Natrag

Postdemokratija

TAJMING JE PRESUDAN

Daleko su izbori, svašta se dotle može dogoditi, sve su opcije otvorene i još se mnogo toga može uraditi da bi se promenio trenutni odnos snaga. Zato ne treba žuriti sa odlukom o bojkotu izbora. To je kao skok sa padobranom, ako iz aviona iskočite prerano ili prekasno promašićete metu. Ali, i ako skočite na vreme treba padobran otvoriti u pravom trenutku, jer ako ga otvorite pre vremena strujanja i vetrovi će vas odneti daleko od cilja, a ako zakasnite razbićete se o zemlju. Tajnim sastankom sa predstavnicima vlasti i zaverom ćutanja o tom razgovoru opozicija je otvorila padobran i pre nego što je uzletetla, smatra Mile Isakov, kolumnista Magazina Tabloid, bivši potpredsedmik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

Upravo nas je ministar policije obavestio da je Aleksandar Vučić neprekidno prisluškivan od 95-te, do 2012, kad je došao na vlast. Namera je da se on prikaže kao žrtva, ali normalni ljudi razmišljaju da zamole službe da i njih prisluškuju. Vučić je to potvrdio i naglasio da se danas niko ne prisluškuje, jer građani moraju biti zaštićeni od toga. Samo nije objasnio od čega, od prisluškivanja ili od preuzimanja vlasti, kao što se to njemu mučenom desilo.

U vreme dok sam završavao ovaj tekst, sa društvenih mreža stigla mi je duhovita poruka, kao stvorena za početak ove priče : Prava meta atentata u Dalasu je bio predsednik Vučić, a Kenedi je naišao slučajno. To se zove loš tajming.

Šalu na stranu, ne kaže se badava - Sve u svoje vreme! Zaista, postoje stvari koje radimo i koje sasvim pripadaju i priliče određenim situacijama, a koje nikako ne idu u nekim drugim prilikama. Kao što jednom reče ubijeni izraelski premijer Rabin, postoji vreme kada se mora ćutati i postoji vreme kada se ne sme ćutati.

Bojkot Skupštine od strane opozicije pokazao se veoma efektnim sredstvom borbe prrotiv apsolutizma, jer ga je dekoltirao i tako ogoljenog prikazao svetu. Sad Parlament izgleda kao blindirani automobil u kabriolet varijanti.

To je bio pravi potez u pravo vreme, na koji ni EU nije mogla da ne reaguje, što je nateralo režim da preko spikerice Maje Gojković, zapomaže da se opozicija vrati u poslaničke klupe. Međutim, ni to nije do kraja iskorišćeno i što vreme prolazi biće sve manje moguće, jer što su bliže izbori sve je manje važno što ova Skupština nema legitimitet bez opozicije.

Pošto, ipak, treba da traje još sedam-osam meseci, možda još nije kasno da se postave neki zahtevi režimu koji bi bili uslovljeni povratkom opozicije u Parlament. Prvo, što pada na pamet u ovom trenutku divljanja Vojislava Šešelja je zahtev da se njemu, kao osuđenom za ratne zločine, oduzme mandat. A, moglo bi isto da se traži i za lažne doktorante u vladi, Sinišu Malog .... a, zbog tih falsifikata, ali i sukoba interesa i korupcije, preko brata i oca.

Ako je Evropskoj uniji, a onda i Vučiću, zaista stalo do Srbije i njene Narodne Skupštine, onda ništa logičnije i lakše, nego osloboditi se onih koji su po svim pravilima i evropskim standardima, već davno trebali biti smenjeni, ako već nemaju obraza da se sami povuku.

Naravno, nemam ja iluzija da bi takav zahtev sad bio prihvaćen, reč je pre svega o tajmingu kada ga treba ultimativno ispostaviti. Pravi trenutak za to je kad opozicija ima snažan adut u rukama, a to neće biti još dugo jer rok trjajnja Skupštine koju bojkotuju ističe.

Zahteve treba ispostaviti onda kad režim na to nije spreman. To bi bio žestok udarac Vučiću, koji je založio sav svoj autoritet u njihovu odbranu. A, trenutno ih brani zato da bi sutra, ako mu zatreba, imao koga da žrtvuje.

Odreći će se on njih u trenutku kad njemu bude najpotrebnije, kad mu zagusti pred izbore, čime će u isto vreme izbiti opoziciji taj argument iz ruku i osvojiti nove poene kod birača. A onda će ih, posle izbora, kad zahvaljujući tome pobedi, opet vratiti na neke druge funkcije. Sve je u tajmingu.

Naprimer, zašto Vučić sad uči Ruski jezik i time se hvali preko televizije? Da li mu je neophodan za posao, da bi možda bolje komunicirao sa svetom u kojem se inače svi služe engleskim? Da li će biti pametniji kad ga nauči? Da li ga uči zato da bi mogao da čita Tolstoja i Dostojevskog u originalu i tako ih bolje razume?

Naravno da ne, nije to ni namera ni cilj. Namera je da podilazi Putinu lično i u isto vreme da fascinira veliki deo srpskog naroda tradicionalno naklonjenog Rusiji, a cilj da pridobije njihove simpatije i podršku za opstanak na vlasti, dok se kune u Evropsku uniju.

Ili, zašto sad tako često ide na konsultacije sa Sinodom i patrijarhom pravoslavne crkve, naravno uz prisustvo TV kamera? Ne treba njemu njihovo mišljenje, jer ga dobro zna i nije mu od koristi za projekat Kosova koji namerava da sprovede.

Zna on dobro da za to ne može dobiti njihovu saglasnost, namera mu je samo da stvori privid poštovanja prema crkvi i saradnje sa njom, kako bi pridobio poverenje i podršku verujuće Srbije. A koliko uvažava crkvu najbolje pokazuje ritualna zakletva koju je u njoj, zajedno sa svim radikalskim poslanicima, svojevremeno položio, da nikad neće izneveriti Srpsku Radikalnu Stranku i njen velikosrpski i antizapadni program.

Zašto je ovih dana, recimo, požurio da izađe na konferenciju za medije, kako bi narodu objasnio da je ostavka Haradinaja, zbog optužbi iz Haga, obična prevara i saopštio kako on zna da ovaj neće biti osuđen? Ništa novo nam nije rekao tom prilikom, ni o Haškom sudu, kojem ovde niko ne veruje, ni o Haradinaju, koji kao svi populisti nastoji da se predstavi kao žrtva za narod i otadžbinu, zbog rejtinga.

Pravi motiv za obraćanje naciji sa tom temom bio je, naravno, za unutrašnju upotrebu. Naime, u tom trenutku otvoren je slučaj sa falsifikovanjem fakultetske diplome ministra policije Nebojše Stefanovića, a ponovo je aktuelizovan i slučaj ministra finasija Siniše Malog, zbog plagijata doktorata ali i korupcije preko njegovog brata.

Potpisivane su razne peticije i tražena odgovornost za ta dva njegova ključna člana vlade, pa bi neko mogao pomisliti kako smo eto doživeli da nam omraženi Haradinaj drži lekcije iz demokratije. ..I njih dvojica su veoma ozbiljno optuženi.

Međutim, ne trebaju oni njemu ni jači, ni popularniji, naprotiv. Najkorisniji su mu upravo takvi roviti, jer takvi bolje slušaju, a zgodni su i da ih žrtvuje ako zatreba, da bi on postao popularniji i jači.

Druga poenta, koju je Vučić hteo tim nastupom da naparavi, sa jedinim ciljem da ih sačuva kao svoje žrtvene janjce, je zaključak koji se sam nameće. Pošto Haradinaj neće biti osuđen za tako strašne zločine, zašto bi njegovi puleni bili kažnjavani zbog formalnih pitanja diploma i titula. To su zanemarljive sitnice u poređenju sa zlodelima Haradinaja i nepravdama međunarodnog suda u Hagu, koji ugrožavaju Srbiju i srpski narod.

Malo se, međutim, preigrao, jer sama činjenica da je morao da pokuša na taj način da minimizira svoj problem, skrećući pažnju na drugi, govori da je upravo obrnuto to veoma ozbiljna stvar. To je dokaz da i on zna, da nas mnogo više od spoljnih faktora ugrožava urušavanje osnovnih društvenih vrednosti iznutra.

Pitanje je samo vremena kada će većina građana doći do zaključka da su lažni doktori nauka u vladi jedne zemlje, mnogo veći problem za tu državu od svih spoljašnjih neprijatelja i svih nepravdi međunarodne zajednice, jer tako trune i propada sama od sebe.

Naciji koja to sama sebi radi ni ne trebaju neprijatelji. Ili još gore, narodu kojem to ne smeta spoljni neprijatelji ne mogu ništa.

Sa druge strane opzicija ne prepoznaje i ne ume da iskoristi takve gafove, a naročito ne da na njih reaguje na pravi način u pravom trenutku. Đilas, naprimer , u poslednje vreme posebno insistira na tome da se bojkot izbora proglasi odmah pošto nema šta da se čeka, jer čak i da režim pristane na neke ustupke nema više vremena za njihovo blagotvorno dejstvo.

Zaboravlja, pritom, da jednom kad ispucaš svu municiju nemaš više sa čime da pretiš. Da ne pričamo da nije pametno ulaziti u drugi bojkot a da nisi ništa iskoristio ni od prvog. Posebno je problematično njegovo obrazloženje: "Bojkot, zato što pod ovakvim teretom ne možemo da smenimo vlast"!? Šta to znači? Ako ne možemo da pobedimo na izborima, na njima ne treba ni da učestvujemo?

Ovamo tražimo fer i poštene izbore, što znači kom obojci kom opanci, a onda i garancije za našu pobedu. U bojkot treba ući zato što nema uslova za fer i poštene izbore, zato što se unapred zna da građani neće imati priliku da biraju. To je jedini kriterijum za istinski slobodne demokratske izbore, a ne ko će na njima pobediti.

Znači, jedno je pitanje da li će biti uslova na izborima da građani zaista mogu da biraju, a sasvim drugo koga će izabrati. Za ta sva cilja opozicija mora imati i dva posebna plana, sa posebno odabranim tajmingom za jedno i drugo.

I taman čovek pomisli da opozicija ipak zna šta radi, uveri se da zaista zna, ali da to nije u njegovom interesu. Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da se u potaji sastala sa predstavnicima vlasti. Na stranu sad pitanje, ako nema šta da se razgovara sa predsednikom Vučićem, ni sa predsednicom Skupštine Majom Gojković, šta ima da se priča sa Nebojšom Stefanovićem, jer mnogo je značajnije pitanje zašto tajno.

Ispada da uprkos svim prepucavanjima i najtežim optužbama, u jednoj stvari su vlast i opozicija saglasni, da medije i javnost treba isključiti. To je očigledno prva stvar o kojoj su se dogovorili, verovatno i jedina, da građani nemaju šta tu da traže. To je naša stvar. Koza nostra. Što potvrđuje i omerta posle sastanka. I zaista, kad politička klasa, podeljena u dve mafijaške familije, pokušava da dogovori primirje, to nema nikakve veze sa narodom.

Sredstva: bojkot Skupštine, protestima građana i pretnjom bojkota izbora treba vršiti pritisak da se stvore uslovi u kojima

će građani ipak moći da biraju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane