Crno tržište

 

U Rusiji zakoni o kažnjavanju proizvođača "crne robe" za sada ne donose nikakve rezultate

 

Pijaca falsifikata

 

Prema neformalnim podacima, u Rusiji promet falsifikovane robe iznosi između dve i tri milijarde dolara godišnje

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

Nedavno je u Moskvi uhapšena grupa lopova koja je pravila, a zatim prodavala falsifikovane karte za metro. Ovim prljavim poslom bavilo se oko sto ljudi. Celim poslom rukovodila je Izrailja Marina Batašvili. Šta nam govore ove činjenice? O tome razmišlja naš dopisnik iz Moskve, Viktor Hlistun.

Da bi čitaocima bilo jasno, objasniću zašto je pomenuti prestup toliko važan. Ako želite da uđete u moskovski metro, poznat u celom svetu, potrebno je da na blagajni kupite magnetnu karticu (kartu), da je stavite u automat koji će je očitati i otvoriti vam vrata za izlazak na perone. Ujutro, kada ljudi idu na posao, na blagajnama se stvaraju veliki redovi. Možete da izgubite i 10-15 minuta dok ne stignete na red da kupite kartu.

Mnogi putnici smatraju da je to mnogo vremena. Na njih prestupnici i računaju. I zato su, po stanovima, organizovali proizvodnju lažnih magnetnih karata. Ako je čovek kupio takvu kartu, na primer za deset vožnji metroom, mogao je sa njom da se vozi 2-3 puta. Posle toga, automat više nije hteo da primi ovu karticu. Ali, ni to nije smetalo kupcima.

Da ne bi stajali u redu pred blagajnom, nije im smetalo da kupuju karte pred ulazom u stanicu metroa, od osoba sumnjivog izgleda, obično iz Srednje Azije ili sa Kavkaza. Često su ove falsifikovane karte bile skuplje od zvaničnih, ali ni to nije obeshrabrilo kupce. Tako da bi prvi zaključak bio: Moskovljani su sami pomagali prestupnicima, jer su kupovali karte od njih. Osim toga, niko od putnika, bez obzira na to što je bilo jasno da je karta falsifikovana, dugo vremena nije dizao uzbunu zbog ovoga, niko se nije žalio policiji. Takav odnos prema osobama koje narušavaju zakon, nesumnjivo je u krvi ruskog čoveka koji je ravnodušan prema takvim pojavama.

 

Prestupnici se suda ne boje

 

Na ovoj jednostavnoj mahinaciji, prestupnici su zarađivali do 300 hiljada rubalja svakog dana. To je oko 7.000 evra. To bi značilo da su tokom prošle godine zaradili 150 miliona rubalja, odnosno 335.000 evra. Kada je policija uhapsila prestupnike, u stanovima u kojima su falsifikovane karte pronašli su specijalnu opremu za izradu magnetnih karata. U stanovima u kojima su stajale te mašine, policija je konfiskovala i 300.00 karata spremnih za prodaju. Ove karte napravili su stručnjaci koji su ranije radili u metrou, ali su otišli u penziju. Posao sa falsifikovanjem karata bio im je dodatni posao, jer je gotovo nemoguće u Moskvi živeti samo od penzije.

Grupu prestupnika predvodila je četrdesetogodišnja građanka Izrailja Marina Batašvili. Ona je živela u Moskvi, gde je iznajmila stan i ni u čemu nije oskudevala.

Učesnici u istrazi kažu da je Batašvili bila "široke ruke" kada je reč o trošenju novca zarađenog od falsifikovanja: imala je pet skupih stranih automobila, koristila je isključivo telefone marke "Vertu" koji koštaju više od 20 hiljada dolara. Marini je u ovom poslu pomagao Jevgenij Muhin, bivši radnik metroa. On je, takođe, uhapšen. Sud može prestupnike da kazni najviše na pet godina zatvora, iako su mnogi ubeđeni da neće dobiti maksimalne kazne jer imaju mnogo novca. Odnosno, imaju dovoljno da plate dobre advokate i da potkupe sudiju, što u Rusiji nije retka pojava. Najverovatnije je da će prestupnici proći sa uslovnim kaznama ili biti osuđeni na novčane kazne, kao što se već, i to ne jednom, događalo.

Prošle godine, na primer, bilo je podneto oko 100 krivičnih prijava zbog falsifikovanja, ali mnogi prestupnici niti su se našli iza rešetaka, niti su platili prevelike kazne. U proseku, kazna je iznosila oko 1.500 evra. Upravo takva situacija i dozvoljava prestupnicima da se bave falsifikovanjem, ne samo karata za metro, već i raznih drugih stvari, od dokumenata do prehrambenih proizvoda i lekova.

 

DVD mafija

 

Najveće tržište falsifikata u Rusiji je tržište DVD-a. Po procenama stručnjaka, oko 80-90 posto te vrste robe koja se prodaje u prodavnicama i na pijacama je falsifikovana. Dok pišem ove redove, policija vrši pretres jednog preduzeća u Moskvi u kome se proizvode DVD-ovi najsavremenije serije DLU-RAU. (Pišem o tome zato što se saopštenja o hapšenjima prekršilaca koji proizvode falsifikate različite robe pojavljuju gotovo svakog bogovetnog dana.

Kako saopštava Radio Rusije, vrednost zaplenjene robe, prema prvim procenama, iznosi 100 miliona rubalja (oko 220.000 evra). Pritvoreno je 20 ljudi. Na diskovima se nalaze snimljeni kompjuterski programi, filmovi, kompjuterske igrice itd. Primećujem da se piratske kopije, na primer američkih filmova, često pojavljuju u Rusiji neposredno pošto su imali premijeru u SAD. To govori da DVD-mafija ima svoje ljude u Americi i drugde po svetu. Ona je međunarodna! Kvalitet snimaka nije najbolji, ali ljudi ih kupuju, jer originalni disk košta deset puta skuplje od piratskog. Jasno je da se proizvođači piratskih diskova, koje su uhvatili na delu, neće mnogo potresti zbog hapšenja i da će biti osuđeni da plate novčane kazne.

Zanimljivo je primetiti da ljudi koji kupuju piratske diskove ne snose nikakvu odgovornost za svoj postupak, iako oni dobro znaju da, u suštini, pomažu prestupnicima. U drugim zemljama, kažnjavaju se ne samo proizvođači falsifikata, nego i oni koji ih kupuju. U Rusiji je postojao pokušaj da se na sudsku odgovornost pozove direktor seoske škole, Aleksandar Ponosov iz Permske oblasti, zbog toga što je 12 kompjutera u školi imalo nelicencirane (piratske) programe kompanije Majkrosoft, Windows XP. Trebalo je na ime odštete da plati 266 hiljada rubalja, ali je javnost branila direktora (posle protesta i mitinga sud je skinuo krivicu sa direktora), a kompanija Majkrosoft nije ga tužila. Ali, želim nešto drugo da kažem. Stvar je u tome što je te piratske programe instalirao konkretan čovek koji je školi prodao kompjutere. I, kažnjen je novčano - sa samo 10.000 rubalja (200 evra). I, platiće on tih 200 evra, i nastaviti i dalje da instalira piratske programe, za šta će dobijati deset puta više nego što mu je bila kazna.

Na žalost, u Rusiji zakoni o kažnjavanju proizvođača falsifikovane robe za sada ne donose nikakve rezultate, ne deluju.

 

Adidas iz Podmoskovlja

 

Nedavno je moskovska Vlada odustala od svog programa po kojem je nameravala da likvidira u gradu tzv. pijace odeće. To su mesta na kojima se prodaju odeća, obuća, rublje, razni predmeti za kuću. Vlasti su želele da prebace trgovinu u civilizovane, savremene prodavnice, jer na ovim pijacama (u Rusiji ih zovu buvljim) cveta prodaja falsifikata. Građani koji nemaju dovoljno novca, kupuju ove stvari na pijacama na kojima su nekoliko puta jeftinije nego u radnjama. Posebnost ove odeće i obuće je u tome što ona po izgledu liči na odeću i obuću poznatih svetskih firmi. Na ove falš stvari proizvođači stavljaju etikete poznatih brendova, npr. Adidas, Nike, Hugo Boss, Puva, Roberto Cavalli, Armani, Fendi, Franco Morello, Jean-Paul Gaultier, Dolce&Gabbana itd. Količina prodatih farmerki, kaputića, košulja i ostalih odevnih predmeta iznosi 60-70 posto ukupne prodaje odeće i obuće u Rusiji.

Ako čitaoci Tabloida misle da sve ove falsifikate proizvode Rusi, grdno se varaju. Najveći broj ove odeće stiže iz Kine, Turske, sa Tajlanda, iz Malezije, Indije, Poljske, Mađarske i iz drugih zemalja. Ipak, transport ovih stvari može da bude poskup, jer ruskim prekršiocima treba mnogo platiti da bi preneli robu. Zato su stranci pojednostavili posao: osnivaju u Rusiji svoje fabrike i šiju u njima ove falsifikate. Nedavno su radnici Odeljenja ekonomske bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije otkrili na samoj Čerkizovskoj pijaci u Moskvi nekoliko ilegalnih fabrika. Vijetnamci, njih 500, šili su odeću, stavljali na nju etikete poznatih brendova i na licu mesta ih prodavali.

Bukvalno za nekoliko dana ista takva ilegalna fabrika bila je otkrivena u gradu Noginsku, u Moskovskoj oblasti. Tu su Tadžici šili odeću sa etiketama Adidasa, Pume, Dolče i Gabane. Dvadeset mašina za šivenje je danonoćno radilo.

Verovatno mislite da se takvi falš proizvodi prodaju samo na pijacama. Ali, postoje i veoma kvalitetni falsifikati. Oni završavaju čak i u luksuznim radnjama, specijalizovanim buticima. Zbog toga bogati Rusi kupuju odeću poznatih marki u inostranstvu ili dolaze u ruske prodavnice sa stručnjacima koji mogu da prepoznaju original.

I opet nimalo utešan zaključak: borba sa ilegalnim proizvođačima falsifikovane odeće i obuće vodi se neprestano, ali broj ove robe se ne smanjuje. Po zakonu, možete da zatvorite fabriku koja ilegalno proizvodi odeću, ali ne možete ozbiljno kazniti same proizvođače. Zato oni, kada zatvore fabriku na jednom mestu, za nedelju dana otvaraju istu fabriku na drugom mestu. Rusija je velika zemlja, lako je naći mesto za ilegalnu proizvodnju, posebno ako se potkupe činovnici i dobije rešenje za pokretanje "malog biznisa".

 

Ruski dolari

 

Svetska ekonomska kriza je rekla svoje i na ovom frontu: u zemlji se uvećao broj falsifikovanog novca. Ali, i tu postoji određena specifičnost. Rusi su se specijalizovali za falsifikovanje novčanice od 100 dolara. Njih ima najviše, čak 98 posto, a ostalih 2 posto otpada na falsifikovane rublje, evro, valutu nekih evropskih zemalja - švedsku krunu, englesku funtu. Kada je o rublji reč, među falsifikatorima su najpopularnije novčanice od 100 i 500 rubalja. Bilo je registrovano nekoliko slučajeva falsifikovanja novčanica od pet rubalja. Po rečima stručnjaka, u Rusiji su probali da falsifikuju novčanice od 20 i 50 evra. Ali, masovna proizvodnja evra, zbog visokog stepena zaštite originalnih novčanica, nije zaživela.

 

Sa zatvorenim očima

 

Kako se Rusi odnose prema falsifikatima raznih vrsta? Evo šta kažu nezavisna istraživanja. Najveći broj Rusa (84 posto) smatra da se danas u Rusiji prodaje veliki broj falsifikovane robe. Njih 4 posto  kaže da se u Rusiji falsifikati retko sreću, a još 4 posto kaže da ih oni nikad nisu videli. Kako je pokazalo istraživanje, među žiteljima Ruske Federacije preovladava mišljenje da se i domaća i roba iz inostranstva falsifikuje (54 posto); 23 posto smatra da se češće falsifikuje strana roba, a 9 posto da se više falsifikuje domaća roba.

Na pitanje o tome koja vrsta robe se najčešće falsifikuje, dobijeni su sledeći odgovori. Čak 44 posto je reklo da su to prehrambeni proizvodi (meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi, konzerve itd.), 31 posto je odgovorilo da su to lekovi, dok 21 posto smatra da se najčešće falsifikuje odeća, a isto toliko njih smatra da se najviše falsifikuju alkoholna pića. Ređe su pominjani kućna tehnika, mobilni telefoni (13 posto), obuća (10 posto), duvanski proizvodi (9 posto), kozmetika i parfemi (5 posto).

Na ostale kategorije robe - audio i video produkciju, kućnu hemiju, delove za automobile, bezalkoholna pića, stvari za decu i dr. - otpada 1-4 posto. Većina Rusa (58 posto) smatra da poslednjih godina ima sve više falsifikovane robe. Samo 5 posto njih smatra da se promet falsifikovanim proizvodima na ruskom tržištu poslednjih godina smanjio.

Polovina učesnika u anketi smatra da čovek nikako ne može da smanji rizik od kupovine falsifikata, dok trećina (31 posto) misli da je potpuno moguće izbeći falsifikate. Poslednje pitanje odnosilo se na to šta može da preduzme svaki čovek kako bi smanjio rizik kupovine falsifikata. Među odgovorima su se našli i: da bude pažljiv prilikom kupovine, da obrati pažnju na sastav proizvoda, na rok trajanja, na proizvođača, da ne kupuje sumnjivu robu (10 posto odgovora); da se interesuje o proizvodima, o tome kako su uvezeni (5 posto odgovora); da stvari treba kupovati u prodavnicama, na proverenim mestima, a ne "iz ruke" (7 posto odgovora). Bilo je i onih koji su savetovali da se bude oprezan prilikom kupovine jeftine robe (3 posto), da se od prodavca traže sertifikat i licenca (3 posto) i da se, ako se falsifikati otkriju, to odmah prijavi nadležnim organima (1 posto). Zaključak se nameće sam: stiče se utisak da Rusi odlaze u kupovinu sa zatvorenim očima, ili ih zatvaraju, posebno kada kupuju jeftinu robu.

Kako su čitaoci već primetili, ovoga puta sam pisao samo o onoj falsifikovanoj i piratskoj robi koja je spolja vidljiva, koja se ne unosi u organizam. Odeća, obuća, tehnika, DVD-ovi itd. ne mogu da naruše zdravlje ruskog naroda. Ali, postoji i roba koja itekako može da podrije zdravlje nacije. To su lekovi, hrana, cigarete, alkoholna pića. O tome kako se oni falsifikuju, pisaću u jednom od sledećih brojeva Tabloida.