Natrag

Alati za srpski jezik

Tabloid je pozvan

 

Republički inspektor zabranio Peteru Matiću da zida pored Kalemegdana

 

Bagerima na zdanje knjaza

 

Matićeva teška mašinerija rovari po starom jezgru prestonice i pored zabrane inspekcije, bageri su ukopani tri sprata ispod površine zemlje i pravo je čudo da Pedagoški muzej sa zgradama iz okruženja već nije krenuo u ambis.

 

G. Predojević

 

 

Zoran Đelov, urbanistički inspektor Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja je retko prilježan državni činovnik i hrabar čovek kakvih je malo u ova smutljiva vremena.

On je nedavno, tačnije 29. septembra prošle godine, stavio potpis na dokument kojim je poznatom tajkunu Peteru Matiću zabranjeno zidanje moderne višespratnice u starom jezgru prestonice pored Kalemegdana. Prethodne vlasti maksimalno su izlazile u susret ovom novopečenom neimaru pa je Matićeva kompanija dobila sve potrebne papire, saglasnosti.

Matić je široj javnosti poznat kao bivši švercer duvana i vlasnik kompanije MPC sa raširenim spektrom poslova među kojima je i građevinarstvo kao unosan biznis. Sedište njegove firme bilo je u poslovnoj palati "Ušće", bivšoj zgradi CK, na Novom Beogradu, koju je otkupio od Miodraga Kostića, nekrunisanog kralja šećera. Kada je Matić doznao da je u toj zgradi povećana radioaktivnost zbog bombardovanja, odmah se iselio i kurtalisao viška prostora. Neki se kunu da je zbog toga zabeležen veliki broj obolelih koji rade u poslovnom centru "Ušće", među kojima je puno bankara i mladih osoba.

Kompanija Petera Matića, bogatog tajkuna sa jakim vezama, raširila je poslove u oblasti građevine na mnogim atraktivnim lokacijama u prestonici, među kojima je odlično parče zemlje uz sami Kalemegdan. Treba podsetiti da je sporna lokacija pripadala austrijskoj banci Hipo-Alpe-Adria, koja se u papirima i pojavljivala kao investitor. Matićev MPC je u posed atraktivnog mesta došao verovatno legalno, ali nijedan papir ne glasi na ime njegove firme.

Duška Vasiljević sa 300 komšija pune tri godine dokazuje da je izdavanje dozvole za gradnju staklene grdosije od deset hiljada kvadrata nepromišljen propust Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Beograda. Fensi objekat, od stakla i betona, potpuno narušava ambijentalnu arhitektonsku celinu starog jezgra prestonice, odstupa od Detaljnog urbanističkog plana, i kad bude završen zatvoriće vidik celom okruženju, narušiti privatnost, a ljudi će biti prisiljeni da se odsele ili da žive bukvalno u tunelu, bez protoka svežeg vazduha, sunca i meseca, deo je njihovih argumenata protiv izgradnje "Šoping" centra, kako su investitori nazvali stambeno poslovni objekat.

Pravi razlog našeg obraćanja, navodi se u dopisima gradskim vlastima, je taj što se narušava fantastična vekovna vizura grada ka Kalemegdanu, koju čine zgrade počev od Francuske ambasade preko Biblioteke grada Beograda i Pedagoškog muzeja ka Ulici cara Dušana. Pedagoški muzej koji je sazidao knjaz Miloš za engleski konzulat svrstava se u neprocenjivo kulturno-istorijsko nasleđe i ne bi smeo da bude "opkoljen mamutskim zdanjem".

Stanari iz Tadeuša Košćuška, Cincar Janka, Uzun Mirkove i Cara Uroša predlagali su da se na ovom mestu održi i sačuva park. Taj mali park u zaleđu Pedagoškog muzeja, prekoputa glavnog ulaza u Kalemegdan, nedavno je nestao. Matićevi buldožeri su intenzivno započeli radove uprkos zabrani koju je naložio republički inspektor Zoran Đelov. Teške mašine su se ukopale tri sprata ispod površine zemlje i lako je moguće da okruženje sa zgradama potone u ambis. Pravo je čudo da se zdanje kneza Miloša još drži na temeljima.

Luksuzna zgrada, kako su stanari iz pomenutih ulica doznali, po projektu treba da ima 7.000 kvadrata iznad zemlje i 3.000 kvadrata u njenoj "utrobi" i nadvisiće sve u okruženju za dvadesetak metara. Bogati Matić ne žali para i za ovo luksuzno zdanje sa turskim kupatilom u podzemnom delu i drugim luksuznim perverzijama calnuće čak 15 miliona evra, iako se zgrada bukvalno naslanja na "mali" muzej i zatvara prozore sedmospratnice prekoputa, na uglu ulica Cara Uroša i Cincara Janka.

Gospođa Vasiljević podseća da će prekoputa zgrade broj 6a u kojoj ona živi, ako se nastave nezakoniti radovi, nići nova višespratnica široka svega osam do devet metara, što znači da će njihovi stanari gledati jedni drugima u tanjire, i jednostavno se čudi kako je moguće ovako "urbanističko divljaštvo".

Akademija arhitekture Srbije, na čelu sa arhitektom Mihailom Mitrovićem, usvojila je inače Deklaraciju za bolji i kvalitetniji život građana. U njoj, između ostalog, stoji da su "sadašnji građevinski poduhvati evidentni primeri narušavanja ambijentalnih, kulturnih i arhitektonskih vrednosti, jer su rezultat nečije neodgovornosti, nestručnosti i zloupotrebe ovlašćenja".

Sledeći uputstva republičkog inspektora, Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove je poništio dozvolu za izgradnju spornog "Šoping" centra pored Kalemegdana i sve spise, na njegov zahtev, dostavio gradonačelniku Draganu Đilasu.

Tabloid će izvestiti svoje čitaoce ako na ovom malom i skupom parčetu zemlje bude bilo kakvih mućki.

 

 

Pali na rupu

 

Najveći problem u urbanizmu i izgradnji je korupcija.

Rupa pored Kalemegdana slična je onoj iz Dubljanske ulice u Beogradu koja je poznata po tome što je, u vreme jesenjih kiša, povukla za sobom i okolne kuće kada se obrušio potporni zid. Pohapšeni su odgovorni na projektu i izvođači radova, a kao epilog afere je i smena Dragane Pešić sa mesta načelnika građevinske inspekcije, iako je iz njenog resora više puta ukazivano da mnogi objekti niču bez minimuma propisa, standarda i nekog reda.

Demokratska stranka je iskoristila slučaj iz Dubljanske da bi na važno mesto postavila svog čoveka kako bi imala potpunu kontrolu unosnog biznisa. Smenjen je Nenad Komatina, Koštuničin kadar, a Demokratska stranka je na mesto gradskog sekretara za urbanizam i građevinske poslove postavila Milana Vukovića.

Sporna Matićeva dozvola izdata je upravo u vreme kada je ovim resorom u Beogradu drmao Đorđe Bobić, prvi gradski arhitekta. Uticajni pojedinci, od čijeg je potpisa zavisila sudbina raznih dozvola za gradnju i saglasnosti postali su pravi bogataši. Tim nezakonitostima nikakva inspekcija nije mogla da stane na put jer je sve bilo u rukama korumpiranih "urbanista i arhitekata". Mnogi se pitaju da li će građevinskoj mafiji videti kraj.  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane