Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine..  

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA U Sloveniji Branislavu Gulanu su takođe dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Sad agrarni Ustav pišu domaći stručnjaci!

Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede od 2025. do 2035. godine. Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu  koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! Osnovni imperativ u narednom desetogodišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora. Posledica loše agroekonomske politike, loše dosadašnje strategiej od 2014. do 2024. godine koja se vodila poslednje decenije je da Srbija nema više samodovoljnost u proizvodnji hrane!

·   Da bi se sve to ostvarilo agrar mora postati strateška grana u Srbiji!

·   Treba modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci…

·   Novu strategiju sad rade domaći eksperti koji treba u nju da ugrade realne, ostvarljive parametre rasta i rzvoja!

Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora. Predstavnici nekoliko udruženja proizvođača mleka u Srbiji nisu uspeli da od mlekara izdejstvuju odluku da ponište smanjenje otkupnih cena sirovog mleka od pet do 11 dinara po litru! Prema poslednjem popisu i podacima RZS u Srbiji postoji 508.365 poljoprivednih gazdinstava. Prosečan broj članova stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 lica. U Srbiji bi trebalo da bude 1,6 miliona grla goveda najmanje pet miliona svinja, ili koliko ima stanovnika, zatim 3,5 miliona ovaca, više od 92 miliona živine… 

Prosečno gazdinstvo u Srbiji čiji vlasnik danas  ima 60 godina, je veličine 6,4 hektara. Ono poseduje jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice i  43 živine! Od 4.720 sela koliko ih imau Srbiji, čak u 600 njih nema nijedne krave! U Srbiji se danas hrana proizvodi za 6,6 miliona žitelja. To je za 500.000 manje nego pre jedne decenije. Još toliko je dans svakodnevno gladno! Stočarstvom se bavi oko  313.495 gazdinstava. Stanje poljoprivrede, a i gašenja stočarstva u Srbiji, posledica je loše agrarne strategije koja se sprovodila u zemlji od 2014. pa do početka 2025. godine.

Loši rezultati su nastavljeni i danas. Jer, prema poslednjim podacima RZS sa stanjem 1. decemra 2024. godine, u odnosu na isti dan 2023.godine,  manji je ukupan broj goveda  (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto)!

Autori te strategije, koja je istekla nakraju 2024, godine bilo  je 240 stručnjaka eksperata Srbije. Oni su pre jedne decenije napisali strategiju na 145 strana. Bili su nerealno predvideli da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a ukoliko je loša godina po stopi od 6,1 odsto. Pred usvajanje strategije, u Vladi Srbije, recenzent tog dokumenta bio je prof dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije. Autore je upozorio na činjenicu da je tada dokument, bio nerealan, netačan i neostvariv u praksi, čak i ako se ostvari, štetan po državu! Dokument je krajem jula 2014. godidne usvojila Vlada Srbije, ali ne i Skupština Srbije na koju nikada nije bila ni upućena!? Tada nisu prihvaćena upozorenja recenzenta ni primedbe iz prakse. Rezultat je posle jedne decenije pokazao da je ukupan rast za 10 godina bio samo 1,7 odsto! Odnosno, godišnji rast je tek 0,17 odsto!

Te sad daleke 2014. godine, odgovor narodu je bio da će Strategija ići na raspravu u Skupštinu Srbije, pa će se onda govoriiti o tim primedbama. Međutim, to se nikada nije dogodilo! Zašto!? Javnost nezna, ali nagađa da je bio dokukment loš!  Rezultati te strategije danas su da je u protekloj celoj deceniji rast agrara Srbije  bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto!? Za izradu loše i nerealne strategije niko nije bio odgovoran od 240 autora. Rezultat te strategije je da Srbija nema samaodovljnost u proizvodnji hrane pa mora da je uvozi! Samo prošle 2024. godine, taj uvoz mesa, mleka i prerađevina je iznosio oko 650 miliona dolara!

Kreatori te loše agroekonomske politike narodu nisu objasnili zašto su glasali za donošenje takve nerealne, netačne i neostvarive strategije sa rastom od tada nerealnih i neostvarivih 9,1, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Za izradu tog lošeg dokumenta, Strategije pada, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra namenskih sredstava tada pristiglih iz tri evropske zemlje. Tada je taj agrarni Ustav usvojila samo Vlada Srbije. U Skupu štinu Srbije document nikada nju nije ni poslat! U vreme usvajanja tog agrarnog Ustava na Vladi Srbije, premijer je bio današnji predsednik Srbije, dok je ministar poljoprivrede u to vreme bio današnji savetnik za agrar predsednika Republike Srbije!

Strategija vraćena domaćim stručnjacima!

Posledice, takve loše stragije sad se osećaju jer je Srbija dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa mleka, prerađevina, čak ni  za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara! Izradu nove započelo je u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije.Njima je u radu pomagalo četiri konsultanta iz Srbije. Sve to osporio je  pa su Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, posao su preuzeli da završe domaći stručnjaci. Tim domaćih stručnjaka predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i predsednik Društva agrekonoimista Srbije. Ona I domaći tim treba da prihvate ono što je valjano iz već urađeno u okvirnom nacrtu, a ostalo da urade u saradnji sa domaćim  stručnjacima i poljoprivrednicima, uz uvažavanje koliko hane treba za 6.6 miliona stanovnika i koliko oni to što im treba mogu da plate u Srbiji! Ostalo da se izvozi i da se pronađu tržišta.

Nepovderenje u strane autore!

Zbog nepoverenja u kvalitet budućeg dokumenta, jer nije moguće da stranci bolje znaju od domaćih naučnika u Srbiji i proizvođača šta nam treba, ali i na osnovu urađenog prednacrta, nije bilo poverenja da će trani autori projekta, bolje uraditi od domaćih poznavalacaprilika u Srbiji taj važan dodukent. To je za agarar – Ustav! Zato im je i otkazana dalja saradnja. Tako su nadležni odlučili da posao rade domaći stručnjaci.  To znači da novi okvirni Nacrt agrarne strqategije od treba da bude sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine. Preporučeno je da se iskoristi ono što je valjano i prihvatljivo u već urađenom dokumentu. Sada je u toku izrada tog novog dokumenta, odnosno agrarnog  Ustava u Srbji. U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. Prvi zadatak je da poljoprivreda u Srbiji konačno postnae strateška privredna grana. To traži 508.365 poljoprivrfednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agraranom gazdinstvuu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu poljoprivrede u njoj zaposleno 1.150.653 lica!

U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom Ustavu, između ostalog piše:

III PRIORITETNI  ZADACI

…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo poljoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.

U tom cilju neophodno je:

·   Modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci… Prpoblemi se mroajusistemski i dugoročno rešavati. Jer, na uklcii i sa uredbama je samo trentuno repšavanje… to mođže da bude gašenje ili još veće raspirivanje požara! A, rešavanje sa uredbama nijeniakda nikome ništa dugoročno dobro donelo.

 Zašto sve više uvozimo seme ratarskih kultura?

Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura! Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša poljoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 30.000 hektara? Zemlja koja nema svoju smenarsku proizvobnju najbže može postati zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, a potom i velikih sila! Srbija se sad nalazi na tom putu! Dakle, budućnost svake zemlje zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciju! Dakle svaka zemlja koja bude imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost!

U Srbiji je nauka dala pun doprinos ovoj proizvodnji do sada, ali poslednjih godina, kao da se gubi dah. Jer, ima dosta upotrebe stranih hibrida i sorti, koji nisu prilagođeni ovom podneblju, pa nam je proizvdohnji au poljoprivredi pala na nivo odpre četiri deceniej! Najbolji dokaz je da je sušau protekle dve decenije kroz osam suša nanela štete veće od oko devet milijardi evra! Otpornost na sušu i veće prinose daju usevi, koje je stvorila domaća nauka, jer su prilagođeni za ovo podneblje. To se posebno odnosi na novosadski Institut za ratarstvo povrtarstvo, koji je Institucija od nacionalnog značaja. Rame uz rame mu je i Institut u Zemun polju.  A, koliko je domaća proizvodnja semena u teškom položajuukazuje i činjenica da su se samo za nekoliko godina površine pod semenskom proizvodnjom u Srbiji smanjile sa 50.000 na 30.000 hektara!

Krah stočarstva

Najveći problemi su u stočarstvu, jer, prazne su staje, a ovo ukazuje i za tov svinja, ovaca, koza i ostalog stočnog blaga, kako to narod kaže.  Jer, stočarstvo već više od tri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto godišnje! Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević je, posle sastanka u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima mlekara, rekao da oni tvrde da postoje ogromne zalihe ,,bele reke“ i da su morali da smanje otkupne cene sirovog mleka! Najviše su oštećeni proizvođači jer je litar ovog konzumnog mleka jeftiniji od litra mineralne vode! Rezultat takvog odnosa prema stočarstvu Srbije je činjenica da će Srbija do obnove stočnog fonda duže vreme morati da uvozi meso, mleko i mnoge druge potrepštine… Problem  mora da bude što u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave!

„Ministarstvo poljoprivrede je pristalo da otkupi deo zaliha i da plati Imleku i Ubskoj mlekari da ga dehidrira i da ga kao mleko u prahu ponudi konditorima“, rekao je Palamarević i naveo da država opet pomaže mlekare i iz budžeta plaća uslugu dehidriranja mleka.

U Srbiji se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji! Tačan broj krava mlekulja se nezna! Pominju se različite brojke, od 150.000 pa do 228.000 grla, krava mlekulja. Tačno je da je pobošljan rasni sastav stoke, pa sad neke mlekulje daju i po 9.000 litara mleka u proseku godišnje. To znači zahvaljujući boljem rasnom sastavu postojeg  broja grla, zadržava se ta proizvodnja ,,bele reke“. Ali, podatak RZS je i da se u Srbiji troši manje od 200 ltiara mleka i prerađevina po stanovniku godišnje. To je dokaz da se Srbija nalazi na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevina u Evropi.  A, dokaz je da se danas u prodavnicama,  nalazi i mleko iz mnogih evropskih zemlja. Ali, tu je  strano mleko koejse nalazi u domaćim i stranim prodavnicama u Srbiji. Uvoz mleka gasi domaće stočarstvo. Zbog lošeg agroekonjomske politike u poslednjoj deceniji u Sribji je ugašeno čak 62.000 farmi.

U Srbijii dalje opada broj goveda. Prema poslednjim podacima ima ih samo 698.605 grla, što je pad za  godinu dan od 3,7 osto,navode u RZS. To znači da je u odnosu na desetegodišnji prosek, od 2014. pa do kraja 2024. godine broj je smanjen čak za19,5 odsto! Stočarstvom se u Srbiji bavi oko 313.495 gazdinstava.

Dakle, Srbija mora i da uvozi mleko, da bi ga bilo dovoljno na tržištu. U njoj se 2022. godine proizvelo i oko 60.000 tona sireva. Na listi je sve do nedavno bilo oko 70 vrsta ove prerađevine od mleka. Zemlja Srbija godišnje i izvozi oko 15.000 tona sireva, a istovremeno po mnogo višoj ceni uvozi više od 12.600 tona sireva godišnje. Na uvoznoj listi uvek se nalazi i oko 10.000 tona mleka u prahu, kao i više desetina hiljada litara konzumnog mleka.

Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji se gaji oko 698.605 goveda. Mnogo manje nego pre nekoliko godina. Dokaz pada stočarstva koje se nalazi na izdisaju  u Srbiji je i činjenica da je ono pre dve godine u BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. U svetu je sve ispod 70 osto karakteristika nerazvijenih zemalja. Stočari kažu da je to sad još mnogo manje.

Srbija više nema samodovoljnost u proizvodnji hrane!

Mora da je uvozi. U 2022. godini stočarstvo je u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto. a, ukupan agasrtar  u BDP zemlje učestvuej od sedma do deset odsto. U Sloveniji i razvijenom svetu je to oko 1,7 odsto Sad je to još manje!  Ni 2023. godina nije bila vreme samodovoljnosti domaćeg tržišta sa mesom. Jer, i tada se moralo uvoziti meso, prerađevine, konzumno mleko i mleko u prahu! Prema podacima RZS i PKS možemo istaći, da se u Srbiji sad godišnje po jednom stanovniku troši oko:

Procena potrošnje po članu domaćinstva do 2024. g.       RZS      

Goveđe, juneće i teleće meso, u kg.     7,7        

Svinjsko meso, u kg.              15,5      

Jagnjeće, ovčije i kozije meso, u kg.    3,3        

Živinsko meso, u kg.              18,8      

Samodovoljnosti uvoz!

U slučaju samodovoljnosti tržišta za goveđim mesom pokrivenost tržišta je nešto niža (96,4 odsto). Međutim, u PKS ističu, da pokrivenost potreba stanovništva iznosi svega 38,7 odsto. Posmatrajući odnos ostvarenog uvoza u odnosu na izvoz (uvoz je veća od izvoza za oko 1,5 puta!) i učešće izvoza u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa od oko 7,4 odsto otvaraju se mnoga pitanja u oblasti govedarske proizvodnje (tovno govedarstvo). Naime, razlozi za nisku pokrivenost potreba stanovništva (38,7 odsto) mogu ukazivati na to da domaća proizvodnja nije prilagođena zahtevima tržišta i stanovništva!To je greška onih koji vode agropolitiku u zemlji. Umesto proizvodnje za direktnu potrošnju, deo proizvodnje može biti usmeren na industrijsku obradu ili na proizvode sa dodatom vrednošću. A, da bi se bolje razumeli izazove u ovoj domaćoj proizvodnji, potrebno je istražiti i druge faktore kao na pr. niska produktivnost stočarstva, posebno govedarstva; neadekvatna genetika proizvodnje, nedostaci programa selekcije u ovoj proizvodnji; procenu efikasnosti ishrane proizvodnih grla (tovno govedarstvo); ukupne troškove ove proizvodnje i drugo.

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – Stočarstvo u Srbiji na pocetku 2025. godine…

Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 osto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto).

Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023. godine manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto).

Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odstoi živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evopi manji za oko tri miliona grla, a broj goveda za oko osam odsto. On tumači da su podaci o povećanju u vinarskoj proizvdonji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. ,,Kompanije koje ulažu u genetiku, i u ishranu i u reproukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultate da imamo viđene prvođene prasad po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda sedam – osam odsto, ali pričamo o nekoj perspektvi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno  za  sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koji bi se plasirali kroz više faze prerade na inostano tržište“, navodi Budimović.

PREDLOG ,,AGROPROFITA“ O STRATEGIJI POLjOPRIVREDE SRBIJE OD 2025. DO 2035. GODINE!

Nakon davanja otkaza stranim stručnjacima iz Bosne i Hercegovine i Slovenije da rade novu strategiju poljoprivrede Srbije, taj posao dobila sa grupom stručnjaka iz Srbije da vodi predsednik Društva aagroekonomista Srbije, profesor dr Tatjana Brankov. Ona je i predsednika DAES. Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora. U taj posao moraju biti uključeni i primarni proizvođači sirovina za hranu, prerađivači sirovina i ostali u ovom ciklusu.

Dakle, posao mora da bude obavljen u interesu svih u ovom ciklusu u Srbiji. Kako bi se to i ostvarilo, Udruženje ,,Agrofrofit“  koje  se bavi tovom junadi za domace tržište i izvoz, uradilo je i uputilo kreatorima, preporuke stočara i uputilo ih tvorcima ovog budućeg agrarnog Ustava Srbije.  Pošto se ovaj put posle niza godina pitaju u i proizuvpođači šta treba da se ugradi u taj novi, budući agrarni Ustav, svoj prilog dali su i stočari.

Evo i njihovih predloga:

 U tom cilju potrebno je modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor, kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje  znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostalog u tom procesu proizvodnje.

Međutim, u novije vreme nije poznato da li je agrarno razvijena zemlja samo ona koja ima najmanje 40 odsto učešća stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji. Po nepouzdanim računicama stočarska proizvodnja u Srbiji u ukupnom produktu poljoprivrede sad se kreće oko 20-25 odsto sa tendencijom pada. Po utrošku žitarica i uljarica za potrebe stočarske proizvodnje ne može se govoriti o stagnaciji.

O ekonomičnosti i održivosti stočarstva u praksi evo nekoliko pokazatelja koji govore o razlozima ukupnog pada:

–   U govedarstvu beležimo oscilacije cena otkupa mleka, žive junadi i malu mlečnost po grlu (4.000 litara u laktaciji) i pad broja proizvođača koji koriste državne podsticaje;

–   U svinjarstvu je velika konkurentnost iz uvoza živih svinja i zamrznutog mesa (zamrznutog oko 180 dana), nedostatak kooperantskih ugovora o ciklusu tova i otkupu mleka;

–   Nedostatak plasmana i postojanje poreskih opterećenja u Evropskoj uniji za sveže meso uvezeno iz Srbije;

–   Manja selektivnost u zabrani o kvalitetu mesa svih vrsta;

–   Ne postoje institucije za zaštitu potrošača i funkcionisanje stočarske proizvodnje kao što su ombudsman za hranu i uprava za stočarstvo;

–   Prisutna je korupcija i kršenje zakona kod uvoza životinja (bez karantina) i mesa sumnjivog kvaliteta, kao i davanje dozvola za uvoz kada se na našem tržištu nude  tovljenici i junad;

–   Gde i kako se u stočarskoj proizvodnji može povećati  „dodata vrednost“:

1. Klasična obrada i prerada mesa vezana je za klaničnu industriju, a manje za stočarska gazdinstva, pa je potrebno investiciono podržati programe gazdinstva u doradi i preradi mesa pa i mleka… (postoje primenljivi propisi za takvu delatnost);

2. Konfekcioniranje mesa manje težine junadi uzgojene u sistemu krava-tela (težine do 350 kilograma);

3. Obrada goveđeg mesa i zrenje na farmama uz podršku za nabavku opreme za ovaj tehnološki proces i marketing programe;

4. Program za formiranje rentabilnog i održivog stada goveda kombinovane rase i stada u sistemu krava-tele kao uslov za veću ekonomičnost u tovnom govedarstvu;

5. Korišćenje bez nadoknade pašnjaka, zaštita i održivost ovih površina za potrebe tovnih rasa, mlečnih grla autohtonih rasa u ruralnim sredinama i pašnjačkim područjima;

6. Povezivanje lokalnih uprava i državne administracije za povećanje zakonitosti i odgovornosti za izdavanje državne zemlje u zakup po principu „prečeg zakupca“ uz transparentno otklanjanje zloupotreba koje su otišle toliko daleko da se i pašnjaci obrađuju i u prirodno zaštićenim područjima;

7. Uvođenje savetodavnih stručnih poljoprivrednih službi i osnovnih odgajivačkih organizacija u odgovoran i stručan status prema gazdinstvima, što do sada u mnogim regionima nije slučaj;

8. Tovno govedarstvo u Srbiji – Od 2009. do 2024. godine više od 6.000 gazdinstava odustalo je od tova junadi u Srbiji iako je prosečna veličina farme bila od 4-6 grla po gazdinstvu!

U tom periodu potrošnja goveđeg mesa po stanovniku bila je oko četiri kilograma u Srbiji!

Broj junadi je opadao zbog nedostatka tržišta, male potrošnje junećeg mesa u Srbiji, starosne strukture na selu ali i kolebanja cena u mlečnoj i klaničnoj industriji. U gajenju goveda najviše je bilo simentalskog govečeta, što se zadržalo do danas, ali je ukupan broj krava opao čime je i smanjena proizvodnja teladi. Tako u 600 naselja nema ni jedne krave.

Broj kvalitetnih priplodnih tovnih rasa od 2009. godine do danas povećan je sa 475 na 25.000 sa tendencijom rasta. Državne podsticajne mere od 55.000 po grlu, zatim za zadržane junice na farmi i za isporučenu utovljenu junad klanicama uz bespovratna sredstva za nabavku osnovnog stada dale su pozitivan rezultat u ovom delu govedarstva. Stočari očekuju da donete mere ostanu dugoročno na snazi, da budu transparentne i predvidljive.

Ne bi bilo korisno da se sada stimulišu nova gazdinstva sa velikom nabavkom priplodnih grla i da se tim izdvajanjima praktično umanji očekivani postepeni razvoj tovnog govedarstva gde je realna veličina gazdinstva 300 grla što je prihvatljivo i za mlečno govedarstvo. Ova faza pristupanja Srbije u EU bez njenih fondova nije vreme za neselektivno izdvajanje ni za jednu granu stočarstva.

Gazdinstvima su više potrebne mere za zaštitu pašnjaka, selekcijske mere, racionalni objekti i oprema nego nerealno uvećanje broja muznih grla u periodu postojanja viška svežeg mleka.

Govedarstvo u Srbiji se svodi na žečmju da  u stajama bude oko 180.000  junadi za tov i isto toliko za dalju reprodukciju. Broj farmi sa više od 100 grla u Srbiji je manji od 50.

Naša tradicionalna tržišta za goveđe meso i živu junad kao što su bile zemlje Italija, Grčka, Izrael, Turska više nisu partneri.

Istraživanje koje je sprovelo Udruženje „Agroprofit“ iz Novog Sada pokazalo je da od 103 zemlje sa prodajnom cenom junećeg mesa – 45 zemalja mogu biti nama od koristi, ali mnoge ne uvoze govedinu. Naš najbolji i nekada veliki kupac Italija gde se cena junećeg mesa u trgovačkim lancima kreće od 16,50 do 18,00 evra/kilogram. Zemlje u koje bi cenovno mogli da izvozimo juneće meso su Izrael (16,50/kilogram), Švedska (15,18 evra),  Malta (13,84), Turska (12,49), Grčka (12,20), Saudijska Arabija (12,00), Albanija (11,00) Egipat 10,30…

Italija uz Grčku bila je nekada najveći kupac. Trenutno ima pad u ponudi i potrošnji goveđeg mesa i najveća klanica u Modeni (Italija) radi sa manje od polovine kapaciteta.

Pad proizvodnje junadi u Srbiji nastao je zbog umanjena izvoza pa smo došli u situaciju da junetinu uvozimo iz Ruske Federacije. Zbog carinskog opterećenja za uvoz u zemlje EU gotovo i da nema izvoza. Ta carinska opterećenja se kreću od 0,34 do 1,43 evra po kilogramu. Sve do nedavno državna administracija i nije uočila ovaj problem, već se nedostatak izvoza pripisivao samo našoj maloj ponudi.

Već sada bi bilo potrebno da se prema EU otvore ova opterećujuća pitanja pre pristupanja da bi smo stvorili pogodnost kao što je to uspela Mađarska, koja je zadržala nacionalni program podsticaja prema poljoprivredi i pet godina po ulasku u EU.

Rezime:

–   Zadržati postojeće podsticaje za tovno govedarstvo da budu predvidljivi jer su razvojno održivi i ekonomski opravdani;

–   Korišćenje pašnjaka nameniti stočarima svih kategorija, objediniti upravljanje i korišćenje sa strogom regulativom kršenja propisa;

–   Utvrditi nacionalni interes u zaštiti poljoprivrednog zemljišta. Jedan od modela može biti i formiranje  Nacionalnog saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta;

Nedostajući zakoni ili izmene:

–   Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu;

–   Zakon o integralnoj proizvodnji;

–   Zakon o stočarstvu;

–   Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta;

–   Zakon o veterini;

–   Pravilnik ili zakon o Knjizi polja;

–   Zakon o poljoprivrednim savetodavnim službama;

Iskustva iz Hrvatske

Otvaranjem modela proizvodnje prema preporukama EU u Hrvatskoj je došlo do toga da ova zemlja nema vlastitu proizvodnju u dovoljnim količinama ni mleka ni mesa! Stočari su očajni i zahtevaju zaštitne cene i podsticaje koje imaju zemlje EU, iz kojih uvoze mleko i meso. Pre ulaska u EU imali su 64.000 proizvođača mleka i 320.000 mlečnih krava, a danas imaju 2.000 proizvođača i 70.000 mlečnih krava. Cena mleka je 52 evro centa. Hrvatska nema hranidbenu sigurnost, jer su preplavljeni uvozom mesa za koje je zatvoreno kinesko tržište. Junad od 450 kilograma se prodaju po 4,2 evra, tovne svinje po 1,10 evra po kilogramu žive mere, a utovljena junad 3,6 do 3,8 evra.

Stimulacija velikih farmera sa 4-5.000 krava ugasila je proizvodnju mleka na oko 62.000 domaćinstava! Tolikio je sad praznih staja za tov goveda u Srbiji!

Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a posebno je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka. Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5.000, a u proseku su imali u tovu četiri do šest grla, kaže agrarni analitičar Čedomir Keco u Privrednoj komori Srbije. „Danas se ovim poslom, sa više od 100 grla bavi mali broj farmera. Ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji plasiraju meso na domaće tržište“, ističe on. Proizvođači su uspeli da izvezu kvalitetan „bebi bif“ za 6,06 miliona evra. Za isporuku 1.360 tona naplaćeno je u proseku 5,33 evra po kilogramu ,,crvenog mesa“. Domaći proizvođači najbolje su trgovali sa Italijom – ostvarena je cena od 6,8 evra po kilogramu žive mere.

Slučaj svinjskog mesa!

Analiza  pokazuje da je  u slučaju svinjskog mesa, indeks od 66,1 nam govori o potrebama za povećanjem domaće industrijske proizvodnje svinjskog mesa za oko 1/3 ukupne proizvodnje. To se potvrđuje i učešćem domaće industrijske proizvodnje za potrebe domaćeg stanovništva od oko 67,9 odsto. Dalje, ostvareni uvoz od 43.178,2 tona svinjskog mesa u 2023. godini, pratio je izvoz od svega 404 tone, što čini svega oko 0,5 odsto domaće proizvodnje. Takođe, iz odnosa uvoza i izvoza (106 odsto je bio veći uvoz od izvoza) za normalizaciju tržišta svinjskim mesom, neophodno je pored domaće proizvodnje za potrebe ishrane stanovništva, povećati i izvoz svinjskog mesa (nova izvozna tržišta). Inače, od 1991.godien nig am svi njskgo mesa niej ivzezen u EU, niej dozuvoljne ni transport preko država EU.Razlog je vakcinaciaj protiv kuge koija je ukintua 15. Decvemba 2019. Godien,. Vakcnacije nema, ali je ostala klasična kuga da se pojavljuje i stigla je afrička kuga. Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022. godine, manji je ukupan broj svinja za 19,7 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022), ukupan broj svinja manji je čak za 28,1 odsto!

Ovčijeg mesa više od potreba!

Samodovoljnost tržišta za ovčijim mesom od 146,1 odsto indirektno nam je pokazatelj da je domaća proizvodnja veća od domaćih potreba. Međutim učešće industrijske proizvodnje ovčijeg mesa u ukupnim potrebama stanovništva od svega 5,2 odsto direktan je pokazatelj disbalansa u strukturi ovčarske proizvodnje, potrošnje i pozicioniranja ovog sektora stočarstva u Republici Srbiji. Dalje, niska pokrivenost ovčijim mesom, potvrđuje se i niskim učešćem ove vrste mesa u ishrani stanovništva (3.3 kilogramapo stanovniku) i moguće je da ovčije meso nije značajno zastupljeno u ishrani, za razliku od drugih vrsta mesa (piletina, svinjetina, govedina). Pored razloga navedenih i u slučaju tovnog govedarstva (genetika, ishrana i sl.) najveći izazov u narednom periodu bio bi uskladiti nesklad između proizvodnje i domaćinsatva potrošnje (možda usmeriti i na druge industrijske grane – na pr. proizvodnja vune, koju niko neće dakupuje!). Naglašavamo da je ostvareni izvoz u 2023. godini u odnosu na uvoz bio veći 32 odsto, sa učešćem domaće proizvodnje u izvozu 32,6 odsto. Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023. godine u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022. godine manji je ukupan broj ovaca (za 0,2 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022), veći je broj ovaca za 1,1 odsto.

Živinarstvo, rast proizvodnje i potrošnje!

U slučaju živinskog mesa, dobijen je indirektni pokazatelj samodovoljnosti tržišta od 89,1 osto, dok su potrebe stanovništva domaćom proizvodnjom živinskog mesa pokrivene sa 65,7odsto. Podatak o samodovoljnosti tržišta (89,1 odsto) pokazuje da domaća proizvodnja uspeva da zadovolji veliki deo ukupne potražnje za živinskim mesom. Može se reći da je živinarska proizvodnja relativno razvijena u odnosu na ostale grane stočarstva, ali i da još uvek pokazuje određena ograničenja, kako u kapacitetetima proizvodnje, konkurenciji sa uvoznim proizvodima, specifičnim zahtevima tržišta za živinskim mesom, tako i sa ograničenim izvoznim potencijalima (ostvareni izvoz bio je manji od uvoza u 2023. za 3,2 puta, a čini svega 5,6 odsto domaće proizvodnje živinskog mesa u 2023. godini). Pokrivenost potreba stanovništva od 65,7 odsto ukazuje se samo oko dve trećine živinskog mesa obezbeđuje iz domaće proizvodnje, preostalih 35,3 odsto potiče iz uvoza. Razlika između samodovoljnosti tržišta i domaće potrošnje ukazuje da se deo domaće proizvodnje ne koristi za direktnu ishranu stanovništva, već ide u industrijsku preradu ili izvoz… Bilo bi značajno uticati na smanjenje uvoza i veću iskorišćenost domaćih resursa, jer visoka zavisnost od uvoza čini tržište osetljivim na međunarodne cenovne i logističke promene. Ovaj sektor ima veliki potencijal za rast, ali su neophodne ciljane mere za povećanje efikasnosti i konkurentnosti domaće industrije, iznad svega omogućavanje uslova za izvoz živinskog mesa (administrativne prepreke). Prema podacima RZS-a, sa stanjem na dan 1. decembra 2023, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2022, manji je ukupan živine (za 3,6 odsto), a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022), ukupan broj živine manji je za 12,1 odsto!

Neminovan uvoz svinjskog mesa!

Prema podacima  Privredne komore Srbije  uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju za prvih 11 meseci 2024. godine bio je neminovan, jer sad više nema dovoljno izmaže tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište.

·   Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra

·   Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra

·   Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini

Slučaj agrarnog Ustava Srbije!

Validnost Strategije razvoja poljoprivede Srbije istekla je krajem jula 2024.godine. Pošto nova nije doneta, validnost ove postojeće, bila je produžena do kaja 2024. godine. Zadatak da pišu novu strategiju u 2024. godini bili su dobili eksperti, njih 10 iz Bosne i Hercegovine i još njih 10 iz Slovenije. Pomagala su im četiri konsultanta iz Srbije. Okvirni Nacrt novog dokumenta od 100 strana koji su pisali stranci, odbio je da prihvati Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, krajem 2024. godine!

Sad su taj posao dobiloi stručnajci iz Srbije.

Tako je Srbija dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede! Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu koje trenutno nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija!

Posledica te loše strategije je rezultat da Srbija mora da uvozi meso, mleko, perađevine… Prema istaživanju Privredne komore Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je ponajviše zavisna od uvoza svinjskog mesa. Jer, prema poslednjem popisu u oborima je na kraju 2024. godine bilo samo  2.349.176 svinja. To je za 30,7 odsto manje nego li 2018.godine. Prazni su obori za tov svinja u Srbiji.Toliko svinja, koliko ih sad ima u Srbiji, bilo je i 1947. godine. Dakle  posle Drugog svetskog rata! 

Ovo što sad svinja ima u Srbiji, prema podacima RZS, dovoljno da se podmiri tek 66,1 odsto potreba za 6.641.197 stanovnika Srbije. Dakle, Srbije je prinuđena na uvoz ovog mesa. Evo i istraživanja o delimičnom uvozu, ovog puta svinjskog mesa, do 1.decembra 2024. godine.

Rezultatti popisa agrara

Prema rezultatima popisa agrara obavljenog u 2023. i 2024. godini, prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina.  Tek svaki 11 nosilac gadinstva je mlađi od 40. godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na svakom tom gazdinstvu nalazi se po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice. To je prosečna veličina gazdinstva, a ako se posebno računa, najveći prosek od 13,2 hektara je u Vojvodini, zatim 5,7 hektara u Beogradskom regionu, i po 4,4 hektara u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije.

U cilju valjanog snabdevanja tržišta, da bi bilo dovoljno mleka za potrošnju u Srbinji, ono mora da se uvozi! Zato sad u svakoj trgovini, ima i mleka iz drugih evropskih zemalja. Proizvođači mleka ističu da su otkupne cene sirovog mleka od 37 dinara po litru do maksimalno 65 dinara, što je kako je rekao sramota, jer je jeftinije od flaširane vode.

Na sastanku proizvođača Mleka Srbije i predsavnoka vlasti, bili su predstavnici Imleka, Ubske mlekare, Kraljevačke mlekare, Mlekoprodukta, Šabačke mlekare, mlekare Kikinda, kao i ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović i predstavnici Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga. Otkupne cene sirovog mleka spustili su 31. decembra 2024. godine, po rečima Palamarevića, mlekare Jastrebački eko biseri, Kraljevačka mlekara, mlekara Dukat – Vrbila, mlekara „Seničić“, otkupljivač „Mitić“, kao i mnogo manjih mlekara. Palamarević je rekao da je na sastanku proizvođačima mleka obećano i da će se uraditi analiza mleka i mlečnih proizvoda jer primarni proizvođači tvrde da mlekare sipaju vodu u mleko i dodaju razne konzervanse i materije koje nisu životinjskog porekla. Predstavnik laboratorije mleka Analab Ivan Smajlović je rekao da ta laboratorija može da ispita autentičnost mleka ukoliko se to bude tražilo od nje.

Jer u okviru Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu zdravstvene bezbednosti hrane, to još nije moguće, jer još nije opremljena i puštena u rad laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka! Palamarević je rekao da su proizvođači mleka zabrinuti za opstanak i da smatraju da mlekare smanjenjem okupnih cena mleka isisavaju novac koji stočari dobijaju za subvencije, a ne smanjuju cene mleka i gotovih proizvoda u trgovinama.

Nakon sastanka Ministarstvo poljoprivrede je objavilo saopštenje u kojem se i ne pominje da je tema razgovora, na zahtev proizvođača mleka, bila smanjenje otkupnih cena sirovog mleka i sastav gotovih proizvoda. Palamarević je rekao da su proizvođači mleka koji su bili na sastanku šokirani saopštenjem u kojem se uopšte ne pominje smanjenje cena što je bila glavna tema razgovora i povod za organizovanje sastanka, kao ni otkup viškova mleka za sušenje, niti analiza mleka. U saopštenju Ministarstva poljoprivrede piše da je na sastanku dogovoreno da će se oformiti radna grupa za izradu strateškog plana za unapređenje kvaliteta i higijenske bezbednosti sirovog mleka koju će činiti predstavnici Ministarstva poljoprivrede,Vlade Srbije, prerađivača i proizvođača.

Uvoz mesa, gasi domaći tov!

Tovljači svinja u Srbiji u istoj su poziciji, danas kao fabrika automobila Folkswagen u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovljači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke.  U Srbiji je sad broj svinja kao posle Drugog  svetgskog rata!

Prema podacima RZS, posle rasta broja svinja, sad se u oborima u Srbije nalazi samo 2.349.176 grla svinja!

U EU se godišnje po stanovniku troši 25 kilograma mesa više nego u Srbiji! To Srbija ne može da stigne ni za pola veka uz godišnji razvoj kao što danas, ima rekordan na Balkanu!

Proizvodnja pred kolapsom!

Udruženje odgajivača svinja: Domaća proizvodnja pred kolapsom, država favorizuje klanice i uvoznike Udruženje odgajivača svinja Srbije <https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/stocari-svinje-uvoznici/> (UOSS) je u saopštenju ocenilo da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom, a Srbija je od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas na pragu gašenja malobrojnih preostalih farmi.

Oni ističu da je stalno prisutna nestabilnost i nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgajivače su doveli do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja. „U periodu godine kad je tražnja za svinjskim mesom najveća, većina odgajivača ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje i sa velikom strepnjom iščekuje period posle praznika kad su svinje tradicionlano najjeftinije. Posebno nas zabrinjava činjenica da ovih dana Ministasrtvo poljoprivrede i Uprava za vaterinu nemo posmatraju kako domaća proizvodnja tone, odnosno nestaje.  Odgovornost za ovakvo stanje snose sve garniture u Ministasrtvu poljoprivrede u proteklim decenijama“, poručilo je udruženje odgajivača svinja.

Oni razloge za ovu situaciju vide u potpunom izostanku zaštite domaćih odgajivača svinja od prekomernog uvoza svinjskog mesa. „Iako zakon propisuje čitav niz mehanizama zaštite u slučaju ugrožavanja domaće proizvodnje uvoz je u proteklih šet godina porastao 300 do 500 odsto“, navode oni. Takođe ističu i favorizovanje interesa pojednih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije, „uz zanemarivanje uloge i interesa odgajivača svinja“.

Neusklađivanja pravilnika koji omogućava da zamrznuto svinjsko meso na našem tržištu ima rok trajanja do 12 meseci, dok je u EU taj rok duplo kraći što je klaničnoj i mesnoj prerađivačkoj industriji omogućilo sticanje enormnog profita, a domaće odgajivače svinja, učinilo nekonkurentnim. Pomenuti pravilnik je na snazi od 80-tih godina prošlog veka i nije menjan“, naglašavaju oni.

Kao jedan od razloga za propast svinjarstva kod nas navode i nerešavanje pitanja regionalizacije i neadekvatne kontrole i primene mera za suzbijanje Afričke svinjske kuge radi stvaranja preduslova za izvoz i otvaranje novih tržišta. „Najveći profiteri ovakvih oklnosti na tržištu su trgovački lanci i mesna prerađivačka industrija koji su preko leđa potrošača i domaćih farmera kao najvećih gubitnika duplirali svoju zaradu. Uvozno meso je često jeftinije, jer u sebi sadrži GMO koji se putem žitarica koristi za ishranu životinja u nekim državama EU iz kojih se meso najviše uvozi (Španija), dok je na našem tržištu zabranjen promet GMO hrane za životinje“, poručuju oni uz upozorenje da „ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na našem tržištu više neće biti.

Srbija nema mesa, uvoz za pet godina porastao 500 odsto!

Prema podacima RZS u proteklih pet godina uvoz je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Samo za prvih osam meseci 2023. i 2024. godine uvezeno je blizu po 40.000 tona svinjskog mesa, vrednosti od 134 milona evra. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.

Otkupna cena pala 30 odsto, a u radnjama nema pojeftinjenja!? „Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da „nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji“ je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.

·   Srbija je dočekala 2025. godinu da nema validnu i toliko obećavanu kvalitetnu strategiju poljoporivrede od 2025. do 2035. godine. Sad je verovatno jedina zemlja u Evropi, a među i retkima u svetu  koje nemaju ovaj Ustav u agraru, a to je – strategija! Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovnštva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora. Posledica loše agroekonomske politike koaj se vodi poslednjih decenija je da Srbija nema više samodovoljnost u proizvodnji hrane!

·   Da bi se sve to ostvarilo agrar mora postati strateška grana u Srbiji!

·   PoljopŠrovreda konačno mora postati strateŠka grana! Modernizovati poljoprivedno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci…

·   Stočarstvu u Srbiji odavno se ne posvećuje dovoljno pažnje te da je afrička kuga svinja samo dodatno pogoršala odveć devastirani stočni fond. Obori su odavno prazni.

·   Kilogram čvaraka na pijacama košta i do 2.500 dinara, a u pojedinim trgovinama i više od tri hiljade. Nekada je bio nusproizvod, a danas je taj slani mesni delikates, zahvaljujući cenama, postao luksuz!

·   Strategiju opet rade domaći eksperti koji treba u nju da ugrade realne, ostvarljive parametre rasta i razvoja;

Meso iz uvoza jeftinije, jer se za hranu koristi GMO sačma!

Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju svinjskog mesa, poreklom iz EU, koje se uvozi  i u našu zemlju,  u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti. Prema podacima ljudi bliskih uvoznicima, iz Ministarsta poljoprivrede Vlade Srbije proizvodnja tog mesa zbog ishrane sa GMO hranom njihov tov je od ovog u Srbiji jeftiniji čak za 40 odsto! Zbog toa proizvodnja u Srbiji nije konkurentna uvoznom mesu!

Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge i nekadašnje vakcinacije protiv klasične svinjske kuge). Zabranjen je I transport svinjskgo mesa preko zemalja EU, iyuye ako nuiej prerađenobna najmanej 72 stepena! Narod EU neće da jede svinjsko meso iz Srbije, jer je zvanična vakcinacija protiv klasičlne kuge prestala 15. decembra 2019. godine. Vakcinacije nema, država je na uvozu vakcina uštedela godišnje 25 milioan evra, ali se kuga i dalje s vremena na vreme javlja. Dakle ona nije ukinuta. To znači  i dalje ostala prisutna klasična svinjska kuga. Pored toga da bi kuga potpuno nestala, pa da bi se moglo razmišljati o izvozu mesa, potrebno je da posle prestanka vakcinacije da prođe najmanje četiri pa do sedam godina.

Pored toga, EU nedozvoljava transport svinjskog mesa iz Srbije preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena! Istovremeno kada bi  Srbija imala svinja i nudila to meso EU, u njoj svakog trenutka postoji i 50 miliona svinja viška, pa im nije potrebno ovo meso iz Srbije, ističe dr Vitomir Vidović, professor novsoadskog Poljoprivrednog fakulteta. Pored, svega toga, Srbija ni nema viška svinja i ovog mesa! Dokaz je da mora da ga uvozi za sopstvenu ishranu naroda.

Tako je nekadašnja zemlja svinja Srbija, postala zavisna od uvoza ovog mesa! Kada kažemo ze,mlaj svinaj , to govori podaka da je dalke 1866. Godienj u Sroibji na 1.000 sanvonika bilo čak 1.300 svinja. U to vreme su Sad na 1.000 stanovnika imale oko 800 svinja!

Sela čekaju perađiačku industriju!

Skupština Srbije je ukazala da Srbija nema ni sopstvenu prerađivačku industriju. Ona je nestala u pljačkaškoj privatizaciji Srbije obavljenoj uz pomoć države posle demokratskih promena 2000. godine. Nju je sad po hitno potrebno vratiti ili stvoriti novu! Jer, imamo novih 1.100 zadruga u seliam kojiam trebaju perađivačkikaoaciteti. Tako bi oni koji su otišlida živeu selima, dobilii posa, posoa, a bila bii veća proizvodnja. Atav kih je u protekle četiri godine biolo 3.520 doma

Isnjava koji su dobikloi toolikoo k uač u seliamkširomSrboije. Sad postoji I noiv preoicel

Do sada se salno iz sel aodlazilo u grad. Porketanjem akciej MBS da se dodlekjuju kuše, čak 30 odsto mladizh koji suotišli u selo, je iz gada. Taklo je u 3.520 dodlejenjuih kušać stiglo 16.000 sanovnika. Kolioo je tonajbolje poredđenje je da jedna Crna Trava , oppštona na jugu Sribgje iam 1.500 stanovnhika. Fakat je osmnvoano deset takvih sekla u Srbiji!

Dokaz lošeg stanja su i teški dani za zadrugarstvo Srbije koje je posle kratkog oporavka, od 2017. pa do 2021. godine ponovo pušteno niz vodu. Oporavak je bio kada je uz pomoć Ministarstva za brigu o selu pomoć od 2,2 milijarde dinara dobilo u zemlji 207 zadruga. To je bilo u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“, koja je bila pokrenuta preko sadašnjeg Ministarstva za brigu o selu! Ali, posle ispunjenja cilja u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“, nestalo je više novca za pružanje pomoći zadrugama.Ta akacija je uspela, jer je umesto željenih 500 novih zadruga osnovano čak 1.100!

Sadašnje okolnosti idu na ruku klaničarima i ostalim prerađiačima koji  formriaju cene koristeći mogućnost izbora – da će meso uvesti ili sirovine za preradu nabaviti od odmaćih odgajivača. Cene naravno ditkiraju prerađivači.  Jer, ugašeno je ugašeno oko 62.000 farmi, pa su prazni obori za tov. Ali, za preradu stiže meso iz uvoza. Uvoz mesa uticao je da se krene u gašenje domaćihj farmi, pa ih je poslednje decenenije u seliam nestalo oko 62.000! Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine zamrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma.

Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju stočara. Ishrana svinja, recimo u Španiji, odakle Srbija ponajviše uvozi meso, prema podacima zvaničnika je jeftinija od uvoznika nego u Srbiji, čak za 40 odsto!

Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička kuga svinja) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije.

Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi!

(Nastaviće se)