Natrag

Pogled iz Moskve

Uznemirenost u Kijevu: iz SAD je stigao čovek, poreklom iz Odese, da bi likvidirao majdansku mafiju...

„Porošenkov neprijatelj br.1"

Da, deluje zabavno. U Ukrajini je trenutno mnogo toga zabavnog. Jasno je: kakav pop, takva i parohija, odnosno kakav predsednik, takav i pacijent. A sad ozbiljno - kao i ranije, u pitanju je novac. Ali, svi se šale. Jasno, nisu svima te šale smešne. Druge su smrtno opasne: uvek ima podosta ljudi koji žele da love ribu u mutnoj vodi nove „ere promena".

Piše: Ljev Šapovalov

Krajem osamdesetih bio je jedan glup film, Deža vi; komedija-farsa. Iz SAD u Odesu dolazi plaćeni ubica kako bi likvidirao američkog mafijaša-doušnika poreklom iz Odese... Kao u ogledalcima kaleidoskopa novoog istorijskog deža vija, u Kijev je 13. avgusta 2019. stigao Semjon Zaharovič Kislin, bivši šef glavne prodavnice delikatesa u Odesi, „Pasaža" na uglu ulica Deribasovske i Preobraženske. On je emigrirao sedamdesetih i pametno je postupio: njegovog moskovskog kolegu, direktora Jelisejevske prodavnice delikatesa osamdesetih su ubili. U SAD Kislin je promenio ime u Semjuel Kislin, a za prijatelje i partnere, kao i drugove iz FBI, bio je - jednostavno - Sem.

Sema Kislina zovu najuspešnijim emigrantom iz SSSR-a. Vrhuncem njegovih „dostignuća" može se, verovatno, smatrati to što je postao savetnik za ekonomska pitanja gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija. Pre toga, on je finansirao njegovu predizbornu kampanju.

Sada Đulijani, lični advokat predsednika SAD Donalda Trampa, ima za bivše rukovodstvo Ukrajine niz ozbiljnih pitanja.

I Trampa, sudeći po dostupnim izvorima, Sem takođe dobro poznaje. Svojevremeno je za Trampov hotel isporučio televizore. Kislin se seća: „Dao sam mu 30 dana i posle tačno 30 dana on mi je platio. Nikada nisam imao nikakvih neprijatnosti sa njim." Dvadeset godina kasnije, krajem 1990-ih, Sem se bavio davanjem hipotekarnih kredita kupcima stanova u Trampovoj kuli, što je višemilionski posao. Onima koji sumnjaju u Trampove veze sa „ruskom mafijom" do danas se čini sumnjivim to što su „krediti za kupovinu stanova u Trampovoj kuli bili jedini koje je Kislin ikada davao u Njujorku".

Odakle Kislinu kapital? Sudeći prema onome što je sam otkrio, kao i na osnovu procena kritičara, on je aktivno zarađivao na ruševinama SSSR-a.

Da bi pljačka preduzeća „nezavisnih republika bivšeg SSSR-a" bila što uspešnija tada je, na zakonodavnom nivou, bilo osmišljeno mnoštvo jednostavnih šema. Jedna od njih je „carina". Čak i u samom imenu nalazi se element obmane i izrugivanja. Ime je nastalo od engleskog „toll" - „carina". Ali, „carina" je bila samo prevara sa bescarinskom preradom stranih sirovina i naknadnim bescarinskim izvozom gotovih proizvoda. Posebno veliku zaradu donosila je industrija aluminijuma.

Uvezeš glinicu (aluminijum oksid), izvezeš aluminijumske blokove, ostavljajući preduzeću malu dogovorenu sumu sa kojom su i plaćene mrvice poreza. Pritom su preduzeća, prinuđena da rade po „carinskoj" šemi, lako zapadala u dugove, bankrotirala i prelazile u ruke pljačkaša. Prevarantske šeme su „podigle" mnoge, iako njihovo sprovođenje nije bilo bezopasno.

Sem je, osnovavši kompaniju Trans Commodities New York Inc. postao milijarder. A svoju bliskost sa mafijom, kao i tvrdnju da on i jeste „mafijaš", Sem odlučno odbacuje.

Zašto je Sem došao? On ima svoj finansijski interes. Priča se da je „prevaren". On, koji je „uložio milione u Ukrajinu", uvređen je i bez obzira na to što nije tako mlad (ima preko osamdeset godina), nema nameru da oprosti svojim dužnicima.

On je 2014. odlučio da učestvuje u podeli „Janukovičevog fonda" i kupio je kiparsku kompaniju koju nazivaju jednim od „novčanika" bivšeg Janukovičevog potpredsednika vlade Arbuzova. U intervjuu za sajt strane.ua u martu 2019. Kislin je rekao: „Shvatite, ja sam biznismen i zarađujem novac. Kako da se ne uvredim ako su me prevarili? Godine 2014. preko engleskog brokera kupio sam tu kompaniju za 8 miliona dolara sa popustom.

Na njenim računima u ukrajinskim bankama bilo je obveznica u vrednosti 20 miliona dolara, ali su bile pod zabranom. To je normalna praksa pribavljanja toksičnih sredstava (aktive), legalna transakcija: hteo sam da na tome zaradim. Zajedno sa kamatama na državne obveznice (obveznice unutrašnjeg državnog zajma) tu se skupilo oko 23 miliona dolara... Ali, kada sam došao u Ukrajinu, da bih uzeo svoj novac, glupo su me prevarili..."

On, počasni građanin Njujorka, sproveo je istragu, od dna, od hodnika suda, do vrha piramide, do vrhovnih hodnika predsednikove administracije. Navodno su ga pozvali da podeli tri miliona. Sve se dešavalo 2017. Do Porošenka ga nisu pustili. Kislin je otišao, ali je obećao da će se vratiti. Godine 2018. je ponovo došao u Kijev, ali ga nisu pustili ni da izađe iz aerodromske zgrade: zabranili su mu ulazak u zemlju na pet godina. Pobesneo je.

I, evo, sada je ponovo došao. Oštar zvuk njegovoj poseti daje činjenica da Donald Tramp za svog glavnog konkurenta na predsedničkim izborima 2020. smatra Džoa Bajdena koji je, u vreme kada je bio potpredsednik SAD do januara 2017, vladao Ukrajinom.

Donald Tramp i njegov advokat Rudolf Đulijani znaju da je Bajden ostavio poprilične „tragove" u Ukrajini, i žele da dobiju dokaze kojima ga mogu kompromitovati. Slaba karika je njegov sin Hanter Bajden. Problem nije u tome što je Hanter narkoman i što je 2014. bio isključen iz rezervnog sastava mornarice SAD zbog upotrebe kokaina.

Problem je u tome što je 2014. Hanter postao član upravnog odbora privatne kompanije za gas Burisma Holdings koja pripada ukrajinskom oligarhu, gde je dobijao ogromne sume novca. A kada se pre tri godine za taj slučaj zainteresovao državni tužilac Viktor Šokin, Džo Bajden je naterao Petra Porošenka i njegovog tadašnjeg premijera Arsenija Jacenjuka da smene Šokina, uz reči: „Ne sviđa mi se vaš državni tužilac."

To nije jedini „zaplet". Doletevši 13. avgusta, Kislin je izložio svoje shvatanje, zašto mu je izrečena zabrana ulaska u zemlju i ko je promenio tu odluku: „Tada su zabranu uveli na osnovu usmene naredbe Porošenka... Porošenko se uplašio da ću ja otkriti činjenice o njegovoj korupciji, zato me i nije pustio u Ukrajinu. Nedavno je Služba bezbednosti, koju vodi novi čovek, ukinula zabranu... Došao sam da se sretnem sa novim rukovodstvom zemlje. Između ostalog, i da se pozabavim slučajem Porošenko..."

Novinarima je ispričao da je „Porošenko, dok je bio predsednik, izneo iz Ukrajine najmanje 8 milijardi dolara. Samo na osnovu činjenica koje su mi poznate, preko državne kompanije Centenergo (kompanija za proizvodnju električne i toplotne energije) izneto je 700-800 miliona dolara... Mogu da pomognem u dovođenju međunarodnih pravosudnih organa, koji će zajedno sa Službom bezbednosti Ukrajine, Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim pravosudnim organima (čiju smenu rukovodstva je već najavio presednik) voditi istrage protiv stare vlasti. Da bi na kraju ne samo krivci bili kažnjeni, već i da bi u budžet zemlje bile vraćene milijarde dolara koje se nalaze na računima kompanija koje su direktno ili indirektno pod kontrolom bivšeg predsednika Porošenka..."

Sem Kislin tvrdi da je u SAD o Porošenku „u toku istraga, pokrenut je krivični postupak...u najmanje tri slučaja". Jedna od stvari je slučaj sa „novcem MMF-a" - radi se o poslednjoj tranši kredita.

Preciznije, o poslednjoj milijardi dolara: „Postoji osnovana sumnja da je sav taj novac otišao u druge svrhe, povučen je za refinansiranje komercijalnih banki, a zatim se rasuo po privatnim džepovima..."

Treba primetiti da Sem s vremena na vreme sam sebi protivreči. Čak i ljudi koji simpatišu njegovu „misiju", obraćaju na to pažnju. Npr. u avgustu 2019. on kaže da su mu u administraciji predsednika 2017. predlagali da vrati konfiskovanih 23 miliona za 3 miliona dolara: „Takve uslove mi je predočio pravni zastupnik, narodni poslanik Hranovski.

Predlagali su, ali nisam im dao ni kopejke. Ja sam građanin koji poštuje zakone, zašto moram da dajem mito." U martu 2019. govorio je drugačije: „Delovao sam na više načina. U početku sam razmatrao varijante regulisanja situacije sa Ložkinom (u to vreme šef predsednikove administracije). On me je upoznao sa Filatovim (zamenik Borisa Ložkina - Aleksej), koji je od mene zatražio 3 miliona dolara... Ali, novac mu nisam dao. Rekao sam mu samo da ako mi pomogne da dobijem moj novac, daću mu toliko. Ali, on nije pomogao... Verovatno je taj predlog bio prestup s moje strane, ali pustimo pravosudne organe da se time bave."

Postoje i druge protivrečnosti, npr. sada (u avgustu) on govori da ne poznaje Porošenka, a u martu je govorio da ga poznaje. U avgustu, na dan dolaska: „Danas sam došao da bi razobličio Porošenka... Ja mu nisam neprijatelj, mi se čak i ne poznajemo, ipak mogu da kažem da je on veoma korpumpiran čovek..."

U martu 2019: „Do Porošenka nisam mogao da se probijem. Iako ga poznajem, u vreme kada je bio ministar spoljnih poslova zajedno smo prisustvovali svadbi ćerke mog prijatelja Miše Černoja u Izraelu..."

Hm. Kao što je rečeno u jednoj poznatoj tv seriji: „Mala laž rađa veliko nepoverenje, Štirlic." Ali taj problem možda i nije toliko u vezi sa starošću Sema Kislina. Ipak, to stvara veoma neprijatnu atmosferu oko Porošenka, oko koga i tako raste planina kriminalnih dela.

U pozadini Kislinove posete, ističe se „majski kapric" Rudlofa Đulijanija.

U maju je Trampov lični advokat odjednom otakazao susret sa predsednikom Zelenskim, jer nije želeo da se nađe među ljudima koji predstavljaju „neprijatelje predsednika (Trampa)", a u nekim slučajevima i „neprijatelje SAD". Reč je, između ostalog, a verovatno i najpre, o oligarhu Igoru Kolomojskom koga nazivaju „sponzorom", pa čak i „vladarem" Vladimira Zelenskog.

Mnogo činjenica to potvrđuje. Na primer, advokat Kolomojskog, Roman Bogdan, postao je šef administracije predsednika Zelenskog, a njegov telohranitelj koji je odgovarao za bezbednost Zelenskog tokom izbora, takođe je poboljšao svoj socijalni status.

Tada je Đulijani na svom tviteru pozvao Zelenskog da uhapsi Kolomojskog zbog pretnji njegovim klijentima, američko-ukrajinskim biznismenima...

U pozadini tog napada, Benja (nadimak Kolomojskog) je izvršio „svoj napad" na najveće ukrajinske gradove, želeći da smeni postojeće gradonačelnike i zameni ih svojim ljudima. Pre svega u Kijevu i Dnejpropetrovsku/Dnjepru. U Kijevu je gradonačelnik poznati bokser Vitalij Kličko, a u Dnjepru Boris Filatov, poznat kao „Borja-dželat" („vešaću kasnije").

Kada su nad Kličkovom glavom sevnule munje i udarili gromovi, a bilo je to krajem jula, on se na jedan dan preselio u Njujork, u Đulijanijev kabinet. Fotografsao se sa njim i tako dobio šansu da zadrži svoju fotelju do redovnih izbora. U svakom slučaju, 14. avgusta ofis predsednika Zelenskog je obavestio sve da će pitanje o smeni Klička na jesen „razmatrati i rešavati novi sastav Kabineta ministara". Kada je sevnulo iznad glave „Borje dželata", televizija u vlasništvu Kolomojskog je počela da ga „provlači kroz blato", on je takođe preleteo okean. I 13. avgusta na svom fejsbuku postavio fotografiju sa američkom zastavom i Kapitolom u pozadini, napisavši, ne bez pretnje: „Volim ovu zemlju i ovaj grad. A u ovoj zgradi uvek imam s kim i o čemu da razgovaram..." A 16. avgusta je napisao, već otvoreno preteći Kolomojskom: „Sve nas može čekati vreme neverovatnih priča. Ako Borja progovori, sistematski i sa dokumentima za poslednjih 15 godina, nekom bi mogla da počne „da raste brada"." I počeo je svima da priča da Kolomojski „ume da ostavi utisak", a da samo „trguje maglom". Za sada nije jasno kako i sa čim će Benja odgovoriti Borji. U duši, sigurno, besni kao zmija Ka (lik iz Knjige o džungli), kad je čula kako je zovu majmuni: „Oni su me prozvali žabom i glistom?!"

Iako nije jasno kako i sa čime će odgovoriti, činjenica je da Igora Kolomojskog udaljavaju od vlasti koju je već počeo ponovo da preuzima. Biju ga po prstima isti oni koje je negovao i, kako mnogi misle, iz ruke hranio.

U toku je tiha preraspodela „nasleđa Petra Porošenka". Za sada tiha. Kislin uverava da će uspeti da vrati svoj novac: „I ne samo ja, već i drugi investitori koji su prevareni u Ukrajini." Ti „drugi" će naravno nagrnuti ako se dogodi „presedan Sema Kislina".

Uz sve ovo, treba se setiti da je u stvari „Porošenkov neprijatelj br. 1" pravnik Andrej Popov sa svojim „zamagljenim krovom", od čijih podnošenja krivičnih prijava oko Porošenka već rastu zatvorski zidovi sa rešetkama na prozorima.

Ali, u pravu je i Sem Kislin kada dopušta mogućnost da se za Porošenka i kompaniju ne mora sve završiti tako loše. Nove vlasti prosto će skinuti prethodnike sa izvora i tokova novca i sesti na njihovo mesto, govoreći: „Sve može biti ako predsednik dozvoli." I to će takođe biti zabavno.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane