Natrag

Tik-tak
     
      Teorija zavere
     
      Ljubica J. Tinska

     
      Dok sam na trafici kupovala novine, čovek ispred mene oduševljeno je primetio da je brend cigarete koji on kupuje jeftiniji za čak trinaest dinara. Prodavačica je bila nasmejana i razmenili su par reči o tom iznenadnom "padu", eto, nešto lepo i nama da se desi, cvrkutali su kao ptičice... dan je bio divan, prolećni, i to je ulivalo novu nadu. Kako je jednostavno, pomislila sam, prodavati maglu. Čoveku uopšte nije palo na pamet da je to samo još jedna cigla u zidu koji nas odvaja od napretka. Dok su cene alkohola i cigareta niske guraće i naša radnička klasa, a guraće i ostali.
      Mom poznaniku koji zarađuje svoj hleb radeći kao štampar u neuslovima neprovetrenog podruma niskih plafona za dva evra na sat "Gazda" od januara nije dao njegove krvavo zarađene pare, ali u frižideru štamparije uvek ima rakije. S vremena na vreme gazda im baci kosku, ako mu trebaju u punoj snazi donese svakom po pedeset evra i otvori čak i flašu viskija, no uvek im da, bar za cigare. Mogu da potpišem da bi se stvari promenile onog trenutka kada bi ljudi prestali da puše ili cene pljuge i pića skočile po evropskim standardima (kao uostalom i sve ostalo, uostalom, zar bi to bio greh? Pa kod nas su neke stvari čak i skuplje nego li u belom svetu). Tog trenutka instantno zadovoljenje, mazanje očiju, bacanje koske - više ne bi bilo dovoljno. Bilo bi krvavo. Stvari bi se promenile.
      Zamislite samo veliki hrišćanski post. Ok, neki poste neki ne poste, ali zamislite samo kako bi bilo kada od početka pa do poslednjeg dana posta mesa ne bi bilo u prodaji. Klalo bi se krišom. Ali zamislite kada ni životinja ne bi bilo - postalo bi krvavo, mislim, među nama zverima na najvišem stupnju evolucije. Ljudi bi se odrekli Boga za šniclu.
      Znam jednog koga je Bog obdario neverovatnom fizičkom snagom i spretnošću i kad god bi se provukla priča o onim avanturama u ekstremnim uslovima koje prenosi televizija, takozvani "reality show" (iliti predstava uživo), "surviver" (iliti onaj što opstaje), pominjali bi i njega, dok moj dvanaestogodišnji sin nije primetio da bi "onaj sigurno posrnuo" jer ne bi, imao šta da puši.
      Na toj istoj trafici i diljem našeg grada pojavile su se nazovi zlatne boce "Coca-Cole", sa nazovi nagradama u svakoj boci. Ispod zapušača zamalo zlatne boje (a očigledno je da se radi o propalom eksperimentu, tipa, trebalo je da budu zaista zlatne ali nešto je krenulo nakrivo pa su tu gomilu skarta poslali na istočno evropsko tržište kao i sve ostale otpatke civilizacije, nalepili crvenu etiketu na kojoj su ispisali par reči koje nepogrešivo "upale": "Milion", "Besplatno", "Svaka boca dobija"…), navodno nalaze se nagrade: ili "šifra" za koju šatro dobijete "digitalnu nagradu" (citiram) jer je u pitanju nazovi besplatni sms (za koji ćete platiti prvo coca-colu, zatim internet sate i na kraju telefonski račun), ili jos bolje, besplatna coca-cola ako unutar zapušača pronađete sličicu boce. To isprva nije mirisalo neobično ali pošto na samoj trafici na kojoj se coca prodavala nisu menjali zapusač za bocu, uputih se po gradu sa par "dobitnih" zapušača, od trafike do trafike, od radnje do radnje, čisto da probam sebi da dokažem da nisam baš uvek u pravu kad naslutim prevaru, da izazovem na dvoboj svoj nepogrešiv njuh. U maloj radnji mi rekoše da odem do većih ali avaj, "svi nas isto pitaju", smeškaju se prodavačice i trepću naivno. Nisu one krive, one su samo cigle u zidu. Nisam uspela da zamenim zapušač za bocu.
      U prelepoj radnji "Accessorize" na precenjenim artiklima stoje cene u tri valute (evro, funta, dinar), ok, verovatno opet neki marketinški trik, da makar na tren poverujemo da smo slobodni, da smo u Evropi. Naravno, to je samo slika na zidu, jer mi ne možemo izvan granica sopstvenog talenta, ali nećemo valjda da poverujemo da je šesnaest funti dve ipo hiljade dinara kako piše na lepim etiketama.
      Od kako su poskupele karte za gradski prevoz, sve češće ih nema u prodaji. Kad god ih nema na trafici - ja se švercujem sa zadovoljstvom. Sladoledi od prošle godine prodaju se po novim cenama i nije meni što hoće da me prevare, ni što su tako nevični u tome ni što to tako sitno, tako aljkavo, tako ne majstorski čine, već to što takve stvari prolaze i to u velikom stilu. Ajmo sad svi - aplauz.
     
     

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane