Krađa

Istina o vinu

Sudski i medijski obračun između vlasnika jednog brenda i onih koji bi hteli da ga otmu, istražila je ekipa Tabloida, došavši do podataka koji više liče na dobar akcioni film nego na imovinski spor.

A. Lešo

Gospođa Vera Simić, vlasnica preduzeća IBIS, zaštitila je još 1996. godine geografsko poreklo vina "Biserno ostrvo Muskat Krokan" i žig "Muskat Krokan". Upravo zahvaljujući ovoj činjenici, vino "Krokan" do današnjih dana doživljava najbolju moguću promociju, a preduzeće IBIS može sa pravom da kaže kako je u očuvanju ovog brenda dalo doprinos celokupnoj ideji brendiranja srpskih proizvoda.

Ali, uprkos velikim naporima koje je uložila gospođa Simić sa svojim saradnicima i prijateljima da "Krokan" učini jedinstvenim, pojavio se i "remetilački faktor", tako prirodan u zemlji koja ne trpi velike uspehe ni ostvarenje velikih ideja.

Već 2005. godine, na konkursu koje je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, preduzeće Europan iz Novog Bečeja dobija pravo korišćenja 224 hektara zemljišta na kome se nalazi i loza muskat krokan.

Aktivno ili pasivno, ali bez sumnje uspešno, ministarka Ivana Dulić Marković je tada pomogla izvesnom Bori Gvozdencu, vlasniku pomenutog preduzeća Europan, da dođe do fantastične ponude koja se ne odbija.

Naime, Gvozdenac je tada potpisao ugovor kojim je predviđeno da punih 20 godina koristi 224 hektara zemlje. Nevešto je sakriveno o čemu se tu zapravo radi, jer nigde u javnom pozivu nije pisalo da je reč o vinogradu Krokana.

Mada je pokušao u javnosti da stvari predstavi drukčijim, govoreći da je Ivana Dulić Marković "bežala od njega", odgovornost za to što je, tako reći, nagrađen sa 224 hektara najplodnije zemlje, svakako je bila na kabinetu tadašnje resorne ministarke.

U trenutku dok se ovaj tenderski cirkus dešavao, nije bilo adekvatnog zakona koji bi to sprečio, ali takav "interegnum", nije smeo da daje za pravo nikome da Gvozdenca nagradi eksploatacijom predratnog poseda grofa Gedeona Rohoncija. Tim pre što se Gvozdenac u javnosti već predstavljao kao "zastupnik pravolinijskog naslednika grofa Gedeona Rohoncija, Kristijana Šauške, američko-mađarskog državljanina". Ako je išta od toga tačno, onda je Gvozdenac sam, pre zakonodavne vlasti u Srbiji, rešio pitanje restitucije!

Ali, za bolje razumevanje ove sprdnja sa državom i uz pomoć države koja je počela znatno ranije, treba se podsetiti "ranih radova" vojvođanskog DOS-a…

Direktor preduzeća Sokolac (koje je gazdovalo posle Drugog svetskog rata Rohoncijevom bivšom grofovijom) i preduzeće Bahus pokušali su 2001. godine da Veru Simić, koja je do tada već stvorila ozbiljan i prepoznatljiv brend i zaštitila žig, 2001. godine, uvuku u igru "zajedničkog nastupa na tržištu".

Kako je Simićeva odbila bilo kakvu pomisao na sumnjive poslove i udruživanja, u znak odmazde, "lovci na brend" puštaju određenu količinu "Krokana" u promet. Pala je tužba oštećene strane. Tek posle pet godina Vera Simić dobija presudu, a trajnost procesa zagarantovala je jaka grupa za pritisak na pravosuđe. Trajala je i borba oko potvrđivanja žiga i čišćenja tržišta od lažnog "Krokana".

U vreme kada je bio potpredsednik DOS-ove vlade 2003. godine, Jožef Kasa kupuje preduzeće Sokolac i šalje Simićevoj dopis kojim je obaveštava da je izbačena iz posla! Takođe u znak odmazde Kasa je pustio u prodaju vino, ali namerno oksidirano, a ne visokokvalitetno, kako bi slomio i brend i vlasnika brenda. Ni tu se Vera Simić nije predala nego je uspela da dođe do privremene sudske mere kojom se zabranjuje puštanje vino u prodaju pod imenom "Muskat Krokan".

Potonji lovac na Krokan, Bora Gvozdenac,  tražio je Simićevoj da mu ona plaća po 10 evra za flašu, i slične bedastoće koje nisu ni mogle biti predmet ozbiljnog razgovora sa nekim ko je zaštitio i odnegovao brend "Krokan".

Kakve su bile namere Bore Gvozdenca? Od 17 hektara vinograda sada je ostalo samo pet. Njegovo preduzeće Europan godinama nije plaćalo rentu državi, pa je bilo prirodno da mu država i odgovori na adekvatan način. Kad već nadležne institucije nisu bile ni spremne da to učine, bila je spremna Vera Simić. Pokrenula je sudski spor protiv Ministarstva poljoprivrede tražeći raskid ugovora i donošenje privremene mere kojom bi se Gvozdencu zabranilo flaširanje zaliha Krokana skladištenog na  Bisernom ostrvu kraj Mrtve Tise, mestu odakle je "Krokan" krenuo u svoj pobednički pohod.

Pokušaji otimačine ove slavne robne marke i dalje traju.