Natrag

Alati za srpski jezik

Bela knjiga

 

Povodom knjige Petra Peana - Svet po K

 

Doktor dupli K i mister S

 

 

Frenč Doktor K je, kao što mu inicijali govore, K od doktora. Mnogi Srbi, a pogotovo velike srbende smatraju  da im  se  ovaj poltron, koji juri Nobelovu nagradu preko naših leđa i koji gazi preko leševa da zahvati malo vlasti, toliko zamerio i ocrnio da ga ni Sava i Sena zajedno ne mogu oprati. Drugi su čak ubeđeni da je francuski ministar spoljnih poslova Kušner jedan običan ratni zločinac koji je umešan u sve malverzacije na Kosovu, od trgovine drogom do trgovine ljudskim organima. Ako ništa drugo ono je bar morao biti upoznat sa onime šta se događalo na terenu, jer je bio na odgovornom mestu. Drugim rečima, On je jedan od najomraženijih belosvetskih moćnika čija svaka nevolja samo može da razveseli svakog Srbina

 

Piše: Mile Urošević

Dopisnik iz Pariza

 

 

Doktor K je jedan od najpopularnijih političara u samoj Francuskoj, ličnost koja zaslužuje ne samo poštovanje i bar dve Nobelove nagrade već je i jedan od najozbiljnijih kandidata za budućeg predsednika države. Mnogi žale što nije bio kandidat u poslednjim izborima na mestu Segolene Rojal, koju je podržavao i reklamirao na sva usta. Preko dve trećine  Francuza ga i dalje obožava. Za njih je On, pola majka  Tereza u muškoj verziji, pola plejboj - šarmer, čovek idol i ikona humanizma za sve one idealiste koji bi da od svog života naprave neku korisnu ulogu u službi najslabijih i najugroženijih. Jedina mrlja na CV-u doktora K bio je onaj famozni džak pirinča koji je doktor u svom elanu prebacio preko ramena da bi ga snimila televizija koja je tuda prolazila kao i njegovo zalaganje za američku intervenciju u Iraku. Legendarna  požrtvovanost i humanost doktora bez granica i oca prava ingerencije po svim zemljama sveta dugo su smatrane kao primer su sve ostale političare. Posebno ga vole zbog nezavisnosti Kosova i njegovog stava prema krvoločnim i divljim Srbima. Ako ne narod ono bar mediji vrlo često prave aluzije na ovu temu, a i sam doktor ne propušta nijednu priliku da se pohvali kosovskom epopejom njegovog mandata. U svakom slučaju Mi i Francuzi smo dva sveta i teško se možemo razumeti oko slučaja doktora K. 

Tako je bar bilo ranije, sve do kraja januara ove godine, a onda tras-ba-da-bum, izađe u Francuskoj jedna knjiga o doktoru K i sve ode u Krasni. Idilična slika plavokosog humanitarca se pretvorila u tamnu crno-belu sliku jednog hipokrita koji na bedi Afrike pravi svoj biznis. Novi Robin Hud sa primesama Indijane Džonsa i likom Malboro kauboja koji je decenijama lovio sve nepravde sveta sada izgleda lovi samo lovu. Francuzi su u šoku. Da li je moguće da je Doktor K za koga se smatralo da sve radi iz ljubavi i uverenja ustvari već godinama naplaćivao sve svoje savete gladnoj Africi i to po santropeskim cenama,  u milionima dolara ili evra. Da li je zaista on, socijalista i borac za ljudska prava ustvari bogataš koji se vešto krije iza svojih teatralnih i rasplamsanih govorancija.  

Ali krenimo od početka i pogledajmo ko je autor ove knjige koja je po mnogo čemu ravna knjizi bivše haške tužiteljke.

 

Šta je pisac hteo da kaže

 

 

Pierre Pean, nije običan novinar ni bilo koji pisac. Čovek je ostavio iza sebe dvadesetak strahovitih knjiga anketi i smelih političkih analiza. Više puta rizikovao glavu. Njegovo ubitačno delo o uzrocima i posledicama rata između plemena Hutua i Tutcija i genocidu u Ruandi 1994., objavljeno 2005. te pod  naslovom -Crno besnilo i belo laganje ga  je čak oteralo na sud gde je morao da se brani protiv silnika sveta za antisemitizam i rasizam. Tada je predsednik zajednice jevrejskih studenata  Benjamin Abtan rekao da;  kada bi se ime plemena Tutci zamenila u knjizi sa rečju Jevreji,  knjiga bi bila verna kopija Hitlerovog "Majn Kampfa". I sam ministar Kušner smatra pisca pre svega jednim antisemitom i u svojoj intervenciji u skupštini on je to stavio na prvo mesto svoga izjašnjavanja. On smatra da ga Pean napada i blati jer je Jevrejin.

S druge strane pisac knjige tvrdi da je glavni razlog njegove ankete bilo prijateljstvo Kušnera sa diktatorima Afrike, a pogotovo sa liderom Ruande  Pol Kagameom koji je zapravo započeo građanski rat time što je oborio avion tadašnjeg predsednika Habyarimana. Ta teza je i zvanična teza francuske istrage o tom genocidu i specijalne komisije Brusar koja se bavila ovom istragom. Nasuprot  tome, crnački lider Kagame koji je uzeo vlast nakon genocida optužuje Francusku i direktno Miterana i Vedrina za prouzrokovanje rata u perverznom sukobu dve tajne službe, francuske i američke. Treba znati da je Amerika tada podržavala Kagamea i njegovo pleme Tutcija, koji govore engleski, a da je Francuska bila na strani Hutua koji govore francuski i koji su bili na vlasti kada je sve to započelo. Inače u ovom  genocidu nastradalo je oko 800.000 Tutcija i preko 200.000 Hutua.

Pisac posebno naglašava da se u srušenom avionu 1994. nalazilo i tri Francuza i da je nelogično da zvanični predstavnik diplomatije ne digne glas i ne zatraži od Kagamea objašnjenje umesto što traži  pomirenja pre nego što se osude oni koji su krivi za smrt trojice Francuza, dva predsednika, Ruande i Burundija i preko milion stanovnika Ruande. Ponos Francuske je time ugrožen, a to samo govori da Kušner radi protiv svoje zemlje tvrdi autor. - Ideologija Kušnera kao i Bernara Anrija Levija je jedna mržnja golizma i nacionalne nezavisnosti  u ime anglosaksonskog kosmopolitizma, tvrdi autor u svoč pismenom obračunu sa doktorom K. On dalje nastavlja u stilu:  prijatelji mojih neprijatelja su moji neprijatelji i primerima koji to potkrepljuju. U oktobru 2007., na utakmici protiv Engleske, doktor Kušner je stajao mirno dok se sviralo God save the Queen, a seo je kada su izvodili Marseljezu. Zašto? Ali glavni razlog moje knjige je intervencija Kušnera ispred komisije koja je ustanovila krivicu Kagamea za genocid u junu prošle godine.

 

 

Ne može mu niko ništa

 

Knjiga Svet po K je zaobilazni put da se cinkare svi gresi francuskog ministra izdajice, koji je iako socijalista ušao u Vladu desničara Sarkozija. Pre svega njegova gramzivost u odnosu na novac i mešanje političkog uticaja na lični biznis. Naime, dve firme Africa Steps et Imeda u kojima su bliski ljudi doktora Kušnera uzele oko pet miliona evra za svoje savete oko reforme socijalnog osiguranja u Gabonu i Kongu.  U isto vreme Kušner je bio na čelu organizma Ester koji dodeljuje subvencije za zdravstvo u Africi. Povrh svega toga Kušner kao ministar u martu mesecu zamenjuje sekretara za kooperaciju sa Afrikom Žan Mari Bokela koji je dva meseca pre toga kritikovao afričke lidere.......

Da bi još više zakopao Kušnera, Petar Pean navodi u svojoj knjizi podatak o uterivanju jedne zaostale fakture na poček od nekih sića 800.000 evra i koja je naplaćena u vreme kada je doktor K već postao ministar K. On je na Titov rođendan 2007. godine, stisnuo afričkog predsednika Bongoa koji je bio u zvaničnoj poseti Francuskoj i tako naplatio račun svoje firme BK Konsultant. BK nije Braća Karić već Bernar Kušner, naravno. Ali, šalu na stranu, ni to nije kraj ove farse.

Prijatelji frenč doktora i vlasnici firmi sa kojima je pelješio Afrikance, Erik Danon i Žak Boduan su nekim čudom dobili dobra mesta u Vladi od kada je Kušner postao ministar. Jedan je ambasador u Monaku, a potom visoki funkcioner za razoružanje u Ženevi, dok je  drugi dobio fotelju savetnika u kabinetu 68-godišnjeg  gastro-enterologa, doktora K.

Za sada nikakva tužba protiv Kušnera nije podignuta i po svoj prilici On će se izvući iz ovog medijskog vrtloga zahvaljujući podršci svoga gazde i kućnog prijatelja, francuskog predsednika Sarkozija. S kim si takav si, kaže narod. U svakoj aferi pa i u francuskoj Vladi ništa se ne može bez dobrog prijatelja ili vernog saučesnika. Po sistemu - vrana, vrani, itd.... celokupna Vlada i gotovo sva opozicija brane ministra, a priča se i o eventualnom gonjenju novinara koji se meša u strane ili bolje rečeno inostrane poslove.

Doduše on to zna. Uostalom, da li je autor knjige o Kušneru mogao da nabavi prave informacije bez svojih pravih prijatelja i saučesnika koji se nalaze u okruženju samog ministra, pita se francuska štampa. Možda će stvari još i da se iskomplikuju ukoliko se istim kanalima ili nekim paralelnim tunelima otkriju i drugi dodatni gresi frenč doktora, ali to je već domen astrologije i gledanja u pasulj, a ne novinarstva. Jedina sigurna stvar je to da se kod nas za ovakve sitnice niko ne bi ni uzrujavao niti bunio. Možda bi eventualno neki Milovan ili možda Bela Isidora napisali tekst u Tabloidu o ministarskoj mafiji koja krade u dve smene i na više mesta.  I sve bi opet bilo po starom. Ko pre rata.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane