Natrag

RTV Sveta

 

Vreme lopovskih okovratnika

Piše: Rajko Roki Dvizac

 

Vrlo često me pitate, poštovani čitaoci, zašto ne pišem o nekim emisijama koje, na ovaj ili onaj način, privlače vašu pažnju. Jednostavno rečeno ne stižem jer dnevni događaji, da ne kažem: gomila gluposti- jednostavno sustižu i prestižu jedna drugu i kraduckaju mi vreme. Naše televizije su zatrpane takvim budalaštinama da normalan čovek ako ih konzumira u većoj količini, može lako da poblesavi. Ako tom đubretu od TV programa, koje najčešće vode dilajle i podguzne muve, kao retki plemeniti pupoljci ruže, izdvaja se nekoliko izuzetnih emisija. Nažalost, često ne stižem ni da ih pogledam, a kamoli da napišem nešto o njima. Da ih pohvalim. Smrad đubreta  guši lepotu i miris tih usamljenih pupoljaka. Živimo u vremenu lopovskih okovratnika! Oni ne samo da kontrolišu našu sadašnjost, već nam kao podla rđa izjedaju budućnost. To su mutanti najgorih gena overenih diktatora i mafijaša. Kvarni su kao kvarni zub. Nikakvi lekovi ni plombe tu ne pomažu. Samo eliminacija tj. vađenje.
E, baš ti lopovski okovratnici su glavni junaci TV serija Siniše Kovačevića"Gorki plodovi". Serija je toliko dobro i realistički urađena da me je pomalo strah kad god je gledam. Da, to je Srbija u kojoj danas živim. Da, to je Srbija čiji su ti predsednik, gospodine Tadiću. Nikakva šminka Srđana Šapera više ne pomaže. Ova  serija je skinula maske reklamnih kampanja za vreme političkih izbora. Ne samo car, već cela carska svita, veštom rukom Siniše Kovačevića, ostala je razgolićena. Ni tange im nije ostavio. Alal ti pero Siniša Kovačeviću! Ruka ti se pozlatila!
Gospodine predsedniče, da li ste ikada pogledali jednu epizodu "Gorkih plodova"? Pogledali.... bez ružičastih naočara Srđana Šapera? Meni i mnogim opljačkanim i poniženim građanima Srbije koje znam, muka je da je gledamo. Muka - od strašne i surove istine. Siniša Kovačević je jasan, glasan i zaista transparentan u razgolićenju stvarnosti današnje Srbije. Da pišem o ovoj seriji  najviše me je naterala jedna gospođa koja je, inače, vatreni pobornik lika i dela gospodina predsednika Srbije. Posle svake epizode zvala me je i onako potresena onim što je gledala, sa užasom u srcu je komentarisala svaki detalj. Ako je i tvoje vatrene pristalice, Siniša Kovačević uspeo da natera da progledaju, razmisli malo gospodine predsedniče, kakvim ti to brodom upravljaš?
U "Gorkim plodovima" nema lakirkovke, nema dvosmislenosti. To je potresan dokument današnjice. A bogme, nema ni šale-komike kao u "Beloj lađi". Srećko Šojić je nakaradni lik kome se smejemo svi. Od naroda, preko političara, do lopovskih okovratnika. Šojić je prosta parodija današnjih srpskih političara. Pitka limunada. On, kao takav, nije opasan. On je tek karikatura. Takvi se plate i mirna Bosna. Opasan lik u "Beloj lađi" je Alamunja. Ne znam zašto se Siniša Pavić svim silama trudi da ga prikaže kao dobročinitelja, lopova-džentlmena koji ipak duboko u sebi ima dobro srce. Znam takve gadove. Oni su zmijski otrov. Oni su nova srpska samozvana elita-lopovski okovratnici. Za razliku od Pavića,  Kovačević ne podilazi takvoj bagri. Ne koristi holivudski recept da okorele kriminalce prikaže kao super-heroje, simpatične lopovčiće, ljude sa srcem i dušom (setite se gomile holivudskih filmova o mafiji) koji se eto, jadni oni, imali teško detinjstvo pa su "neshvaćeni".  Kovačević hrabro gura prst u oko zmijama. Na trpezu iznosi plodove petooktobarske "demokratske revolucije". A ti plodovi ne samo što su gorki, već i otrovni. Na njih su samo pripadnici lopovskih okovratnika imuni. Uostalom, ne kaže naš narod uzalud: "Zmija zmiji ne grize rep".
Drago mi je što je ova serija snimljena, ali Siniša oprosti mi, što mi je teško da je gledam. Meni je sve jasno, ja se stidim što živim u takvoj Srbiji. Ali, bojim se da je ne gledaju oni koji bi morali da je gledaju po službenoj ili dužnosti fotelja u kojima su pustili korene. Njima, od luksuza, očigledno ništa nije jasno. Oni se ničega ne stide. Kad gorki plodovi demokratije jednog dana budu servirani i na njihovu trpezu-tek tada će im se sve razjasniti.
A što se tiče one smejurije da je Branko Ružić (SPS) u "Piramidi" TV Pinka  "pobedio" Sinišu Kovačevića - ne brinite zbog toga. To je još jedna u nizu lakovernih lakirovki u službi režima. Gorki plodovi su tek na  trenutak zašećereni. Da bi ih narod lakše progutao, a lopovski okovratnici mirno prespavali još jednu noć.
Do prvih petlova.....
Pitali ste me poštovani čitaoci i zašto ne pišem o "Ćirilici" na TV Košavi koju vodi Milomir Marić. Nedavno sam pokušao da je gledam, ali Marić je u goste pozvao neke ljude iz senke  petooktobarske revolucije. Klinci. Nadobudni novi partizani i dalje žive udobno u svojoj  virtuelnoj stvarnosti. Jedna od njih (nisam mu srećom upamtio ime) je uporno ponavljao kako su plodovi petooktobarske revolucije sjajni. Uzalud je Marić, pomalo duhovito, spomenuo kako se, uprkos hvalospevima dotičnog gosta, narod žali da nikad nije živeo lošije i bez nade. Čak mu je i u doba Miloševića bilo bolje. Dečko je od srditosti poskočio iz stolice i prekorio sopstveni narod. Ma, šta zna gladni narod. On, učesnik revolucije, za da već skoro devet godina Srbijom teče samo med i mleko. Dečko, oladi i pogledaj bar jednu epizodu "Gorkih plodova" Siniše Kovačevića, pa ćeš videti sve blagodeti koje ste nam doneli. To je istina. To je stvarnost. A narod, dečko moj, nije ni glup, ni slep, ni nem. On, za sada, samo ćuti. Ali posle svakog dugog ćutanja sledi neizbežna-grmljavina. Dobro je, dok su "Gorki plodovi" samo na televiziji. Šta će se dogoditi ako izađu na ulice?
Drugi se učesnik ove emisije hvalio kako je on čuveni stručnjak za medijske kampanje. Tačnije rečeno-medijske manipulacije. E, od toliko praznih reči i vrdanja pripala me je muka da sam ipak morao da promenim kanal ne sačekavši da čujem i trećeg gosta. Ovo je bila "Ćirilica" za početnike, a oni to nisu ukapirali jer su sebi uvrteli u glavu da su vrlo važni revolucionari. Aha. Vi ste samo mali šrafčići, ponizni izvšioci uhodanog aparata  lopovskih okovratnika.
Jedina oaza dobre, pitke reči je sasvim sigurno emisija "Ljubavni vodič Isidore Bjelice" (TV "Metropolis"). Sa mnogo pažnje i tanane nežnosti Isidora  je vodila razgovor sa Momirom Lazićem i jednom mladom pesnikinjom. U toj emisiji reč ljubav nije zvučala  prazno, ni istrošeno. Nije zvučalo ni potkupljivo i jeftino - što je tipično za današnje sponzoruše (ženske i muške, svejedno). Ljubav je.... ljubav je... Ljubav. Jedina istinska vrednost čovekovog života. Ona nije materijalna, već duhovna tvorevina i zato je, valjda, danas postala predmet sprdnje, podsmeha, poniženja. Ali... neka ih. Oni bez ljubavi su ti koji su zaista siromašni pa makar živeli i na Dedinju. Gledajte "Ljubavni vodič Isidore Bjelice", možda ćete pronaći sopstveni put prvo do svog, a potom i do srca osobe koja će vam život učiniti vrednim življenja.
Seriju pozitivnih slika sa malih ekrana završavam sa  emisijom "5kazanja" Bore Otića koja se prikazuje na RTV "Vojvodini". Gotovo je neverovatno da se jedna takva emisija uopšte emituje na našim televizijama. Emisija o običnim, da kažem normalnim ljudima i njihovim neobičnim okolnostima. Takvo štivo je odavno proterano sa  srpskih malih ekrana ustupajući mesto raznoraznim Šojićima, Alamunjama i ostalim džeparošima našeg života. Domaćin emisije  Bora Otić je predusretljiv i pažljiv prema svojim sagovornicima. A priče koje nam ispričaju urađene su tako vešto i primamljivo da drže gledaočevu pažnju da čak požele i da pogledaju reprizu. A to je veština samo istinskih majstora svog zanata. Boro, nastavi tako, uprkos vetrenjačama.....

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane