Natrag

Propadanje

Poslovanje društava za saobraćajnu delatnostu 2018. godini

Voze u gubitak i propast

Društva infrastrukture, teretnog i putničkog železničkog saobraćaja u prošloj godini ostvarila samo 127 miliona evra ukupnog prihoda, uz 114 miliona evra državnih subvencija, pa i pored toga iskazala gubitak u ukupnom iznosu od devet miliona evra. Ova tri akcionrska društva smamnjila su broj zaposlenih u prošloj godini za 2.176 radnika - navodi u svom istraživanju ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Privreda Srbije na kraju 2018. godine raspolagala je sa 126,6 milijardi evra ukupne vrednosti poslovne imovine, koje je privreda finansirala sopstvenim kapitalom sa 48,8 milijardi evra, ili sa 38,59 odsto, dok je razliku od 77,8 milijardi evra privreda finansirala iz tuđih sredstava (kredita banaka, obaveza prema dobavljačima, državi i zaposlenima).

Oblast saobraćaja je na kraju decembra 2018. godine raspolagala sa 8,6 milijardi evra ukupne vrednosti poslovne imovine, što čini 6,8 odsto ukupnih sredstava privrede. Ova oblast je sopstvenim sredstvima sadržanim u kapitalu tih društava u iznosu od 4,2 milijarde evra, finansirala ukupnu poslovnu imovinu sa 49,5 odsto, što je znatno više od ukupne privrede. Ali, ako se od sopstvenih sredstava, sadržanih u iskazanom kapitalu na kraju te godine, odbije deo primljene koncesije od francuskog partnera za narednih 25 godina, koji iskazan u kapitalu Aerodroma Nikola Tesla, AD, iznosi 50 milijardi dinara, ili 420 miliona evra, proizlazi da je sopstveni kapital saobraćaja i skladištenja, kao posebne oblasti, manji za taj iznos, pa sa 3,8 milijardi evra predstavlja učešće u finansiranju ukupne poslovne imovine ne 49,5 odsto, već 44 odsto. Saobraćaj i skladištenje na kraju prošle godine imao je 98.798 zaposlenih, što prema ukupnoj privredi sa 1.081.107 zaposlenih, čini 9,14 odsto.

Interesantno je da privredno društvo Air Serbia, AD nije za 2018. godinu podnelo ni ispravan ni neispravan godišnji obračun, pa to znato, usled verovatno negativnih pokazatelja poslovanja, prikazuje i oblast saobraćaja i skladištenja kao nešto uspešniju.

Za bliže sagledavanje poslovanja privrednih društava u oblasti saobraćaja i skladištenja odabrali smo 17 velikih privrednih društava.

Poslovna imovina i sopsteni kapital saobraćaja i skladištenja, te 14 privrednih društava ove delatnosti u 2018. godini

Infrastruktura železnice, AD

Privredno društvo specijalizovano za železničku infrastrukturu registrovano je po odluci vlade Republike Srbije, a na zahtev Svetske banke, 10 avgusta 2015. godine. Vlasnik ovog akcionarskog društva je Republika Srbija. U prošloj godini društvo je imalo 6.157 zaposlenih, što je manje u odnosu na prošlu godinu za 1.630 radnika. Društvo koristi izuzetno veliku vrednost poslovne imovine koja je na kraju prošle godine iznosila više od 2,7 milijardi evra i bila je finansirana sopstvenim kapitalom 76,30 odsto, dok su sve obaveze iznosile više od 644 miliona evra, što je za ovo privredno društvo sa manje od 28 miliona evra godišnjeg prihoda veoma visok nivo, jer iznosi 17 godišnji poslovni prihod.

Ukupan poslovni prihod ostvaren u 2018. godini iznosio je samo 4,3 milijarde dinara, ili manje od 37 miliona evra, dok su subvencije Republike Srbije iznosile više od 8,9 miljardi dinara, ili tri puta više od poslovnog prihoda, odnosno, čak, 75 miliona evra. Sa tim nivoom subvencija ovo privredno društvo iskazalo je neto dobitak u poslovanju u iznosu od 3,7 miliona evra, za razliku od 2017. godine kada je društvo iskazalo gubitak u poslovanju u iznosu od oko 25 miliona evra, i pored subvencija Republike datih u toj godini u iznosu od 84 miliona evra.

Ukupan poslovni prihod ova tri društva železničkog saobraćaja (Infrastruktura, Kargo i Srbija voz) iznosi 127 miliona evra, a primljene državne subvencije 114 miliona evra. Međutim, ako se od poslovnih prihoda odbiju plaćanja Srbija Kargo i Srbija Voz Akcionarskom društvu Infrastruktura železnice, sopstveni prihodi se znatno umanjuju i znatno su niži od ukupno primljenih subvencija.

Srbija kargo, AD

Privredno društvo specijalizovano za teretni železnički saobraćaj, registrovano je po odluci vlade Republike Srbije, a na zahtev Svetske banke, 10 avgusta 2015. godine. Vlasnik ovog akcionarskog društva je Republika Srbija. U prošloj godini društvo je imalo 2.784 zaposlena, što je manje u odnosu na prošlu godinu za 464 radnika. Društvo koristi poslovnu imovinu u iznosu od 205 miliona evra, koju finansira sopstvenim kapitalom sa 66,81 odsto.

Ukupan poslovni prihod ostvaren u 2018. godini iznosio je 80 miliona evra, dok su subvencije vlade Republike Srbije ovom društvu u toj godini, sadržane u tom iznosu, 6,2 miliona evra. Prihod ostvaren u 2018. godini niži je od onog iz prethodne godine za 11 odsto. U toj 2018. godini društvo je iskazalo neto dobit u iznosu od samo 49 hiljada evra

Srbija voz, AD

Privredno društvo specijalizovano za putnički železnički saobraćaj registrovano je po odluci vlade Republike Srbije, na zahtev Svetske banke, 10 avgutra 2015. godine. Vlasnik ovog akcionrskog društva je Republika Srbija. U prošloj godini društvo je imalo 2.343 zaposlena, što je manje u odnosu na prošlu godinu za 82 zaposlena. Ukupna vrednost poslovne imovine koju je ovo privredno dreuštvo korostilo u prošloj godini je 301 milion evra, koju je finansiralo sopstvenim kapitalom sa 60,47 odstro.

Ukupan poslovni prihod koji je ovo privredno društvo ostvarilo u 2018. godini je 49 miliona evra, u čemu su subvencije Republike Srbije, sadržane u tom iznosu, 32,7 miliona evra. Prema tome, Srbija voz, AD je u prošloj godini ostvarila poslovni prihod u iznosu od samo 16,3 miliona evra, što je dva puta manje nego što su primljene drćžavne subvencije. Na tom prihodu iskazan je neto gubitak u 2018. godini, u iznoszu od 12,6 miliona evra, dok je u prethodnoj 2017. godini, neto gubitak iznoio 5,4 miliona evra.

Železnice Srbije, AD

Nakon organizovanja gore navedena tri nova akcionarska društva, izdvojena iz Železnica Srbije, AD, po nalogu Svetske banke, specijalizovana privredna društva za železnički saobraćaj, prvo za infrastrukturu, drugo za teretni saobraćaj i treće za putnički saobraćaj, preostali deo imovine koja se odnosi na blokiranu imovinu na Kosovu i Metohiji (železničke pruge, tunele, mostove, donji stroj, železničke stanice, lokomotive i teretne i putničke vagone, kao imovinu, na jednoj strani, u okviru ranije železničkog preduzeća) u pasivi su zadržani od ranje godinama kumulirani gubici. Vlasnici društva Železnice Srbije, AD, su Republika Srbija 56,43 odsto i Fond za razvoj Republike Srbije 43,57 odsto.

Železnice Srbije, AD, mogu se smatrati društvom u likvidaciji, bez osnovne delatnosti i bez nekih značajnijih prihoda, Ukupna poslovna imovina koja je ostala na Kosovu i Metohiji, kao i neka druga beznačajna imovina koja nije u funkciji tri novoorganizovana specijalizovana akcionarska društva, je na kraju prošle godine, po knjigovodstvenoj vrednosti, iskazana u vrednosti od 190 miliona evra. Društvo je ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, a obaveze društva iznose 405 miliona evra i veće su od vrednosti navedene imovine za 215 miliona evra.

U 2018. godini Železnice Srbije, sa 112 zaposlenih, kao privredno društvo srednje veličine, ostvarile su ukupan prihod u iznosu od 4,7 miliona evra, i na tom prihodu iskazale gubitak u poslovanju u iznosu od devet miliona evra. Državne subvencije u prošloj godini iznosile su 330 hiljada evra.

JP Putevi Srbije

Javno preduzeće Putevi Srbije vlasnik je sto odsto Republika Srbija. U prošloj godini JP Putevi Srbije imalo je 1.693 zaposlena. Ukupna poslovna imovina koju ovo privredno društvo u državnom vlasništvu koristi iznosi 4,4 milijarde evra i finansirana je sopstvenim kapitalom u iznosu 3,18 milijardi evra, ili sa 71,59 odsto, što je za ovu delatnost nije zadovoljavajući nivo.

U 2018. godini ovo privredno društvo ostvarilo je ukupan poslovni prihod u iznosu od 268 miliona evra i na tom prihodu iskazan gubitak u poslovanju u iznosu od 95 miliona evra, što čini gubitak koji je dostigao, čak, više od 35 odsto ukupnog prihoda. U prethodnoj godini ovo privredno društvo je ostvarilo ukupan prihod u iznosu od 220 miliona evra i na tom prihodu iskazuan gubitak u iznosu od 89 miliona evra. Društvo je u 2018. godini dobilo državne subvencije u iznosu od 24,6 miliona evra, dok u prethodnoj 2017 godini nije bilo subvencija.

Koridori Srbije, doo

Ovo specijalizovano privredno društvo za izgradnju autoputeva kroz Srbiju, faktički se javlja u ime države Srbije, kao korisnik kredita i finansijer izgradnje putnih koridora kroz Srbiju. Privredno društvo je sto odsto u vlasništvu Republike Srbije. Društvo je u prošloj godini imalo 124 zaposlena i kao takvo bilo je razvrstano u srednja preduzeća. Na kraju prošle godini Koridori Srbije, doo koristili su ukupnu poslovnu imovinu u iznosu od milijardu i 69 miliona evra, a raspolagali su sopstvenim kapitalom od samo 8,6 miliona evra, čime je društvo pokrivalo samo 0,81 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine. To je sasvim razumljivo ukoliko se prihvati i činjenica da ovo društvo nadzire izgradnju autoputeva u Srbiji, koji se, sasvim razumljivo, finansiraju iz inostranih kredita.

U 2018. godini društvo nije imalo sopsvene prihode, već prihode od državnih subvencija u iznosu od 3,5 miliona evra i na tom prihodu nije bilo ni dobitka, ni gubitka, već su samo pokriveni tekući rashodi. U prethodnoj godini državne subvencije su iznosile 2,7 miliona evra.

JP Pošte Srije

JP Pošte Srbije na kraju prošle godine imale su 14.959 zaposlenih, a u vlasništvu su sto odsto Republike Srbije. Ukupna imovina sa kojom Javno preduzeće Pošte Srbije raspolaže, na kraju prošle godine, iznosila je 273 miliona evra, koja je finansirana sopstvcenim kapitalom u iznosu od 218 miliona evra, ili 79,90 odsto, što je izuzetno visok nivo.

Na poslovnom prihodu ostvarenom u prošloj godini u iznosu od 211 miliona evra, ovo javno preduzeće ostvarilo je 19,5 miliona evra neto dobiti, što predstavlja 9,25 odsto od ukupnog poslovnog prihoda. Prihod ostvaren u 2018 godini u odnosu na prethodnu godinu veći je za 0,22 odsto, a neto dobit za 3,22 odsto.

Aerodrom Nikola Tesla, AD

Aerodrom Nikola Tesla u vlasništvu Republike Srbije je 83,50 odsto, građani su ostali vlasnici 9,26 odsto, kastodi račni 5,59 i privredna društva 1,65 odsto. Od kraja prošle godine društvo je dato na 25 godina koncesionaru francuskoj firmi Vinci. Društvo je na kraju prošle godine imalo 1.556 zaposlenih. Aerodrom Nikola Tesla u decembru prošle godine dobio je koncesionu naknadu unapred za 25 godina, koja je knjižena u celini kao prihod 2018. godine. I danas je naše mišljenje da je taj prihod morao biti razgraničen na period od 25 godina, jer se nismo uverili da na taj način Međunarodni računovodstveni standardi nalažu obračun i knjiženje. Usled takvog obračuna Aerodrom je u 2018. godini iskazao ukupnu ostvarenu neto dobit nakon oporezivanja u iznosu od 450 miliona evra, dok je neto dobit u prethodnoj godini iznosila 27,6 miliona evra. Sva ta razlika potiče iz koncesionog prihoda.

ATP Lasta, AD

Ovo akcionarsko društvo u vlasništvu je Akcionarskog fonda 29,70 odsto, Republike Srbje 13,78 odsto, Grada Beograda 11,48, Fonda PIO 13,81, Fonda zdravstva 2,63, Nacionlne službe zapošljavanja 2,75 odsto i 25,85 odsto malih akcionara. ATP Lasta, AD u prošloj godini imala je 1.999 zaposlenih. Ukupna poslovna sredstva koje ovo specijalizovano autotransportno društvo koristi, na kraju prošle godine, iznosila su 73,7 miliona evra i sopstvenim kapitalom bila su pokrivena sa 28,7 miliona evra, ili 38,86 odsto, što nije dovoljan nivo, jer su ukupne obaveze veće od 45 miliona evra.

Ukupan poslovni prihod koji je Lasta, AD ostvarila u 2018. godini iznosio je 53,5 miliona evra i na tom prihodu iskazana je minimalna neto dobit u iznosu od 740 hiljada evra, što predstavlja 1,40 odsto tog prihoda. Na nešto većem prihodu iz prethodne godine iskazana je neto dobit u iznosu od 3,4 miliona evra. Subvencije su u prošloj godini činile svega 2,71 odsto ukupnog prihoda, a u prethodnoj godini nešto više od dva odsto.

GSP Beograd

Gradsko saobraćajno preduzeće sto odsto je u vlasništvu grada Beograda, U prošloj godini bilo je 5.740 zaposlenih. Ukupna vrednost poslovnih sredstava koju ovo javno gradsko komunalno preduzeće koristi, na kraju prošle godine, iznosila je 226,6 miliona evra i finansirana je sopstvenim kapitalom u iznosu od 114,4 miliona evra ili sa 50,49 odsto.

U 2018. godini GSP je ostvario ukupan poslovni prihod u iznosu od 120 miliona evra, u koji je uključena i subvencija Grada Beograda u iznosu od 85 miliona evra, koja je dostigla ćitavih 70,7 odsto ukupnog prihoda. Prihod koji je GSP ostvario prošle godine veći je od prethodne godine za 3,3 odsto, a subvencije su bile niže za osam odsto. I pored toga, GSP je u prošloj godini iskazao gubitak u poslovanju u iznosu većem od 16 miliona evra, dok je u prethodnoj godini gubitak iznosio 5,2 miliona evra.

Yugorosgas, AD, Beograd

Akcionarsko društvo za distribuciju nafte u vlasništvu je Gasproma 50 odsto, Centrex Europe Energy Gas 25 odsto i Republike Srbije 25 odsto. Ovo privredno društvo imao je u prošloj godini 20 zaposlenih. Društvo je razvrstano u velika privredna društva. Ukupna vrednost poslovne imovine koju ovo društvo koristi, na kraju prošle godine, iznosila je 99,9 miliona evra i bila je pokrivena sopstvenim kapitalom sa 39 miliona evra, ili 39,07 odsto, što nije dovoljno.

U prošloj godini društvo je ostvarilo ukupan poslovni prihod u iznosu od 43,6 miliona evra i na tom prihodu iskazalo neto dobitak u iznosu od 988 hiljada evra, što je 2,27 odsto tog ukupnog prihoda. U odsnosu na prethodnu godinu ukupan prihod je veći za 17 odsto, a neto dobit za 31 odsto. Drušvo u ove dve godine nema državnih subvencija..

Smatra, doo, Beograd

Privredno društvo za kontrolu letenja u vlasništvu je Republike Srbije 92 odsto i Republike Crne Gore osam odsto. Na kraju prošle godine ovo društvo je imalo 918 zaposlenih i bilo je razvrstano u velika privredna društva. Ukupna vrednost poslovne imovine koju ovo društvo koristi, na kraju prošle godine, iznosila je 153 miliona evra i bila je pokrivena sopstvenim kapitalom tog društva sa 120 miliona evra, ili 78,27 odsto, što je veoma zadovoljavajuće.

Smatra, doo je u 2018. godini ostvarila 82 miliona ecvra ukupnog prihoda i na tom prihodu iskazana je neto dobit od samo 270 hiljada evra, dok je u prethodnoj godini na prihodu većem za 3,1 odsto iskazana neto dobit od, čak, 5,9 miliona evra.

Milšped, doo, Beograd

Društvo je u vlasništvu Nebojše Ivkovića sto odsto. U prošloj godini bilo je u društvu 1.667 zaposlenih i kao takvo bilo je razvrstano u velika privredna društva. Na kraju te godine društvo je koristilo ukupnu vrednost poslovne imovine u iznosu od 83,6 miliona evra, koja je bila pokrivena sopstvenim kapitalom u iznosu od 18,5 miliona evra, kojim je finansiran samo deo poslovnih sredstava, u visini od 22,18 odsto, što je za špeditersku organizaciju nedovoljan nivo. Ukupne obaveze društva dostigle su na kraju prošle godine iznos od 65,1 milion evra.

U 2018. godini ostvaren je ukupan poslovni prihod u iznosu 157 miliona evra i na tom prihodu iskazana neto dobit u iznosu 4,9 miliona evra. Imajući u vidu ovako visok prihod, ipak se za privredno društvo Milšped, doo, može konstatovati da sa onoliko velikim nivoom obaveza, društvo može poslovati uspešno.

JKP Parking servis, Beograd

Ovo javno komunalno preduzeće sto odsto je u vlasništvu grada Beograda i na kraju prošle godine imalo je 923 zaposlena radnika. Društvo koristi ukupnu vrednost poslovne imovine 43,2 miliona evra, koju finansira sopstvenim kapitalom u iznosu od 29,8 miliona evra, ili sa 69,14 odsto, što je zadovoljavajući nivo.

Ovo javno komunalno preduzeće za korišćenje javnih garaža, parkirališta i trotoara u gradu Beogradu u 2018. godini ostvarilo je ukupan poslovni prihod u iznosu od 25,3 miliona evra i na tom prihodu iskazalo neto dobit u iznosu od 936 hiljada evra, što čini 3,70 odsto tog prihoda. Prihod ostvaren u prošloj godini bio je veći za 4,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a neto dobit je bila veća za trećinu, obzirom da je iznosila u 2017. godini 600 hiljada evra.

Victoria Logistic, doo, Novi Sad

Osnivač ovog privrednog društva je sto odsto privredno društvo Victoria Group, AD, čiji su vlasnici: Babović Milija 40,59 odsto, Apsara Limeted 32,36 odsto i samo akcionarsko društvo Victoria Group 22,59 odsto. Na kraju prošle godine

društvo je imalo 227 zaposlenih i bilo je razvrstsano u velika privredna društva. Na kraju prošle godine društvo je koristilo poslovnu imovinu u ukupnoj vrednosti od 11,8 miliona evra, bez dinara sopstvenog kapirtala, čak je ovo privredno društvo jedno od nenormalno visoko zaduženih, obzirom da na toj vrednosti ukupne poslovne imovine ima iskazane ukupne obaveze u iznosu od 121,3 miliona evra.

Sa ukupnim poslovnim prihodom ostvarenim u 2018. godini u iznosu od 165 miliona evra i iskazanim gubitkom u poslovanju u toj godini u iznosu od 22 milioina evra, i gubitkom u pretrhodnoj godini u iznosu od 17,6 miliona evra, na prihodu većem za 39 odsto, potvrđuje činjenicu da u poslovanju ovog privrednog društva nema ekonomske osnove za uspešno poslovanje.

Niš-ekspres, AD, Niš

Preduzeće je osnovano davne 1951. godne. Ovo akcionarsko društvo u vlasništvu je 62,26 odsto Delta Real Estate, doo, Beograd, čiji je osnivač 81,15 odsto Delta Investment, doo, Beograd i 18,85 odsto Hewslade Trading Lmited Kipar. OSNIVAČ Delta Investment je kiparska firma Astatine Holding. Drugi osnivač po veličini Niš-ekspresa, AD je bivši gemneralni direktor tog preduzeća Zoran Jovanović, sa 23,28 odsto preko svog privrednog društva „Bokić Gojko", doo, Niš, čiji je on jedini vlasnik. Mali akcionari poseduju 9,74 odsto, a samo akcionarsko društvo Niš-ekspres otkupilo je 4,72 odsto svojih akcija.

Na kraju prošle godine društvo je imalo1.404 zaposlena i koristilo je ukupnu imovinu u vrednosti 18,5 miliona evra, koju je finansiralo sopstvenim kapitalom u vrednosti od 6,8 miliona evra, što iznosi 36,87 odsto.

U 2018. godini Niš-ekspres, AD ostvarilo je ukupan poslovni prihod u iznosu od 29,6 miliona evra i na tom prihodu iskazana je neto dobit od samo 39,6 hiljada evra. U odnosu na prethodnu godinu ostvaren je ukupan prihod veći za 5,4 odsto, a u toj 2017. godini iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 1,2 miliona evra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane