Natrag

Do koske
     
      Kako su se stekli svi razlozi za hitno prizemljenje Borisa Tadića
     
     
      Predsednik se otrgao kontroli
     
      Boris Tadić je predsednik Republike Srbije, u drugom mandatu. Predsednik je i Demokratske stranke, mada Ustav Srbije zabranjuje šefu države da istovremeno bude i na čelu političke partije. Ima već godinu dana kako predsednik Tadić pokušava da izvrši puč i preuzme u svoje ruke svu vlast. On se meša u rad predsednika vlade, u rad ministara, pokušava da zajaši Narodnu skupštinu Srbije, da potčini pravosuđe i tužilaštvo.
     
     
      Milovan Brkić

     
      Agresija predsednika Tadića svakim danom je sve veća. Na njegovom licu i telu, takođe su vidljive promene. Predsednik je naglo ostario, i oronuo. Boluje od Lupusa, i bolest je u progresiji, i sa lošom je prognozom. Lekari na VMA daju sve od sebe da ga zaleče, ali oni nisu čudotvorci, jer je predsednik neuviđajan, i ne pridržava se strogih lekarskih uputstava o lečenju njegove, inače veoma neprijatne bolesti.
      Posle prevrata u oktobru 2000. godine Boris Tadić je, u tadašnjoj vladi Savezne republike Jugoslavije postavljen za ministra za telekomunikacije. Gospodin Tadić je po obrazovanju psiholog, a radni vek je proveo kao predavač u gimnaziji.
      Srpski premijer Zoran Đinđić, kada se upoznao sa Tadićevim biznisom, i šurovanjem sa Bogoljubom Karićem i njegovom kompanijom Mobtel, od koje je uzeo nekoliko miliona maraka mita, da Kariću sačuva većinski paket u ovoj viskoprofitabilnoj kompaniji, naredio je da se Boris smeni. I bi tako.
      Ubistvo premijera Đinđića marta 2003. godine omogućilo je Tadiću da se vrati na političku scenu. Pre toga je premijer Đinđić pokušavao da za ministra odbrane progura svog vernog stranačkog kolegu Zorana Živkovića, ali je vojni ataše Velike Britanije, pukovnik Novosijelski, stavio do znanja da ''međunarodna zajednica neće dozvoliti ovaj izbor''.
      Kao ministar odbrane Boris Tadić nastavlja da se ''osamostaljuje''. Krenuo je da razbije bivšu jugoslovensku vojsku. I uspeo je. Penzionisao je sve generale i pukovnike sa ratnim iskustvom, uništio vojne službe bezbednosti, rasprodao imovinu.
      Bio je opsednut vojnom saradnjom sa Izraelom, a na koji način, nikome u Srbiji nije bilo jasno. Smatrao će da će se dopasti međunarodnoj zajednici, da će, duvanjem u njihove talambase, steći njihovu naklonost, podršku, promociju, zaštitu, da će mu dodeljivati nagrade, da će ga, kao ludu Maru, voditi po skupovima, tapšati po ramenu, kao što on to čini svojim pajtosima.
      Godine 2004. Boris Tadić, pod sumnjivim okolnostima, postaje predsednik Republike Srbije. Nastavlja sa istom praksom. Dečake iz ministarstva odbrane prebacuje u svoj kabinet. Tek svršenog studenta Vuka Jeremića postavlja za savetnika za spoljnu politiku, i on ga savetuje i kada je morao da ode na odsluženje vojnog roka.
      Svojim ličnim životom i forsiranjem tek svršenih studenata, koje postavlja na ključna mesta, Boris Tadić izaziva pozornost u stranci, ali i kod diplomata.
      Prva supruga predsednika Tadića, postala je monahinja u Pećkoj patrijaršiji. Ubila se prošle godine, od posledica braka sa Borisom. Drugu suprugu, Tatjanu Rodić, Boris često prebije na mrtvo.
      Predsednik ima i krizu identiteta. Po majci je Hrvat, po ocu Crnogorac.
      Predsednikovi savetnici pokušavaju da mu poprave imidž, pisanjem njegovih lažnih biografija. Puštaju priče kako je Tadić skroman čovek, da nema rešeno stambeno pitanje, da na računu u banci ima samo 50 hiljada ušteđevine.
      U Demokratskoj stranci delovanje predsednika Tadića izazvalo je frustracije članova Glavnog odbora, osnivača i njenih najuglednijih članova. Tadić pokušava da rukovodi strankom kao svojim privatnim preduzećem. To mu uspeva jer mlade ljude postavlja na značajne partijske funkcije, dozvoljavam im, i podstiče ih da kradu i za sebe i za stranku.
      Za vreme petogodišnje Tadićeve vladavine pljačka je u Srbiji postala glavna privredna grana!
      Ovih dana otkrivaju se afere, koje predsednikovi čauši ne mogu da sakriju. Počev od poklonjenog građevinskog zemljišta Slovencu Peteru Matiću, površne pet hektara, u prestižnom delu grada. Gradonačelnik Đilas, upitan da pojasni ovu pljačku, u kojoj je budžet grada oštećen za oko 30 miliona evra, za list "Vreme" je kazao da o tome odgovor treba tražiti od Borisa Tadića!
      Bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić, koji je na optuženičkoj klupi, pod optužbom da je naneo štetu vojnom budžetu Srbije od nekoliko desetina miliona evra, sa te klupe optužuje, sasvim ozbiljno, Borisa Tadića!
      Boris Tadić nikome ne polaže račun za svoj rada. Ni stranci, ni parlamentu.
      Na pravoslavni Uskrs, koji je istovremeno i državni praznik, predsednik Tadić, umesto da prisustvuje liturgiji, otišao je u Nemačku, na proslavu rođendana Gerharda Šredera!
      Podsećamo čitaoce da je gospodin Šreder bio kancelar u vreme kada je NATO alijansa bombardovala Srbiju, i tom prilikom ubila nekoliko hiljada naših građana. Predsednikova press služba saopštila je, kako je Tadić, navodno, otišao u posetu Nemačkim privrednicima! Baš u nedelju?!
      U akciji koju protiv Tadića poslednjih mesec dana vodi G 17, izranjaju, poput pečurki posle kiše, mnoge kriminalne afere u kojima je Tadić umešao ruke do lakata.
      Gradonačelnik Zrenjanina, koji već sedam meseci čami u beogradskom zatvoru, oglasio se, pred istražnim sudijom, da Demokratska stranka ima tajne fondove, da su novce sakupljali od biznismena i javnih preduzeća!
      Tadićeva partija je objavila spisak preduzeća koja su je sponzorisala. Odmah se ispostavilo da trećina navedenih preduzeća ne postoji! Da je ovo saopšteno u zemlji u kojoj funkcioniše pravosudni sitem, predsednik Tadić bi se našao iza rešetaka, i ne bi ga spasio ni imunitet, koji mu daje funkcija na koju je izabran. A izabran je pod sumnjivim okolnostima.
      Nema više nikakve sumnje da je predsednik Srbije izopšten od međunarodne zajednice. Nijedan značajan državnik ne želi da se sretne sa Tadićem. On se otrgao kontroli i Demokratske stranke, u kojoj intenzivno razmišljaju na koji način da ga smene.
      Bauljanje predsednika Tadića opasno je i po njega i po Srbiju. Njega što pre treba prizemljiti, radi naše budućnosti. Još nije kasno.
           
     
           
           
           
           
     
     

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane