Natrag

Alati za srpski jezik

 

Likovi i senke

 

Drama bez žandara

 

Nikola Vlahović

 

 

Nekadašnja V.D. predsednica Srbije Nataša Mićić, u klimaksu privremenog predsedničkog mandata, izabrala je za predsednika Vrhovnog suda Srbije, široj javnosti do tada nepoznatu Sonju Brkić. Tako se ova žena sa dužnosti predsednika Okružnog suda u Novom Sadu popela na najvišu pravosudnu funkciju u državi. Istina, i ta je funkcija bila V.D. Ali...

Nije bila član nijedne partije, a javnost je svojevremeno zapazila kako u društvu supruga Milana, novosadskog arhitekte, obučava kontrolore DOS-a na glasačkim mestima novosadskom okrugu.

Sonja Brkić, rođena je u Sremskoj Mitrovici kao Sonja Skakun, a oba roditelja su joj nosioci partizanske spomenice. Zbog rođene sestre Olge Skakun, koja je jedna od osnivača Demokratske stranke u Novom Sadu, manje ili više diskretno pripadala je i sama ovoj političkoj struji. Kad je sa dotadašnje funkcije smenjena zajedno sa  Republičkim javnim tužiocem Đorđem Ostojićem, pala je brzo  zaborav na ovu državnu službenicu. Ostala je sudija Vrhovnog suda Srbije.

Početkom 2009. godine, Sonja Brkić, sada u svojstvu predsednice Republičke izborne komisije, ponovo izaziva sudbinu, ovaj put kršeći zakon. Javnost je saznala da je u tom svojstvu, samo tokom prethodne godine, isplaćena za dva posla: kao predsednica i kao saradnica Republičke izborne komisije! Naravno, tu je, istovremeno, i funkcija i odgovarajuća plata sudije Vrhovnog suda Srbije.

O kakvom novcu je reč? Kao predsednik Republičke izborne komisije inkasirala je prošle godine 2.673.584 dinara, a kao saradnik ovog istog organa još 78.919 dinara. Sve skupa, nešto oko 40.000 evra! Ništa strašno, rekli bi građani naviknuti na milionske pljačke. Sitna stvar. Sitna, ali protivzakonita. Kad je ova priča dospela do medija, Sonja Brkić je brže-bolje podnela ostavku. Društvo joj je napravila i ministarka pravde Snežana Malović koja se našla u istoj  kriminalnoj radnji. Narodna poslanica Dubravka Filipovski tražila je da se protiv ovih osoba podnese krivična prijava, ali to u Srbiji drukčije funkcioniše.

Zapravo, dok je oko njih trajala komedija sa duplim platama i ostavkama, vani je trajalo holivudsko hapšenje ljudi koji su, kako nam je predstavljeno, počinili krivična dela daleko manje vrednosti, a većina optužena za mito od sto evra!

Treba čistiti ribu od glave, a ne od repa, ali ni ta radnja u Srbiji ne funkcioniše tako. Postoji prećutna saglasnost o određenom stepenu zaštićenosti određenih ličnosti. I to sve u duhu običajnog prava ovdašnjih apsolutista. Oni se ne hapse međusobno.

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane