Da vam ja kažem

 

Saša Đurović: Kad kučke biraju u vreme teranja

 

Šizofrenija, kako to raspolućeno zvuči

 

Dok sam pisala za "Press" uvek je najzanimljivije i najhrabrije, a iznad svega beskrajno duhovite komentare pisao neki Sasony, ustvari SašaĐurović. I tako smo se virtuelno sprijatelji. Uvek smo bili na istoj strani. Pljuvači neukusa, foliranata, i polu-sveta. Branio me je Sasony od napada prostaka i mediokriteta koji su čuvali svoju stranu

 

Jelena Tinska

 

Kad sam počela da pišem za blog "Sveta", opet se pojavio Sasony... Družili smo se. Malo po malo postali smo virtuelno veoma bliski. Ali nikada se nismo sreli.

I kad se pojavio Facebook, evo ga Sasony... I tako sam odlučila da ga zamolim za intervju. Sve virtuelno. Ja sam poslala pitanja… Sasony odgovore… I fotku. Pa  smo se malo ispričali.

Sasony se zapravo zove Saša Đurović i pisac je.

 

Gde ste rođeni?

 

S.Đ.: Rođen sam u Nikšiću, u kom sam završio osnovnu školu. Posle završene srednje  moralo se u vojsku. Pošto sam se, kao čovek koji ne trpi autoritete, oslobodio vojske, otišao sam u inostranstvo, tako da sam fakultet upisao tek sa 20 godina. Na FPN sam dao tri godine u roku, a onda opet otišao u inostranstvo, a kako mi je tamo bilo veoma lepo, na tu četvrtu godinu sam zaboravio.

 

Kad ste počeli da se bavite pisanom reči?

 

S.Đ.: Pisanjem sam počeo da se bavim relativno kasno, tek u trideset i nekoj godini, trebalo je da sazri to valjda, a i prilično sam perfekcionista i samokritičan pa vodim računa o kvalitetu, generalno..

 

Šta ste napisali do danas?

 

S.Đ.: Osim što sam napisao pregršt kolumni u srpskim i hrvatskim nedeljnicima (Lider, Globus.. ) i priča koje su objavljivale beogradske "Književne novine", napisao sam knjigu "Anatomija jednog posrnuća", koja se bavi periodom od rata na ovamo, ali na jedan potpuno drugačiji način, od stereotipnog Dragojevićskog, recimo. Upravo je prilagođavam scenariju za film koji treba da režira Radislav Stanšić, praški đak. U tri najdarovitija pisca srednje generacije na prostoru ex Yu, me je svrstao "Ferald tribune". Sem toga imao sam izlet i u muzičke vode, na nagovor Marinka Madžgalja napisao sam tekst za pesmu Flamingosa "Milo najmilije" koja je hit već par godina..

 

Nemate dlake na jeziku, i sve primećujete?

 

S.Đ.: Naravno da sam beskompromisan kad su društvene opservacije u pitanju, a i percepcija mi je Bogu hvala, prilično dobra. Toliko da sam primetio da jedna Zorica Tomić, koja je ime  u sferi sociologije i predavač na BU, onomad u Budvi, na pitanje "kakva je medijska slika u Srbiji?" odgovara tako što citira Batu Trlaju i kaže: "Mala bara puno krokodila"! I niko, ali baš niko joj se ne naruga zbog toga. Naravno da ima pravo da citira, al' prof. na BU da citira polupismenog Trlaju, laka mu zemlja, malo je.. malo je deplasirano..

 

Da li ste imali problema zbog svog britkog jezika?

 

S.Đ.: Zbog britkog jezika imate problema i u građanskim, a kamoli u predcivilizacijskim društvima kakvo je ovo u kome živimo. Imao sam problema, al' eto, kao primer niko nije smeo da mi objavi kolumnu "Kad kučke biraju u vreme teranja", a koja se bavila izborom Božidara Đelića za džeka godine 2005. Čovek je iz Pirota, prosto nije, ni geografski, predisponiran da bude džek, al' eto on je (tada bio) takav autoritet da me niko nije smeo objaviti.

 

Koliko su pismeni naši TV novinari?

 

S.Đ.: Iako vi praktično nemate valjanog kolumnistu, pa se onda dižu u nebesa Pančići i slične omorike i zimzeleni. Nerado priznajem da bi, Tijanić da se opet lati pera, bio najbolji kolumnista sad kad Tirketa više nema.

 

Da li mi živimo u demokratiji i šta je zapravo prava demokratija?

 

S.Đ.: Mi živimo u fingiranoj demokratiji. Sem toga, nemojte misliti da je demokratija savršeno uređenje. Balzak je rekao da "rđav je sistem u kom četiri idiota mogu da nadglasaju pet genija". U potpunosti  delim stav. A i rođen sam istog datuma kada i Neron... koincidencija ili ne...

 

Šta mislite o našoj estradnoj sceni?

 

S.Đ.: Estradna scena je promenada latentne prostitucije i idiotizma. Imate polupismene, turbo-folk pevaljke, koje su uzor današnjoj omladini. One su obrazac, a u psihijatriji se to zove učenje po modelu. Odlični su modeli.

 

Šta mislite o našim urednicima štampanih izdanja, čini mi se da su svi mahom iz Bosne, ispravite me ako grešim?

 

S.Đ.: O urednicima, vi to znate bolje od mene, to oko njihovog porekla, ali  sasvim slučajno sam (sinoć, imao komunikaciju sa urednicom magazina "Story", i kažem joj da ako ona DOBROVOLJNO objavljuje Seku Aleksić na dvadesetak naslovnica da treba da se zabrine za svoje mentalno zdravlje, a ako je prinuđena to da radi, da je razumem, al' mi je onda žao. Ona je odgovorila da je lično ne voli, ali da će je stavljati na naslovnicu dok god joj pomenuta prodaje novine.

I onda, vi tu imate primer flagrante shizofrenije. Ona je ne voli, al' je objavljuje svako malo na naslovnici novine koju uređuje - tako da stanje u novinarstvu je jadno.

 

Koliko su pismeni naši TV novinari?

 

S.Đ.: Naši TV novinari su angro nepismeni. Meni, za razliku od mnogih, nije problem da imenujem, navikao sam da stvari nazivam pravim imenom, a navika se teško odričem. Tanja Vojtehovski je PR "Pink" TV, a prilično je nepismena uz evidentnu dozu servilnosti kada joj gostuje neko ko je autoritet, a skoro sam video jednu čije ime ne znam koja pita Džajića "Kako je bilo igrati protiv PeleTa?"!?  Na B92 ste u prilici  da čujete da je danas četiri stepenI, a premijer Dinkić kaže da je neki posao vredan dvadeset i dve miljardI evra.

To je  katastrofa, egzemplar nepismenosti, teror za iole pismene. Kao da se sistematski provodi proces stupidizacije. Ako me pitate zašto, ne znam odgovor, al' znam da to dugo traje.

 

Recite mi top pet najgorih TV emisija koje su ispod nivoa kulture?

 

S.Đ.: Mogu vam nabrojati ne pet nego 55, cenim da ih ima toliko koje se emituju na nakaradnoj "Pink" televiziji. Naravno da prednjače nekakve "Grand parade" gluposti i idiotizma na čijem čelu su oni sa kojim su se do juče sprdali iole umni, Fahreta Jahić i onaj harmonikaš Sale Popović. Mada, kad bolje razmislim, ovo je zemlja u kojoj su harmonikaši frajeri, i Karići su harmonikaši ako se ne varam, a i Željko Joksimović, učeni harmonikaš, istine radi, zato deco diple u ruke.

 

Top pet TV voditelja koji nisu dostojni svoj posla?

S.Đ.: Na "Pink" televiziji imate te polupismene kreature koje su na vrhu brega gluposti, ne bi ih nabrajao, jer je bitan redosled, ali recimo da su Dragana Katić i Ana Mihajlovska tipični primeri ovoga o čemu govorimo, a istakao bih Jugoslava Ćosića i Olju Bećković  u afirmativnom smislu, da ne bude da baš ništa ne valja.

 

Top pet najgorih pevača?

 

S.Đ.: Top pet najgorih pevača. To je baš teško pitanje, jer teško je odlučiti se. Turbo-folk kreketuše su bez konkurencije, mada i taj nekakav pop koji koketira sa folkom je još gori, zato su na tom nivou Maja Nikolić, nekakav Amadeus bend, pa čak i Ana Stanić, na koju, btw, posle estetskih zahvata Stoja neodoljivo podseća.

 

Top pet najgorih novina?

 

S.Đ.: Novine su generalno loše, voleo bih da mi vi kažete bar jedne koje su ok. Politika sa Smajlovićevom do juče i od juče sa Draganom Bujoševićem nije to što je nekad bila. Mislim da je elementarni problem što nema novina koje su nezavisne. Ako vas neko finansira on s pravom očekuje od vas da ispunjavate zadatke. A vi ako ne pišete kako osećate i po sopstvenom nahođenju niste dobar novinar. Ali mnogo je licemera koji su toliko ogrezli u samoobmani da su uvereni da su odlični novinari iako pišu ono što im gazda naredi

 

Vaš pogled na budućnost mladih u ovoj zemlji?

 

S.Đ.: Ovo su generacije bez budućnosti. Vidite samo ko su im idoli. Šta su im parametri. Kakvi su im sistemi vrednosti. To je ono o čemu sam vam pre govorio, neko je sistematski vršio i vrši projekat stupidizacije. I odlično mu ide, mada ovo je oduvek bilo pogodno tle, ovde je obrazovanja oduvek falilo baš kao i istine, a busanja u prsa,  ispraznih priča i pišanja uz vetar nikad nije manjkalo. To je prošlost, a prošlost je jedino izvesna.

 

 

Kako se oseća čovek koji se ne bavi politikom i kakve su mu šanse da živi i preživi?

 

S.Đ.: Politikom se ne bavim, jer častan čovek se ne bavi politikom, a ja sam častan makar u elementarnom značenju te reči.