https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Uvodnik

Uvodnik

 

 

(Pr)osudite sami

 

 

Jesen stiže i raja se diže

 

Milovan Brkić

 

U Beograd 24. avgusta stiže zloglasna delegacija Međunarodnog monetarnog fonda. Ljudi u crnom, i bez osećanja, tražiće od ministara Vlade Srbije da im objasne zašto nisu postupili po spisku zahteva koji su im uručili prilikom odluke da Srbiji odobre kredit za popunu budžeta.

Šta su međunarodni lihvari tražili od Vlade Srbije, nije teško pretpostaviti, mada to Vlada Srbije, a naročito Gospodar Boris Tadić, kriju ko zmija noge. Na primeru Hrvatske lako je izvesti zaključak o spisku koji je i nama uručen.

Guverner Jelašić je sa velikom zebnjom saopštio da Vlada Srbije, koja je na kolektivnom odmoru i uživanju, nema nikakav strateški plan o rešavanju i izlasku iz ekonomske krize. Ministarka finansija, koja je inače dobar stručnjak, ima zadatak da odgovori zahtevima MMF-a.

Vladajuća koalicija opstaje isključivo na taj način što jedni drugima izlaze u susret, kada su interesi njihovih stranaka i vođa u pitanju.

Srpska privreda je kao suva drenovina. Masovno se otpuštaju radnici, gase preduzeća, poništavaju privatizacije velikih privrednih sistema, koji su, u međuvremenu, "do gole kože'' opljačkani od vlasnika koji su ih kupili za male pare, a uz pomoć sadašnjih ministara i Agencije za privatizaciju.

Godina nije rodna. Ipak, seljaci ne znaju šta da rade saenicom, voćem, povrćem, lubenicama, ne raduju se ni predviđenom dobrom rodu kukuruza. Srpska vlada nikada nije ozbiljno razmatrala kako da pomogne razvoj poljoprivrede. Da izvozom zaradi devize, da ojača selo i rastereti gradove od priliva proletarijata.

Da je sirotoj raji dogorelo do nokata pokazalo se početkom leta, u zlo doba kad mu vreme nije. Radnici su krenuli u štrajkove glađu. Odsecali su sebi prste, spremni da umru. Sindikalci iz Beograda - Branislav Čanak i Slobodan Orbović, izdali su njihove interese, pa su, obespravljeni, sami krenuli u boj.

Vlada je zabranila demonstracije ispred zgrade u Nemanjinoj, preteći odlučnom intervencijom Žandarmerije. Pretnju su mogli da okače o rep. Kolone gladnih, koji mesecima ne primaju platu, i kojima je goli život u pitanju, marširaju prema prestonici i zgradi Vlade.

Kada na jesen Vlada, pod pritiskom MMF-a, uvede nove dažbine, otpusti još desetine ili stotine hiljada zaposlenih, kolona gladnih biće nepregledna.

Može li ova vlast svoju tiraniju sačuvati upotrebom žandarma, vodenih topova, bojnih otrova? Miloševićev režim je pao na toj zabludi.

Jesen dolazi, a seljaci nemaju para za setvu. Novac, onaj veliki, nalazi se samo u rukama partijske elite, kod sledbenika Borisa Tadića i Mlađe Dinkića.

Jesen stiže i sve je izvesnije: raja će spontano uzeti motke u ruke i krenuti na bandu koja se krije u crnim limuzinama i koju čuvaju gorile sa šmajserima.

Zamišljam sipljivog Borisa koji nam preti prstom, grdeći nas što nismo strpljivi da nas odvede u Evropu.

Ja ću se pridružiti koloni mučenika, i moliću se Bogu da i moja ruka zadavi jednog od guzonja, koji su se ugojili sisajući krv građanima Srbije, nekoga od onih koji su prostačkom pohlepom opljačkali zdravstvene fondove, banke, budžet, preduzeća...

 

www.milovanbrkić.com

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane