Natrag

Na putevima

Kako radi i koji su problemi saobraćajne policije u Rusiji

 

Rat na putevima

 

Saobraćajna policija je u Rusiji povećala kazne za kršenje saobraćajnih pravila. Kao odgovor na tu meru, vozači su počeli češće da ih napadaju. Posebno opasne su postale žene vozači

 

Viktor Hlistun
dopisnik iz Rusije

 

Poslednjih meseci učestali su slučajevi napada vozača na inspektore saobraćajne policije. Posebno su svirepe žene. Tako, na primer, u Moskvi je jedna žena vozač ugrizla za ruku  inspektora, druga je kišobranom premlatila saobraćajca, treća je pokušala da zgazi policajca. Sve to govori o tome da su vozači pre svega nezadovoljni kada ih zaustavljaju policajci sa prugastim palicama u rukama. To potvrđuju i poslednja sociološka istraživanja. Vozači su gotovo potpuno ubeđeni u to da većina saobraćajaca uzima mito i odnosi se prema vozačima kao prema izvoru dodatnih prihoda. Otuda se ponašaju grubo, često viču, optužuju vozače čak i za najsitnije prekršaje, potpuno nepotrebno.
Ali, iskreno govoreći, ni vozači nisu baš mnogo slatki u svojim reakcijama.
- Odgovaramo grubošću na grubost. Ne okrećemo drugi obraz ako nas udare po jednom - objašnjava grubo ponašanje prema vozačima potporučnik policije Sergej T. iz Moskve. Prema njegovim rečima, vozači se često ponašaju neadekvatno, provociraju radnike saobraćajne policije, vređaju ih, pa se upuštaju i u tuče sa njima. Kome je do učtivosti u takvim uslovima.
- Ne kažem ni da smo svi mi anđeli -  produžava priču Sergej. - Ali, zašto nas uvek prikazuju  samo crno? Kažu da smo ograničeni, zli, pohlepni. Ima i takvih, možda ih ima i mnogo, ali nismo svi takvi. Pogledajte u kakvim uslovima moramo da radimo.

 

Bezbednije je biti probni pilot

U nečemu je potporučnik Sergej T. u pravu. Prema statistici, profesija saobraćajnog inspektora je opasnija od, na primer, profesije probnog pilota. Svake godine na kontrolnim punktovima i na putevima u Rusiji pogine 100 pripadnika državne saobraćajne inspekcije - GIBDD. Najviše se gine pod točkovima automobila, zatim na Severnom Kavkazu, a deo njih gine u saobraćajnim nesrećama.
Nedavno je poginuo potpukovnik milicije, komandir posebnog bataljona saobraćajno-patrolne službe GIBDD pri Državnoj upravi unutrašnjih poslova Altajske pokrajine, Mihail Frejev. Njegova ekipa je bila u pratnji gubernatora Kemerovske oblasti, Amana Tuljejeva, kada je odjednom ispred njih izleteo "Kamaz" (veoma veliki kamion) koji je, zbog poledice, prešao na suprotnu stranu puta. Posada automobila saobraćajno-patrolne službe je bila prva na udaru ogromnog kamiona. Major policije Sergej Krivašin je povređen, a potpukovnik Mihail Frejev je poginuo na licu mesta. Gubernator Tuljejev je prošao sa lakšim povredama.
Nisu retki slučajevi kada inspektor, u pokušaju da zaustavi jedan automobil, padne pod točkove drugog. Nekad i sami radnici saobraćajne policije, posebno oni koji razumeju razlog za to što su vozači ljuti na saobraćajce, procenjuju to kao kaznu odozgo. Bivši inspektor saobraćajne inspekcije Artem L. se seća:
- Stajao sam ispred prodavnice "Dečji svet", gotovo u najstrožem centru Moskve. I, odjednom sam video u drugoj traci automobil, ne sa moskovskim, već sa brjanskim tablicama. To je značilo da vozač nije Moskovljanin, već došljak. Za mene, to je bilo pravo bogatstvo, od njega sam mogao da uzmem novac. Krenuo sam prema njemu, zaboravivši na sve, i pao pod mercedes koji je brzo išao prvom trakom. Bio sam nepažljiv, zaboravio sam na bezbednost. Rezultat -  prelom noge. Do bolnice me je prevezao upravo vozač sa brjanskim tablicama od koga sam želeo da uzmem mito. Posle toga sam odlučio da odem iz službe. Bog me je kaznio.
Uzgred rečeno, bivši pripadnici saobraćajne inspekcije radije pričaju svoja sećanja nego oni koji su još u službi. To je lako objasniti, jer slična sećanja mogu da dovedu do otkaza. Ne kaže se slučajno u Rusiji da ruka ruku mije, odnosno, jednostavnije rečeno, u organima saobraćajne policije često kolege pokrivaju jedni druge, nazivajući to korporativnom solidarnošću, iako se takvi slučajevi ne mogu nazvati nikako drukčije nego korupcijom. Evo primera koji govori o tome kako neki inspektori ucenjuju vozače. Neobično priznanje bivšeg inspektora saobraćajne policije zapisao sam od reči do reči:
- Radio sam nedaleko od državne robne kuće (i ona se nalazi u centru Moskve). Na jednoj od susednih ulica dugo vremena je bio istaknut znak za gradilište kojim se zabranjuje prolaz automobilima. Bitno je reći da je bio okačen tako da vozači ne mogu da ga vide. To sam iskoristio da bi pisao kazne "nepažljivim" vozačima. I tako, stojim jednom na punktu, čekam da naiđe "prekršilac", on dolazi i ja ga zaustavljam. Onda nastaje cirkus. Kažem mu: - Druže, narušavate saobraćajne propise, krenuli ste ulicom iako je okačen znak kojim se zabranjuje prolaz. A on mi odgovara:
-Tu nema nikakvog znaka, već drugi put danas ovuda prolazim." Počnem da se svađam s njim, a istovremeno pokušavam da se setim da li sam tog dana uopšte video znak. Opkladimo se u 50 dolara i krenemo vozač i ja da proverio ima li znaka ili nema. Kad ono, nema znaka. Neko od građevinskih radnika, možda čak i neko od vozača, sklonio ga je. Ako ćemo pravo, taj znak na tom mestu uopšte i nije bio potreban. Na kraju sam morao da platim opkladu, iako se čovek branio, govorio da ne želi da uzme novac.

 

Kako se postaje inspektor

U poslednje vreme, ipak, sve češće se u visokim krugovima vlasti govori o tome da treba menjati ne samo sistem organizacije rada, nego i sistem odabira ljudi koji treba da kontrolišu saobraćaj na ruskim putevima. Što se tiče prvog, nešto se i radi. Nedavno su uvedene video kamere koje su postavljene u automobilima inspektora. Inspektor mora da ih uključi kada zaustavlja neki auto radi provere. A opet, čak i kameru možete da prevarite. Zato ostaje drugo, odnosno promena sistema izbora kadrova za saobraćajnu policiju Rusije. Kako ona sada izgleda? Odnosno, kako se danas postaje inspektor saobraćajne policije?
Čovek koji želi da postane inspektor, prvo treba da se javi u odeljenje kadrova odeljenja unutrašnjih poslova u mestu u kojem živi, to jest da se javi u mesnu policiju. Tamo će mu objasniti šta dalje treba da radi i daće mu da popuni upitnik. Posle toga počinje provera profesionalne prikladnosti građanina. Ali, samo opšta provera. Ako nju prođe, kandidat za inspektora saobraćajne policije upućuje se u školski centar koji postoji u skoro svakom regionu u državi.
U podmoskovskoj Ivantejevki uče budući inspektori koji će raditi u Moskvi. Za Moskovsku oblast ih spremaju u mestu Terjajevo, Ruzskog rejona Moskovske oblasti. Oba centra smatraju se kvalitetnim. Zapisao sam priču čoveka koji je nekad pohađao kurseve u Ivantejevskom centru.
- Stigao sam na kurs u Ivantejevku i onda je počelo. Lekarske preglede sam brzo prošao, a onda je usledila provera psihičke spremnosti za posao koja je dugo potrajala. Kako su nas tu namučili! Nedelju i po dana smo dolazili i odgovarali na pitanja iz testova. Kakva pitanja? Na primer, ako na putu postoje pukotine, da li ćete ih obići ili prekoračiti. Ili, da li sebe smatrate pametnim ili glupim. Sve skupa, oko 400 pitanja.
Praktično je nemoguće probiti se u upravljački sastav GIBDD bez visokog obrazovanja. Ranije, još u vreme sovjetske vlasti, saobraćajni policajci su dobijali opšte obrazovanje u visokim školama ministarstva unutrašnjih poslova. U gradu Orelu je 7. decembra 2007. otvoren pravni institut koji je postao specijalizovan za pripremu specijalista državne autoinspekcije Rusije (GAI). On je jedini u zemlji.
Na kraju, ostaje pitanje: zašto, i pored tako strogog izbora u redove saobraćajne policije, u nju ipak bivaju primani i ljudi koji potom postaju korumpirani? Na ovo pitanje niko ne može da odgovori, iako je odgovor jednostavan: u ove škole idu obični momci koji su odrastali u vreme perestrojke i banditskog kapitalizma koji postoji u Rusiji. Oni su od detinjstva shvatili zakone banditskog kapitalizma - gaženje, prevara. Kako se boriti sa tako formiranim mladim ljudima? Odgovora na ova pitanja još nema. U Rusiji se sada najviše govori o američkom iskustvu, ako se tako može reći. Rusi su sve više uvereni da su, sledeći savete Amerikanaca, ruske vlasti i izgradile društvo u kojem kolo vode lopovi i banditi. Upravo sada mnogi Rusi počinju da shvataju da banditski kapitalizam koji je postavljen po ugledu na američki kapitalizam, jednostavno Rusima ne odgovara. Zato se većina Rusa toplo nada da će to shvatiti i ruske vlasti.

 

Zašto inspektori uzimaju mito

 

Radnici saobraćajne policije su uvereni da, ako bi im plate bile veće, inspektori saobraćajno-patrolne službe (DPS) ne bi uzimali mito. Kolika je plata radnika saobraćajne policije. U proseku, plata inspektora u Moskvi je 14.000 rubalja. To je oko 300 evra. U Moskvi, od tog novca, porodica od tri člana, ne može da preživi mesec dana. U Moskovskoj oblasti prosečna plata inspektora je 8.000 rubalja, što je 177 evra, u Sankt Peterburgu 6.000 rubalja odnosno 133 evra, u Volgodi 5.000 rubalja odnosno 111 evra. Ispada da ruske vlasti na ulice šalju, da kontrolišu saobraćaj i kažnjavaju vozače, siromašne ljude. Šta od njih može da se očekuje? Odgovor je jasan: ti ljudi će pokušati da sami zarade za život. Ali, ako čovek počne da uzima mito, on nikada neće prestati, već će samo uzimati sve više i više. Izgleda da to u vladi ne razumeju, a  možda i razumeju, ali zatvaraju oči pred sistemom organizacije rada inspektora koja ih tera da čine prestup.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane