Pogled iz Pariza

 

Bezbožna Evropa ne priznaje greh sodomije i diči se gej  ljubavlju

 

Analnim kanalima do Evrope

 

Pariz je grad slobode. U njemu se slobodno misli, a naš dopisnik Mile Urošević koristi dostignute francuske slobode da iznese svoje gledište o nekim pojavama. I mi smo se pravili Francuzi, pustili smo ga da kaže šta ima

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

Postoje teme o kojima je izlišno pisati sa mnogo ozbiljnosti. Događa se ponekad da se aktuelnosti  Evrope i sveta poklope sa aktuelnostima Srbije pa čak i u mirnodopskom stanju. A to je već samo po sebi vrsta skeča.

Tako je ovih dana svuda aktuelna jedna pederska tema: može li se u Evropu sa čistim etničkim mentalitetom švalera i ljubitelja drugog pola.

Za mnoge normalne građane pederluk je lična stvar svakog  onog ko je takve sporne orijentacije, i tačka. To se ne tiče ni komšiluka ni zakonika. Ako neko više voli toplog brata nego neku žestoku i vruću damu, neka mu bude i nema potrebe da se laje na zvezde zbog toga. Tako je to bilo dok su pederi bili smatrani kao diskretni ljudi kojima je priroda dala jednu kontraverznu posebnost. Danas biti pederast nije nikakva mana, već veliki ponos i izraženi kvalitet jedne osobe koji često zamenjuje diplomu i one rodbinske veze u vezi posla i ostalih ličnih promocija.

 

Ko se prsi, a ko trti

 

Bezbožna Evropa ne priznaje greh sodomije i diči se gej ljubavi koja može da se okarakteriše i na drugi način a da ne bude potpuno pogrešan. Zamislite  jedan, ili više penisa, kako ozlogrđuju analni kanal osobe i koji je po Darvinu zapravo specijalno evoluirao za redovnu evakuaciju fekalija. I sad zbog toga treba da se divimo. Jel to silka neke ljubavi. Ko je ovde normalan. Zar na silu treba naterati ceo jedan narod da zavoli ili bar neobično ceni sve takve ljubavi sveta ne bi li dobio malo subvencija i po koju šengen vizu. Ko hoće u Evropu ne sme da se prsi, nego mora da se trti, kaze pravilnik.

Evropa, ona moderna i pederska, koja nas muči kao zmija žabu, uživa da  venčava ljude s ljudima. Neke države  menjaju svoje zakonike kako bi defakto ukinuli pojam pola jedne osobe. Drugi se trude da pederima daju decu ili da ubace u školski program i seksualno prevaspitanje gde bi mali mogli da nauče kako je sada imaju širi izbor za seksualnu budućnost. Za to vreme, tamo daleko, na zaostalom Balkanu, ljudi  i dalje vole samo lepe i zgodne  žene, što je u najmanju ruku demodirano, prevaziđeno ako ne i jedna velika bruka i sramota. E pa neće moći dalje tako, to Vam i vaš predsednik obećava.

Nova poslovica ovog najnovijeg svetskog poretka lepo kaže: Okreni se zidu i podmaži guzu. Jedino tako si poštovan i rado viđen čovek. Unatraške u Evropu, marš. Uostalom, kako neko može da kritikuje sodomiju ako nije probao. I kako to da naši popovi, za razliku od njihovih, ne vole da se vole međusobno i grupno.  Prava jeres. Pa znate li vi da su gotovo svi pederi genijalci ili bolje rečeno da su mnogi genijalci bili pederi ili bar radili na struju i na baterije.

Ili možda neko misli da su svi, dole navedeni ljudi, tek tako uspeli, a da bliska  prisutnost nekog anonimnog toplog brata  nije bila važan faktor njihovog  životnog puta. Faraon Akhenaton, Alekandar Makedonski, Hadrien, Julije Cesar, Platon, Safo, Socrate,  kraljevi  Eduard II, Frderik II, Anri III, Henri IV od Kastilje, Luis II Bavarski, Petar Veliki, Montezuma,  Filip  Avguste, pape; Benua IX, Jovan XII, veliki umetnici; Leonardo da Vinči, Karavađo, Mikelanđelo,  Šubert,  Luli,  Čajkovski, Luis Mariano, Boy George, Elton Džon, Fredi Merkuri, George Mikael, pisci i poete; Kipling, Lord Bajron, Migel de Servantes, Tenesi Vilijams,  Šekspir,  Andre Žid,  Artur Rambo,  Lorka,  Kokto,  Aragon, Marsel Prust, Oscar Vajld,  Pol Verlen,  političari; Edgar J. Hoover CIA, Ruzevelt, Klaus Wowereit  i Bertrand Delanoe, gradonačelnici Berlina i Pariza,  pa otac olimpijade  Pierre de Kubertan ili mnogi  ljudi iz sveta filma i mode kojima su mnogi zavideli, kao što su na primer ; Rudlf Valentino,  Anthony Perkins,  James Dean,  Billie Holiday, Keri Grant,  Žan Mare,  Marlon Brando,  Montgomery Clift,  Pedro Almodovar,  Pazolini,  Ričard Čemberlen,  Rock Hudson,  Iv San Loran, Kristjan Dior, Versaće,  Žan Pol Gotje i još mnogi drugi, sve sam go peder do pedera. I šta im fali. Sve sami stubovi kulture, nauke i tehnike.

Kako sada neki Srbi  i njihovi popovi udaraju kontru naprednom Zapadu koji ih je svojim bombama oslobodio tiranije, Zar smo to zaboravili. Je l' to hvala za tone i tone osiromašenog uranijuma, zna li ko pošto je samo kilo ove rude.

Verovatno da se o ovoj temi može i treba ozbiljnije pisati pa su tako mnogi čuveni zapadni mediji veoma zabrinuti zbog  homofobije pravoslavne crkve. Novi patrijarh sve Rusije je posebno na udaru mondijalista. Oni tvrde da On  nastavlja istu politiku kao njegov predhodnik, bar kako prenose francuski i drugi evropski mediji. Taj čovek se čak oslanja na Bibliju ne bi li dokazao da je pederluk u Hrišćanstvu zapravo jedan greh, kako se bar konstatuje u njegovom članku objavljenom u nemačkom "Der Špiglu".

Patrijarh Kiril se tom prilikom zapitao zbog čega treba da se prave gej parade kao reklame za jedan greh, da bi potom dodao i to da nije tačno da je moral relativna stvar, kako tvrdi gej lobi. Setimo se samo kako je Hitler govorio da je sve ono što je dobro, dobro je i za Nemce i za veliku Nemačku.  Znamo koliko je to dobro donelo zla samoj Nemačkoj, primetio je patrijarh i zaključio da moral može biti samo apsolutni ili uopšte nepostojeći. Trećeg nema. Ako neko može da opravda pederluk onda bi mogao i pedofiliju.

 

 

Šupak konekšen

 

Gradonačelnik Pariza, kao i njegov kolega iz Berlina su pederi koji se ne kriju već naprotiv, od svoje nastranosti prave sebi marketing. To pali na Zapadu. Nedavno je i jedan član francuske vlade, inače veliki prijatelj Sarkozija, po imenu Rože Karuči, i trenutno kandidat za regionalne pariske izbore, iznenada pojurio novinare da prizna kako je peca, iako ga niko ništa nije o tome pitao. Očigledno je to učinio jer mu je popularnost bila pala na nulu što je u predizbornoj kampanji veći greh od sodomije. Par dana kasnije postao je favorit i rejting mu je skočio na optimum. Narod voli kada nečija guzica strada i nema bolje reklame nego priznati  ko koga i ko s kim. Moral je samo politička vrednost i adut za veliki tiraž. Tako je i nemački časopis Bild napravio jedan  specijalni broj povodom autobiografske knjige Klausa Vovereita u kojoj ovaj berlinski gradonačelnik u detalje opisuje svoju vezu sa nekim Jornom Kubickim. Gradonačelnikova fraza: ja sam homić i to je tako dobro, postala je njegov moto kampanje koji mu je doneo pobedu i pravu histeriju među pobornicima jednakosti. Ovde se pod jednakonošću smatra velika superiornost pedera u odnosu na ostale i sve privilegije koje odatle proističu.

Bertrand Delanoe opet želi da od Pariza napravi svetsku prestonicu homoseksualaca i sam predvodi gej parade nadajući se da će mu ova popularnost doneti uspeha na sledećim predsedničkim izborima za tri godine. Njegova borba za slobodu seksualnog opredeljenja je svetska i veoma pozitivna. Nedavno je pisao predsedniku Senegala da bi zatražio od njega puštanje na slobodu nekolicine homića koji su zatočeni u toj afričkoj državi jer je tamo pederluk zakonom zabranjen. Sto naravno nije uredu niti ljudski. Tom prilikom Delanoe ide dalje i tvrdi da je homoseksualnost pravo jedne manjine u društvu ali i univerzalno ljudsko pravo. Primera ima još, naravno i svaki od njih pokazuje po jedan delić naše nove realnosti.

Naprimer, kada je nedavno na Islandu,  nakon ekonomskog bankrota,  pao prvi ministar Geir Haarde, na njegovo mesto postavljen je Johan Sigurdardottir, čovek koji u svojoj 66 godina  javno priznaje da je jedan od tih i  koji, na veliko iznenađenje tamošnje javnosti, menja alijansu te poziva čoveka iz opozicije na mesto ministra finansija, u isto vreme smenjuje guvernera banke i organizuje glasanje u parlamentu za ulazak Islanda  u Evropu. 

 

Silovanje milom, a ne silom

 

Pre nego što je napustila mesto predsedavajućeg Evropom, Francuska se potrudila da u zajednici sa  Hrvatima, Argentincima, Brazilcima, Holanđanima i još nekoliko sličnih zemalja pokrenut je  proces svetske depenalizacije pederluka pred Ujedinjenim Nacijama. I tamo je,  kao i kod nas crkva digla glas i blokirala  glasanje rezolucije. Naime strašno je to da 90 država sveta zatvorom kažnjava sodomiju a još strašnije je da  u 7 svetskih zemalja postoji smrtna kazna za ovaj greh. Takve ekscese treba suzbijati i odlučno stati na stranu individualne slobode misli i dela svakog pojedinca. Svi se slažu sa ovom konstatacijom, ali problem homića je potpuno izopačen i pretvoren u politički akt, tvrdi Vatikan. Ne treba biti slep i ne videti da se ovde ne radi samo o depenalizaciji homoseksualizma već o jednoj introdukciji  političke vrednosti koja odlučuje šta su bazične vrednosti  naše civilizacije i ubacivanju osećaja krivice i odgovornosti za  nepoštovanje  ljudskih prava svakome onome ko primeti da postoje različite seksualne orijentisanosti. Brak između muškarca i žene je temelj i poreklo civilizacije i kao takvo  mora da zadrži svoje privilegovano mesto, tvrdi poznati kardinal Kotier.

U jednom značajnom  intervjuu sa predstavnikom Vatikana iznosi se cela filozofija teologije i objašnjenje stav koji političari neće da shvate jer im lobi pod zastavom duginih boja soli pamet i nalaže poslušnost. Evo kratkog rezimea tog članka koji je podigao prašinu u svim medijima. Pre svega stoji konstatacija da je sklonost homoseksualizmu jedan hormonski  poremećaj u jedinki, i nije normalno od toga praviti politički adut za promene društva  na neki duži period i to bez dubljeg istraživanja svih mogućih posledica.

Moderna politika je agresivna i regresivna u isto vreme. Po ovim shvatanjima sve mora biti u okviru zakona jer koga  nema u zakonu o manjinskim pravima taj je žrtva. Ovakav sistem vladanja strahom samo paralizuje društvo.

Zakon o homofobiji fabrikuje jedno paranoično društvo  gde se žrtva na perfidan način pretvara u građanina više vrednosti koga treba zaštititi i dati mu specijalne zakonske povlastice samo zato što većina misli da nije normalan u odnosu na norme jedne familije.

Seksualna orjentacija nije socijalna norma. Ne može društvo da se organizuje na bazi seksualnih predominacija ili nastranosti pa bile one i veoma rasprostranjene. Ovime bi se ukinuo svaki individualni identitet a stvorila bi se i jedna lažna Silka o tome kako je seksualni identitet tobož jedan socijalni proizvod kulture koji je progresivan. Ova teorija je opasnija od Marksizma i može da uništi vekovno nasleđe dugotrajne konstrukcije familijarne ćelije, tvrdi Vatikan.

Medije su najbolji sponzori  ove nove religije. Sve medije pa i ove naše, izuzev naravno Tabloida, lista protiv svih mafija pa i one najjače, pederske, a svetske.