Dijalog

 

Može li gladna Koreja da nadmudri moćnu Ameriku?

 

 

Žmurke na atomski pogon

 

 

 

Možda je Severna Koreja napravila ogromnu grešku što je provocirala loš start s novom američkom administracijom. Tačnije, s predsednikom Barakom Obamom, koji je ponudio novu vrstu dijaloga, nezamislivu u vreme njegovog prethodnika Džordža V. Buša

 

Milan Balinda

 

Kim Il Džong, "Dragi vođa" Severne Koreje, postigao je ono što je želeo - bivši američki predsednik došao mu je pred noge, a i slikali su se zajedno. Obojica su izgledali državnički, Kim se smeškao, a Bil mrštio. Sad su svi Korejci sa Severa ubeđeni da je Dragi vođa velika zverka kome čak i čuveni američki predsednik dolazi na poklonjenje. U suštini i nije bilo tako teško dovući Klintona u Pjongjang. Bilo je dovoljno zgrabiti dve američke novinarke, i zbog toga što su se našli na pogrešnoj strani granične crte, osuditi ih na po 12 godina robije u radnom logoru. Znao je Dragi vođa da Amerika nema stomak da zaboravi na svoje državljanke. Znao je Kim da Vašington može ili da odlučno zahteva da se novinarke puste, a takvom akcijom ne bi dobili ništa, ili da pošalje nekoga po njih.

Hteli su Amerikanci da pošalju Bila Ričardsona, guvernera države Novi Meksiko, koji je već ranije, 1994. godine, u doba Klintona, isposlovao oslobođenje jednog američkog pilota helikoptera. To je Pjongjang odbio. Potom je Vašington hteo da pošalje bivšeg potpredsednika i nobelovca Ala Gora, za čiju su TV mrežu te novinarke i radile, ali su Korejci i to odbili. Koreja je htela ili Bila Klintona ili nikoga. Bil je Kimu prirastao za srce još od onda kad mu je kao predsednik Sjedinjenih Država poslao izjavu saučešća povodom smrti Kimovog oca, prvobitnog Dragog vođe, Kim Il-sunga. Nakon što se u misiji koja je sve skupa trajala 20 časova, bivši predsednik vratio u Kaliforniju sa novinarkama Laurom Ling (32) i Eunom Li (36), počele su spekulacije o čemu su Kim i Bil razgovarali tokom tri sata ćaskanja. Da li su počeli pregovori između Obamine administracije i Dragog vođe koji je nedavno uspeo da kod vojske osigura svoga dvadesetšestogodišnjeg sina kao naslednika?

U Sjedinjenim Državama tvrde da je Klinton bio u "humanitarnoj i privatnoj misiji" i da nije imao nikakva ovlašćenja da započne bilo kakve pregovore o početku bilo kojih pregovora. To je najverovatnije tačno, mada će zauvek ostati crv sumnje da su Kim i Bil ipak nešto "muvali". Za sada se stiče utisak da su obe strane zadovoljne. Kim je pokazao svom narodu da je "talentovan ucenjivač" i da će jednog dana možda i uspeti da od Sjedinjenih Država dobije nešto hrane i goriva. Ipak, neki smatraju da će propaganda koju je postigao režim iz Pjongjanga biti kratkotrajna i limitirana. Amerikanci su zadovoljni što su žene vraćene svojim porodicama i što neće provesti 12 godina u nekom gulagu u Severnoj Koreji, a Bil Klinton se ponovo našao u ulozi velikog lidera. Pokušavao je sve što je bilo u njegovoj moći da ne zaseni predsednika Obamu, ali nije mogao da izbegne da njegova žena Hilari, koja se nalazila u višednevnoj zvaničnoj poseti afričkom kontinentu, ostane u drugom planu. Gospođa je bila toliko iznervirana da je uspela prošle nedelje u Kongu da nediplomatski vrisne da je ona ministar inostranih poslova a ne gospodin Klinton.

Jedini koji bi mogli da budu nezadovoljni jesu oni Amerikanci koji zastupaju mišljenje da bi najbolje bilo kad bi se Dragi vođa obesio o neko bonsai drvce. Kim Il-Džong, koji je prošle godine imao srčani udar, a koji i dalje nosi obuću sa veoma debelim đonovima ne bi li izgledao viši, daleko je od umiranja, a još manje od bešenja. Njegov je režim nedavno sa manje ili više uspeha isprobao rakete sposobne da ponesu atomsku bojevu glavu, a izvršili su i testiranje dve nuklearne bombe. Procenjuje se da im je ostalo najviše deset atomskih bombi. Po najnovijim informacijama, Severna Koreja pomaže "gladnoj sabraći" iz Mjanmara, bivše Burme, da izgrade svoje atomsko naoružanje. Ako bi uspeo da natera Sjedinjene Države da priznaju Severnu Koreju kao jednu od zemalja iz "atomskog kluba", uspeh bi bio potpun. Naravno, uz priznanje atomske moći moralo bi da ide i nešto namirnica i goriva... Ne traže dolare jer već se ionako najbolji falsifikati novčanica od 100 dolara štampaju u Severnoj Koreji.

Možda je Severna Koreja napravila ogromnu grešku što je provocirala loš start s novom američkom administracijom. Tačnije, s predsednikom Barakom Obamom koji je ponudio novu vrstu dijaloga, nezamislivu u vreme njegovog prethodnika Džordža V. Buša. Severna Koreja je morala da oslobodi američke novinarke jer u protivnom ne bi bilo nikakvih pregovora između dve zemlje. Pre svega ne onih o nuklearnom naoružanju, ili razoružanju. Inače, Sjedinjene Države i Severna Koreja održavaju regularne kontakte preko severnokorejske misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Pregovori bi sada mogli da se nastave i Sjedinjene Države bi morale da odluče šta da rade ukoliko Kina pozove rekavši da je Severna Koreja spremna da se vrati za pregovarački sto "šest učesnika" (Severna Koreja, Sjedinjene Države, Kina, Rusija, Južna Koreja i Japan) ukoliko Amerika olabavi sankcije. Istina leži u tome da režim iz Pjongjanga pokušava da uplaši mečku rešetom.

Severna Koreja još poseduje dobro prikrivenu tešku artiljeriju koja bi mogla da nanese veliku štetu u Južnoj Koreji, ali je takođe poznato da Severna Koreja nema dovoljno goriva ni za obučavanje vojnih pilota, mnogo manje da je sposobna da započne invaziju Juga, slično onoj koja se odigrala pedesetih godina prošlog veka. Atomskim napadom na južnu sabraću, ili Japan, Severna Koreja bi zbrisala samu sebe sa mape. Američka odmazda bi bila neumoljiva, a Severna Koreja bi ostala u istorijskom sećanju kao zemlja koja ne samo da nikad nije mnogo doprinela poboljšanju ljudske civilizacije, već je sama sebi navukla apokalipsu na glavu. Problem sa severnokorejskom nuklearnom bombom je prenošenje tehnologije. Početkom avgusta pojavile su se indikacije da Pjongjang pomaže Burmi da napravi svoje skladište atomskog naoružanja. Burma, koja ne može da se takmiči ni u konvencionalnom naoružanju sa susednim Tajlandom, a ima problema i sa snabdevanjem stanovništva električnom energijom, kao i sa pirinčem, takođe bi da uđe u izabrani klub atomskih sila. I totalitarni režim u Burmi smatra da bi nuklearnim pretnjama uspeli da ishrane svoj narod.

Da prodaja nuklearnih tehnoloških znanja, u ovom slučaju za proizvodnju atomskog oružja, nije bezopasna pretnja međunarodnoj stabilnosti potvrdilo se 2007. godine kada je Izrael bombardovao jedan nuklearni reaktor koji je gradila Sirija uz pomoć tehnološkog umeća Severne Koreje. Ukoliko je tačno da Burma gradi nuklearni reaktor za vojne svrhe, procenjuje se da bi počevši od 2014. godine mogli da proizvedu jednu bombu godišnje. Veći problem bi nastupio ukoliko bi režim u Iranu odlučio da ubrza proizvodnju svoje atomske bombe kupivši znanje, a i potreban nuklearni materijal od Severne Koreje. Nameće se zaključak da Severna Koreja neće hteti da se odrekne svojih atomskih bombi, pa makar ih imala u manjem broju i držala u tajnosti, kao i nagoveštaj da Vašington to mnogo i ne zabrinjava sve dok Severna Koreja ne prodaje svoju tehnologiju drugim zemljama. Međutim, kad Iran shvati da je Amerika u stanju da toleriše nuklearnu Severnu Koreju pojačaće svoje atomske ambicije. To je razlog zbog kojeg Izrael insistira da je tolerisanje severnokorejskog nuklearnog naoružanja američki problem, ali da Vašington nikako ne bi smeo da primeni isti aršin u slučaju Irana.

 

 

 

U Sjedinjenim Državama tvrde da je Klinton bio u "humanitarnoj i privatnoj misiji" i da nije imao nikakva ovlašćenja da započne bilo kakve pregovore o početku bilo kojih pregovora. To je najverovatnije tačno, mada će zauvek ostati crv sumnje da su Kim i Bil ipak nešto "muvali".

 

 

Severna Koreja još poseduje dobro prikrivenu tešku artiljeriju koja bi mogla da nanese veliku štetu u Južnoj Koreji, ali je takođe poznato da Severna Koreja nema dovoljno goriva ni za obučavanje vojnih pilota, mnogo manje da je sposobna da započne invaziju Juga sličnu onoj koja se odigrala pedesetih godina prošlog veka. Atomskim napadom na južnu sabraću, ili Japan, Severna Koreja bi zbrisala samu sebe sa mape.

 

 

 

Moskva-Teheran-Karakas

 

Ono što u suštini plaši Sjedinjene Države, od Džordža Buša do Obame, jeste mogućnost stvaranja Moskva-Teheran-Karakas osovine. Iran i Rusija, kombinovano, imaju 17,6 odsto rezerve poznatih količina nafte. Rezerve Persijskog zaliva, koje de fakto kontroliše Vašington, imaju 45 odsto. Sa Venecuelom Rusija i Iran bi kontrolisali 25 odsto nafte. Ako bi se tome dodao Kazahstan sa 3 odsto i afričke zemlje sa 9,5 odsto, ta bi grupacija bila dovoljan balans američkoj naftnoj hegemoniji u tom delu sveta. Slična situacija postoji kada je u pitanju prirodan gas. Čitava priča mogla bi da se svede na naftovode i gasovode.

Kada bi Iran postao nuklearna sila, onda bi mogao da stane rame uz rame sa lokalnom trojkom - Rusijom, Kinom i Indijom. Iran bi postao, nakon kompletne dominacije nad nuklearnom tehnologijom, jedna od strateških država koja bi bila poželjan saveznik u ekonomskim poduhvatima. Rusija i Iran bi, zbog svoje nafte i gasa, imale veći uticaj na Evropu. Uskoro će, procenjuju stručnjaci, Rusija i Iran koristiti rublju kao sredstvo plaćanja. Sam OPEK najavio je da će trgovati u evrima i pre 2020. godine. Takođe je moguće da su Katar i Norveška, kao i Emirati, spremni da prekinu sa petrodolarom. Kraj petrodolara bi bio kraj dolara kao svetske rezervne monete, a to bi značilo da bi svet prestao da plaća za ogromni deficit budžeta Sjedinjenih Država.

Nuklearna tehnologija Irana zavisi od Rusije, koja nije obavezno zainteresovana da Teheran postane atomska sila, ali Rusija mora da održava nuklearne nade Irana ako ni zbog čega drugog, onda da u taj prostor ne bi uletela Kina. Moskva, naravno, pre svega pazi da ne iznervira Ameriku i sve dok je iranski nuklearni program u procesu razvoja, Moskva može da igra ulogu "mudrog posrednika" između Teherana i Zapada. Taj šahovski gambit još je komplikovaniji kada se uzme u obzir da u njemu učestvuju sve zemlje koje okružuju Kaspijsko more.

 

ANTRFILE2:

 

Korejska potraga za A-bombom

 

Još od pre skoro 40 godina Severna Koreja pokušava da postane atomska sila. Prvi pokušaj se zasnivao na plutonijumu proizvedenom u reaktorima sa teškom vodom. Sjedinjene Države su verovale da je 1994. godine Severna Koreja imala dovoljno prerađenog plutonijuma da bi napravila oko 10 atomskih bombi. Pod pritiskom Vašingtona, a plašeći se vazdušnog napada, režim Severne Koreje pristao je da razmontira nuklearna postrojenja. U zamenu Sjedinjene Države su obećale da će Koreji obezbediti reaktor sa "lakom vodom" za mirnodopsku upotrebu, kao i fosilno gorivo dok se ti reaktori ne kompletiraju. Da bi se u takvim reaktorima stvorio obogaćeni uranijum potreban za nuklearno oružje, Koreja bi takvo gorivo morala da nabavlja u inostranstvu, što bi bilo lakše pratiti. Ipak, Pjongjang je počeo da u tajnosti radi na bombi sa uranijumom, a Pakistan je dostavio Koreji tehnološko znanje za taj poduhvat. Severna Koreja je za uzvrat doturila Pakistanu rakete koje su im trebale tokom konflikta sa Indijom, 1997. godine.

Oktobra 2002. godine Severna Koreja je javno priznala da tajno radi na programu nuklearnog oružja. Tenzije između Pjongjanga i Vašingtona su se zategle. Primer tome može da bude i upozorenje Severne Koreje od 6. februara 2003. kada je režim iz Pjongjanga pripretio preemptivnim napadom na američke trupe ukoliko Vašington počne sa gomilanjem vojnih snaga u Južnoj Koreji. Već 16. februara Dragi vođa slavio je 61. rođendan, ali je narod obavešten da bude "krajnje pripravan". Istovremeno, režim u Pjongjangu pokušava da stupi u direktne pregovore sa Vašingtonom i da u četiri oka pokuša da iskamči neku pomoć u hrani i gorivu. Vašington sve vreme tvrdi da nema nikakvog problema da pomogne Severnoj Koreji, a u poslednje vreme i ne insistira na smeni korejskog režima, već samo da Pjongjang zaustavi nuklearni vojni program i uništi bombe koje ima, mada, iako to ne kažu, ni te bombe im ne smetaju.

Početkom ove godine Severna Koreja lansirala je još nekoliko raketa dugog dometa, nekoliko s kraćim putanjama i izvršila eksplozije dve atomske bombe. Tako je Pjongjang pokazao da je osposobio svoje atomsko oružje i taj uspeh prikazao svima. Niko nije ni trepnuo. Niko nije bio iznenađen, a ni impresioniran. Osim, naravno, stanovnika Severne Koreje koji su postali još privrženiji svom Dragom vođi. Istini za volju, Kim Il Džong je popularniji u Severnoj Koreji nego što je Barak Obama u Americi. To je dosta čudno uzevši u obzir da Obama ima nekoliko hiljada puta više bojevih glava, da Amerikanci još ne gladuju, da je Barak mlađi i zgodniji od Kima... Sve to samo dokazuje, možda, da u totalitarnim sistemima, bilo da su oni komunistički ili fašistički, narodu je zagarantovano osnovno pravo da obožava svoje vođe.

Mnogi savremeni istoričari se slažu da je politički sistem Severne Koreje najtotalitarniji u pisanoj istoriji. Koliko A-bombi ima drug Kim mnogo je manje važno jer će ranije ili kasnije Korejci shvatiti da one nisu jestive.