Intervju

Advokat Ivan Ninić analizira uzroke katastrofalnog stanja u Srbiji

Uplašeni šibicar Vučić i njegovi mafijaši

Da smo normalna i uređena država, svi tužioci i sudije, koji su učestvovali u progonu Milovana Brkića, bili bi pozvani na krivičnu odgovornost. Po slovu zakona Brkić mora biti oslobođen, a svaka drugačija odluka je Vučićevo silovanje prava i ućutkivanje istine. Sporan je i način na koji sud vodi postupak protiv Veljka Belivuka, koji je Vučićevo čedo i član SNS. Tako je i u slučaju "Jovanjica". Tabloidi ruše "Jovanjicu", tu su specijalne emisije i najamni radnici, tzv. analitičari, koji govore da su strane službe sve režirale i da je sve nameštaljka. Predsednik države, premijerka i ministri takođe aktivno brane Koluviju, kao i da su u krvnom srodstvu. U takvoj atmosferi sudije odlično znaju šta im je činiti - kaže advokat Ivan Ninić u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid.

Predrag Popović

Ivan Ninić je jedan od branilaca Milovana Brkića, glavnog i odgovornog urednika Magazina Tabloid, u montiranom postupku koji se vodi zbog verbalnog delikta. Ninić učestvuje u suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka, kao i drugim slučajevima, koji su obeležili tragično vreme vladavine Aleksandra Vučića. U intervjuu za naš Magazin, Ninić analizira stanje u srpskom pravosuđu i na političkoj sceni.

Magazin Tabloid: Veće Apelacionog suda je ukinulo prvostepenu presudu kojom je Milovan Brkić osuđen na 14 meseci zatvora zbog verbalnog delikta. Šta očekujete u ponovljenom postupku?

Ninić: Nažalost, drugostepeno tročlano veće "vruć krompir" vraća u ruke sudije Dušana Agantonovića. Troje iskusnih sudija nije imalo hrabrosti da oslobodi Milovana Brkića optužbe i da, kroz meritornu sudsku odluku, stavi tačku na teror režima kome je vaš urednik mesecima izložen. I zbog toga smo ponovo na početku. Sve što smo, kao branioci, ukazivali u prvostepenom postupku, pokazalo se tačnim. Tvrdili smo, od prvog dana, da je postupak montiran, da je pritvor neosnovan i nezakonit, da su optužnica i presuda naručene, ali i da su oba ova akta elementarno, pravno nepismena. Da smo normalna i uređena država, svi u tom lancu, koji su učestvovali u progonu Brkića, bili bi pozvani na krivičnu odgovornost. To ujedno znači i razrešenje sa sudijske i tužilačke funkcije, kako ne bi nastavili da masovno uništavaju tuđe živote. Tužilac Ljiljana Komenović i sudija Duško Agatonović sami bi trebali da se izuzmu od postupanja u ovom predmetu. Ne samo da nisu nepristrasni da u ponovljenom postuku sude Milovanu Brkiću, nego su svojim ponašanjem narušili poverenje javnosti u nezavisnost i samostalnost sudske grane vlasti.

Magazin Tabloid: Brkiću je određen kućni pritvor, ali mu je zabranjena upotreba telefona i interneta, kao i da prima „druge osobe" u posetu. Čemu tako drakonske mere?

Ninić: Viđao sam svakakve odluke u praksi, ali nekada restrikcije ovakvog obima. Zbog toga je kolega Stevan Damnjanović podneo zahtev za zaštitu zakonitosti kod Vrhovnog kasacionog suda. Ne postoje razumni i opravdani razlozi da Brkić ne komunicira sa trećim licima, rođacima, prijateljima, kolegama i advokatima. To je jedna anticivilizacijska mera, kojom tiho izolujete i ubijate čoveka u kućnom pritvoru. U ovom postupku nema svedoka, pa samim tim nema ni mogućnosti uticaja na bilo koga. Naravno, nema ni krivičnog dela koje bi se moglo ponoviti u kontaktu sa trećim licima ili na bilo koji drugi način. Evidentno je da sud smatra da, zbog britke reči i oštrog pera, Brkića treba držati u izolaciji, kako javnim istupima ne bi ugrozio predstojeću izbornu kampanju. Tako to svuda u svetu rade diktatori i njihove sudije poslušnici. Ali posle svega pravo je čudo da je Brkić uopšte živ.

Magazin Tabloid: Da li će to suđenje biti okončano pre nego što Brkić u kućnom pritvoru odsluži kaznu, koja mu je izrečena prvostepenom presudom?

Ninić: Stav odbrane je da u radnjama Milovana Brkića nema elemenata bilo kog krivičnog dela, pa ni pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja. I to je sada svima jasno. Međutim, u politički montiranim postupcima činjenice nikada nisu važne. Zato prepoznajem nameru vlasti da napravi neku vrstu izlazne strategije. Ide se na to da se zatvorski pritvor i kućni pritvor saberu i da se na taj period Brkić osudi. On bi po pravnosnažnosti presude bio osuđen, ali bi se našao na slobodi. Dakle, nezakonitim pritvorom se prikriva brutalna zloupotreba pravosuđa i opravdava osuđujuća presuda. Izgleda da oni što danas važi za Milovana Brkića u Vučićevoj Srbiji ne važi za Milana Radoičića.

Magazin Tabloid: Kakvu presudu očekujete?

Ninić: Kakvu god presudu da donese sudija Dušan Agatonović, poslednju reč u drugom stepenu daće sud na čijem je čelu njegov kum Duško Milenković. Svako ko prati prilike u srpskom pravosuđu, ali i pisanje Tabloida u protekle dve decenije, odlično zna kako se postaje sudija Apelacionog suda u Beogradu. Dovoljno je pročitati ovu poslednju optužnicu protiv Darka Šarića i videćete da mafija ima pod kontrolom Apelacioni sud i da se drugostepene presude dogovaraju u seduštu BIA. Po slovu zakona Milovan Brkić mora biti oslobođen, a svaka drugačija odluka je Vučićevo silovanje prava i ućutkivanje istine.

Magazin Tabloid: Učestvujete i u postupku koji se u Specijalnom sudu vodi protiv Veljka Belivuka. Kakav epilog očekujete u tom slučaju?

Ninić: To je jedan prilično neuobičajen sudski postupak. Prihvatio sam zastupanje porodice ubijenog Gorana Mihajlovića da bi bolje sagledao i razumeo hronologiju i fenomenologiju Belivukovog klana. Ujedno sam se suočio i sa dubiozom u kojoj se kao društvo svi zajedno nalazimo, jer živimo u gradu i u državi u kojoj je jedna takva grupa formirana. Ono što sam u tom predmetu pročitao, čuo i video je poražavajuće za jednu državu, u 21. veku, u srcu Evrope, koja pretendije da bude demokratska i pravno uređena. Tužilaštvo nastoji da dokaže sedam teških ubistava, udruživanje u organizovanu kriminalnu grupu, držanje narkotika, oružja i otmicu. Međutim, na toj optuženičkoj klupi ne sede ljudi iz sveta politike, policije i službi bezbednosti, koji su toj grupi davali vetar u leđa. Nema odgovora na elementarno pitanje kako je moguće da je pet ubistava počinjeno dok je Belivuk bio na legalnim merama tajnog nadzora i praćenja. Da nije bilo "Skaj" aplikacije država ne bi imala ništa od dokaza, ne bi bilo ni tzv. svedoka saradnika, a samim tim ne bi bilo ni optužnice. To je totalni poraz naše policije i pravnog sistema u celini. Učinjene su do sada broje procesne greške, pa ne mogu da razumem da li to neko sve vreme namerno radi. I sve te "greške" su siguran put do ukidanja prvostepene presude, kada ona uopšte bude doneta. Uslediće potom ponavljanje postupka i jedan maratonski proces.

Magazin Tabloid: Belivuk i Marko Miljković na pripremnom ročištu su iznosili detalje svojih kontakata sa Aleksandrom Vučićem, Aleksandrom Vulinom, Darkom Glišićem i drugim državnim i stranačkim funkcionerima. Zašto tužilaštvo i sud nisu bili zainteresovani da provere te informacije?

Ninić: Belivukov klan je nastao u kontrolisanim uslovima, kada je, posle ubistva Saleta Mutavog, trebalo staviti pod kontrolu južnu tribinu "Partizana". Belivuk je Vučićevo čedo i član SNS. Imali su period stagnacije, dok nisu oslobođeni za ubistvo Vlastimira Miloševića i pušteni iz pritvora. Nakon toga, država im je "upumpala" kiseonik i oni su iz sata u sat, iz dana u dan, rasli i jačali infrastrukturu. Ima jedna audio poruka preko "Skaja", nakom otmice Nikole Mitića, usred bela dana, u Beogradu, gde kažu: "Najjači smo, ovo ni zemunci nisu radili". Belivuk i Miljković su objasnili svoje pojedine kontakte sa ljudima iz vlasti, ali ne sve, i opisali su konkretne akcije koje su za režim sprovodili. Tvrde da su novčano za to nagrađeni, a bilo je tu i drugih kontrausluga. Oni su bili partneri vlasti, paravojna formacija za brza ulična dejstva. Nažalost, tužilaštvo nema kapacitet i političku volju da ove navode ispita. Vučić se, šibicarski, dosetio da preko Miloša Vučevića podnese krivičnu prijavu sam protiv sebe. Ova prijava je odbačena tako što je "saslušan" samo Vulinova desna ruka advokat Svetozar Vujačić. Belivuk i Miljković su u sudnici izjavili da njih na tu temu niko nije saslušavao i da su iz medija saznali da je prijava odbačena. Oni će svakako biti značajni svedoci tek kada Vučić padne sa vlasti.

Magazin Tabloid: Tužilaštvo i sud postupaju po istom ili sličnom modelu i u slučaju „Jovanjica". S obzirom na dosadašnji tok postupka po prvoj optužnici protiv Predraga Koluvije, šta može da se očekuje?

Ninić: "Jovanjica" je najznačajniji sudski predmet u epohi Vučićeve vladavine. Tužno je to što nedovoljan broj ljudi može da razume problem, ali to je upravo karta na koju režim igra. Odbrana najveće plantaže marihuane u Evropi se temljeni da tri stuba. Prvo ruše zvanična veštačenja, odno nivo THC-a koji je utvrđen veštačenjem. Drugo, osporavaju zakonitost pretresa imanja, što posledično dovodi u pitanje ukupnu količinu pronađene marihuane. I, treće, pojedini svedoci naprasno imaju amneziju i relativiziju celu stvar. Sve vreme dok traje sudski proces, borbena gotovost SNS je podignuta na najviši nivo i Koluvuja je na društvenim mrežama dobio značajan broj botova, koji ponavljaju ono što priča vlast. Tabloidi ruše "Jovanjicu", tu su specijalne emisije i najamni radnici, tzv. analitičari, koji govore da su strane službe sve režirale i da je sve nameštaljka. Predsednik države, premijerka i ministri takođe aktivno brane Koluviju, kao i da su u krvnom srodstvu, što do sada nigde nije viđeno. U takvoj atmosferi sudije odlično znaju šta im je činiti.

Magazin Tabloid: Da li će ikad početi suđenje po drugoj optužnici za „Jovanjicu", koja obuhvata pojedince iz MUP-a, BIA i VOA?

Ninić: Druga optužnica je srce "Jovanjice" i zato je dvadeset puta, duže od dve godine, odlagano pripremno ročište. Izbori će sigurno, ponovo, prolongirati početak postupka. Tek kada pročitate optužnicu i sve materijalne dokaze koje je policija prikupila, možete da shvatite da je "Jovanjica" bila projekat pod zaštitom države. Raskrinkani su pojedinci koji su imali konkretna zaduženja, ali u celoj priči nedostaje glavni, državni, pokrovitelj "Jovanjice", kako god da se on zove. Rušenjem prve optužnice vlast želi da sruši i ovu drugu, dok ljudi iz policije smatraju da istragu treba nastaviti i dovesti do treće optužnice. Trenutno nedostaje bitan segment oko logistike, transporta, prodaje i podele novca, a samim tim i politička podrška celoj ovoj priči, kakva se gleda samo u filmovima i serijama.

Magazin Tabloid: Dok sud učestvuje u sabotaži tih postupaka, vlast progoni policajce koji su raskrinkali Koluviju i najveću plantažu marihuane u Evropi. Da li verujete u tvrdnje Slobodana Milenkovića da su mu advokat Vladimir Đukanović i konsiljere Aleksandar Papić nudili mito od 100.000 evra da lažno svedoči u tom postupku?

Ninić: Ukoliko ne verujemo aktivnom policijskom inspektoru koji je otkrio "Jovanjicu" i pohapsio sve te "poljoprivednike" i "hrišćane" - kome onda da verujemo? Partijskim jurišnicima i botovima iz SNS? Verujem da SNS ima poseban novčani fond za korumpiranje nezgodih svedoka. Tako da verujem od reči do reči Slobodanu Milenkoviću, jer to što je notirao u belešci i potpisao nije šala. To ga je koštalo zdravlja, karijere, a vidimo da može da ga košta i života. Nažalost, sve to nema trenutno ko da procesuira.

Magazin Tabloid: Zašto tužilaštvo nije postupalo po Milenkovićevoj prijavi da mu predstavnici vlasti nude mito?

Ninić: Milenkovićeve tvrdnje su u sferi krivičnog dela "sprečavanje i ometanje dokazivanja" za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna. Međutim, mi nemamo tužilaštvo koje je nezavisno od izvršne vlasti i političkih centara moći. Imamo rijaliti pravosudni sistem, sudije i tužioce na taster. To su generalno uplašeni, ucenjeni ili ambiciozni ljudi, koji se ističu samo po servilnosti i progonu onih koji nisu po meri vlasti. Njih sve Vučić ponižava, poput Drobnjaka iz "Puteva Srbije", kada ih naziva "zimzelenim" i oni na to svi ćute, zbog privilegija koje uživaju.

Magazin Tabloid: Zašto tužilaštvo ne proverava tvrdnje pojedinaca bliskih vrhu vlasti, poput Dijane Hrkalović, koji vode medijsku kampanju u kojoj kriminalizuju Milenkovića?

Ninić: Takve provere se vrše, ali se rezultati skrivaju od javnost. Ono što se prikupi i otkrije u tužilačkim predmetima služi za pritiske, ucene i međusobnu trgovinu. Vučić je taj segment zloupotrebe pravosuđa i službi bezbednosti "doktorirao". Zato i postoji apsolutna sinhronizacija između onoga što kontrolisani akteri izgovore u javnom prostoru, naslovnih strana tabloida i poteza tužilštva.

Magazin Tabloid: Da li verujete Milenkoviću da mu je zdravlje toliko ugroženo da ne može da se pojavi u sudu i svedoči u tom postupku?

Ninić: Ne znam kakvo je opšte zdravstveno stanje Milenkovića. Možemo da vidimo da on svoje neodazivanje na sudski poziv uredno pravda medicinskom dokumentacijom. Ipak, ukoliko se, naknadno, pokaže da je u pitanju nešto drugo, izgubiće poverenja javnosti. Interes vlasti je da on uopšte ne bude saslušan, bar dok ne prođu izboru, a da li će i koliko će im on u tome pomoći - videćemo.

Magazin Tabloid: Da li ste verovali Milenkoviću, Milanu Dumanoviću, pa i novinarki Jeleni Zorić, koji su tvrdili da „Aleksandra i Andreja Vučića nema u Jovanjici", a u optužnici se navodi da Koluvijin „blackberry" telefon nije otključan, pa nije utvrđeno s kim je kontaktirao?

Ninić: Trudim se na sve načine da budem upućen u "Jovanjicu", ali za sada ne mogu da tvrdim, sa sigurnošću, ni da tu ima, ni da nema braće Vučić. I ne mogu da se saglasim sa bilo čijim ocenama, ako se lično nisam uverio u činjenice. Koluvijina komunikacija nije do kraja rekonstruisana, jer on ni danas ne želi da otključa telefon. Čudno je to kako je, naknadno, malo "nagrabusio" samo Bratislav Gašić, ali dok se telefon ne otključa, mi nećemo saznati pravu istinu. Od prvog dana taj telefon "čuva" Koluviju. Iako želim da verujem da u „blackberry" nisu ušli voda ili kiselina, ipak - nisam optimista.

Magazin Tabloid: Kako će se završiti ta saga o državnom projektu za proizvodnju droge?

Ninić: Odgovor na ovo pitanje zavisi od budućih sveukupnih dešavanja na političkoj sceni. Setitete se da je i Šarić, končano, ugledao svetlost dana, izašao na slobodu, pa je ekspresno vraćen u pritvor. To se dogodilo van zone uticaja režima u Srbiji i Vučić bi, da je mogao, proglasio dan žalosti zbog ponovnog Šarićevog hapšenja. Ista priča je i sa Belivukom - pre bi bio likvidiran nego što bi bio uhapšen, da ceo slučaj nije raskrinkan od strane stranih službi. "Jovanjica" će se prolongirati kao naše unutrašnje pitanje, ali će na kraju, ipak, biti smeštena u kontekst Vučićeve kooperativnosti na međunarodnom planu i svih srpskih pitanja koja su značajna za zapadne sile.

Magazin Tabloid: Magazin Tabloid je, u martu 2021. godine, otkrio da je Vladimir Cvijan mrtav od 6. januara 2018. godine. Angažovali ste se oko tog misterioznog slučaja, kontaktirali ste BIA i tužilaštvo. Posle svega, do kakvog zaključka ste došli?

Ninić: Da vi kao redakcija nista pribavili zvaničan dokument o smrti Vladimira Cvijana, vlast bi nam i dan danas govorila da on negde pije espreso i da se sunča. I to bi tako u narodu prošlo. Tragom te informacije, ja sam, posle duge i teške pravne bitke, uspeo da prelistam Cvijanov "predmet" u VJT Beograd. To na sve liči, osim na tužilački predmet. Uskratili su mi uvid u pojedina dokumenta. Predmet je jednostavno "prepakovan" od korice do korice, pre mog dolaska u tužilaštvo i očerupan. Nikakva istraga nije vođena, dežurna tužiteljka je samo zaključila da se radi o nenasilnom utapanju u Dunav. Tek, naknadno, dve godine kasnije, kada se javnost uznemirila, tužilaštvo je prikupljalo nekakve izjave. Isto je radila i BIA preko policije, ali sve to nema nikakvu vrednost, osim što predstavlja kontrolu štete. Dakle, izostala je jedna temeljna istraga Cvijanovih kontakata pre smrti, kretanja, načina života... Uskraćeni su mi podaci o datumu podnošenja zahteva za porodičnu penziju i podaci da li je Cvijan bio na merama tajnog nadzora i praćenja. Ove informacije moraju biti javne, pa sam zbog nezakonitih oduka fonda PIO i BIA podneo tužbe sudu, ali još nisu donete presude. Dakle, Cvijan je čovek koji je mnogo znao i nečujno je nekako "otišao" u Dunav.

Magazin Tabloid: Sad se otvorio novi krupan slučaj. Milan Radoičić je priznao da je predvodio „pobunu" na severu Kosova i Metohije. U njegovoj akciji ubijen je jedan albanski policajac i trojica Srba. Zašto tužilaštvo u Srbiji nije pokrenulo istragu ni posle deset dana?

Ninić: Zato što Vučić, kako nam to sam kaže, "vidi širu sliku". Bilo mu je potrebno nekoliko dana da vidi sa čim sve raspolaže prištinska strana, kako će se oblikovati javnost i šta će reći predstavnici međunarodne zajednice. Tek kada je postalo očigledno da je vrag odneo šalu, onda je dao mig da VJT u Beogradu može da se bavi Radojčićem. Videli smo da ga policija saslušava, bez kamera, u svojstvu "građanina", a ne osumnjičenog za bilo koje krivično delo. Imamo oružani sukob na delu teritorije koji smatramo svojom državom, imamo javno priznanje organizatora grupe, a nemamo momentalno hapšenje svih tih lica i poternicu za ona koji nisu dostupi našem tužilaštvu.

Magazin Tabloid: Da li će Radoičiću pomoći to što je Vučića abolirao od odgovornosti, pa da se izvuče bez krivičnih sankcija?

Ninić: Radojičić je svoju izjavu i "priznanje" prethodno usaglasio sa Vučićem. On ništa ne bi rekao, niti bi Vučić odobrio da bude saopšteno da nisu dogovorili. I to vrapci na grani znaju. Međutim, ovde će o sudbini obojice odlučivati neko drugi u Berlinu, Briselu i Vašingtonu. Može Vučić i sada da improvizuje, kao svojevremeno kada je u zemunskoj hali "Pinki" stavljao kofe, ne bi li rešio problem prokišnjavanja krova, ali ovog puta je cena improvizacije visoka. Moraće da sačeka i uradi sve ono što mu se naredi.

Magazin Tabloid: Da li će se Vučić izvući bez političkih sankcija?

Ninić: Nezvanično iz EU stižu najave mogućih sankcija, čak se špekuliše i šta bi te sankcije sve podrazumevale. To je jedan čitav spektar, od blagih restrikcija, do ozbiljnije ekonomske i međunarodne izolacije Srbije. Da li možete da zamislite delirijum u kome bi se Vučić našao da usledi ozbiljan paket sankcija? Zato se i razjurio, svakog dana, da preko nekog stranog medija pošalje svojim gazdama umirujuće poruke, da se zaklinje u mir i da će biti dobar. Vi ste jednom u Tabloidu, prorekli sve ovo što se danas Vučiću, dešava kroz naslov: "Gore pancir, a dole pampers".

Magazin Tabloid: Amerikanci zahtevaju da, kako je državni sekretar Entoni Blinken rekao u telefonskom razgovoru s Vučićem, „počinioci napada kod Banjske, koji su sada u Srbiji, moraju da snose odgovornost", koju treba da utvrdi tužilaštvo u Prištini. Da li će Vučić izručiti Radoičića i njegove saborce?

Ninić: Blinken je Vučiću ultimativno saopštio šta SAD od nega očekuje i šta mora da se uradi. Amerikanci razgovor na tu temu sigurno neće dva puta voditi. I, gle čuda, prvi potez Vučićev bio je povlačenje vojske iz kopnene zone bezbednosti, uz foto dokumentovanje te servilnosti u režimskim tabloidima. Ista priča će biti i sa izručenjem Radojičića, ako SAD postave takav ultimatim Vučiću. To će biti cena Briselskog, Vašingtonskog i Orhidskog sporazuma. I često sam u prilici da razgovaram sa stranim diplomatama - oni znaju sve u milimetar o Veselinoviću i Radojčiću. Ja sam od stranaca, prvi put, pre više od godinu dana, čuo da trgovina oružja ide upravo preko Radojičića.

Magazin Tabloid: Da li Vučić uopšte sme i može da uhapsi Radoičića i isporuči ga albanskim vlastima u Prištini?

Ninić: Njih dvojica su, još uvek, saborci, sve dok se okolnosti bitno ne promene. Ukoliko se stegne obruč, Vučić mora sa Radoičićem da napravi dogovor o hapšenju. To će mu predstaviti kao žrtvu za "srpstvo" i Srbiju, ali i jedini način da mu osigura bezbednost. Trenutno Srbija nema bilo kakav pravni okvir i osnov da Radoičića isporuči pravosuđu u Prištini. Kako da isporučite srpskog državljanina entitetu koji ne priznajete kao državu i nemate zaključne međudržavni sporazum?

Magazin Tabloid: Ako se ipak odluči na ekstradiciju Radoičića, koliko bi to uticalo na Vučićev politički rejting i predizbornu kampanju?

Ninić: Upravo je to jedan od razloga zašto Vučić žuri sa izborima. On mora, po svaku cenu, da spreči da to pitanje bude tema izborne kampanje, jer zna koliki su teg oko vrata Borisu Tadiću bili Karadžić i Mladić. Hapšenje Radoičića, oduzimanje kompletne njegove imovine u Srbiji i njegova ekstradicija mogu za velike sile postati uslov svih uslova. Vučić neće imati prostora da se odupre takvom utimatumu, osim ukoliko ne bude ubrzano finalizovao kosovsku nezavinost. Briselskim sporazumom Srbija je priznala kosovsko pravosuđe i zato danas naši sudovi ne vode postupak za ubistvo Olivera Ivanovića. Ista priča će biti i sa istragom o ubistvima u Banjskoj i Vučić zna da naša država i naše pravosuđe nema nikakvu jurisdikciju na severu Kosova. Može samo da zamajava svoje glasače.

Magazin Tabloid: Kao iskusan politički aktivista, kako analizirate trenutno stanje na političkoj sceni? Ima li opozicija šanse da osvoji vlast bar u Beogradu i još nekim gradovima, ako ne i na republičkom nivou?

Ninić: Trenutno je bolja organizacija i veća je borbena gotovost bilo kog lovačkog udruženja u Srbiji od naše opozicije. E, sada, mi ne možemo da izmislimo neku drugu opozicionu strukturu - to nam je što nam je. Ovde je ključni problem, ne nedostatak materijalnih resursa za opozicioni rad, nego odsustvo lične žrtve, bezidejnost i sujeta. Njih kao da smara da istraju na nekoj temi koju otvore ili koja im se sama nametne. Toliko je ozbiljnih i gorućih tema da Vučić mora sam sebi da bude "opozicionar" i da na taj način ubire dodatne glasove. Nisam primetio da bilo ko na opozicionoj sceni baštini neke ideale zbog kojih je spreman da strada. Imamo nekolicinu aktivista pojedinca koji su neka svetla tačka u ovom mraku. Međutim, imamo istovremeno i "lidere" koji nisu spremni da odu u zatvor zbog uverenja, da ostanu budni 24 časa na ulici, da preskoče jedan obrok, letovanje ili zimovanje. Utisak je da je skoro svima njima manje-više dobro, da su mnogo u nekoj "priči" i da je cenzus sam po sebi cilj, a ne pobeda Vučića. Čak i sa dobrim rezultatom opozicije u Beogradu i drugim gradovima, od ponuda koje Vučić bude davao, kupovine i ucena, zavisiće i odbornička većina.

Magazin Tabloid: Da li Vučić i SNS uopšte mogu da budu poraženi na izborima?

Ninić: Vučić deset godina pobeđuje na jedan te isti način. U osnovi te pobede je varanje, krađa, pretnje, pritisci, ucene, kontrola medija, pa čak i kontrola opozicije. On se takve izborne tehnike nikada neće odreći, sve dok je zapad uz njega i dok ima šta da im isporuči. Za deset godina je Briselski sporazum skoro u potpunosti implementirao, kroz efekat "kuvane žabe", što znači da je poslušan momak i da se sada, posle Banjske, očekuje da taj posao finalizira. S druge strane opozicija nije pokazala snagu i nije ubedila zapad da je kooperativniji partner od Vučića. Zato Vučić i igra upravo na kartu da međunarodna zajednica u Srbiji i nema sa kim da razgovara iz opozicionih redova. Tako će, nažalost, biti i ovog puta.

antrfile

Moramo da probijemo dno

Magazin Tabloid: Šta treba da se uradi, pa da dođe do smene vlasti?

Ninić: Mi kao narod, prvo, moramo da odlučimo hoćemo li da se borimo ili da se predamo bez borbe. Ukoliko deset godina nemamo građanski potencijal da se odupremo, da kažemo "dosta" - onda smo zaslužili kompletnu lopovsku SNS kamarilu i sve ovo što nam se dešava. Dok Vučić našim parama plaća lobističke usluge Grenela, Blera, Klintonovih i gradi čvrste pozicije za sebe, brata i kumove na zapadu, mi ne možemo SNS da porazimo u Krnjači ili Zrenjaninu, gde nema elementarnih uslova za život - kanalizacije i čiste vode. Moj utisak je da još više moramo da probijemo dno, u svim sferama društvenog života, da bi se kolektivno osvestili. Biće kasno, ali izgleda da je to jedini put do promene vlasti. Do tada možemo samo gledamo kako Vučić, na pragu druge decenije vlasti, konvalidira izdaju Kosova, uvodi sankcije Rusiji i uvodi deo opozicije u svoju lokalnu i republičku vladu.

antrfile

Pravda važnija od parizera

Magazin Tabloid: Ako Vučić ikad padne s vlasti, da li očekujete da odgovara, on i njegovi saučesnici, za štetu koju je naneo Srbiji?

Ninić: Većinska Srbija neće jeftini parizer, hoće pravdu. Narod je gladan pravde. Plašim se da je 2000. godina, pa čak i ova promena vlasti u Crnoj Gori pokazatelj da je pravda spora i relativna. Ovog puta neće vlast izgubiti onaj stari Vučić iz 1999. godine i iz novobeogradskog "bloka 45". Sa vlasti će otići vanknjižni vlasnik Srbije, čovek koji formalno nema ništa na svoje ime, a sve je njegovo. Pogledajte samo vlasničku strukturu medija - svi su njegovi. Koliko je novca, kroz brojne aranžmane, izneto u Kinu i na druge destinacije, to će se tek otkriti. Njegova pregovaračka pozicija još uvek je dobra i kada mu saopšte da je kraj - sam će pokušati da napravi dogovor o povlačenju u zamenu za slobodu. Ali taj dogovor neće obuhvatiti svu tu njegovu kamarilu i koplja će se lomiti preko njihovih leđa. Svi do jednog će biti pušten niz vodu. Mora im se sva imovina "konfiskovati", jer mi za to imamo perfektne zakone. Takođe, mora im se omogućiti da u neometanom izlaganju sami ispričaju sve što su radili i za koga su radili, u zamenu za blaže kazne i povoljniji zatvorski tretman. Ubeđen sam da će mnogi odgovorati, samo zato što nova vlast suštinski neće imati šta drugo da ponudi gladnom narodu.