Natrag

Novi Sad

Opet Voja i Dubroja, ali i Bora (Novaković), u nastavku novosadske preduzetničke afere

 

Sve po spisku i na platnom spisku

 

U kući obešenog se ne govori o konopcu, kažu. U kući novopečenih bogataša iz Novog Sada ne priča se o prošlosti. Misli se samo na budućnost. U prošlom broju Tabloida pisali smo o dvojici najbogatijih Novosađana, koji imaju veze u policiji, tužilaštvu, sudovima, političkim strankama i medijima, a čelne ljude drže u svojoj šaci. Sledi nastavak...

 

Mile Ješanov
Aleksa Jovanović

Mirko Dubroja, vlasnik kompanije Karin komerc, i njegov brat Slobodan, došli su pre 15 godina u Novi Sad, iz sela Donji Karin, opština Benkovac.
Vojislav Gajić, vlasnik kompanije Aleksandar gradnja doselio se  u Novi Sad 1991. godine iz sela Bobota, kod Vukovara.
Za samo 15 godina, ova dvojica ljudi stekli su ogromno bogatstvo i moć u Novom Sadu i pokrajini, i nekontrolisano utiču na sudbinu pokrajine.
Mirko Dubroja je vlasnik preko stotinu teških kamiona, dampera, kojima prevozi pesak i šljunak sa uzurpirane separacije na Dunavu, u vikend naselju Kamenjar, u narodu poznatijem kao Dolina lopova.
U izletničkom naselju gospodin Dubroja eksploatiše iz Dunava šljunak i pesak, na zauzetom zemljištu, koje je u državnom vlasništvu, vrši separaciju peska i šljunka, i odvozi ih na gradilišta širom Vojvodine, pa i Srbije. Upućeni tvrde da je nezakonitom
eksploatacijom, bez urednih dozvola, gospodin Dubroja stekao stotine miliona evra, koliko je knjigovodstvena vrednost njegove kompanije!
Čovek koji ni pismo majci ne ume da napiše, i koji za 15 godina nije naučio da izgovara reč penzija, već i dalje tvrdi da se kaže pemzija, strah je i trepet u Novom Sadu.
Njegov rođeni brat Slobodan je vlasnik kompanije Bonex, preko koje su Dubroje zaradili početni kapital, izvozom pašteta u Republiku Srpsku po trostruko većoj ceni, bez plaćanja poreza, naplaćujući ih, uglavnom u kešu.
Gospodin Mirko Dubroja zna gde da podmaže. U naselju Kamenjar vikend-kuće podigli su i policijski funkcioneri Branko Pantović i Milovan Glođević.
Insajderi Tabloida iz redova saobraćajne policije, potvrdili su nam da je gospodin Mirko Dubroja kupio policijsku zaštitu, da njegove vozače policija ne zaustavlja, čak i kada oni idu zabranjenim, jednosmernim ulicama.
Kada je g. Mirko Dubroja udavao ćerku, svadbu je obezbeđivalo 20 saobraćajnih policajaca! Da se zna kad se Mirko veseli. Veselo će i ostati, kako voli da kaže, sve do pemzije.
Tabloid se pismeno obratio Stevanu Krstiću, načelniku Odeljenja analitike Policijske uprave za Novi Sad, kao ovlašćenom licu za davanje informacija od javnog interesa, tražeći odgovor na pitanje da li je, i koliko, podneto prekršajnih prijava protiv vozača iz kompanije Karin komerc, od strane saobraćajne policije.
 Pitali smo, i tražili odgovor, da li je policija kontrolisala poslovanje kompanija u vlasništvu braće Dubroja, da li je policija ispitivala način na koji Dubroja eksploatiše pesak i šljunak iz Dunava, potkopavajući obalu grada.
Portparol policije nije se oglasio. Verovatno ima i debeo razlog. Rukovodioci Policijske uprave za Novi Sad su na mnogim platnim spiskovima mafijaša iz ovog grada.
Odeljenje za istragu korupcije Tabloida pokušalo je da istraži poslovanje i gospodina Vojislava Gajića, vlasnika kompanije Aleksandar gradnjai robne kuće "Nork" i hotela "Aleksandar".
Gospodin Gajić je, u svojoj megalomaniji, krenuo da gradi stambeno-poslovni kompleks na uglu ulica Bulevara oslobođenja i ulice Novosadskog sajma. Gradnja je zastala, i može naneti veliku štetu gospodinu Gajiću.
Novopečeni bogataši su pohlepni, i megalomani, tako da olako procene svoje mogućnosti, smatrajući da je sve pod njihovom šapom.
Gospodin Gajić je, bio, planirao da poslovni prostor i stanove, u ovoj eksluzivnoj zoni, prodaje po četiri hiljade evra po kvadratu. Ali, došla je kriza, i ispostavilo se da toliko parajlija nema ni u Novom Sadu.
Tabloidov urednik, pozivajući se na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zatražio je od gradonačelnika Novog Sada odgovore o gradnji ovog zdanja, i odgovore da li je gospodin Gajić platio sve komunalne takse i namete.
Iz kabineta gradonačelnika saopšteno nam je, usmeno, da odgovor potražimo od  direktora Zavoda za urbanizam, gospodina Aleksandra Jevtića, koji je na ovoj funkciji desetak godina, i nezamenljiv je, kažu, jer zna da prikrije svoje bogatstvo.
Gospodin Jevtić nam je odmah odgovorio da Zavod za urbanizam Novog Sada nije uključen u izdavanje dozvola za gradnju gospodinu Gajiću, a da je svoje imovno stanje uredno prijavio, po zakonu, i da nažalost, osim kuće u kojoj živi, nema druge imovine.
Odgovor koji nam je dostavio potom direktor Zavoda za izgradnju grada Novog Sada gospodin Borisav Novaković, više je nego zanimljiv:
"...JKP Zavod za izgradnju grada zemljište nije dodelio kompaniji Aleksandar već  je zemljište dato na korišćenje još 1985. godine Ljubljanskoj banci, koja je kasnije postala Privredna banka, koja je i ostvarila Odobrenje za izgradnju poslovnih objekta i započela gradnju".
U dopisu direktora Zavoda za izgradnju Novog Sada  dalje se navodi: "Ugovorima o kupoprodaji objekat u izgradnji je prometovan sa Privredne banke, te se Zavodu, na osnovu izmenjenih odobrenja za izgradnju, obratio novi investitor Aleksandar  gradnja d.o.o.  sa zahtevom za obračun naknade za uređenje građevinskog zemljišta. S obzirom da je izmena Odobrenja za izgradnju u nadležnosti Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove, za  detaljnije informacije u vezi sa izdatim odobrenjima potrebno je da se obratite navedenoj Gradskoj upravi."
Iz odgovora gospodina Novakovića saznajemo da je ukupna površina ovog stambeno poslovnog kompleksa 41.976 kvadratnih metara raznog sadržaja (poslovni prostor, stambeni i zajednički prostor, parking i garažni prostor, komunikacije i rampe u okviru garaže, tehnički prostor, skladište i pasaž).
Gradska uprava nije nam odgovorila  da li je gospodin Vojislav Gajić platio zakonske obaveze za 12 ili 41 hiljadu kvadratnih metara korisne površine.
Poslovno stambeni kompleks sada je u ''fazi mirovanja''. Gospodin Gajić sada traži kredit od 30 miliona evra, upućeni kažu od Fonda za kapitalna ulaganja, da ovaj objekat privede nameni.
Očigledno se mali provincijski liferant poljoprivrednim proizvodima preračunao. On jeste zaradio velike pare pljačkajući, kao graditelj, mnoge lakoverne kupce, kojima je prodavao nepostojeće stanove, ili uz pretnju im otimao kuće, predhodno, kao izvođač radova, potkopavajući njihove temelje.
Zaštitnici ovog gramzivog čoveka su opštinski javni tužilac Obrad Bata Protić, zamenik okružnog javnog tužioca u Novom Sadu Milorad Trošić, koji je nekada bio državni tužilac u Vukovaru, i Petar Mohan, predsednik Opštinskog suda u Novom Sadu.
Urednik Tabloida zatražio je od Petra Mohana, predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu, pozivajući se na zakonske odredbe, nekoliko odgovora. Pitao je gospodina Mohana koliko se parničnih i krivičnih postupaka vodi pred Opštinskim sudom u Novom Sadu  protiv gospodina Vojislava Gajića i njegovih kompanija, i koliko ih je okončano?
Pitao je gospodina Mohana, takođe i to, koliko je stanova dobio od Vojislava Gajića, zbog zaštite koju mu pruža, i da li ga je Voja Gajić postavio na taj položaj, dok je bio član i finansijer jedne, tada na vlasti, političke stranke.
 A gospodin Gajić je bio član svih važnijih stranka, menjao ih je uvek kada su gubile vlast, i kao kameleon se priklanjao vladajućoj.
Predsednik suda Petar Mohan nam nije odgovorio. Verujemo da ima i razloge.
Ni portparol novosadske policije Stevan Krstić nije nam odgovorio da li je kriminalistička policija ispitivala Gajićevu suprugu, zbog osnovane sumnje da je naručila ubistvo jedne trudne devojke, koja je bila ljubavnica njenog muža.
Gospoda Vojislav Gajić i Mirko Dubroja finansijeri su fudbalskog kluba "Vojvodina". Voja Gajić je predsednik, a Mirko Dubroja potpredsednik najuglednije vojvođanskog fudbalskog, a i sportskog kluba.
Od kada su njih dvojica na vlasti, klub je u gubitku oko milion evra. Našem saradniku Aleksi Jovanoviću gospodin Dubroja je kazao da su oni taj dug nasledili od bivšeg predsednika Ratka Boturovića, poznatijeg kao Bata Kan kan, koji se, kako je kazao g. Dubroja, i povukao sa te dužnosti, a kasnije i sa mesta podpredsednika kluba, što je Vojislav Gajić i prihvatio.
Poznavaoci prilika u Novom Sadu tvrde da je neminovan sukob navijača sa predsednikom, potpredsednikom kluba i direktorom Cvetkom Riđošićem, i da će oni za dva-tri meseca biti najureni iz "Vojvodine".
Istraživači Tabloida kontaktirali su sa mnogim značajnim ličnostima u ovom gradu, koji su nam potvrdili da Gajić i Dubroja podmazuju isključivo funkcionere Demokratske stranke, odnosno njen pokrajinski i gradski izvor. Obojica su, kažu naši izvori, na lošem glasu, i pokrajinske vlasti nameravaju da se sa njima obračunaju, i privedu ih zakonu.

 

Reagovanje

''Sprdate se sa izbjeglim narodom srpskim''

Gospodinu Milovanu Brkiću,

U Vašem listu, sa posebnom naznakom: "Protiv mafije", objavili ste tekst u broju 177, od 02. 04. 2009., koji se odnosi na porodicu Dubroja, pod podnaslovom:  "Pljačkaši iz Donjeg Karina".
 Da ste o tom smeću koje ste objavili, posebno o meni Slobodanu Dubroji, koji nemam nikakve veze sa Vašim "odnosima" i FK "Vojvodina" (a o tim odnosima će se tek pisati), iole razmišljali ne bi ste sebi dozvolili takvu vrstu bezobrazluka makar u naslovu, osim ako Vam i naslov nije sugerisao, a možda i naredio izvjesni Dubravko Čavić.
Da li možete zamisliti i šta bi ste uradili da ja napišem, što mi  ne dozvoljava moja etika i vaspitanje: "Pljačkaš Brkić iz Tabloida".
 Vi ste u tekstu o meni i ne samo o meni već o celoj porodici, uzeli takvu slobodu, odnosno zloupotrebili ste slobodu, tako da je tekst bukvalno o pljački i od prvog do poslednjeg slova neistinit.
Meni ovde u N. Sadu vrlo ugledni ljudi kažu: "Napiši Slobodane ko (zaklela se zemlja raju da se tajne sve odaju) i na koji način se finansira Tabloid i nemoj se sa njima nadgornjavati, posebno što se celi slučaj sa "poznatim prevarantom Čavićem nalazi pred sudom".
 Kao direktor i urednik lista dobro znate da kada se neki slučaj nalazi na sudu, kada se vodi proces, onda bi trebalo saslušati obe strane u sporu, a Vi ste uzeli zdravo za gotovo samo izjavu jednu strane i to optuženog, koji je, da ponovim, dokazani prevarant.
Morali su Vaši, izmišljenih imena, novinari, trebalo je to da im Vi naložite pre puštanja teksta u štampu, da potraže i mene i da na istim stranicama, odnosno uporedo prenesete i moju izjavu, moje argumente, za koje, na svu sreću imam pozamašnu dokumentaciju (onda bi ste verovatno stavili  drugi podnaslov, "Pljačkaš Čavić").  Tako radi ozbiljan list koji bi trebalo da se bori i protiv mafije u informisanju ovog poniženog  naroda.
Idemo redom sa neistinama (čitao sam jednom davno da ako se u nekom javnom tekstu pojavi samo jedna neistina, jedan neistinit podatak, čak mali, celi tekst pada u vodu):
-  Doselio sam se u Novi Sad još kao gimnazijalac, gdje sam završio tehnološki fakultet, i gde sam nastavio da živim, znači nisam izbegao, ili kako to vi kažete u pogrdnom smislu - "izbeglice". Lako se vama, Brkiću, sprdati sa unesrećenim i izbeglim srpskim narodom.  U stavovima Vašeg lista između redova o izbeglim iz Hrvatske nema nikakve razlike od stavova hrvatskih bojovnika i ustaša, to je nastavak progona i ubijanja toga naroda samo drugim sredstvima.
-  Izbegli su moja braća,
-  Treći brat nije, kako navodite biznismen i ne živi u Hrvatskoj već  u N. Sadu,
-  Sa bratom Mirkom nisam imao i nemam nikakve poslovne kontakte, niti sam stvarao njegovu firmu, to svi znaju u Novom Sadu, koji nas poznaju i koji nas ne poznaju, a on je dovoljno sposoban da se zaštiti od Vaših laži,
-  A najveća laž koju ste napisali  (o čemu ću Vam dostaviti poseban tekst i koji ćete morati objaviti po Zakonu o štampi, a ako  ne objavite, objaviće ga neki drugi list, odnosno podnijeću krivičnu prijavu) je da smo "bestijalni ljudi" ..., te da smo "mesne proizvode izvozili u SAO Krajinu i R. Srpsku pod vidom humanitarne pomoći, a naplaćivali su ih po zelenaškoj ceni onako siromašnim sunarodnicima".
ISTINA  je sasvim druga, imam nekoliko zahvalnica i diploma koliko sam pomagao upravo taj unesrećeni narod, o čemu su pisale novine i o čemu je bilo na TV kanalima. Sponzorisao sam knjige raznih autora o progonu moga naroda, kao i knjige poznatih autora.
-  Vaš štićenik Dubravko Čavić ima najcrnju biografiju, zasnovanu na neradu i obmanama. "Mali Simin", kako su "drugovi" zvali Dubravka Čavića rođenog 1952. godine od majke Hrvatice i oca Sime - Srbina, visokog funkcionera DB-a u Zagrebu. Taj Sima je radio šta je hteo, jer je samo odgovarao Krajačiću i Starom, zvanom JeBeTe-u. Prošpijavao je i poslao na stotine Srba na Goli Otok, a posebno one koji su imali lijepe žene  (znate Vi, Brkiću, da je takvih zlikovaca 1948. bilo i u Srbiji).
 Njegovu majku je oženio na taj način što je oteo od njenog zakonskog muža Hrvata. Na prvi pogled se zaljubio, oteo je, a muža je zatvorio. U tom nesrećnom i problematičnom braku rođen je i odrastao još problematičniji Dubravko, Vaš "krunski izvor".
Škola ga nije htela, već je sa visokim Udbovcima sve završavao, jer je Simo bio toliko moćan da kada bi ulazio u neki restoran ljudi su iskakali kroz prozore. Do početka i na početku krvavog verskog i etničkog rata, Dubravko se izjašnjavao kao veliki Hrvat.
Nakon što su ga uhvatili u švercu oružja, zatvorili su ga. Nekako je pobjegao i dokopao se Srbije, gdje se odmah prijavio kao žrtva ustašije i proglasio velikim Srbinom. Zatvaran je zbog šverca  i u Mađarskoj. Prevario je mnoge, pozajmljujući velike svote novca. Sve to i hiljade drugih zlodjela (vidi tekst u prilogu na nekoliko strana, jer je nemoguće sve sažeti u ovom tekstu) nisam znao kada su mi ga doveli i zamolili da ga zaposlim u firmi.
Odnosno, dugačka je lista ojađenih pojedinaca, porodica i preduzeća koje je uništio Čavić. Njegov sadašnji advokat tvrdi da on plaća Dubravku mesečno 350 evra, umesto obrnuto. Koja je to vrsta interesa i ljubavi. Nije nikakav pronalazač, kako vi pišete, već je nastupao sa lažnim patentom, za šta postoji rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu  "da se patent Čavić Dubravka OGLAŠAVA NIŠTAVNIM".
Ko sve protežira Čavića (kao doktorica, bivša ministarka JUL-a ) i zašto, vidite u tekstu u prilogu. Uz pozdrav da ćete objaviti ovaj tekst, još jednom navodim da sam imao životnu nesreću da se sažalim i primim na posao Čavića. Uništio mi je firmu i oduzeo pola života, meni i mojoj porodici.
                                                                                      
                                                             Slobodan Dubroja,
Novi Sad

 

Napomena redakcije: Pismo g. Slobodana Dubroje Tabloid objavljuje u originalu, bez gramatičkih i leksičkih intervencija, uz izvinjenje čitaocima zbog mogućih nejasnoća onoga što je pisac hteo da kaže, a odgovor glavnog urednika sledi u narednom broju.

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 

  

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane