Zadnja strana

Spale gaće tople braće

Piše: Boris Milićević

Znao sam ja gospodo-drugovi, da ćete mi dati zadnju stranu. Možda bih se i bunio da ste mi prednju dali, ali zadnju... Potpuno sam zadovoljan.
 Odmah i pre svega moram da kažem: ne slažem se ovde sa jednom crkvenom tezom da Bog nije stvorio dva Adama, nego jednog Adama i jednu Evu. Jeste, znam ja šta piše u svetim knjigama, ali molim vas, šta je posle bilo? Adamovi potomci su od žena svašta doživeli!
Nego, da ja počnem priču o sebi i svojima...
Ja, gospodo-drugovi, nisam peder iz Srbije. Ja sam peder iz Bosne. Ja sam u Čajniču rođen, a to je čuveni jatački kraj. Čuvali smo odmetnike, uvek. Nekog Božu Bjelicu koga su komunisti proganjali posle Drugog svetskog rata, a posle ovoga rata, čuvali smo Radovana i Ratka. Ko ne zna neka se raspita.
 Dakle, meni makar ne možete zameriti srpsko poreklo. Ako je patriotama po volji, ja sam pravi srpski peder, nisam se ja mešao sa nekrstom, i molim da se ta stvar uzme hitno u razmatranje kao olakšavajuća okolnost, kad dođe do krvavog obračuna u Beogradu između nas pedera i onih kojima nismo po volji. A biće šorka, vidim ja...
 Mi smo najavili jednu pedersku paradu, da svi vide koliko nas ima, i sigurno neće biti lako. Nas pedere su i ranije tukli, ali mi smo ti kao žene, što nas više biješ mi te više volimo. Ima tu kod nas jedna posebna vrsta-pederi mazohisti. Njih će biti najviše. Oni će doći namerno u velikom broju da budu bijeni. Biće to dan obostranog zadovoljstva. Biće to trpeza izobilja. Biće pandura, popova, pedera mazohista, i muškarčina tabadžija. Jedan opšti seks, grupnog karaktera. Baš kao što je jedan zagrebački roker napisao: "Bilo je tu ljekara, pjesnika, umjetnika i inženjera, bilo je svega, samo nije bilo žena".
Ima dana, gospodo-drugovi, kad mi je i ove borbe za naša prava preko glave, i kad bi našim vlastima i našem narodu javno rekao: evo, dosta mi je svega, skinuću gaće i j...te me svi redom, kao što ste me i do sada j...li, jer ja se sa ovim zakonima i birokratijom, a posebno predrasudama, nikako ne slažem. Ima takvih dana, ali brzo prođu... Pa nisam ja stanični peder, da može svako sa mnom za sto dinara i punjenu pljeskavicu. Imam ja dečka, partnera svoga.
Mi polazimo od istorijske istine da će ga svoj svome zavući u svakom slučaju. U Srbiji brale, kad ga svoj svome smesti, niko se ne čudi. To je ovde prirodna pojava.
Ja znam da mnogi sledbenici i poštovaoci moje pederske politike misle da živimo u najgoroj zemlji na svetu. Ali, nije tako. Evo, ja ću vam izneti samo par dokaza...
Recimo, kad je neko sa nekim u Srbiji najprisniji prijatelj, on obavezno kaže da je to tolika bliskost da su "na prst u dupe". Molim vas, dajte da poštujemo narodni genije koji je ovo smislio, a nije slučajno smislio.
 To je, svakako, i jedna topla i suptilna misao vredna enciklopedijske jedinice, te koristim priliku da još jednom podstaknem naše zakonodavce na razmišljanje: zar ne bi bilo lepo, nizom podzakonskih (ne čita se pozadinskih!), akata, u naše školstvo uđe i pederska misao i pederska retorika! 
Podsetimo se na ovom mestu, u čast i slavu naše pederske stvari, i drugih umetničkih dela.
Evo, ja mu neću reći ime, jer je insistirao na anonimnosti, ali jedna naša slavna ličnost, putujući po nekom drugom kontinentu, zapisao je sledeće:
 "...Reka je noćas mirna i ćuti, na mostu violinist prodaje violinu, ogroman peder guzicom označava put, kojim je pešadija prošla idući od jedne bitke do druge...".
Dozvolite, ovde je reč o velikom pesničkom napregnuću, čak ni ja ne bih imao šta da dodam ovako lucidnom lirskom osvrtu na našu celokupnu rabotu.
 Nego, zaista, zar ne bi bilo krasno da naši pederi prosvetni radnici izbore pravo da dolaze u škole našminkani i u haljinicama, da naši drugovi-gospoda pederi, članovi srpske vlade, ako ih je volja, iskoriste zakonsko pravo i ofarbaju kosu u plavo ili obriju noge!
 Oh, kako bi predivno i potpuno božanstveno bilo, da naši pederi-zdravstveni radnici, besplatno vrše lasersku depilaciju zadnjice i drugih dlakavih mesta, a da peder-resorni ministar i slobodoumni članovi vlade dođu da izvrše ovaj građanski obred pred kamerama naše pederske televizije, kako bi okuražili i druge građane istih sklonosti da koriste svoja prava regulisana podzakonskim aktima!
Naše bi društvo neopisivo snažno zakoračilo u civilizovani svet kad bi i pederi iz pravosuđa i policije jednog dana održali svoju konvenciju i usvojili manifest pod imenom "Slobodan mišljenju, slobodan u delanju" u kome bi postojao jedan sažetak, jedan skraćeni kurs pederske tolerancije prema građanima drugog reda, budući da je pederska većina ovladala institucijama sistema, od lokalne samouprave do državnog vrha.Istog momenta bi se naša sumorna stvarnost promenila, a celokupno naše društvo bi dobilo jedan fini i kulturni šmek.
 Ako bi poneki zaostali prostak i povikao za vama: "Pederčino!" i slične gadosti, vi bi mu, u duhu implementacije podzakonskih akata, imali odgovoriti:
 "Gospon, smatrajte se opsovanim!".
Na taj način bi se očuvala politička korektnost, građanski red i smisao za kulturu komunikacije.
Ali, stvarnost je, publiko moja, malo drukčija. Zvone noću telefoni (a ja ih ne isključujem), pa mi svašta pričaju... Pih, sram da ih je! Ne mogu ni da pričam...
Kažu mi anonimni glasovi: Milićeviću, ja nisam član tvoje pederske alijanse, ali imam žarku želju da se učlanim, treba li nekoga odmah da j...kako bih ušao ili ima neki drugi uslov?
Eto, takvi prostaci nisu dobrodošli u vodeću srpsku pedersku grupaciju (a da znate, kad dođe vreme, bićemo mi i stranka, mada ja znam da ćemo mi, ustvari, uvek biti j... stranka).
Mi, to jest ja i moji sledbenici, kontaktiramo, susrećemo se i razmenjujemo naša seksualna i druga građanska iskustva sa pederima iz regiona.
 Pozdravljam ovom prilikom, sa stranica vašeg dvonedeljnika, tvorce prvog crnogorskog pederskog internet sajta, i snažno se zalažem za promenu njegovog imena. Neka se zove www.dajebeoca.uvrguzice.com, a ako treba, njegovo održavanje i servisiranje finansiraćemo mi iz Beograda, jer nas ima više. Red je da pomognemo i zaštitimo našu braću pedere Crnogorce. Nekad smo se slagali kao dva oka u glavi, pa smo malo postali razroki, a sad je došlo doba da zbijemo redove i budemo, kao što onaj sumnjivi muškarac, Željko Joksimović peva: "Dodir leđa u leđa, ruka led ledena".
Da živi naša stvar, zgranuti čitaoče, danas i va vjeki vjekov, amin Bože daj... Pozdravlja te prvomučenik srpske pederske alijanse, Boris Milićević, u ime hiljade razapetih, bičevanih, stegnutih i potlačenih.