Natrag

Duplerica

Srpski tajkuni na meti braće Vučić i američkih istražitelja

Put za Gvantanamo

Kako se bliži kraj vladavine Aleksandra Vučića, tako se povećava strah kod njegovih tajkuna. Kriminogeni bogataši, koji su iskoristili Srpsku naprednu stranku da naprave i razviju vlastite imperije, izloženi su napadima s dve strane. S jedne, preti im Vučić, koji želi da prisvoji ono što su zajedničkim snagama oteli od građana Srbije, a s druge strane progone ih američko Ministarstvo pravde i Europol, koji vode operaciju „Familija". Na obe crne liste nalaze se ista imena: Zvonko Veselinović, Željko Mitrović, Ivica Tončev, Nenad Kovač, Nikola Petrović i mnogi drugi.

Predrag Popović

Dolaskom na vlast, Vučić je napravio savršen sistem organizovanog kriminala, u kome su izbrisane granice između izvršne vlasti, pravosuđa i mafijaških klanova. Isti ljudi i interesi rašireni su u svakom od tih segmenata naprednjačkog državnog uređenja.

Vučićevi rođaci, kumovi i poslovni ortaci u rekordnom roku su izvršili preraspodelu kapitala, uticaja i unosnih kombinacija.

Zakonsku regulativu prilagodili su vlastitim interesima, a uz pomoć državnih institucija i stranačkih eskadrona savladali su konkurente, zaostale iz vremena vladavine „žutog lopovskog preduzeća". Ko im se nije priklonio, uništen je.

Vučićev kartel je osvojio celu državu, ali nije uspeo da izbegne sudbinu svih mafijaških organizacija. Potreba da šire „biznis" preko granica Srbije privukla je pažnju međunarodnih bezbednosnih službi.

Šverc droge, oružja, cigareta i slične robe, kao i pranje novca stečenog kriminalnim aktivnostima, nije moglo da prođe nekažnjeno.

Na insistiranje američkog Ministarstva pravde, odnosno njihovih službi FBI i DEA, srpska vlast je 2010. pristala da se uključi u borbu protiv narko kartela Darka Šarića. Ivica Dačić, tadašnji ministar policije, nije oklevao da prizna kako je u lov na Šarića krenuo pod pritiskom američkih službi. No, za razliku od Dačića, Vučić se suviše upleo u mafijaške kombinacije, pa ne sme da sarađuje sa stranim službama jer svi tragovi vuku prema njemu.

Operacija „Familija" pokrenuta je početkom 2017. godine sa ciljem da uništi sve balkanske kriminalne klanove.

U prvom naletu očišćena je Makedonija, koja je predstavljala centar za registrovanje fantomskih firmi, preko kojih su mnogi gangsteri iz regiona prali novac.

U drugom talasu, presečeni su finansijski krakovi u Italiji i Austriji, kao i deo koji je povezivao Srbiju, Crnu Goru i Ujedinjene Arapske Emirate. Ove godine najteži udar podneli su klanovi u Hrvatskoj, gde je uhapšeno oko 70 lica osumnjičenih za najteža krivična dela.

Ipak, nekoliko ključnih ljudi iz osječkog ganga, najjačeg u Hrvatskoj, uspeo je da pobegne u Srbiju. Sklonište su našli u Novom Sadu, Somboru i Apatinu. Ruku spasa pružili su im ortaci iz vrha Srpske napredne stranke.

Dok su hrvatski kriminalci slavili, uvereni da su nadmudrili svoje progonitelje, nisu ni shvatili da su ih strani agenti namerno pustili, kako bi saznali ko su im jataci. Kad je saradnja dokumentovana, CIA, FBI i Europol stekli su obruč oko braće Vučić.

U početku, kad su strane diplomate poput Metju Palmera i Johanesa Hana upozorili Aleksandra Vučića da američke i evropske službe raspolažu brojnim kompromitujućim infomacijama o krivičnim delima njegovih najbližih saradnika, on je reagovao u skladu sa svojim karakterom. Ignorisao je opasnost koja dolazi. S raznim izgovorima odbijao je saradnju, da bi na kraju naredio MUP-u Srbije da prekine s pružanjem logističke podrške agentima FBI-a, DEA i Europola. Morao je da to uradi, pošto je dobio uveravanja da se na njihovom udaru nalazi lično Andrej Vučić.

Naravno, to nije rešilo problem. Bratislav Gašić, direktor BIA, nedavno je obavestio Aleksandra Vučića da je nekoliko funkcionera SNS-a pristalo na saradnju sa američkim obaveštajcima.

Zahvaljujući njihovim iskazima napravljen je precizan spisak poslova u koje je Andrej Vučić uključen, preko kojih firmi i ljudi razvija svoj biznis, ko su mu saradnici iz policije, pravosuđa i lokalnih klanova.

Američke službe odavno raspolažu sa svim tim informacijama, a svedoci će im poslužiti za kompletiranje optužnice. Dosad, ta saznanja su korišćena za političke pritiske na Aleksandra Vučića, o čemu svedoče dopisi desetak kongresmena, koje je objavio i Magazain Tabloid.

Na spisku kontroverznih pripadnika Vučićeve svite, osumnjičenih za stvaranje monopola u infrastrukturnim poslovima, trgovini energijom, na IT tržištu i u medijima, pored Andreja Vučića nalaze se Nikola Petrović, Nenad Kovač, Zvonko Veselinović, Goran Veselinović i Slaviša Kokeza.

CIA i FBI, pa i Europol, sve znaju o njihovim spornim poslovima. Koga će prvog odabrati za odstrel više ne zavisi od njih, nego isključivo od političke procene.

Ako prvi padne Andrej, automatski će se srušiti i Aleksandar Vučić i cela naprednjačka kula od mafijaških karata. Braća znaju u kakvoj muci se nalaze, pa strepe od neizbežne sudbine. Njihovi saradnici iz vrha kartela tvrde da Alek i Andrej za komunikaciju koriste telefone čije brojeve samo oni znaju i koriste. Jedan drugom se javljaju svakih sat vremena, da provere jesu li još na slobodi ili je već došao kraj. Svesni su da se bliži dan u kome će se na poziv, umesto jednog brata, javiti neki Džon Smit.

Da bi to odložio, Aleksandar Vučić je pokušao da se nagodi s Amerikancima. U zamenu za svoju i Andrejevu glavu, ponudio je tuđe, one koje nose Zvonko Veselinović i Nenad Kovač. Amerikanci su zainteresovani za te mete, ali Vučićeve usluge su im suvišne, već imaju sve što im treba da ih eliminišu sa scene. Veselinović i Kovač su stavljeni na spisak za odstrel iz različitih razloga, a zajednički imenitelj im je samo Vučić.

Kosovsko tužilaštvo, pod patronatom SAD, istragu ubistva Olivera Ivanovića je usmerilo prema Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću, koji su označni kao vođe kriminalnog klana koji se bavi švercom droge, nafte i oružja, a novac legalizuje preko firmi koje učestvuju u infrastrukturalnim poslovima.

Veselinović i Radoičić se nalaze u bekstvu, a od pre neki dan im se pridružio i Željko Bojić, šef operative Kosovske policije za Kosovsku Mitrovicu. Po nalogu tužilaštva, policijska jedinica iz Prištine je nedavno upala u Kosovsku Mitrovicu i uhapsila Radeta Basaru, a Bojić je uspeo da pobegne. Umesto njega, uhapšen je njegov sin Vasilije, zbog posedovanja nelegalnog oružja.

Basara je osumnjičen da je prikrivao dokaze dok je vodio istragu ubistva Ivanovića. Već 11 meseci, pod sumnjom da su umešani u taj atentat, u pritvoru se nalaze policajci Nedeljko Spasojević i Dragiša Marković, kao i Radoičićev telohranitelj Marko Rošić.

Za učešće u tom zločinu osumnjičeni su i Milan Mihailović i Silvana Arsović, sekretarica Olivera Ivanovića.

Američki obaveštajci, koji su rukovodili poslednjom akcijom kosovske policije, obavestili su srpski MUP. Da mu se sprema hapšenje, upozoren je Bojić, koji se na vreme sklonio. Žrtvovan je inspektor Basara, kako bi se skinula odgovornost s MUP-a. Međutim, Vučić je ipak optužio ministra Nebojšu Stefanovića za nelojalnost i saradnju sa stranim službama.

Posredno, to je istakao i direktor policije Vladimir Rebić, koji je priznao da je srpska policija znala da će doći do hapšenja u Kosovskoj Mitrovici.

Što se Vučića tiče, njemu je svejedno ko je uhapšen iz Veselinovićevog klana, svestan je da su svi propevali i optužili svoje direktne šefove, a i njega. Više nema načina da sakrije krvavi trag koji ide prema njemu.

Teret na Vučićevim leđima predstavlja i Nenad Kovač, zvani Neša Roming. Kovač je ekskluzivni zastupnik kineske kompanije Hjuavei. Američke obaveštajne službe ga sumnjiče da je, preko svojih firmi na Kipru, deo kineske opreme prebacio i u Iran, koji se nalazi pod sankcijama.

S procenom da se tehnologija Hjuaveija koristi za špijunske i hakerske akcije, kojima se ugrožava bezbednost Sjednjenih Država, administracija Donalda Trampa pokušava da sputa njeno širenje. Hjuavei je zabranjen u nekoliko evropskih država, ali ne i u Srbiji.

Preko Kovača, kinesku tehnologiju nabaljaju i koriste skoro sve srpske institucije, uključujući i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Američka zvanična politika zalaže se za sputavanje ruskog, kineskog i iranskog uticaja u Srbiji i regionu, a upravo to podstiče Vučić.

Odeljenje CIA u Sofiji još pre dve godine dokumentovalo je sporne kontakte srpskih obaveštajaca i državnih funkcionera, uključujući i lično Aleksandra Vučića, sa čelnim ljudima MOIS-a, iranske obaveštajne službe. To potvrđuje i dokument iz Lenglija, koji poseduje redakcija Magazina Tabloid, u kome se navode imena 69 iranskih operativaca i saradnika u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Prema tim informacijama, značajnu ulogu ima i Neša Roming, za koga se pretpostavlja da krši američke sankcije transferom Hjuaveijeve opreme u Iran.

U jednoj od Kovačevih kompanija direktorsku funkciju ima Vučićev dvostruki kum Nikola Petrović. Na poslovima proizvodnje i trgovine električnom energijom, Petrović je u poslednjih sedam godina stekao ogromno bogatstvo. Pored Kovača, bivši direktor Elektromreže Srbije povezan je i sa Zvonkom Veselinovićem, tako da nema šanse da izbegne čistku.

Kao i za Veselinovića, Vučić je sudbinu vezao i za Kovača, zato ga koristi u obračunu s neposlušnim i nepodobnim kumom Slavišom Kokezom.

Iako je Kokeza dugo važio za jednog od najlojalnijih saradnika Vučića. Nagrađen je funkcijom predsednika Fudbalskog saveza Srbije i, još važnije, krupnim poslovima. Na Vučićevo insistiranje, Slobodan Kvrgić je krajem 2014. godine ustupio Kokezi svoju fabriku Eurosalon. Preko Eurosalona i uz pomoć drugih transakcija, Kokeza je postao vlasnik Win Win-a, lanca kompjuterske opreme, koji ima dominantan položaj na IT tržištu.

Kako došlo, tako otišlo. Pod Vučićevim pritiskom, Kokeza je nedavno prinuđen da Win Win proda upravo Nenadu Kovaču. O kakvoj koki nosilji je reč najbolje ilustruje podatak da je Win Win 2014. godine imao prihod od pet miliona evra, a prošle čak 130 miliona evra. Kokeza je pristao da se odrekne te kompanije, verovatno u nadi da će dobiti „zlatni padobran". Umesto toga, dobio je metu na čelu.

Pre nekoliko dana je objavljena vest da je policija sprečila atentat na Jovana Rusića, predsednika Fudbalskog kluba Bežanija. Na graničnom prelazu Srbije i Republike Srpske uhapšen je izvesni Velimir Simić, za koga postoji sumnja da je predvodio grupu koja je pripremala atentat na Rusića. U iskazu prvo policiji, a onda i režimskom parapolicijskom dnevnom listu, Rusić je rekao da „zna ko stoji iza ovoga, zna ime čoveka koji je naručio i platio da bude ubijen".

- Reč je o fudbalskom moćniku s kojim sam ušao u sukob jer nisam pristao da učestvujem u prljavim poslovima i nameštanju utakmica - rekao je predsednik FK Bežanija.

Iako nije izgovorio ime Slaviše Kokeze, sumnja je odmah pala na njega. Ne samo zato što se za njega i ranije govorilo da namešta utakmice i gospodari srpskim fudbalom, nego i zbog pretnji koje je upućivao čak i ljudima iz Vučićevog okruženja. Između ostalih, Kokeza je i Nikolu Petrovića upozoravao da će ga „obrisati".

Slične poruke je upućivao i nekim sponzorima Srpske napredne stranke, kojima je, navodno, govorio da može angažovati svoje zemljake iz Republike Srpske da obave krvavi posao. Vučić je nekoliko godina obuzdavao uzavrele strasti svog kuma, kome su novac i moć udarili u glavu. Na kraju, morao je da ga udari po džepu, preko Win Win-a, i po lajavim ustima, preko policije i Kurira.

Na isti način, preko novina, Vučić se odrekao i mnogo opasnijeg i njemu važnijeg kuma, Petra Panića Pane. Upoznali su se pre 26 godina, kad je Vučić došao u SRS, da bude potrčko Vojislava Šešelja, kome je telohranitelj bio Panić.

Odnos, koji su tada uspostavili, do danas se nije promenio. Vučić nije skrivao strahopoštovanje prema dvostrukom ubici, siledžiji i razbojniku.

Da ima dovoljno testosterona, i sam bi voleo da je takav, da s pištoljem u ruci prebija slabije od sebe, otima im automobile, kuće, žene. Pošto nema, zadovoljio se s tim da bude u blizini Pane, da mu se divi. S druge strane, Panić je uživao u tome da kinji Vučića, ali nikad javno. I u vreme svađe sa Šešeljem i Tomislavom Nikolićem, dok je protiv njih iznosio najteže optužbe, nije rekao nijednu ružnu reč za kuma Aleka.

Kad je SNS prigrabila vlast, Panić je uzeo svoj deo plena. Ugrađivao se u poslove, uzimao provizije i reket. Taj biznis je procvetao kad se zbližio s Goranom Vesićem, da zajedno upravljaju Beogradom. Njihova moć je porasla toliko da su se oteli Vučićevoj kontroli, on im je služio samo kao politički paravan. U razbijanju tog tandema značajnu ulogu je odigrao Gašić.

Gašić je optuživao Vesića da reketira bogataše, pa i neke opasne likove iz podzemlja, od kojih traži i dobija velike pare za legalizaciju objekata u Beogradu, a sve to u saradnji s Panićem.

Preslab da ih spreči, Gašić je radio ono što je mogao. Resurse BIA iskoristio je da prikupi kompromitujući materijal, koji je prosleđivao Vučiću. Svaku priliku je koristio da Vučiću predloži da uhapsi Vesića i Panića.

Oni su, po Gašićevoj proceni, toliko omraženi, da bi, istog časa kad bi spakovao Vesića u Centralni zatvor, obezbedio još deset godina na vlasti. Naravno, Vučić nema snage i hrabrosti za to. Čudno je što se uopšte osmelio da preko svog biltena, dnevnog lista Srpski telegraf, objavi da Petar Panić "već šest meseci nema nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom".

Javnim distanciranjem od kuma, Vučić ga je prepustio na milost i nemilost konkurentima iz podzemlja, ali i stranim službama. Hrvatske kriminalce, predvođene Stipom Barišićem Moljcem, u Srbiji je štitio Panić, čime je Vučiću na vrat stavio CIA, FBI, DEA i Europol. U svakom slučaju, odbacivanje kuma Pane pokazuje u kakvoj defanzivi se nalazi Vučić.

Kao Panića, operacija "Familija" obuhvata i istragu poslovanja Predraga Rankovića Peconija. Zajedno su mafijašku karijeru gradili u surčinskom klanu i Državnoj bezbednosti. Putevi su im se razišli, pa je Peconi na vreme legalizovao poslove u koje je uložio novac stečen švercom nafte iz Rumunije, cigareta iz Makedonije i droge s Kosova. Vlasti su se smenjivale, Peconi je svakoj plaćao reket.

Deo zarade od kriminalnih poslova davao je SPS-u, a posle petooktobarskog puča i Demokratskoj stranci. Zauzvrat, dobio je mogućnost da učestvuje u privatizaciji i da, na krajnje sporan način, postane vlasnik poslovne imperije Invej, vredne više od milijardu evra.

U tom sistemu nalazili su se "Vital", "Rubin", "Medela", "Monus", "Ratar", "Albus", smederevska fabrika šporeta "Milan Blagojević", fabrika lekova "Srbolek", "Sunce", "Siti port", ugostiteljsko preduzeće "Stari grad", restorani "London" i "Tašmajdan", pa i hotel "Kasina", u kome je zaposlen Danilo Vučić. Uz sve to, Peconi je vlasnik televizije Hepi i njenog glavnog urednika Milomira Marića, jednog od najuticajnijih Vučićevih medijskih kerbera.

Dok je razvijao biznis u sivoj zoni, Peconi je prošao sve i svašta. Ortaci iz surčinskog klana kidnapovali su ga i uzeli mu 400.000 maraka otkupnine. Hapšen je u vreme "Sablje", posle ubistva Zorana Đinđića. Kolega Željko Rutović pre dve godine ga je izrešetao zbog duga od 10 miliona evra. Iako obogaljen, Ranković je sve preživeo, ali tek sad se našao na pravim mukama. S jedne strane, cedi ga Vučić, a s druge pritiskaju stranci.

U sličnoj vrsti problema nalazi se Ivica Tončev, surdulički mafijaš na funkciji državng sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. Karijeru je počeo u ekipi Borisa Petkova, žestokog momka s početka devedesetih. Rafalno čišćenje podzemlja Tončev je preživeo slučajno, jer je otišao na službeni put u Beč. Tamo se dobro snašao, napravio je nekoliko fantomskih firmi, preko kojih je prao novac stečen kriminalom.

Kad su ubijeni njegovi poslovni partneri, braća Branislav i Slobodan Šaranović, Tončev je utehu našao u novcu koji je nasledio. Bezbednost je kupovao tim novcem i saradnjom s DB-om. Kupio je i ulaznu kartu u politiku. Dačić ga je, pre 11 godina, uveo u vlast, da bi se Tončev, čim je shvatio ko je jači, priklonio Vučiću. U poslednje vreme, njih dvojica su nerazdvojni. Tončev mu organizuje ekskurzije po evropskim metropolama, plaća sve: prevoz, smeštaj, zabavu s devojkama i dečkićima...

Aleksandra i Marija Tončev, ćerke surduličkog krimosa, pre mesec i po dana upustile su se u samostalni biznis. Od džeparca su uštedele 10 miliona evra i kupile su i renovirale niški hotel "Nais". Na svečanom otvaranju glavni gost je bio Vučić. No, upravo po Vučićevom nalogu BIA s posebnom pažnjom prati sve Tončevljeve aktivnosti i kontakte. Jednokratna saradnja bliži se kraju, koji će bar za jednog od njih biti veoma tužan. Ivica Tončev je u vrhu liste kriminogenih bogataša koje će Vučić gurnuti pod led.

Na tom spisku visoko su kotirana braća Zvezdan i Srđan Milovanović. Poslovnu karijeru počeli su u Nišu, gde su radili kao monteri satelitskih antena. Malo po malo, biznis su prebacili u Beograd, gde su osnovali nekoliko preduzeća, među kojima su televizija i kablovski operater Kopernikus.

I to im je išlo traljavo, uspeli su da pokriju samo nekoliko prigradskih naselja. Sve se promenilo kad je na vlast došla SNS. Krajem prošle godine pristali su da učestvuju u prevari, koju je Vučić organizovao kako bi iz Telekoma isisao 195 miliona evra.

Državno preduzeće je po toj ceni, desetostruko većoj od realne, kupio Kopernikusovu kablovsku mrežu. Svojim delom, zarađenim u tom poslu, braća Milovanović su kupili beogradski buvljak i otplatili dug za hotel Prag.

Upravo na proslavi kupovine tog hotela, Željko Rutović je sa šest metaka izbušio noge Predraga Rankovića Peconija.Srđan Milovanović se sakrio u kuhinju, onako dežmekast uspeo je da se uvuče u manjirku. Sad, sa statusom nepodobnog svedoka Vučićevih lopovluka, neće moći da se skriva. Svestan da se bliži vreme za polaganje račun, Milovanović "u poverenju" priča da je od prodaje dobio samo 50 miliona evra, sve ostalo mu je uzeo Vučić. Takvim izjavama crta metu sebi na čelu, ali mora da preuzme rizik ako namerava da bar umanji odgovornost za saradnju u prevarnim radnjama.

Za svoju i budućnost svoje ružičaste medijske imperije zabrinut je Željko Mitrović. Koliko se plaši Vučića vidi se po količini i vrsti usluga koje mu pruža. Sav program Pinka posvećen je veličanju kulta ličnosti aktuelnog vladara.

Mitrović tvrdi da je finansijski stradao u vreme vlasti Demokratske stranke. Pod pritiskom Dragana Đilasa, da bi isplatio poreska dugovanja, morao je da po niskim cenama proda nekoliko svojih kompanija. Vučić mu ne traži pare za porez, nego za sebe. Iz budžeta Srbije nekoliko puta je uplaćena subvencija Pinku, navodno za podršku plasmana robe u inostranstvo.

Taj novac je podeljen na ravne časti. Čim je legao na račun Pinka, 50 odsto je skinuto i predato Vučiću, a ostatak je ostavljen Mitroviću, kao honorar za podršku u skrivanju istine.

Uz poslovne, Mitrović ima i ozbiljne privatne razloge za podršku vođi. Nad njim se nadvijaju senke dve ubijene devojke, Ive Bodružić i Andree Bojanić. Da ne bi, zajedno sa sinom Aleksandrom, završio u zatvoru, Mitrović u medijskoj tamnici drži sve gledaoce monstruoznog televizijskog programa koji pravi po ukusu Vučića.

Vučićevi tajkuni, jedan za drugim, odlaze sa scene. Miodrag Kostić je dobio dva šloga, oba zbog Vučićevih pritisaka. Dragan Amidžić je ubijen, a Milan Beko je pukim slučajem preživeo atentat. Ko izbegne smrtonosni epilog redefinisanja odnosa unutar naprednjačkog kartela, naći će se na udaru stranih obaveštajnih službi.

Čišćenje, koje je inicirano operacijom "Familija", neće se završiti eliminacijom klasičnih kriminalaca, koji su se transformisali u tajkune. Obračun s mafijom moraće da zahvati i njihove političke zaštitnike. U toj akciji, pravdi će biti privedeni braća Vučić, ali i braća Siniša i Predrag Mali, Zvonko i Žarko Veselinović, kao i braća Igor i Ana Brnabić, pa kumovi Nikola Petrović, Goran Veselinović, Slaviša Kokeza i mnogi drugi.

Još se ne zna ko će prvi pasti, ali ko god bude izabran za tu ulogu, za sobom će povući i ostale ortake iz zajedničkog zločinačkog poduhvata uništavanja države i naroda.

Tek kad svi oni, što bi rekao Kokeza, budu obrisani, Srbija će dobiti priliku da postane normalna i civilizovana država.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane