sopotu. Babić se cerekao i klimao glavom. Danas, eno ga u grčkom luksuznom letovalištu Polihroni, šepa uz novu suprugu i dete, a sve u pratnji šofera i limuzine, koja je u vlasništvu "Koridora Srbije". Za Vučićevu kritiku, zabole ga sigurnosna kamera s rampe u Doljevcu.

Babić je bahati klovn, tako ga tretiraju svi u SNS-u, pa i ne mare za njegove odnose s vođom. Mnogo ozbiljniji udar krenuo je na dva simbola naprednjačkog zločinačkog udruženja. Na Vučićevom ništanu trenutno se nalazi ministar policije dr Nebojša Stefanović.

Geneza je mnogo starija i komplikovanija, ali već hronologija poslednjih događaja ukazuje na ozbiljnost sukoba. Stefanović je sredinom maja posetio Sjedinjene Američke Države, gde se sastao sa šefovima CIA, FBI i DEA. Čim se vratio, s mesta državne sekretarke u MUP-u najurio je Dijanu Hrkalović, za koju se pretpostavljalo da uživa Vučićevo apsolutno poverenje.

Hrkalovićka se razdužila u MUP-u i odmah otputovala u Crnu Goru. Nije poznato da li je u Kotor otišla na odmor ili da kolege iz kavačkog klana obavesti o uzrocima i posledicama njene smene. Mesec dana kasnije, američke službe su u Filadelfiji zaplenili brod koji je iz Perua za Holandiju prevozio 18 tona kokaina. Kasnije je otkriveno još 30 tona droge. U medijima su objavljene izjave crnogorskog mornara Ivana Đuraševića i njegovog saradnika Fonofave Tiasage, ali nigde nije pomenuta Vučićeva spekulacija o tome da je ministar Stefanović, prilikom susreta sa Utamom Dilonom, šefom DEA, dao informacije koje su omogućile američkim službama da zaplene rekordnu količinu droge.

Vučićeve optužbe nisu bezazlene. Naprotiv, takvim glasinama stegao je omču oko Stefanovićevog vrata. Ko god da je ostao bez kokaina vrednog više od četiri milijarde evra sigurno neće samo slegnuti ramenima i oprostiti cinkarošima. Vučić to zna, zato i plasira tu spekulaciju, od koje Stefanović ne može da se odbrani. Ali može da i on optuži Vučića, da je baš on, umesto njega, odao te podatke.

Uporedo s tom spletkom, koju vodi na višem nivou, Vučić svog učenika kompromituje i na temi lažne diplome i doktorata, što je mnogo prihvatljivije domaćoj publici. Pre pet godina, kad je prvi put pokrenuta priča o Stefanovićevoj plagiranoj doktorskoj disertaciji, Vučić je gorljivo i agresivno stao u njegovu odbranu. Sad ga je prepustio sudbini i ne izjašnjava se o krivičnoj prijavi koju je Savez za Srbiju podneo protiv Stefanovića zbog sumnje da nema ni validnu fakultetsku diplomu, a kamoli doktorat.

U retkim slobodnim medijima pojavljuju se dokazi koji u potpunosti diskredituju ministra policije, ali i njegovog oca Branka, aktuelnog direktora u "Telekomu", koji se sumnjiči za sporne poslove u trgovini oružjem. Stariji Stefanović je u saradnji sa Goranom Todorovićem 2015. godine osnovao "Junajted BG". Todorović je prošle godine napustio "Junajted BG" i osnovao svoju firmu GIM. Stefanović je ostao u senci, a GIM je ekspresno razvio trgovinu sa Saudijskom Arabijom i drugim kupcima, zahvaljujući kojima je ostvario promet od milijardu dinara.

Pripremu medijskog obračuna s bivšim štićenikom, Vučić je počeo pre nekoliko meseci, kad je shvatio da gubi kontrolu. Kao upozorenje, plasirao je afere u kojima glavnu ulogu ima Dmitar Đurović, bivši direktor "Koridora Srbije".

Režimski mediji su preplavljeni informacijama o Đurovićevom enormnom bogatstvu, o zgradi kod Hrama Svetog Save, vrednoj 30 miliona evra, stambenom objektu u Rakovici, sa osam velikih stanova, penthausom, garažama i drugim luksuznim detaljima. Dokaze Đurovićevih nezakonitih radnji prikupila je Radna grupa Ministarstva građevinarstva i infrastrukture. Zorana Mihajlović je prikupila obimnu dokumentaciju u kojoj su opisane sve štetne radnje koje je preduzimao Đurović dok je bio direktor "Koridora".

Iako je utvrđeno da je samo na deonici kod Dimitrovgrada napravio štetu od oko 16 miliona evra, afera nikad nije stigla do suda. Magazin Tabloid objavio je izveštaj Radne grupe, a Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, podneo je krivičnu prijavu protiv Mihajlovićke zbog prikrivanja krivičnog dela. Tužaloštvo je odbacilo prijavu kao neosnovanu, ali nikad nije objasnilo koje istražne radnje je preduzelo i na osnovu kojih je donelo takvu odluku.

U vrhu SNS-a pretpostavljalo se da je Đurović platio reket Vučiću, pa da se zato slegla prašina.

Dok je trajala hajka na Đurovića, nijedan medij, osim Magazina Tabloid, nije naveo da je on kum Nebojše Stefanovića. Otac i sin Stefanović su tihi partneri u svim Đurovićevim poslovnim kombinacijama, bar tako tvrdi Vučić. A, ako on to kaže, neće biti iznenađenje ako se uskoro pokrene prava istraga, koja će neposlušnog ministra policije etiketirati i kao korumpiranog politikanta, a ne samo plagijatora i lažova.

Napad na Stefanovića nikoga nije iznenadio u vrhu Srpske napredne stranke. Svakako ne kao Vučićeva najava eliminacije Darka Glišića, prvog operativca tog kartela. U svom stilu, izokola, Vučić je pred nekoliko saradnika kritikovao predsednika Izvršnog odbora SNS-a.

Naravno, ne zbog politike, nego zbog značajnog smanjenja plena koji se ubire na lokalnom nivou. Vučić nije zadovoljan Glišićevim mlakim načinima rešavanja problema.

Dok se on smeška i pokušava pričom da namoli opštinske šerife da redovno uplaćuju reket, Branko Malović to rešava momački, šakom u glavu. Za vođu, još veći problem predstavljaju glasine da Glišić dobija pun iznos, koliko god traži, ali da mu to ne prosleđuje.

U ovom trenutku, kad su tek najavljene čistke u vrhu kartela, teško je proceniti da li je Glišić zaista stavljen na listu za odstrel ili je to još jedna Vučićeva spletka, kojom želi da zagreje atmosferu.

Svi su već navikli na njegove stres-testove. Sto puta je objavljivao radikalne rezove, smene, pa i hapšenja saradnika. Osim Tomislava Nikolića i pripadnika bajčetinskog klana, niko nikad nije zaista odgurnut od stranačkog i državnog kazana.

Opet, iskusniji poznavaoci odnosa između Vučića i Glišića znaju da su i ranije ulazili u otvorene sukobe, svaki put oko novca.

Prvi ozbiljniji obračun su imali u svoje radikalsko vreme. Vučić je, ne zna se da li po svojoj volji ili po naređenju Vojislava Šešelja, zategao odnose s Glišićem. Sabotirao ga je u vrhu SRS-a, ogovarao, kvario poslove i spoticao gde god je stigao. Posle Šešeljevog odlaska u Hag, mladi generalni sekretar je pojačao pritisak do usijanja. Kad je već izgledalo da Glišiću nema opstanka ne samo u stranci, nego i u Ubu i Valjevu, problemi su rešeni na konvertibilan način. Odnosi su se popravili, ali Vučić nije propuštao priliku da mu napakosti, čime je opravdao nadimak Hulja, koji je stekao još u zemunskoj gimnaziji.

Kako bi pred stranačkim kolegama dokazao da se opet vole i poštuju, Glišić je zamolio Vučića da mu bude kum na venčanju. Kumstvo se ne odbija, ali to ne znači da od mladoženje ne treba praviti budalu.

Dok je veseli Gliša pevao "Rešio sam da se ženim ja, pa šta mi Bog i lepa sreća da", Vučić je sedeo u nekom restoranu u Lipovici. Venčanje je kasnilo, a kum se opravdao lažima da je u Beogradu zaboravio ličnu kartu, pa je morao da se vraća po nju. Drugi put, kad je bio kum na krštenju Glišićevog sina Luke, nije kasnio, ali ni tada nije propuštao priliku da ga provocira.

Kao poslednja baba tračara, tobože zgrožen, čudio se što je Glišić oženio raspuštenicu. Vučić je tvrdio da je Gordanu upoznao na valjevskoj televiziji Marš, dok je još nosila prezime prvog muža, mioničkog sudije Radosavljevića, koji je uhapšen tokom "Sablje" pod optužbom da je ukrao čekove iz torbice svoje sekretarice. Naravno, Vučić je tvrdio da lopov nije sudija, nego njegova tadašnja supruga.

Glišić je znao za te Vučićeve priče, kao što i sad zna da zavisi od njegove milosti. Jedinu nadu za opstanak daje mu činjenica da zna sve detalje o kriminalnim aktivnostima SNS-a. Zasad, o tome ćuti, ali to ne znači da u izmenjenim okolnostima, ako bude pušten niz vodu, neće pristati na status svedoka saradnika.

U tome spas vide i mnogi drugi čelnici naprednjačkog kartela. Napunili su račune i sefove, prigrabili sve što su mogli, i sve to zahvaljujući Vučiću, ali ne pada im na pamet da preuzmu odgovornost i suoče se s pravdom.

Na svečanom dočeku Makrona, dok su na Kalemegdanu slušali "Marseljezu", mogli su da čuju opominjujuće stihove: "Drhtite, tirani i vi, izdajnici, ljago svih partija, drhtite, vaši oceubilački planovi na posletku će primiti nagradu..."

Da nisu nepismeni i primitivni, Vučićevi kumovi i saradnici shvatili bi da se u toj himni prejudicira i njihova budućnost.