Natrag

Alati za srpski jezik

Novi Sad

 

Otvoreno pismo docenta dr Aleksandra Milovančeva

 

Skraćivanje jezika u medijskom mraku

 

 

Nezavisnom udruženju novinara Srbije, direkciji kompanije VAS u Srbiji i medijima obratio se smenjeni direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici docent dr Aleksandar Milovančev, navodeći da su sudovi utvrdili da je nezakonito smenjen odlukom Izvršnog veća Vojvodine, čije ga je dvorsko glasilo ''Dnevnik" pre toga oklevetalo na sva usta, odbivši da objavi njegovo reagovanje. Ni sudske odluke da se njegov demanti objavi nisu pomogle.

 

 

Sudskim presudama dokazano je da sam javno linčovan da bi me građanski i profesionalno degradirali političari. Tokom avgusta i septembra prošle godine bio sam izložen protivzakonitoj besprimernoj klevetničkoj kampanji u pojedinim javnim glasilima, zbog čega sam smenjen sa mesta direktora Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, takođe na nezakonit način. Tačnost moje tvrdnje već sada potvrđuju: presuda Vrhovnog suda Srbije 3/09 kojom je, 16. januara 2009., potvrđena presuda Okružnog suda u Novom Sadu P 23/08, od 17. decembra 2008., kao  rešenje Okružnog suda u Novom Sadu posl. Br. KV-1080/08, od 22. decembra 2008. Sve te sudske dokumente dostavljam Vam u prilogu da potvrde istinitost mojih tvrdnji.

Iako su Okružni sud, odnosno Vrhovni sud Srbije, svojim presudama -  naredili glavnom i odgovornom uredniku "Dnevnik", da objavi moj odgovor na klevetnički tekst u njegovim novinama (štampan 29. avgusta prošle godine), mnogim čitaocima "Dnevnika" je ponovo uskraćena mogućnost da moj odgovor pročitaju. Petar Petrović je moj odgovor štampao 30. januara ove godine, u dnu 14. (četrnaeste) strane, sitnim slogom, bez ikakvog naslova - da ga niko ne vidi, čime je nastavio da se sprda sa Zakonom o javnom informisanju čiji ga član 56 obavezuje da odgovor objavi u istom delu glasila, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom i to pod istim naslovom, a uz oznaku "odgovor".

Kako je, 29. avgusta 2008., Petrović objavio klevete protiv mene na celoj 6. (šestoj) strani svog "Dnevnika" morao je i moj odgovor da štampa na istoj, dakle 6. (šestoj) strani i da mu da naslov u vrhu cele strane. To nije učinio zato što Petrović izgleda može da se izmotava i sa presudom Vrhovnog suda Srbije. Verujem da bi Nezavisno udruženje novinara Srbije, za čijeg se člana predstavlja, moglo najzad da natera Petra Petrovića da poštuje Zakon i kodeks. Molim upravu NUNS-a da obrati pažnju na još jednog svog člana. Zbog istih kleveta koje su takođe objavljene u TV "Fox", pred beogradskim sudom vodim postupak za objavljivanje mog odgovora na klevete TV "Fox", uz sudski zaplet koji nije moguć u stranoj zemlji iz koje su vlasnici TV "Fox". Postupak pred beogradskim sudom je zapeo jer se mesecima ne može utvrditi ko je glavni i odgovorni urednik TV "Fox", da bi se taj pojavio pred sudom kao druga strana. Tužio sam Tatjanu Vidojević, ali ona na sudu tvrdi da nije glavni i odgovorni urednik TV "Fox". Kako je to ista osoba koja se na mnogim saopštenjima NUNS potpisivala baš kao glavni i odgovorni urednik TV "Fox", molim NUNS da se izjasni o takvom slučaju. Voleo bih da mi NUNS odgovori na pitanje da li i ja imam slobodu govora da kažem istinu, ili slobodu govora imaju samo urednici i novinari da kažu laži o meni.

O klevetama i njihovoj (zlo)upotrebi najbitnije tek ima da se kaže.

Vrhovni sud Srbije naredio je da novosadski "Dnevnik" objavi moj odgovor na njihov tekst u kome su između ostalog izneli neistinu da na Institutu za plućne bolesti Vojvodine (čiji sam u to vreme bio direktor) "postoji organizovana kriminalna grupa na čelu sa dr Milovančevim" i da ta "kriminalna grupa", na čelu sa mnom "prima u bolnicu bogate gospođe, koje ubijamo". I "Dnevnik" i TV "Fox" preneli su sumnjičenje iz krivične prijave jednog čoveka da smo moja supruga i ja oteli, zarobili i usmrtili gospođu Jelicu Marić. U toj krivičnoj prijavi nije bilo i nema nijednog dokaza za tako drastične klevetničke tvrdnje, a takvih dokaza uopšte i nema, što je utvrdio Okružni sud u Novom Sadu u svom Rešenju posl. Br. KV-1080/08, od 22. decembra 2008, koje dostavljam.

Gospođa Jelica Marić je u našoj kući boravila svojevoljno i rado, a sa mojom suprugom je svesno zasnovala pravni odnos u kome nije bilo, niti ima bilo čega nezakonitog i kriminalnog, a u takav pravni odnos u Srbiji inače stupaju hiljade ljudi, što je njihova privatna stvar. Da bi dokazao svoje pravo u parnici koja je pokrenuta nakon što je preminula gđa Jelica, njen bivši pastorak iz Beograda je podneo krivičnu prijavu Okružnom tužilaštvu u Novom Sadu. U toj prijavi nas je oklevetao kao otmičare, prevarante i ubice, bez dokaza, očekujući da će njegove zlonamerne i proizvoljne tvrdnje "dokazati" tužilaštvo. Tužilaštvo je o toj prijavi rešavalo duže od godinu dana, iako je odmah bilo jasno da je treba odbaciti. Čak je naređena i ekshumacija starice od 90 godina. Tužilaštvo je stalno naređivalo policiji da dodatno proverava tvrdnje građanina iz Beograda. Zašto je to činjeno pokazalo se kada su klevete objavljene u štampi. Da bih baš zbog tih kleveta nezakonito bio smenjen sa mesta direktora Instituta za plućne bolesti Vojvodine.

Nakon što je Okružni sud u Novom Sadu doneo svoje Rešenje Br. KV-1080/08, od 22. decembra 2008, uz opširno obrazloženje, ustanovljeno je da građanin iz Beograda nije ni imao pravo da zahteva istragu zbog navodne prevare, a ustanovljeno je i da "nema mesta sprovođenju istrage" protiv moje supruge i mene zbog navodne otmice, prevare i navodne zloupotrebe službenog položaja. To je bilo jasno od samog početka, ali nije moglo biti utvrđeno zato što su klevete iz krivične prijave morale poslužiti svojoj svrsi, to jest mojoj kompromitaciji, što se desilo u pravom trenutku za one koji su stajali iza skandalozne kampanje koja je organizovana i sprovedena protiv mene.

Upravni odbor Instituta za plućne bolesti Vojvodine raspisao je konkurs za izbor direktora dana 29. februara 2008. godine. Na taj konkurs jedino sam se prijavio ja. Pretpostavljam da se drugi kandidati nisu javili jer su respektovali moj doprinos sređivanju i modernizaciji Instituta, njegovoj afirmaciji u zemlji i inostranstvu, jer se za njihovo ime nije vezivalo pokretanje projekta "Kamenica II", što je od početka do danas smatrano mojom zaslugom. Upravni odbor me je jednoglasno izabrao za direktora dana 20. mart 2008.

Na osnovu Zakona, Izvršno veće Vojvodine, kao osnivač Instituta, moralo je da se o odluci Upravnog odbora o mom izboru za direktora, izjasni u roku od 15 dana - da je potvrdi, ili ospori. Izvršno veće se nije izjasnilo ne za 15, nego za ukupno 186 dana. Da ne bi morali da se izjasne o mom izboru, debelo su probili rokove za izjašnjavanje i o desetak drugih u međuvremenu izabranih direktora zdravstvenih ustanova.

O tome se ćutalo do trenutka kada su u tri javna glasila objavljene najcrnje klevete iz krivične prijave građanina iz Beograda, koja je sve do tada crvljala u tužilaštvu. Kada se to desilo, septembra 2008. godine odjednom se oglasilo Izvršno veće Vojvodine koje je postavilo v.d. direktore u svih desetak zdravstvenih ustanova čiji su upravni odbori u međuvremenu izabrali direktore. Izvršno veće se ni tada, na osnovu Zakona, nije izjasnilo o izabranim kandidatima. Umesto toga, u svim ustanovama, izuzev u Institutu za plućne bolesti Vojvodine, postavili su ranije izabrane direktore za vršioce dužnosti. Jedino u Institutu za plućne bolesti Vojvodine za vršioca dužnosti direktora postavili su drugu osobu umesto mene, čime su me u stvari smenili sa dužnosti koja mi i dalje pripada na osnovu Zakona.

Rešenje o postavljenju druge osobe na mesto vršioca dužnosti direktora Instituta za plućne bolesti Vojvodine, to jest rešenje o mom smenjivanju - nema obrazloženje. To obrazloženje je u stvari napisano u listu "Dnevnik" i još u dva glasila, u klevetničkim tekstovima kakve zakon izričito zabranjuje, kako su to ustanovili sudovi.

Protiv rešenja Izvršnog veća Vojvodine o mom smenjivanju odnosno postavljenju druge osobe za vršioca dužnosti direktora Instituta za plućne bolesti Vojvodine, pokrenuo sam upravni spor pred Sudom. Kako Izvršno veće Vojvodine svoj postupak nije nikako moglo da obrazloži i objasni, kako ne može da se poziva na klevetničko pisanje pojedinih medija kao razlog za svoje postupke, pogotovo što su te laži odbačene na sudu, a sud je takođe izjavio da nema mesta istrazi protiv mene, Izvršno veće Vojvodine ne može i neće dobiti upravni spor koji sam pokrenuo protiv njihovog rešenja o mom smenjivanju, jer za takav postupak ne može da navede nijedan važan razlog. Samo je pitanje trenutka kada će se Sud ponovo oglasiti sa presudom da sam i dalje zakoniti direktor Instituta za plućne bolesti Vojvodine, što sam bio sve vreme od trenutka kada je uzurpirana uprava Institutom za plućne bolesti Vojvodine, do danas.

 

Doc. dr Aleksandar Milovančev

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane