Natrag

Alati za srpski jezik

Lapovo

 

 

Kada se granica jednom pređe zakoni i pravila ne važe

 

Pucači sa kukuruznih polja

 

 

Za ubistvo vlasnika menjačnice "Centar" u Kragujevcu,  od četvoro uhapšenih dvojica su iz Lapova. Kako se priča, vlasnika menjačnice ubio je  mladi Miloš Solunac iz Lapova. Tako se priča. - Šta je to čudno? Veći kriminalac naređuje manjem. Oduvek je tako bilo. Kako je kriminal došao u njive? U kakvoj su vezi kriminal i kukuruzna polja?

 

 

Piše: Miodrag Milojević

 

 

Počelo je davno. Počelo je još od roditelja. Ilegalni prelazak granice. Zatim, boravak u belom svetu,  rad na crno. Granicu su, znači,  prešli roditelji. Granica se samo jednom može preći. Posle zakoni i pravila ne važe.

Bila je, to u suštini, pobuna protiv jednog poretka. Privatna pobuna, bunt individualnih proizvođača. Bili su nezadovoljni, išli su ispred vremena, ispred rude. Izvršili su kontrarevoluciju.. Komunistički sistem zamenili su kapitalističkim. Put po vertikali društva bio je zatvoren za Lapovce. Politički nepodobni, slabo obrazovani. Kad se zatvori vertikala, ostaje horizontala. Znači, inostranstvo. U suštini, bilo je to bekstvo od stvarnosti. To bekstvo, uz mukotrpan rad, donelo je dosta para. - Devize, bato. Šuške, šuške. Dovezli su  prve ''mercedese.'' Društveni status ostaje nepromenjen. Plaćali su "ko vuk kožom.'' Tako se izrazio  jedan sagovornik. Podmićivali  opštinare, profesore, sudije, advokate. Svako te poziva na raport. Prvo, šef mesne kancelarije.  Bili su ljudi sa margine, sa zemljoradnje, ljudi na pola puta, stranci tamo i ovamo. Logičan i očekivan rasplet - od dva zla  izabrano je manje.

 

Dosije

 

 

U ulazu, u mračnom okviru metalnih vrata,  stoji debeli diler, nemarno obučen  u suri džemper kao zemljoradnik. On i još neki dileri. Pobegla ženka ''espanjol bretona''. Čija je.  - Jel' ideš biciklom? - Kaka bicikla sada? Idem na autonoge. Budite pozdravljeni.

- Gde su Solinci? - Solunci su ti preko pruge. Solunac  je najpoznatije prezime u Lapovu. Pola Lapova čine Solunci.

I ona se smeška. Ljubazna mlada žena prati me  do pruge. Bledo lice, ali beli zubi. Osmehuje se. Ona nigde ne radi. Rade ovi, preko, u inostranstvu. Kako ''preko''? - Mislim, preko ulice. Oni su u inostranstvu.

- Zašto si došao da nas pljuješ? Kakva droga, kakva ubistva? Imamo mi, u  Lapovu vedrije teme. Imamo za tebe. Sad će radnici. Sad će ručak. Ajdemo na piće. - Kako se priča, vlasnika menjačnice ubio je  mladi Miloš Solunac. Tako se priča. - Šta je to čudno? Veći kriminalac naređuje manjem. Oduvek je tako bilo.

Posle jedanaest meseci istrage policija uhapsila grupu mladića, koji su, po svemu sudeći, ubila Radmila Točića, zvanog Buca, vlasnika  menjačnice iz Kragujevca. Među četvoricom uhapšenih dvojica su iz Lapova. Jedan je Slađan Božinović, star 33 godine, drugi je Miloš Solunac, star 24 godine.

Marta prošle godine, u  Kragujevcu, ispred suda, gde vrvi od prolaznika, u pet popodne. Ispred  bronzanog, zelenog spomenika vojvodi Putniku. Preprečen mu je put vozilom. Postoji druga verzija. Po pričanju očevidaca, vlasnik menjačnice nije izašao iz kola, nego se zaključao. Razbojnici  su pokršili stakla, izneli  ga napolje i odneli tašnu sa 50 hiljada evra. Ako je bilo tako, onda je to moralo dugo da traje. Dok su lomili  stakla, dok su ga izvukli.  Bilo je četvorica napadača. Svu oni, saopštava policija, imaju debeo dosije u policiji. Šta im je zajedničko? Morava. Zdravko Ramić, star 22 godine, je iz Ćuprije, a Boris Milošević, star 19 godina,  je iz sela Bresja između Smederevske Palanke i Velike Plane. On najmanje pripada Moravi. Menjačnica ''Centar'', samo ime kazuje, nalazi se u samom centru Kragujevca, oko 20 metara od semafora. Pre semafora, raskrsnicu je regulisao policajac sa pištaljkom, saobraćajac, stariji ljudi i danas govore - Kod saobraćajca.

Policija je saopštila da svi imaju debeo dosije. Prvo što mi je palo na pamet  - oni se poznaju iz zatvora, radi se o klanu zemljaka. Zatvor je takva sredina da pojedincu opstanka nema, pritisnuti od drugih zatvorenika, sklopili su su savez kako bi opstali. Prvo što sam, po dolasku  u Lapovo, pitao bilo je jesu li bili u zatvoru? - Dosad nisu. Kako, onda, imaju debeo dosije? - Imaju, pre ovoga. Suđeno im je ali ništa nije dokazano.

Ćuprija je poznata po ubistvima. Pre par meseci napadači su upucali Pampura, u kafiću ''Diznilend'' na železnom mostu što podrhtava. Desno je beli brod adaptiran u restoran, levo iz Morave vire  mokre, krive grede kao crni zubi.

Posle sam nekuda putovao. Pored mene sedi čovek iz Ćuprije. Priča da je stvar u motorima. Policija, u selu kod Ćuprije, pronašla motor ukraden sa salona iz Švajcarske. Najskuplji i najlepši,  na salonu. Nešto motora policija je pokupila. Neko je otkucao policiji  - usledila je zaplena. U Ćupriji počinje obračun. Ko je izdao?  Povod vatrenog obračuna je u poslu sa motorima.

Odkud motori, kako stižu? Kaže, motori putuju zapečaćeni, pod blombom, oni ne vide carinarnicu. Što bi, opet, trebalo da znači da je carina umešana. Ali  i policija. Prvo je ispred zgrade suda u Ćupriji  Pampur  pucao u Žotinog sina. Zašto? Sumnjao je da je Žotin sin izdao. Pred mnogo ljudi, u sred bela dana. Svedoka nigde nije bilo, niko ne sme da svedoči. Dobri čovek iz Ćuprije priča:  - Šta, Žotin sin, on ne predstavlja ništa. Sa Žotom sam dobar prijatelj, kućni prijatelj, sina ne poznajem. Znači, sina nikada nije video u  kući. Bio je simpatičan. Predstavlja sebe i mene kao kriminalce. - Ja radim jedan pos'o, ti ne možeš da radiš moj pos'o, ja ti ne dam. Moraš meni da plaćaš, da ti dam da radiš. Možda je moj pos'o bolji od tvog posla. Poslovi su podeljeni. Znalo se, u Ćupriji. Surovi je radio iznude. Čovek simpatično priča: -  Taći, za njega se ne zna koji je pos'o on radio. On  ništa nije radio. On je bio samo gazda.

Taći i Surovi su ubijeni. Njih dvojica, uvek u najboljim odnosima. Završava priču da su kriminalci iz Ćuprije školovani. Počeli su da studiraju fakultete. Najviše je završio Surovi. Jednu godinu Ekonomskog fakulteta. Jedno je bitno. Najlepši i najskuplji  motor, ukraden u  Cirihu na  salonu, nije policija zaplenila u gradu Ćupriji nego u selu  pored Ćuprije. E, tu je poenta!

 

 

Treće ubistvo

 

 

Menjačnica ''Centar'' i sud u Kragujevcu, gde se desilo  razbojništvo i ubistvo,  neznatno su udaljeni. Deli ih nekoliko zgrada, park, sud je dijagonalno, preko ulice. Ima menjačnica i menjačnica. Pre vlasnika menjačnice ''Centar'' ubijen je  7. februara 2008. godine, opet u najstrožem centru Kragujevca, vlasnik menjačnice ''Sat'' Dragan Mišić zvani Gile. Mišić je razbojnika, Radišu J. zatekao na delu. Mišić je pokušao da savlada razbojnika, uhvatio se koštac s njim, savladao bi ga, ali je Radiša pucao. Ovo mu je treće ubistvo... Ima mnogo menjačnica. Da bi se ušlo u menjačnicu ''Sat'' treba proći kroz tunel od cipela, proći kroz obućarsku radnju. Menjačnica se zove ''Sat'', znači treba proći  časovničarsku radnju. Posle ubistva  menjačnica ''Sat'' je, nedavno, još jednom opljačkana. Napadači su odneli pet hiljada evra. Ima mnogo menjačnica. Ima menjačnica u sporednim ulicama gde je slaba frekvencija ljudi, ima menjačnica u slepim ulazima, u prolazima gde nikoga nema.

Policija kaže da je pronašla automobil ''reno klio'' kojim  su napadači preprečili put Tošiću. Poslednji je 10. februara, u svojoj kući u Lapovu,  uhapšen Miloš Solunac. Policija tvrdi da je upravo on  usmrtio Tošića. Policija  je saopštila da svako od četvorice  ima debeli kriminalni dosije. Čak se sumnja da su udruženi po celoj Srbiji učinili veći broj razbojničkih krađa. Zdravku Ramiću iz Ćuprije odgovara i za dva ubistva u pokušaju. Za drugu dvojicu se ne zna. U Lapovu saznajem da Božinović i Solunac zatvor u životu nisu videli. Jedan dan nisu proveli u zatvoru. Sačekali su Ramića u Batočini. Onda su zamenili tablice. Božinović, organizator ubistva,  je vozio jedan automobil, ostala trojica bila su u drugom. Dogovorili su se da  se pridržavaju saobraćajnih propisa i voze oprezno da ne bi skrenuli pažnju policije. Policija ne navodi da li u odlasku ili u povratku. Mafijašima, koji su napad izveli na tako drzak i bezobziran način, mnogo je bitna brzina kretnja. Da su imali obzira, verovatno bi se potrudili da izbegnu strogi centar grada, mnoštvo  prolaznika... Izabrali bi manje prometno mesto. Centar grada vrvi od šetača ali i od policije. Solunac i Ramić su parkirali auto na Trgu vojvode Putnika, ispred  glavnog ulaza u sud. Onda je vlasnik menjačnice, Tošić, naišao svojom ''Škoda felicijom.'' Po dolasku u Kragujevac su, tvrdi policija,  osmatrali menjačnicu ''Centar'' i pažljivo pratili kretanje suvlasnika menjačnice, Radmila Tošića. Čovek se može kretati sa novcem ili bez novca.. Tošić je mogao biti ubijen sa pazarom i bez pazara. Iz Ćuprije i Lapova  nemoguće je pratiti vlasnika menjačnice u Kragujevcu. Ovu bandu je morao  da navodi neko ko do tančina poznaje situaciju. Neko ko grad  i vlasnika poznaje mnogo bolje. Nije dovoljno poznavati vlasnika nego i tašnu. Da li tašna puna ili prazna? Nadajmo se da će dalja istraga otkriti pozadinu, logistiku, pomagače, instruktore, organizatore... Onda su navukli kapuljače. Postavili su prepreku. Onda su prišli maskirani, ubili vlasnika, uzeli tašnu, pobegli.

U Lapovu ih znaju. Ali slabo. Šokirani su, znaju neke druge veće kriminalce od njih.

Nemoguće je u isti film spojiti centar Kragujevca sa  poluseoskim ambijentom na periferiji Lapova. Kako spojiti domaću živinu, traktor sa prikolicom, mlin čekićar i ubistvo u velikom gradu? Prema Lapovu Kragujevac jeste metropola.

Ko su napadači? Šta su radili, kako su živeli. Iz kakvih su porodica?  Nekoliko  praznih kafića u lapovu, to je sve. - Milutina Solunac, zvani Muća, otac Miloša Solunca,  nije loš čovek. Bavio se trgovinom, vodio prodavnicu. Za ovog malog ja nisam ni čuo.

Lapovci su lukav narod. Ali idemo dalje.

Slađan Božinović je iz porodice doseljene sa Kosova. Otac, Borivoje Božinović, je železničar. Solidno su situirani, otac mu je vlasnik zanatske radnje, izrađuje gipsane i rigips ploče. O Božinoviću se jeste pričalo da je kriminalac, vozio je po gradu nove automobile, isključivo  marke ''BMV'' - Bori Božinoviću zameram, kako  se nikad nije upitao odakle to, kad mu sin nigde ne radi? I jedan i drugi su, verovatno, korisnici droge i dileri.

Za mladog Solunca se odavno pričalo  da koristi drogu. Zbog droge mu je otac  bankrotirao sa prodavnicom. Nije zatvorio, nego je izdao drugom vlasniku pod kiriju, da ga sin ne bi krao. Međutim, zvuči neverovato da ima prodavnicu u dvorištu. Da je ne obije. Lapovo o tome ne razmišlja. Prešao sam prugu, prolazim pored prodavnice. Stoji crvena tenda. Prodavnica normalno radi. Trebalo je ući unutra. Na ulazu crna železna kapija. Prodavnica nosi naziv ''Forca plus.'' '' Marđo.''Vidi se, zidano je skoro. Dozidano još jedno odeljenje, verovatno magacin.

Veliko dvorište. Velika ali niska kuća, pod snegom stoji kao raskopljena  knjiga. Tanjir sateliteske antene uperen u nebo.

Uhapšen Miloš Solunac. U Lapovu se o tome ne priča, nema uobičajene nervoze.. Lapovo, to je nemirno Lapovo.

 

 

Kod Pevca

 

 

Imali bi Lapovci mnogo da pričaju ali neće. Zar da sada, kad su došli investitori, Lapovo izađe na loš glas? Zar da se pred Austrijancima, pred radnicima, Slovacima, pričaju o drogi i ubistvima. Zar su to teme za  Lapovo. Postoje vedrije teme..

Postavljeni stolovi, sve pod konac,  po dva parčeta hleba. Sedimo u kafani i čekamo. Tu su radnici Česi, Slovaci, Poljaci, Hrvati, tu su i srpski radnici. Njih šezdeset hrani se u restoranu ''Kod Pevca'' na igralištu Lokomotive.

Nailazi, za moj sto i  seda Teša, čuveni fotograf. Teša, izbeglica iz Sarajeva. - Kume, pali mašinu, smesta da ideš pravo kod kontejner? - Tešo, gde ideš? U "Krmašpan". U Teški fotografu, kroz Lapovi kruži pesma: - Od kolevke, pa do leša - Na usluzi. - Majstor Teša! Pružam ruku preko stola - Ovo je Teša. Zaboravio sam ga, Teša me poznaje. Ima odličnu memoriju. - Samo, Teša je pravi majstor. Stvarno, radi dobre slike. I sa kamerom,dobro radi.

Stigli su  na ručak radnici. - Austrijanac je to. Daje im pola sata da jedu. Znaš kako brzo jedu. Baš mi žao...

Konobar nosi crni sako. Ispod sakoa  steže ga crn džemper, ali biće kravata, biće leptir mašna. Za sada ne treba, šta će mu? Služi radnike.

Lapovci vole da se hvale. Konobar ne laže, konobar  zna: - Nema Hrvata, nema Čeha, nema Poljaka. Radnici su Slovaci i Srbi iz Velike Plane. Ima i nešto naših. Izgrađuje se fabrika medijapan ploča. U startu će zaposliti trista radnika a  ako posao krene hiljadu pa dve hiljade radnika.

Konobar je svakodnevno sa radnicima: - Slovaci imaju 12 evra po satu. Znači, za 10 sati 120 evra. Srbi imaju mnogo manje.

Nisam video Slovake. Srbi su bili na ručku. Konobar postavlja, čeka da Slovaci naiđu. Nisu ostavili dobar utisak,  kao da ne dolaze iz Evropske unije. Lapovci su se razočarali: - Deluju bedno, bedno. Ali ne ovi naši iz Velike  Plane, oni ne deluju bedno.

Gde stanuju radnici: - Kako se ko snaš'o. Neki u motelu ''Stari hrast'', neki u Lapovu, kod privatnika. Lapovci su,  za tu namenu,  kuće preuredili u apartmane.

Konobar: - Stanuju po pojedinim kućama, koje su ljudi sredili. Kao na primer, kod mene. Ovde, na igralištu ''Lokotive'' jedu. Hranimo 25 radnika. Cena 200 dinara po osobi.

Konobar  se ne plaši ubistava.  - Neće oni mene. Zašta ću mu ja? Oni oće one koji imaju pare.

Krenulo je Lapovcima. Pored austrijskog ''Kromošpana''  stigla je domaća firma ''Forma ideale'' koja je otkupila  17 hektara.

Sve se vraća, sve se plaća. Tako govore Lapovci.  Sad će početi selidba iz Kragujevca, Jagodine, Svilajnca i tako to... Samo kad se čuje za Lapovo. - A pričali su - propalo Lapovo! Jeste, kad su vladali komunisti.. O'prem malo!.. - Nego, kakva je  ovo slava? Vidim stoji kolač,  flaša crnog vina.  -  Slava je. Sveta Tri Jerarha. Nego,  kaži ti men, prijatelju, kako mi da vratimo monarhiju? Na primer Engleska, Holandija, Švedska.. - Čekaj, stani malo. Kud trčiš ki ždrebe pred rudi. Čekni malo da krenemo, da pravimo iverice, medijapan ploče. Kromašpan... - Eve ih! Idu. Druga tura. Slovaci.

Nisam ostao  na ručku sa Slovacima. Oni mnogo  brzo jedu.

Šta da se kaže. Zatvor nisu videli. Dosije su stekli preko noći, u zatvoru. Šta da se kaže! Forca! Forca! Forca plus Božinović, plus ramić, plus Milošević, plus....Moralo bi da ima još pluseva.

 

 

Zašto su investitori u Lapovu

 

Gradilište  na periferiji Lapova, veliko, pravo gradilište. Ono što se gradi je kockasto,  skockano, deluje  lako a  visoko. Zemlja je toliko plodna, stiče se utisak da  građevina potonuti.. Mašine pokrivene zelenom folijom, stoje parkirane u savršenom redu. Sve to vidim sa auto-puta, kroz vejavicu.

Investitor iz Austrije izabrao je lokaciju kraj auto-puta ali  van Lapova i to na 55 hektara. Lapovci kriju po kojoj ceni, ne stižem da ih pitam. Ako se ne varam, nekad mi je neko rekao da je cena po aru bila 350 evra. Moram da proverim.

Zašto su  kapitalisti izabrali Lapovo kad je,  pet kilometara odavde, susedna  opština - Batočina.  Ravno je kao i ovde i besplatno. Batočina  investitorima lokaciju nudi besplatno, Kragujevac, takođe,  nudi besplatno. Sve u  poslovnom svetu ima svoju cenu. Ništa nema besplatno. Onaj ko nu di besplatno ispada glup u društvu. Niko mu ne kaže da je lud, niko ne kaže da je prevarant ali svi to misle.

Zašto se investira u Lapovo?  Prvo, Lapovo je na auto-putu. Drugo, investitori  iz Austrije  izbegavaju komunizam, oni  su kapitalisti, hoće kapitalizam. Došli su u opštinu Lapovo gde su ljudi  jednom nogom na njivi, drugom nogom su  na Zapadu ili su već radili  na Zapadu. Polovina Lapova i danas radi u zemljama kao što su Austrija, Francuska, Švajcarska, Nemačka. Kapitalisti traže radnike koji  malo pričaju a dobro rade, ne trebaju im rukovodioci.  Lako je dokazati da je jedan crveni Kragujevac pod komunizma bio privilegovan u odnosu na  zapostavljenu, seljačku opštinu kao što je Lapovo. Ono, što u jednom vremenu  značilo  prednost danas predstavlja manu. Ljudi iz Lapova, iz opštine Svilajnac,  koja je odmah preko Morave u kapitalizmu žive gotovo pola veka. Oni, koji su nosili slike druga Tita i aplaudirali po trgovima, ostaće po trgovima.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane