Natrag

Likovi i senke
     
      Procenjeni ludak
     
      Nikola Vlahović

     
      Nedavnim dolaskom poslednjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovića u Beograd, oni koji još nešto pamte, setili su se naše bolje prošlosti. Setili su se crvene stotinarke i sirotih Mađara i Rumuna koji su dolazili u Jugoslaviju da napune kese hranom i da se čude kako dobro živimo.
      Taj Ante Marković, već u poznim godinama, ali bistrog uma i velikog životnog i profesionalnog iskustva, rekao je beogradskim novinarima i prisutnim članovima srpske vlade da bi trebalo jačati domaće bankarstvo u regionu i povezivati ga pa makar te banka bile i na državnom budžetu.
      Da je ovu misao izgovorio bilo ko u Srbiji 2009. godine, vođa tranzicione šizofrenije, Mlađan Dinkić, lično bi mu presudio, makar putem medija.
      Ali, ovaj govor je održao čovek koji je konsultant nekoliko istočnoevropskih vlada, i njegova profesionalna i politička prošlost nije isto što i Dinkićeva petparačka biografija.
      Nikako u ovom trenutku ne treba zaboraviti da je sadašnji srpski ministar ekonomije svojevremeno u jednoj beogradskoj psihijatrijskoj ustanovi bio na posmatranju. Ta vrsta posmatranja podrazumeva i procenu.
      Ova okolnost je morala da zabrine i srpsku javnost i svakoga ko je sa njim igrao političke igre, ali ovde istina po običaju služi svrsi samo povremeno i kontrolisano.
      Ali, Dinkić je u srpskoj politici postao zakonitost. Sve ostalo je ovde podložno promenama.
      Opstao je i kad je slagao za milijarde na Kipru, i kad je brutalno likvidirao domaće banke, i kad je od Agencije za privatizaciju napravio lopovsko leglo...
      Njegovi nekažnjeni eksperimenti doveli su do toga da je Srbija danas najpovoljnija država za sprovođenje najsurovije pljačke.
      Volšebno učešće njegove, sad već privatne stranke, u svakoj vladajućoj koaliciji tokom proteklih osam godina, ne može se objasniti samo biračkom voljom ovog poniženog i opljačkanog naroda.
      No, moć ne podrazumeva i znanje. Eto, tako, ni Dinkić ne zna sve!
      Recimo, uopšte ne zna da objasni koliko para njegova stranka dobija od jedne firme registrovane u Dominikanskoj republici! Ako ovo govori u prilog tezi da nije baš sasvim lud, onda bi, kao poslovno sposobna osoba, morao da odgovara pred sudom javnosti i pred redovnim sudom. Može i obrnutim redom.
     
     
     
     

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane